APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.12.2011.

Gž 4674/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4674/11
Dana 23.12.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u sastavu veća sudija Jovanke Kažić, predsednika veća, Olge Sokić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB protiv tužene Opštine Čukarica, koju zastupa Javno pravobranilaštvo Opštine Čukarica, Beograd, Šumadijski trg br.2, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.14281/2010 od 19.01.2011.godine, u sednici održanoj 23.12.2011.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilaca i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.14281/2010 od 19.01.2011.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvostepenom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se obaveže tužena da tužiocima na ime naknade štete isplati ukupan iznos od 2.375.763,00 dinara, tužiocu AA iznos od 1.187.881,50 dinara i tužilji BB iznos od 1.187.881,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 30.08.2002.godine do isplate. Stavom drugim presude, odbijen je i zahtev tužilaca da im tužena naknadi štetu zbog stanovanja u ukupnom iznosu od 10.000 evra kao i štetu za uništene stvari dva stana strukture od po 50 m2, komplet sređena u vrednosti od 9.000 evra, kao i za uništeni plac veličine 6,5 ari, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, obavezani su tužioci da tuženoj naknade troškove postupka u iznosu od 273.000,00 dinara.

Protiv presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao prvostepenu presudu na osnovu člana 372 ZPP-a.

Žalba je neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Navodom žalbe da je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog tužilaca da u postupku učestvuje lice koje je ugovorom o kupoprodaji prenelo pravo svojine na nepokretnosti na tužioce, ukazuje se na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 1 u vezi člana 208 ZPP-a. Odluka prvostepenog suda kojom je odbio učešće umašača na strani tužilaca nije bila od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude. Odluka o zahtevu tužilaca za naknadu štete protiv tužene ne zavisi od odnosa tužilaca i trećeg lica kome je osporeno učešće u svojstvu umešača. Nepravilna primena odredbe člana 208 ZPP-a predstavljala bi bitnu povredu iz člana 361 stav 1 ZPP-a zbog koje se presuda može da pobija uz uslov da je to bilo ili je moglo biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Tužioci su tužbeni zahtev zasnovali na navodima da su vlasnici nepokretnosti koja je izgrađena na osnovu građevinske dozvole izdate od strane tužene. Kako je stambena zgrada na kojoj su tužioci vlasnici, zbog pojave klizišta znatno oštećena, i nije moguća adaptacija, predložili su da im tužena opština zbog nepravilnog i nezakonitog rada organa opštine u postupku izdavanja građevinske dozvole naknadi štetu u iznosu kao u stavu jedan i dva izreke pobijane presude.

Prvostepeni sud je ocenom izvedenih dokaza, na osnovu ovlašćenja iz odredbe člana 8 ZPP-a pravilno utvrdio činjenice od kojih zavisi odluka o tužbenom zahtevu. Rešenjem tužene 05/1 br.41798 od 22.08.1966.godine Odeljenje za komunalno stambene poslove SO Čukarica izdato je odobrenje za izgradnju SS vikend kuće na parceli aa KO aa1 prema priloženim glavnom projektu. Odobrenje za izgradnju doneto je na osnovu urbanističkih uslova propisanih od nadležnog organa Grada Beograda. U popisnom listu KO aa1, ZKUL aa2 u „A“ listu pod rednim brojem _ upisana je kuća bb na kat.parceli aa, zk.telo I upisano kao državna svojina vlasništvo Republike Srbije, zk.telo pod rednim brojem 2 vlasništvo tužilaca sa po ½ idealnog dela bez tereta. Tužioci su pravo svojine na nepokretnosti upisanoj u ZKUL aa2 stekli na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog između SS1, kao prodavca i tužilaca, kupaca. Ugovor je zaključen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu dana 12.03.1999.godine Ov.br.2968/99. Oštećenja na objektu prema tvrdnji prvotužioca nastala su usled bombardovanja i aktiviranja klizišta. Stučna organizacija "VV" iz Beograda utvrdila je studiju o utvrđivanju stanja objekata oštećenih klizištem na Umci 28.06.1991.godine, kada je utvrđeno pomeranje i nabiranje terena i to posebno na delu magistralnog puta, pa sve do korita reke Save. Prema datoj studiji proces aktivnosti klizišta uzrokovan je erozijom padine koju odnosi matica reke Save usled čega su pojedini objekti porušeni, a neki oštećeni u tolikoj meri da se ne mogu da koriste uz određene sanacije. Iz izveštaja Gradske opštine Čukarica, Organizacione jedinice za inspekcijske poslove – Građevinska inspekcija H-02 br. 354-236/6 od 15.10.2006.godine proizilazi da je tužena Opština Čukarica 1991.godine izvršila popis i stepen oštećenosti, kao i procenu objekata na klizištu „Duboko Umka“, za objekte čiji su vlasnici prijavili štetu. Na osnovu izvršene procene objekat tužilaca je srednje oštećen. Iz datog nalaza i mišljenja sudskog veštaka, prvostepeni sud je utvrdio da u izgradnji nepokretnosti, na kojoj su tužioci suvlasnici, nije bilo odstupanja od projektne dokumentacije, a ukoliko je i bilo odstupanja, to nije moglo da utiče na stabilnost objekta.

Ocenom izvedenih dokaza i činjenica koje proizilaze iz dokaza, prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak o činjenici da su tužioci postali vlasnici nepokretnosti 1999.godine kada je zaključen ugovor o kupoprodaji, i da je u trenutku sticanja prava svojine objekat znatno oštećen o čemu su tužioci imali saznanje. Saznanje tužilaca o postojanju delimičnog oštećenja nepokretnosti proizilaze iz okolnosti da je prvotužilac znao da kupuje objekat na klizištu, koje se prvi put prema tvrdnji tužioca pojavilo u periodu od 1993.do 1994.godine. Iz dokaza o kojima su dati razlozi u pobijanoj presudi proizilazi zaključak o okolnosti da je tužena opština izdala rešenje za odobrenje izgradnje vikend kuće i da je rešenje o izgradnji pravnosnažno 23.09.1966.godine. Istraživanja o postojanju klizišta rade se od 1979.godine, posle izdavanja građevinske dozvole, a istraživanje klizišta vršeno je radi izgradnje autoputa Beograd-Južni Jadran. Drugi talas istraživanja vršen je 1990-1993.godine kada su rađena osmatranja i treći talas 2003/2004.godinu kada je rađen idejni projekat autoputa Umka-Obrenovac.

Podvodeći utvrđeno činjenično stanje pod odredbe materijalnog prava, a odlučujući u granicama predloženog tužbenog zahteva, prvostepeni sud je pravilnom primenom odredbi materijalnog prava odbio tužbeni zahtev kao neosnovan. Na osnovu odredbe člana 172 Zakona o obligacionim odnosima tužena odgovara za štetu koju njen organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija. Izdavanje građevinske dozvole na osnovu urbanističkih uslova, koje nije donela tužena Opština Čukarica, ne predstavlja nezakoniti i nepravilan rad organa tužene. Oštećenja nepokretnosti tužilaca nisu u uzročnoj vezi sa vršenjem radnji organa tužene u postupku izdavanja građevinske dozvole, kada bi na osnovu odredbe člana 172 Zakona o obligacionim odnosima postojala odgovornost za naknadu štete. Primenom navedene odredbe materijalnog prava, i odredbi Zakona o obligacionim odnosima koje propisuju osnov odgovornosti, prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev. Šteta potiče od uzroka, elementarne nepogode za koji nije odgovorna tužena opština. Tužiocima pripada pravo u skladu sa Zakonom o korišćenju sredstava za sanaciju i zaštitu od elementarnih nepogoda.

Pravilno je odbijen i zahtev tužilaca za naknadu štete na ime troškova stanovanja u iznosu iz stava dva pobijane presude i na ime oštećenja stvari u vrednosti iz stava dva izreke pobijane presude. Iz istih razloga zbog kojih je neosnovan zahtev za naknadu štete zbog oštećenja nepokretnosti, neosnovan je i zahtev za naknadu štete na ime troškova stanovanja i oštećenja stvari. Eventualna šteta tužilaca na ime troškova stanovanja i oštećenja stvari nije posledica nepravilnog i nezakonitog rada organa tužene. Odlučujući o tužbenom zahtevu u ovom delu, prvostepeni sud je pravilno cenio da tužioci predloženim i izvedenim dokazima nisu dokazali da su imali troškove stanovanja kao i da su pretrpeli štetu u visini oštećenih i uništenih stvari.

Tužioci u žalbi ponavljaju navode koje su izložili u toku prvostepenog postupka, koje je prvostepeni sud pravilno cenio u odnosu na dokaze koje je izveo u postupku. Razlog žalbe da je prvostepeni sud neosnovano odbio predlog tužilaca da u postupku kao umešač na strani tužilaca učestvuje treće lice koje je prenelo pravo svojine na nepokretnosti na tužioce, nije od uticaja na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Za odnos tužilaca i trećeg lica koje je prenelo pravo svojine na tužioce imala bi značaj okolnost da tužioci nisu pozvali treće lice da učestvuje u postupku kao umešača, ukoliko tužioci imaju određeni zahtev prema trećem licu. Zahtev tužilaca za naknadu štete protiv tužene Opštine Čukarica zavisi od činjenica koje su u postupku raspravljene i utvrđene, a iz kojih proizilazi pravilnost zaključka pobijane presude da u postupku izdavanja građevinske dozvole ne postoje propusti u radnjama organa tužene, što bi predstavljalo osnov za naknadu štete. Šteta na nepokretnosti nastala usled klizišta 1999.godine, 30 godina posle izdate građevinske dozvole, nije u uzročnoj vezi sa radnjama preduzetim od strane organa tužene u postupku izdavanja građevinske dozvole. Izdavanje građevinske dozvole u postupku nadležnog organa na osnovu urbanističkih uslova, ne predstavlja nezakoniti i nepravilan rad organa kada bi postojala obaveza tužene da naknadi štetu prouzrokovanu takvim postupanjem. Na osnovu navedene odredbe člana 172 Zakona o obligacionim odnosima za obavezu naknade štete potrebno je da je šteta prouzrokovana radnjom organa u vršenju funkcije. Izdavanje građevinske dozvole 1968.godine, a nakon toga izvršeni upis nepokretnosti, bez upotrebne dozvole kako to tvrde tužioci, ne predstavlja radnju usled koje je nastala šteta.

Na osnovu člana 373 ZPP-a odbijena je žalba kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Potvrđena je i odluka o troškovima postupka. O zahtevu tužene za naknadu troškova, prvostepeni sud je odlučio pravilnom primenom odredbe člana 149 i 150 ZPP-a.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Jovanka Kažić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj sudske pisarnice
Svetlana Antić