- Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu
- Pravna shvatanja, stavovi i zaključci Apelacionog suda u Beogradu
- Bilteni Apelacionog suda u Beogradu
- Izabrane sentence
- Odgovori na pitanja područnih sudova
- Pregled sudske prakse Vrhovnog kasacionog suda
- Pregled sudske prakse Ustavnog suda Srbije
- Odluke Evropskog suda za ljudska prava donete u postupcima protiv Srbije
- Stručni radovi i izlaganja
Gž 471/10
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 471/10
25.11.2010 godine
B E O G R A D
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužioca "AA", koju zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB, BB1, BB2 i BB3, koje zastupa BA, advokat, radi brisanja hipoteke, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P-3050/05 od 23.12.2005.godine ispravljenu rešenjem istog suda P-3050/05 od 29.11.2007.godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2010.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženih i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P-3050/05 od 23.12.2005.godine, ispravljena rešenjem istog suda P-3050/05 od 29.11.2007.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa se brišu založna prava-hipoteke i to BB za iznos od 5.099,15 DM, BB1 za iznos od 5.049,67 DM, BB2 za iznos od 10.352,58 DM i pok. PP čiji je pravni sledbenik BB3 za iznos od 5.049,67 DM sve sa pripadajućim prinosima i sve upisano u list nepokretnosti aa, kat.parcela br.aa1 na zgradi aa2 KO Stari Grad što su tuženi dužni da trpe. Po pravnosnažnosti presude Služba za katastar nepokretnosti Beograd ovlašćena je da briše iz lista nepokretnosti aa KO Stari Grad opisana založna prava-hipoteke tuženih. Stavom drugim izreke odbijen je prigovor litispendencije istaknut od strane tuženih. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 64.062,50 dinara.
Protiv navedene presude žalbu su izjavili tužene zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 372 ZPP i nalazi da žalba nije osnovana.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 tač.12 istog zakona na koji se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivrečna. Sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama.
Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je između Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge "BB" u stečaju i "BB1" AD u likvidaciji, kao prodavaca i "AA" kao kupca, zaključen ugovor o kupoprodaji poslovne zgrade koja se nalazi u Beogradu, aa2, za kupoprodajnu cenu od 41.487.120,00 dinara. Odredbom čl. 3 navedenog ugovora kupac se obavezao da će kupoprodajnu cenu isplatiti tako što će do iznosa kupoprodajne cene namiriti razlučne-hipotekarne poverioce prodavca, koji su razlučno pravo stekli na imovini koja je predmet ove kupoprodaje i to tako što će poveriocu "BB2", za utvrđeno potraživanje na ime hipotekarnog prava od 4.108.779,20 DM, kupac namiriti uplatom dinarske protivvrednosti u iznosu od 21.447.828,00 dinara, saglasno ugovoru br.54 od 04.12.1988.godine, na koji su prodavci dali saglasnost, a koji iznos je utvrđen po umanjenju poreza i sredstava likvidacione mase, a poverioce-fizička lica koja imaju hipotekarno pravo i čiji je redosled namirenja utvrđen rešenjem Privrednog suda, kupac namiriti za 14.645.966,00 dinara u narednih 5 godina sa isplatom pripadajuće kamate na godišnjem nivou i garancijom utvrđenog deviznog potraživanja paritetom 1 DM-6,00 dinara, na osnovu štednih knjižica otvorenih za svakog poverioca pojedinačno. Potraživanja tuženih prema hipotekarnim dužnicima Preduzeću "BB" i "BB1" AD bila su obezbeđena upisom založnog prava na nepokretnosti poslovnom objektu aa upisane u list nepokretnosti _/Stari Grad koja se nalazi na katastarskoj parceli br.aa1, na kojoj su navedeni hipotekarni dužnici imali pravo svojine. Tužilac kao kupac izvršio je svoju obavezu iz navedenog ugovora, jer je kupoprodajnu cenu utvrđenu ovim ugovorom isplatio hipotekarnim poveriocima prema redosledu namirenja utvrđenog rešenjem Privrednog suda. Tuženi svoja potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom nisu namirili iz cene dobijene prodajom predmetne nepokretnosti.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe čl.63, 65 i 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa usvajanjem tužbenog zahteva.
Članom 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa navedena su četiri slučaja prestanka hipoteke (kad hipotekarni dužnik plati potraživanja obezbeđena hipotekom, kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadležnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka, kad je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na istoj nepokretnosti i kad propadne nepokretnost opterećena hipotekom, ako ne bude obnovljena). Međutim, ovo nisu jedini načini prestanka hipoteke. Hipoteka može prestati javnom prinudnom prodajom, može prestati zamenom ispunjenja, prebijanjem, sporazumom, prenovom i slično. Sve se to podrazumeva pod plaćanjem potraživanja.
Pravilno je prvostepeni sud ocenio da prodajom nepokretnosti koja je obezbeđena hipoteka i namirenjem hipotekarnih poverilaca prema redu prvenstva, bez obzira na to da li su njihova potraživanja obezbeđena hipotekom u tom slučaju namirena ili ne i bez obzira što ovaj način prestanka hipoteke nije izričito predviđen odredbom člana 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, u konkretnom slučaju hipoteka prestaje i u slučaju izvršene prodaje nepokretnosti i namirenjem hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa. U konkretnom slučaju iz vrednosti dobijene prodajom, a koju predstavlja kupoprodajna cena, su namireni hipotekarni poverioci prema redu prvenstva i odredbe čl.3 predmetnog ugovora o kupoprodaji. Pošto tuženi nisu uspeli da namire svoja potraživanja prema dužnicima iz vrednosti nepokretnosti, na kojoj su imali upisanu hipoteku, a koja je dobijena prodajom u posebnom postupku unovčavanja imovine stečajnog i likvidacionog dužnika, nepokretnost se oslobodila tereta hipoteke, iako tuženi i dalje imaju nenamireno potraživanje prema dužnicima. Međutim, oni ova svoja potraživanja mogu da ostvare iz preostale stečajne mase kao obični poverioci.
Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije utvrđivao vrednost nepokretnosti, te da njena vrednost nije jednaka ceni po kojoj je prodata. Ovo iz razloga što je osporavanje kupoprodajne cene predmetnog poslovnog prostora mogla biti isticana samo u postupku ispitivanja punovažnosti zaključenog ugovora o kupoprodaji br.2642 od 22.12.1998.godine. Pravovaljanost ovog ugovora utvrđena je presudama Trgovinskog suda. Neosnovani su žalbeni navodi da je nepokretnost prodata neposrednom pogodbom, po višestruko nižoj ceni od tržišne, jer tržišnu cenu ne određuje stvarna vrednost nepokretnosti nego tržište, a i ovo je sve moglo biti predmet drugog postupka oko utvrđivanja punovažnosti predmetnog ugovora. Neosnovani su i žalbeni navodi kojima tužena ukazuje da je članom 68 određeni uslovi za prestanak hipoteke, te da ni jedan od ovih uslova u konkretnom slučaju nije ispunjen. Ovi navodi su bili predmet ocene prvostepenog suda, koje razloge u svemu prihvata kao pravilne i Apelacioni sud. Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.1 ZPP da je sud pogrešno primenio odredbe čl.196 i 197 ZPP, kada nije usvojio istaknuti prigovor da među strankama teče ista parnica u pogledu istog zahteva u predmetu P.8184/03, po protivtužbi ovde tužioca, a u vreme podnošenja tužbe radi brisanja hipoteke u ovom predmetu. Apelacioni sud u svemu prihvata razloge koje je naveo prvostepeni sud odbijajući prigovor litispendencije jer protivtužba nije dostavljena protivtuženima, već advokatu, koji prema izričitoj izjavi nije imao ovlašćenje da tužioca u tom postupku zastupa i po protivtužbi. Uručenjem protivtužbe advokatu kao licu koje nije imalo punomoćje za zastupanje, nije počela da teče parnica.
Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom čl.149 i 150 ZPP.
Sa iznetih razloga Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe čl.375 ZPP.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić-Momirović, s. r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 471/10
25.11.2010 godine
B E O G R A D
SP7 (PRAVO ZALOGE)
U IME NARODA
APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužioca "AA", koju zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB, BB1, BB2 i BB3, koje zastupa BA, advokat, radi brisanja hipoteke, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P-3050/05 od 23.12.2005.godine ispravljenu rešenjem istog suda P-3050/05 od 29.11.2007.godine, u sednici veća održanoj dana 25.11.2010.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženih i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P-3050/05 od 23.12.2005.godine, ispravljena rešenjem istog suda P-3050/05 od 29.11.2007.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa se brišu založna prava-hipoteke i to BB za iznos od 5.099,15 DM, BB1 za iznos od 5.049,67 DM, BB2 za iznos od 10.352,58 DM i pok. PP čiji je pravni sledbenik BB3 za iznos od 5.049,67 DM sve sa pripadajućim prinosima i sve upisano u list nepokretnosti aa, kat.parcela br.aa1 na zgradi aa2 KO Stari Grad što su tuženi dužni da trpe. Po pravnosnažnosti presude Služba za katastar nepokretnosti Beograd ovlašćena je da briše iz lista nepokretnosti aa KO Stari Grad opisana založna prava-hipoteke tuženih. Stavom drugim izreke odbijen je prigovor litispendencije istaknut od strane tuženih. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 64.062,50 dinara.
Protiv navedene presude žalbu su izjavili tužene zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.
Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 372 ZPP i nalazi da žalba nije osnovana.
U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 tač.12 istog zakona na koji se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivrečna. Sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama.
Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je između Preduzeća za proizvodnju, promet i usluge "BB" u stečaju i "BB1" AD u likvidaciji, kao prodavaca i "AA" kao kupca, zaključen ugovor o kupoprodaji poslovne zgrade koja se nalazi u Beogradu, aa2, za kupoprodajnu cenu od 41.487.120,00 dinara. Odredbom čl. 3 navedenog ugovora kupac se obavezao da će kupoprodajnu cenu isplatiti tako što će do iznosa kupoprodajne cene namiriti razlučne-hipotekarne poverioce prodavca, koji su razlučno pravo stekli na imovini koja je predmet ove kupoprodaje i to tako što će poveriocu "BB2", za utvrđeno potraživanje na ime hipotekarnog prava od 4.108.779,20 DM, kupac namiriti uplatom dinarske protivvrednosti u iznosu od 21.447.828,00 dinara, saglasno ugovoru br.54 od 04.12.1988.godine, na koji su prodavci dali saglasnost, a koji iznos je utvrđen po umanjenju poreza i sredstava likvidacione mase, a poverioce-fizička lica koja imaju hipotekarno pravo i čiji je redosled namirenja utvrđen rešenjem Privrednog suda, kupac namiriti za 14.645.966,00 dinara u narednih 5 godina sa isplatom pripadajuće kamate na godišnjem nivou i garancijom utvrđenog deviznog potraživanja paritetom 1 DM-6,00 dinara, na osnovu štednih knjižica otvorenih za svakog poverioca pojedinačno. Potraživanja tuženih prema hipotekarnim dužnicima Preduzeću "BB" i "BB1" AD bila su obezbeđena upisom založnog prava na nepokretnosti poslovnom objektu aa upisane u list nepokretnosti _/Stari Grad koja se nalazi na katastarskoj parceli br.aa1, na kojoj su navedeni hipotekarni dužnici imali pravo svojine. Tužilac kao kupac izvršio je svoju obavezu iz navedenog ugovora, jer je kupoprodajnu cenu utvrđenu ovim ugovorom isplatio hipotekarnim poveriocima prema redosledu namirenja utvrđenog rešenjem Privrednog suda. Tuženi svoja potraživanja koja su bila obezbeđena hipotekom nisu namirili iz cene dobijene prodajom predmetne nepokretnosti.
Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe čl.63, 65 i 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa usvajanjem tužbenog zahteva.
Članom 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa navedena su četiri slučaja prestanka hipoteke (kad hipotekarni dužnik plati potraživanja obezbeđena hipotekom, kad se hipotekarni poverilac odrekne hipoteke pismenom izjavom datom kod nadležnog organa koji vodi javnu knjigu u koju je upisana hipoteka, kad je isto lice steklo pravo svojine i hipoteke na istoj nepokretnosti i kad propadne nepokretnost opterećena hipotekom, ako ne bude obnovljena). Međutim, ovo nisu jedini načini prestanka hipoteke. Hipoteka može prestati javnom prinudnom prodajom, može prestati zamenom ispunjenja, prebijanjem, sporazumom, prenovom i slično. Sve se to podrazumeva pod plaćanjem potraživanja.
Pravilno je prvostepeni sud ocenio da prodajom nepokretnosti koja je obezbeđena hipoteka i namirenjem hipotekarnih poverilaca prema redu prvenstva, bez obzira na to da li su njihova potraživanja obezbeđena hipotekom u tom slučaju namirena ili ne i bez obzira što ovaj način prestanka hipoteke nije izričito predviđen odredbom člana 68 Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, u konkretnom slučaju hipoteka prestaje i u slučaju izvršene prodaje nepokretnosti i namirenjem hipotekarnih poverilaca prema redosledu upisa. U konkretnom slučaju iz vrednosti dobijene prodajom, a koju predstavlja kupoprodajna cena, su namireni hipotekarni poverioci prema redu prvenstva i odredbe čl.3 predmetnog ugovora o kupoprodaji. Pošto tuženi nisu uspeli da namire svoja potraživanja prema dužnicima iz vrednosti nepokretnosti, na kojoj su imali upisanu hipoteku, a koja je dobijena prodajom u posebnom postupku unovčavanja imovine stečajnog i likvidacionog dužnika, nepokretnost se oslobodila tereta hipoteke, iako tuženi i dalje imaju nenamireno potraživanje prema dužnicima. Međutim, oni ova svoja potraživanja mogu da ostvare iz preostale stečajne mase kao obični poverioci.
Neosnovani su žalbeni navodi da prvostepeni sud nije utvrđivao vrednost nepokretnosti, te da njena vrednost nije jednaka ceni po kojoj je prodata. Ovo iz razloga što je osporavanje kupoprodajne cene predmetnog poslovnog prostora mogla biti isticana samo u postupku ispitivanja punovažnosti zaključenog ugovora o kupoprodaji br.2642 od 22.12.1998.godine. Pravovaljanost ovog ugovora utvrđena je presudama Trgovinskog suda. Neosnovani su žalbeni navodi da je nepokretnost prodata neposrednom pogodbom, po višestruko nižoj ceni od tržišne, jer tržišnu cenu ne određuje stvarna vrednost nepokretnosti nego tržište, a i ovo je sve moglo biti predmet drugog postupka oko utvrđivanja punovažnosti predmetnog ugovora. Neosnovani su i žalbeni navodi kojima tužena ukazuje da je članom 68 određeni uslovi za prestanak hipoteke, te da ni jedan od ovih uslova u konkretnom slučaju nije ispunjen. Ovi navodi su bili predmet ocene prvostepenog suda, koje razloge u svemu prihvata kao pravilne i Apelacioni sud. Neosnovani su žalbeni navodi kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.1 ZPP da je sud pogrešno primenio odredbe čl.196 i 197 ZPP, kada nije usvojio istaknuti prigovor da među strankama teče ista parnica u pogledu istog zahteva u predmetu P.8184/03, po protivtužbi ovde tužioca, a u vreme podnošenja tužbe radi brisanja hipoteke u ovom predmetu. Apelacioni sud u svemu prihvata razloge koje je naveo prvostepeni sud odbijajući prigovor litispendencije jer protivtužba nije dostavljena protivtuženima, već advokatu, koji prema izričitoj izjavi nije imao ovlašćenje da tužioca u tom postupku zastupa i po protivtužbi. Uručenjem protivtužbe advokatu kao licu koje nije imalo punomoćje za zastupanje, nije počela da teče parnica.
Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom čl.149 i 150 ZPP.
Sa iznetih razloga Apelacioni sud u Beogradu je odlučio kao u izreci presude na osnovu odredbe čl.375 ZPP.
Predsednik veća-sudija
Slađana Nakić-Momirović, s. r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić
Тел: 00 381 11 363 50 41 2010 Апелациони суд у Београду