APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.02.2012.

Gž 4358/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4358/11
Dana 09.02.2012. godine
B E O G R A D

SP-1 pravo svojine radi utvrđenja

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Mitrović, predsednika veća, Milice Popović Đuričković i Margite Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika sa sedištem u Beogradu, ulica Krunska broj 13, radi utvrđenja, vrednost predmeta spora 10.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.86575/2010 od 23.05.2011. godine, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 09.02.2012. godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.86575/2010 od 23.05.2011. godine i predmet VRAĆA istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.86575/2010 od 23.05.2011. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je utvrđeno da je pokojni PP stekao svojstvo zakupca jednoipo-sobnog stana na neodređeno vreme površine _ m2 koji se sastoji od _ i podruma koji se nalazi u pp na _ spratu, stan broj _. Stavom drugim izreke, utvrđeno je da je tužilac kao sukcesor stekao svojstvo zakupca pp. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 26.300,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude pod pretnjom izvršenja.

Protiv ove presude tuženi je blagovremeno izjavio žalbu, pobijajući istu u celini, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na žalbu.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku, pa je ocenio da je izjavljena žalba osnovana.

Pobijana presuda zahvaćena je bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se u žalbi posebno ukazuje, jer u presudi nije navedeno dovoljno razloga o bitnim činjenicama, a oni razlozi koji su navedeni su nejasni i protivrečni. Takođe, činjenično stanje nije pravilno i potpuno utvrđeno, pa je zbog toga došlo i do pogrešne primene materijalnog prava.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je rešenjem nadležne komisije tuženog SD broj 2-246/95 od 26.09.2000. godine, ocu tužioca, sada pokojnom PP dat u zakup na određeno vreme – na godinu dana stan pp. U ugovoru o zakupu na određeno vreme, koji je otac tužioca zaključio sa tuženim, dana 14.11.2006. godine je navedeno da nema članova porodičnog domaćinstva. Tužilac je prijavljen na adresi spornog stana od 15.01.2001. godine. U spornom stanu tužilac živi sa suprugom od 25.10.2000. godine, kada se u stan uselio i njegov otac. Otac tužioca je nakon zaključenja ugovora o korišćenju stana podnosio zahtev tuženom da se u ugovor o zakupu upišu kao članovi domaćinstva tužilac, kao sin i njegova supruga, a kasnije je takav zahtev podnosio i tužilac, ali je ovaj zahtev odbijen.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je prethodno ocenio da je neosnovan istaknuti prigovor nedostatka aktivne legitimacije, s obzirom da je tužilac bio član porodičnog domaćinstva svog oca, sada pokojnog PP, a u smislu odredbe člana 34. stav 1. Zakona o stanovanju. Takođe, prvostepeni sud je zaključio da je tužilac počeo da živi u spornom stanu od 25.10.2000. godine, kada i njegov otac, a da je na adresi stana prijavljen počev od 15.01.2001. godine i do danas nije napuštao stan, niti je na drugi način rešio svoju stambenu potrebu, zbog čega je prvostepeni sud usvojio tužbeni zahtev tužioca, a sve u smislu odredbe člana 34. Zakona o stanovanju i izmenjenog člana 7. Pravilnika o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija. Za sada se ovakav zaključak prvostepenog suda ne može prihvatiti.

Osnovano se u žalbi ističe da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, i to odredbu člana 34. stav 1. Zakona o stanovanju, kao i član 7. Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija („Sl. Vojni list“ broj 45/2008), s obzirom da tužilac nije bio upisan kao član porodičnog domaćinstva svoga oca, niti je njegov otac sa tuženim imao zaključeni ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme, a što proizilazi iz pismenih dokaza koji se nalaze u spisima. Naime, otac tužioca, sada pokojni PP, je sa tuženim zaključio ugovor o zakupu stana na određeno vreme za period od 01.11.2006. godine do 31.10.2007. godine, s tim da je u ugovoru i to u članu 6. navedeno da nema članova porodičnog domaćinstva. Sporni stan je dat ocu tužioca na osnovu rešenja tuženog SD broj 2-246/95 od 26.09.2000. godine na određeno vreme, na godinu dana i tada je jedino bila upisana kao član porodičnog domaćinstva njegova supruga, sada pokojna PP1, koja je preminula _.20_. godine. U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je dao protivrečne razloge u obrazloženju pobijane presude, s obzirom da utvrđuje da tužilac ne može imati više prava nego što je imao njegov pravni prethodnik, a izvodi zaključak da je tužilac bio član porodičnog domaćinstva svoga oca i da unošenje članova porodičnog domaćinstva u ugovor o zakupu stana ne predstavlja bitan element ugovora, pa utvrđuje da je tužbeni zahtev osnovan tj. da je pok. PP, a zatim i tužilac, stekao svojstvo zakupca na neodređeno vreme. Zato je nejasan zaključak prvostepenog suda da li je tužilac bio član porodičnog domaćinstva svoga oca, sada pokojnog PP, ili nije.

Takođe, prvostepeni sud utvrđuje da je tek 2008. godine izmenjena odredba člana 7. Pravilnika o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija, kojom je propisano da će se stanovi davati u zakup na neodređeno vreme, a da je otac tužioca preminuo pre stupanja na snagu izmenjenog Pravilnika. Međutim, prvostepeni sud isti Pravilnik primenjuje, pri tom ne ceneći Pravilnik o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija („Sl. Vojni list“ br. 1/97), koji je važio u vreme smrti oca tužioca, a na osnovu koga je i doneto rešenje o dodeli stan, a zatim i zaključen ugovor o korišćenju stana, a na šta tuženi osnovano ukazuje u žalbi. Citiranim Pravilnikom, i to u odredbi člana 7. je predviđena mogućnost kako davanja stanova u zakup na određeno vreme, tako i davanja stanova u zakup na neodređeno vreme, iz čega proizilazi da je protivrečan zaključak prvostepenog suda da je tek Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija („Sl. Vojni list“ broj 45/2008) bila predviđena mogućnost davanja u zakup stanova na neodređeno vreme. Odredbom člana 13. citiranog Pravilnika su propisana merila za određivanje strukture i površine stana, kao i ko može steći svojstvo odnosno ko se može upodobiti članom porodičnog domaćinstva, a naime, ovim članom se određuje da se prilikom dodele stana uzimaju u obzir podnosilac molbe i njegov bračni drug i deca do navršenih 18 godina odnosno do navršenih 26 godina ako redovno ili vanredno pohađaju školu, kao i deca starija od 26 godina ako su prema nalazu nadležne vojne lekarske komisije trajno nesposobna za samostalan život a sa podnosicem molbe žive u zajedničkom domaćinstvu, iz čega proizilazi da tužilac ni u trenutku podnošenja molbe njegovog oca za dodelu stana nije mogao biti član porodičnog domaćinstva, a što sve prvostepeni sud nije imao u vidu prilikom donošenja pobijane presude. Zato je žalba tuženog morala biti usvojena, a pobijana presuda ukinuta u stavu prvom i stavu drugom izreke.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ovog rešenja i utvrditi da li je tužilac mogao biti član porodičnog domaćinstva svog oca ili nije, a s obzirom na citirane propise. Takođe, Apelacioni sud smatra da u cilju pravilnog i potpunog utvrđivanja činjeničnog stanja i utvrđivanja svih bitnih činjenica za donošenje odluke u ovoj pravnoj stvari, prvostepeni sud bi trebalo da ceni da li bi u konkretnom slučaju trebalo primeniti Pravilnik o rešavanju stambenih potreba korisnika vojnih penzija, koji je bio važeći u trenutku smrti oca tužioca, a koji je preminuo dana 24.08.2007. godine. Pošto postupi po navedenim primedbama, imajući u vidu i ostale navode izjavljene žalbe, prvostepeni sud će ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog uspeha stranaka u sporu, pa je pobijana presuda ukinuta i u stavu trećem izreke.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci rešenja, a na osnovu člana 376. stav 1. i člana 377. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o žalbi Apelacioni sud je primenio odredbe Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik Republike Srbije“ broj 125/04, 111/09), a u smislu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl.glasnik Republike Srbije“ broj 72/11).

Predsednik veća – sudija
Vesna Mitrović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić