APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.11.2010.

Gž 4350/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4350/10
23.11.2010. godine
BEOGRAD

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Melanije Santovac i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB, čiji je punomoćnik BA, advokat i VV, čiji je punomoćnik VA, advokat, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Zaječaru P 936/2006 od 25.06.2008.godine, u sednici održanoj 23.11.2010.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Opštinskog suda u Zaječaru P.936/2006 od 25.06.2008.godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Zaječaru na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Zaječaru P.936/2006 od 25.06.2008.godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena BB obaveže da tužiocu isplati iznos od 11.764,26 evra, a tuženi VV iznos od 35.292,78 evra sa domicilnom kamatom počev od 01.09.2006.godine do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti, po najpovoljnijem bančinom kursu na dan isplate, u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženima isplati po 210.000,00 dinara, na ime naknade troškova parničnog postupka u roku od 15 dana.

Tužilac je protiv navedene prvostepene presude izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena BB je u odgovoru na žalbu predložila da se žalba tužioca kao neosnovana odbije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je 05.03.1996.godine, predao sada pok.PP (suprugu tužene BB i ocu tuženog VV) iznos od 290.000,00 DEM da za njegov račun kupi zlatne poluge. Po optužnici OJT u Zaječaru KT.86/96 od 13.09.1996.godine vođen je krivični postupak je protiv PP zbog krivičnog dela prevare iz čl. 171. st. 3 u vezi st. 1. KZ RS i protiv VV, ovde tuženog, za krivično delo prikrivanja iz člana 184. stav 2. u vezi st. 1. KZ RS, sve na štetu imovine oštećenog AA. Tužilac je kao oštećeno lice u krivičnom postupku podneo imovinskopravni zahtev. Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru K 1/98 od 01.06.1998.godine krivični postupak protiv optuženog PP je obustavljen zbog smrti optuženog. Presudom Okružnog suda u Zaječaru K 1/98 od 15.10.1998.godine optuženi VV, ovde tuženi, oglašen je krivim što je dana 05.03.1996.godine u svom stanu aa, prikrio 100.000,00 DEM, za koje je mogao znati da su pribavljene krivičnim delom prevare iz čl. 171. st. 3. u vezi st. 1. KZ RS, od strane sada pok. PP, njegovog oca, na štetu imovine oštećenog AA, ovde tužioca, na taj način što je sada pok.PP po uzimanju deviza od oštećenog AA u iznosu od 290.000,00 DEM otišao u kuću SS u __, __, i dao mu 100.000,00 DEM sa zahtevom da ih odnese u stan VV, što je ovaj učinio, te iste večeri po dolasku u stan predao novac VV, a zatim je VV u prisustvu SS izbrojao 100.000,00 DEM i zadržao kod sebe, čime je izvršio krivično delo prikrivanja iz člana 184. stav 2. u vezi st. 1. KZ RS, za koje delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i dva meseca uz obavezu da plati troškove paušala i da oštećenom AA isplati iznos od 100.000,00 DEM u roku od 30 dana, dok je oštećeni AA za višak imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu. Navedena presuda je potvrđena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž.1654/99 od 14.09.2000.godine. Rešenjem Opštinskog suda u Zaječaru O 901/2005 od 12.12.2005.godine, oglašeni su naslednicima zaostavštine sada pok. PP po osnovu zaveštanja bračni drug – tužena BB u delu od ¼ i sin - tuženi VV u delu od ¾ zaostavštine. Tužba u ovoj parnici je podneta 01.09.2006.godine.

Prvostepeni sud je polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da se u konkretnom slučaju radi o potraživanju tužioca po osnovu sticanja bez osnova pravnog prethodnika tuženih, te da se primenjuje opšti rok zastarelosti iz člana 371. Zakona o obligacionim odnosima, koji potpisuje da potraživanja zastarevaju za 10 godina, ako zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti. Prvostepeni sud nalazi da je zastarelost potraživanja tužioca počela da teče 06.03.1996.godine, kao dana kada je imovina sada pok. PP neosnovano uvećana i da je do podnošenja tužbe 01.09.2006.godine, prošlo 10 godina, 5 meseci i 24 dana, te da je odbijen tužbeni zahtev zbog zastarelosti. Po nalaženju prvostepenog suda tužbeni zahtev se ne odnosi na potraživanje naknade štete i nema mesta primeni odredaba člana 376. odnosno 377. Zakona o obligacionim odnosima. U obrazloženju prvostepene presude navedeno je da se pri donošenju odluke o tužbenom zahtevu imalo u vidu da je tužilac kao oštećeni u krivičnom postupku istakao imovinskopravni zahtev za isplatu, odnosno povraćaj datog iznosa, ali prvostepeni sud nalazi da u konkretnom slučaju nema prekida zastarevanja, s obzirom da tužilac nije u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti odluke krivičnog suda (14.09.2000.godine) pokrenuo parnicu saglasno odredbi člana 390.Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, po nalaženju Apelacionog suda pobijana presuda je doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava zbog čega je činjenično stanje nepotpuno utvrđeno.

Naime, predmet tužbenog zahteva u ovoj parnici je isplata novčanih iznosa, koje tužilac potražuje od tuženih, pravnih sledbenika štetnika sada pok. PP, čijom je krivicom umanjena imovina tužioca. Radi se o naknadi štete koju je tužilac pretrpeo radnjama pravnog prethodnika tuženih. U konkretnom slučaju, prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv pravnog prethodnika tuženih, sada pok. PP je po optužnici OJT u Zaječaru od 13.09.1996.godine, vođen krivični postupak zbog krivičnog dela prevare iz čl. 171. stav 3. u vezi stava 1. KZ RS, u kom krivičnom postupku je tužilac podneo imovinskopravni zahtev za naknadu štete koju je pretrpeo krivicom sada pok. PP, te je rešenjem od 01.06.1998.godine, krivični postupak protiv optuženog PP obustavljen zbog smrti optuženog. Imajući u vidu da su smrću optuženog PP nastupile procesne smetnje zbog kojih je bilo apsolutno nemoguće da se u odnosu na optuženog sada pok. PP krivični postupak okonča iz razloga što je optuženi umro, parnični sud u takvom slučaju je ovlašćen da utvrdi kao prethodno pitanje, da li je šteta prouzrokovana takvom radnjom koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, jer krivično delo može da postoji i kad je krivični postupak izostao, ili ukoliko nije okončan, između ostalog, i ako je optuženi umro. Ovo iz razloga primene posebnih pravila o zastarelosti zahteva za naknadu štete iz člana 377. ZOO, sve saglasno načelu pružanja jače zaštite pravu oštećenog za naknadu štete prouzrokovane krivičnim delom. Naime, prema odredbi člana 377. stav 1. ZOO kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja. U takvoj situaciji parnični sud je ovlašćen da utvrdi kao prethodno pitanje da li je šteta prouzrokovana takvom radnjom koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, jer krivično delo može da postoji i kad je krivični postupak izostao, ovde konkretno, krivični postupak je obustavljen zbog smrti optuženog. U slučaju kad krivični postupak protiv štetnika nije vođen ili je obustavljen iz objektivnih okolnosti (štetnikova smrt, nedostupan organima gonjenja, nepoznat) parnični sud može i mora za potrebe parničnog postupka (krivica i duži rok zastarelosti) utvrditi koje krivično delo je objektivno izvršio štetnik.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava, prvostepeni sud je propustio da utvrdi bitne činjenice za odluku o tužbenom zahtevu. Naime, prvostepeni sud je propustio da utvrdi da li je šteta tužioca prouzrokovana takvom radnjom koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela. Ukoliko se utvrdi da je šteta prouzrokovana radnjom koja u sebi sadrži elemente krivičnog dela, potrebno je utvrditi koliki je rok zastarelosti krivičnog gonjenja za to krivično delo, te prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete ceniti u vezi odredbe člana 377. ZOO. Ukoliko se utvrdi da potraživanje tužioca nije zastarelo, utvrdiće se i ostali bitni elementi za obim i visinu štete koju tužilac trpi u konkretnom slučaju, te pravilnom primenom materijalnog prava, ponovo odlučiti o tužbenom zahtevu.

Iz navedenih razloga, prvostepena presuda je ukinuta i predmet se vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje. U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti imajući u vidu navedeno, te će nakon pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava doneti odluku o tužbenom zahtevu.

Prvostepena presuda ukinuta je u delu odluke o troškovima parničnog postupka, jer ova odluka zavisi od konačnog ishoda spora.

Primenom odredbi člana 377. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija
Spomenka Zarić,sr.
MŠ
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić