Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
28.08.2013.

Gž 4854/13

REPUBLIKA SRBIJA APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4854/13
Dana 28.08.2013. godine
BEOGRAD

 

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od predsednika veća sudije Branke Dražić i članova veća sudija Olge Sokić i Dragane Mirosavljević u parnici tužioca AA čiji je punomoćnik AB advokat protiv tuženog Novinskog preduzeća „BB" Doo sa sedištem u Beogradu, _ čiji je punomoćnik BA advokat i BB1, čiji je punomoćnik BA1 advokat radi naknade nematerijalne štete, vrednost spora 490.000,00 dinara, postupajući po odluci Ustanovg suda Už.2222/10 od 07.03.2013.godine, a odlučujući o žalbi prvotuženog i žalbi drugotužene koje su izjavljene protiv presude Trećeg opštanskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine, u sednici veća koja je održana dana 28.08.2013. godine doneo je


REŠENjE

I DOZVOLjAVA SE ponavljanje postupka pa se UKIDA presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž.1730/10 od 03.02.2010.godine.
II UKIDA SE presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine u stavu prvom, četvrtom i petom izreke, i u ukinutom
delu predmet VRAĆA Višem sudu u Beogradu na ponovno suđenje.
III POTVRĆUJE SE rešenje sadržano u stavu trećem izreke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine, i u
tom delu žalba drugotužene BB1 ODBIJA kao neosnovana.
IV POTVRĐUJE SE rešenje Višeg suda u Beogradu P.267/2010 od 05. jula 2012.godine, a žalba drugotužene BB1 ODBIJA kao neosnovana.


Obrazloženje

Pobijanom presudom stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev pa su obavezani tuženi Novinsko preduzeće „BB" Doo sa sedištem u _ i BB1 da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede časti i ugleda isplate iznos od 400.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2008. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Stavom drugim izreke delimično je odbijen tužbeni zahtev tužioca AA preko dosuđenih 400.000,00 dinara a do traženih 490.000,00 dinara, za iznos od 90.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2008. godine kao neosnovan.
Stavom trećim izreke odbijen je predlog prvotuženog za prekid postupka kao neosnovan, stavom četvrtim izreke odbijen je predlog prvotuženog za zastoj postupka kao neosnovan, a stavom petim obavezani su prvotuženi i drugotužena da tužiocu solidarno na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 97.140,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.
Protiv ove presude prvotuženi NP „BB" Doo je blagovremeno izjavio žalbu protiv stava prvog i petog izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Takođe, žalbu je blagovremeno izjavila i drugotužena BB1 protiv stava prvog, trećeg, četvrtog i petog izreke zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući po izjavljenim žalbama Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž 1730/10 od 03.02.2010. godine, stavom prvim izreke preinačio presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine tako što je obavezao prvotuženog Novinsko preduzeće „BB" Doo sa sedištem u _ i drugotuženu BB1 da tužiocu AA solidarno na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplate iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2008. godine do isplate u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom izvršenja dok je tužbeni zahtev do iznosa od 400.000,00 dinara dosuđen stavom prvim izreke presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br.2862/06 od 11. jula 2008. godine, dakle za iznos od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.07.2008. godine pa do isplate odbio kao neosnovan.
Stavom drugim izreke potvrđena je presuda Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine u stavu trećem, četvrtom i petom izreke a žalba prvotuženog i drugotužene odbijene su kao neosnovane.
Protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine i presude Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 1730/10 od 03. februara 2010. godine drugotužena BB1 je dana 06. maja 2010. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i slobode izražavanja zajamčenih članom 32 stav 1 i članom 46 Ustava Republike Srbije.
Takođe, prvotuženi NP „BB" Doo je podneo prvostepenom sudu predlog za ponavljanje postupka dana 12.05.2010. godine.
Odlučujući o predlogu za ponavljanje postupka Viši sud je rešenjem PZ br.267/10 od 05. jula 2012. godine odbio predlog tuženih za ponavljanje postupka u ovoj pravnoj stvari koji je pravnosnažno okončan presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/2006 od 11.07.2008 .godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 1730/10 od 03.02.2010. godine kao neosnovan.
Protiv ovog rešenja drugotužena je blagovremeno izjavila žalbu, a tužilac je podneo odgovor na žalbu drugotužene.
Odlukom Ustavnog suda Republike Srbije broj Už 2222/2010 od 07. marta 2013. godine, stavom prvim odluke usvojena je ustavna žalba BB1 i utvrđeno da je presudom Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine i presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž br. 1730/10 od 03.februara 2010. godine povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na pravično suđenje zajamčeno odredbom člana 32 stav 1 Ustava Republike Srbije.
Stavom drugim izreke ove odluke naloženo je Apelacionom sudu u Beogradu da u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda ponovi postupak po žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Trećeg opštinskog suda u Beogradu P br. 2862/06 od 11. jula 2008. godine.
Stavom trećim izreke konstatovano je da ova odluka ima pravno dejstvo i prema licu koje nije podnelo ustavnu žalbu a nalazi se u istoj pravnoj situaciji saglasno odredbi člana 87 Zakona o Ustavnom sudu.
Postupajući po nalogu Ustavnog suda Srbije, Apelacioni sud je prethodno ukinuo svoju odluku Gž.br.1730/10 od 03.02.2010.godine odlučujući kao u stavu prvom izreke, pa je ispitujući pobijanu presudu prvostepenog suda u smislu odredbe člana 372 ZPP („Službeni glasnik RS" br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje saglasno odredbi člana 506 stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS"br.72/11) je našao:
-žalba prvotuženog NP „BB" Doo je osnovana.
-Žalba drugotužene BB1 je delimično osnovana.
Polazeći od toga da je prvotuženi „BB" kao izdavač nedeljnog lista „Vreme" u broju 775 dana 10. novembra 2005. godine na 16 i 17. strani objavio tekst čiji je autor drugotužena BB1 pod naslovom „Babo stričevi i stranke" i pod naslovima „Zašto je izbor novog beogradskog tužioca uzbunio duhove i šta on sam kaže o tome" i „Silni postupci" u kome je navedeno „da je sa imenom tužioca AA povezana priča o njegovom sinu koji kako se tvrdi bio učesnik jedne pljačke pošte u kojoj je ubijeno dvoje ljudi da pritom sin tužioca sklonjen na nekoliko dana u inostranstvo, da je tužiočev sin bio dovoljno punoletan da i bez dozvole oca pljačka pošte, da je tužiocu AA za vreme akcije "Sablja" 2003. godine oduzeto oružje nađeno u njegovoj kući da je reč o oružju kojim je pričinjeno krivično delo". Tužilac AA nikada nije procesuiran za učestvovanje u navodnoj pljački pošte i ubistvu dvoje ljudi za koje je autor spornog teksta ovde drugotužena AA ne zna kada su se dogodili i ko je u istim učestvovao budući da protiv tužioca AA nije vođen bilo kakav krivični postupak po tom osnovu. Drugotužena BB1 autor teksta pre objavljivanja nije u potpunosti proverila informacije koje je u tekstu objavila, ne zna kada se navodna pljačka dogodila, ko je u njoj učestvovao i da li se protiv tužioca Ivana vodio krivični postupak, da je motiv za pisanje spornog teksta bio izbor tužioca AA na funkciju Okružnog javnog tužioca, da pre nego što je objavljen sporni tekst u nedeljniku „Vreme" slične tekstove su objavili i dnevni list „Blic", „Danas" kao Radio televizija „B92" u vestima, te da saznanja drugotužene o ličnosti tužioca potiču iz navedenih, privatnih izvora, službenih izbora i svih drugih izvora koji su joj bili dostupni, da je telefonom razgovarala sa ocem tužioca AAO koji je negirao navode koji se odnose na umešanost svog sina u pljačku pošte i slanje nekoliko godina van zemlje. Drugotužena je saslušana na ročištu dana 28.03.2007. godine navela da je imala mogućnost da izvrši uvid u policijsku krivičnu evidenciju AA i koliko se seća on je evidentiran za dva krivična dela i nekoliko prekršaja koji se odnose na tuču i nasilničko ponašanje a podatak da je tužilac bio učesnik pljačke pošte u kojoj su ubijena dva lica potiču od tekstova objavljenih u časopisima „Blic" i „Danas" kao i vesti RTV B2 u okviru rasprave o imenovanju njegovog oca na funkciju Okružnog javnog tužioca, te da u trenutku pisanja nije znala detalje u vezi pljačke pošte u kojoj je ubijeno dvoje ljudi, o čemu je kao dokaz u odgovoru na tužbu drugotužena predložila da od Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije sud zatraži izveštaj i iz evidencije OKI i izveštaj iz evidencije KDL za tužioca i AA.
Na osnovu ovakvog stanja u spisima prvostepeni sud je pobijanom presudom delimično usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je u toku postupka nesumnjivo utvrđeno da nije istinita informacija objavljena u spornom tekstu da je tužilac AA učestvovao u pljački pošte u kojoj je ubijeno dvoje ljudi a da se potom na nekoliko godina sklonio u inostranstvo i da je oružje koje je oduzeto njegovom ocu AAO oružje kojim je izvršeno krivično delo obzirom da tužilac nikada nije procesuiran za učestvovanje u navodnoj pljački pošte i ubistvu dvoje ljudi za koje autor spornog teksta ovde drugotužena ne zna kada su se dogodili i ko je u istim učestvovao budući da protiv tužioca nije vođen bilo kakav krivični postupak po tom osnovu.
U ožalbenoj fazi je Apelacioni sud u Beogradu presudom Gž. 1730/10 od 03.10.2010.godine potvrdio presudu Trećeg opštinskog suda u Beogradu P.br.2862/06 od 11. jula 2008.godine u stavu trećem, četvrtom i petom izreke, a preinačio istu u stavu prvom izreke tako što je obavezao prvotuženog i drugotuženu da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova zbog povrede časti i ugleda isplate iznos od 300.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.07.2008.godine pa do isplate, a odbio preko navedenog iznosa do traženog sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju predmet spora naknada štete zbog povrede časti i ugleda zbog objavljene netačne informacije u Dnevnom listu „Vreme" i to da je tužilac AA bio učesnik pljačke u kojoj je ubijeno dvoje ljudi i da se na nekoliko godina sklonio na turski deo Kipra da bi danas bio u ostatku belog sveta te da je dovoljno punoletan da bez dozvole oca pljačke pošte, a za koji događaj tužilac AA nije ni optužen ni osuđen, a činjenica da li se protiv njega vodi krivični postupci za druga krivična dela koja nisu povezana sa ovim događajem su bez uticaja, kao i da nisu ispunjeni uslovi za zastajanje sa postupkom radi pribavljanja tzv. „Nove bele knjige" koja sadrži izveštaj o stanju kriminaliteta u Srbiji, a koja je sačinjena tokom akcija „Sablja" nalazeći da nisu ispunjeni uslovi iz člana 219 stav 2 ZPP za zastajanje sa postupkom odnosno da je izvođenje dokaza bez uticaja na rešenje ove pravne stvari.
Međutim, kako je Ustavni sud svojom odlukom Už.br.2222/2010 od 07.03.2013.godine našao da je uvid tzv. „Novu belu knjigu" koja sadrži izveštaje o stanju kriminaliteta u Srbiji i koja je sačinjena tokom akcije „Sablja" dokument koji je od odlučujućeg za odluku o tačnosti objavljene informacije i da od toga zavisi odluka o postavljenom tužbenom zahtevu odnosno da teret dokazivanja tačnosti objavljene informacije bio je na tuženima, a ta činjenica je mogla da se utvrdi samo uvidom u tzv. „belu knjigu" pa imajući u vidu da se pomenuti dokument nalazi kod državnog organa i da tuženi nisu mogli da izdejstvuju da im se navedena isprava preda to je prvostepeni sud trebalo da pribavi ovu ispravu u skladu sa odredbom člana 232 stav 2 ZPP.
S obzirom na stav i nalog Ustavnog suda izražen u odluci Už.2222/2010 od 07. marta 2013.godine kao i činjenicu da je drugotužena saslušana na ročištu za glavnu raspravu dana 28.03.2007.godine izjavila da je pre nego što je objavljeni tekst u nedeljniku „Vreme" slične tekstove su objavljivali i dnevni list „Blic", „Danas" kao i RTV B92 u vestima pa njena saznanja potiču između ostalog i od navedenih časopisa koji navodi drugotužene mogu biti od uticaja na visinu postavljenog zahteva, to je Apelacioni sud pobijanu presudu prvostepenog suda ukinuo i odlučio kao u stavu drugom izreke.
U ponovnom postupku prvostepeni sud će da utvrdi da li je tačna informacija da je tužilac bio učesnik pljačke pošte u kojoj je ubijeno 2 ljudi da se nakon toga sklonio na nekoliko dana na turski deo Kipra da bi danas bio u ostatku belog sveta, te da oružje kojim je pričinjeno krivično delo oduzeto od njegovog oca u akciji „Sablja" odnosno da li se ta informacija nalazi u izveštajima u stanju kriminaliteta u Srbiji koja je sačinjena tokom akcije „Sablja" tzv. „Nove bele knjige" na kojoj se drugotužena pozvala da iz tog dokumenta saznala navedenu informaciju odnosno imala mogućnost da izvrši uvid u policijsku krivičnu evidenciju tužioca kako je to navela saslušana na ročištu za glavnu raspravu dana 28.03.2007.godine.
Sa iznetih razloga Apelacioni sud je prvostepenu presudu ukinuo u stavu drugom izreke i odlučio kao u izreci na osnovu odredbe čl.377 ZPP („Službeni glasnik RS br. 125/04 i 11/09) koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506 stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS" br.72/11).
Odlučujući o predlogu drugotužene za zastajanje sa postupkom radi pribavljanje tzv. „Nove bele knjige" prvostepeni sud je ovaj predlog odbio i odlučio kao u stavu četvrtom izreke, nalazeći da nije celishodno zastajati sa postupkom.
Obzirom da pobijana odluka prvostepenog suda ne sadrži jasne razloge za odluku o predlogu drugotužene za zastajanje sa postupkom, to je rešenje sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude moralo biti ukinuto i predmet vraćen na ponovno odlučivanje kako bi se otklonili nađeni nedostaci, sa kojih razloga je odlučeno u kao u stavu drugom izreke, na osnovu odredbe člana 387 tačka 3 ZPP („Službeni glasnik RS br. 125/04 i 11/09) koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506 stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS" br.72/11).
Pravilno je prvostepeni sud po nalaženju ovog suda postupio kada je doneo odluku kao u stavu trećem izreke kojom je odbio predlog za prekid postupka do pravnosnažnog okončanja krivičnih postupaka protiv okrivljenih BB1, novinara nedeljnika „Vreme" i autora teksta BB2 odgovornog urednika nedeljnika „Vreme" zbog krivičnog dela klevete iz člana 181 stav 3 KZ RS u vezi člana 33 istog Zakona, jer je po nalaženju Apelacionog suda nema mesta prekidu postupka zbog pokrenutih krivičnih postupaka zbog krivičnog dela klevete, zbog čega je odlučio u stavu trećem izreke, na osnovu odredbe člana 387 tačka 2 ZPP.
Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka jer zavisi od glavne stvari.

Predsednik veća-sudija, Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje