APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

1.09.2011.

Gž 4437/10_

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4437/10
Dana 01.09.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Dragane Marinković, predsednika veća, Lovorke Stojnov i Vesne Matković, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Preduzeća "BB", koga zastupa punomoćnik BA, advokat, radi naknade štete, odlučujući o žalbama tužioca i tuženog izjavljenim na presudu Opštinskog suda u Zaječaru P 622/07 od 09.10.2008. godine, u sednici održanoj 01.09.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P 622/07 od 09.10.2008. godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za naknadu štete u iznosu preko dosuđenih 389.906,75 dinara do traženog iznosa od 632.255,00 dinara.

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P 622/07 od 09.10.2008. godine u preostalom delu prvog stava izreke, kojim je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nekorišćenja za gajenje povrtarskih kultura k.p.br aa i k.p.aa1 u poljoprivrednim sezonama 2004/2005, 2005/2006 i 2006/2007. godine isplati 389.906,75 dinara sa kamatom u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima počev od 18.05.2008. godine do isplate kao i u drugom stavu izreke i predmet UPUĆUJE Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zaječaru P 622/07 od 09.10.2008. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete zbog nekorišćenja za gajenje povrtarskih kultura k.p.aa i k.p.aa1 u poljoprivrednim sezonama 2004/2005, 2005/2006 i 2006/2007. godine isplati 389.906,75 dinara sa kamatom u smislu člana 277. Zakona o obligacionim odnosima počev od 18.05.2008. godine do isplate, dok je tužbeni zahtev po istom osnovu za isti period i poljoprivrednu sezonu 2003/2004. godine za ukupan iznos preko dosuđenog do iznosa od 632.255,00 dinara odbijen kao neosnovan. Drugim stavom izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.187,25 dinara.

Blagovremenom žalbom tuženi je pobijao usvajajući deo ove presude iz svih zakonskih razloga.

Blagovremenom žalbom tužilac je pobijao ovu presudu u odbijajućem delu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba tuženog osnovana, a da je žalba tužioca neosnovana.

Ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je tužilac na osnovu ugovora zaključenog sa tuženim u toku 1990. godine, ustupio tuženom svoju nepokretnost radi eksploatacije šljunka, na period od dve godine, uz obavezu tuženog da po izvršenoj eksploataciji uspostavi pređašnje stanje na nepokretnosti, a što on nije učinio zbog čega je tužilac pretrpeo štetu zbog nemogućnosti da na svojoj nepokretnosti gaji povrtarske kulture, koje je ranije gajio. Visina štete utvrđena je na osnovu nalaza i mišljenja veštaka. Po nalaženju prvostepenog suda, istaknut prigovor zastarelosti potraživanja je osnovan za potraživanje naknade štete, koje se odnosi na naknadu štete za poljoprivrednu sezonu 2003/2004. godine jer je tužba podneta 04.06.2007. godine, nakon zakonom propisanog roka iz člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Po nalaženju prvostepenog suda tužilac je o toj šteti imao saznanje već u jesen 2003. godine, pa kako je od tada do podnošenja tužbe protekao rok od tri godine to je potraživanje u tom delu zastarelo.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužilac pretrpeo štetu zbog nekorišćenja svoje nepokretnosti za gajenje povrtarskih kultura u poljoprivrednim sezonama 2004/2005, 2005/2006. i 2006/2007 godine u ukupnom iznosu od 389.906,75 dinara, dok je u preostalom delu tužbeni zahtev neosnovan zbog zastarelosti potraživanja naknade štete za poljoprivrednu sezonu 2003/2004. godine i za prihod koji bi se ostvario gajenjem žitarica i postrnog kupusa.

Prvostepeni sud pri donošenju pobijane presude nije učinio neku od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP-a na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti, a neosnovano se žalbom tužioca ukazuje na bitnu povredu postupka iz tačke 12. ove zakonske odredbe u odnosu na deo prvostepene presude, kojim je odbijen tužbeni zahtev kao neosnovan. Izreka pobijane presude u tom delu je jasna i razumljiva, kao i izneti razlozi o bitnim činjenicama, koji su međusobno saglasni i neprotivrečni sadržini izvedenih dokaza. Jasni su razlozi prvostepenog suda da je deo tužbenog zahteva odbijen zbog zastarelosti potraživanja naknade štete u vidu izmakle koristi za poljoprivrednu sezonu 2003/2004. godine, kao i na ime izgubljenog prihoda za žitarice i postrni kupus za ceo sporni period. Pravilno je prvostepeni sud ocenio sadržinu iskaza tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke kada je utvrdio da je tužilac na spornoj nepokretnosti gajio samo povrtarske kulture, suprotno žalbenim navodima tužioca, a takođe je prvostepeni sud pravilno ocenio nalaz i mišljenje veštaka poljoprivredne struke u pogledu realne mogućnosti za sadnju ranog i postrnog povrća čije se vegetacije preklapaju, te mogućnost sadnje postrnog kupusa jedino iza žetve pšenice.

Po nalaženju ovog suda neosnovano se takođe žalbom tužioca pobija prvostepena presuda u tom delu zbog nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je prvostepeni sud pravilnom ocenom izvedenih dokaza pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, a zatim pravilnom primenom materijalnog prava zaključio da tužilac nema pravo na naknadu štete u visini čistog prihoda koji bi ostvario gajenjem žitarica i postrnog kupusa u spornom periodu, kao i da je potraživanje naknade štete za poljoprivrednu sezonu 2003/2004 godine zastarelo. Zastarelost potraživanja naknade štete zbog gubitka poljoprivrednih prinosa kao posledica oštećenja zemljišta ceni se po odredbama iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima. Kako je tužilac zahtevao naknadu štete koja se ogleda u gubitku prinosa u određenoj poljoprivrednoj sezoni, to je pravilno prvostepeni sud zaključio da je tužilac već u jesen 2003. godine znao za štetu u poljoprivrednoj sezoni 2003/2004 godine, a kako je tužba podneta 04.06.2007.godine, to je nastupila zastarelost potraživanja u smislu prethodno navedene odredbe.

Zbog svega navedenog ovaj sud je primenom člana 375. ZPP-a odlučio kao u prvom stavu izreke.

Osnovano se žalbom tuženog ukazuje da je prvostepena presuda u preostalom delu prvog stava izreke, zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP-a. Naime, razlozi prvostepenog suda o obavezi tuženog da tužiocu naknadi štetu u visini izgubljenog prinosa zbog nemogućnosti gajenja povrtarskih kultura na predmetnoj nepokretnosti zbog toga što tuženi nije izvršio uspostavljanje pređašnjeg stanja nepokretnosti nakon izvršene eksploatacije po zaključenim ugovorima su nejasni i nepotpuni. Kod utvrđenih činjenica da su stranke zaključile ugovore u toku 1990. godine na osnovu kojih je tužilac ustupio tuženom predmetnu nepokretnost radi eksploatacije šljunka na period od dve godine uz obavezu tuženog da po eksploataciji tuženog uspostavi pređašnje stanje zemljišta, te da tužilac zahteva naknadu štete zbog nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta jer tuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, da vrati uklonjeni humus i zemljište dovede u pređašnje stanje, pravilna primena materijalnog prava nalagala je da se najpre utvrdi da li tužilac ima pravo na naknadu štete u novcu u visini izgubljenog prihoda zbog negajenja povrtarskih kultura ili pak pravo na uspostavljanje pređašnjeg stanja, dovođenjem zemljišta u stanje pre izvršene eksploatacije šljunka. Odredbom člana 185. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je odgovorno lice dužno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego što je šteta nastala, da ukoliko uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja štetu potpuno, odgovorno lice dužno je za ostatak štete dati naknadu u novcu i da kada uspostavljanje ranijeg stanja nije moguće ili kada sud smatra da nije nužno da to učini odgovorno lice, sud će odrediti da ono isplati oštećenom odgovarajuću sumu novca na ime naknade štete. Sud će dosuditi oštećenom naknadu u novcu kada on to zahteva izuzev ako okolnosti datog slučaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja. Iz navedenog sledi da je šteta u konkretnom slučaju nastala oštećenjem tužiočeve nepokretnosti zbog eksploatacije šljunka i propuštanjem tuženog da zemljište dovede u prvobitno stanje kako bi se moglo koristiti za poljoprivrednu proizvodnju, pa kako je osnovno pravilo navedene materijalno-pravne odredbe da se uspostavi ranije stanje, to sud može dosuditi tužiocu i naknadu u novcu, ako nađe da nije opravdano uspostavljanje pređašnjeg stanja oštećene stvari, ili ako on to izričito traži, ali u visini troškova uspostavljanja ranijeg stanja. Kako prvostepeni sud nije imao u vidu navedenu materijalno-pravnu odredbu i nije utvrdio sve činjenice i okolnosti od kojih zavisi pravo tužioca na naknadu štete koja je zahtevana u visini izgubljenih prihoda zbog nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta sukcesivno za poljoprivredne sezone, to prvostepeni sud i nije bio u mogućnosti da da jasne i potpune razloge o bitnim činjenicama za pravilno presuđenje.

Iz iznetih razloga, ovaj sud je primenom člana 376. i 377. stav 2. ZPP-a odlučio kao u drugom stavu izreke ove presude.

Prvostepeni sud će u ponovnom postupku ocenom izvedenih dokaza i primenom pravila o teretu dokazivanja utvrditi sve okolnosti od kojih zavisi obim štete koju tužilac trpi zbog neizvršenja ugovorne obaveze od strane tuženog da uspostavi pređašnje stanje zemljišta nakon izvršene eksploatacije šljunka, a na osnovu zaključenih ugovora između stranaka, te u tom smislu utvrditi i razloge koji su sprečili tužioca da sam otkloni štetu uspostavljanjem pređašnjeg stanja, pri čemu će imati u vidu da šteta nastala povredom obaveze iz ugovora zastareva u smislu člana 376. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, te će u tom smislu oceniti osnovanost istaknutog prigovora zastarelosti potraživanja. Tek pošto postupi na izložen način, prvostepeni sud će biti u mogućnosti da donese pravilnu i zakonitu odluku, za koju je dužan da da jasne i potpune razloge kako bi se njena zakonitost i pravilnost mogle ispitati.

Odluka o troškovima postupka je ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda ovog spora.

Predsednik veća-sudija
Dragana Marinković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić