APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

12.12.2012.

Gž 4328/12

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4328/12
Dana 12.12.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Branke Dražić i Radmile Đurić, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženih "BB", čiji je punomoćnik BA, advokat i BB, koju zastupa privremeni zastupnik BA1, advokat, radi utvrđenja i naknade štete, odlučujući o žalbama i to tužilje izjavljenoj protiv delimične presude i tuženog "BB" izjavljenoj protiv međupresude Višeg suda u Beogradu P4. 219/10 od 20.03.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 12.12.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE, delimična presuda Višeg suda u Beogradu P4.219/10 od 20.03.2012. godine, u stavu drugom izreke, pa se OBAVEZUJU tuženi "BB" i BB, da tužilji AA na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnog prava autora, solidarno isplate iznos od još 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.03.2012. godine do isplate, u roku od 15 dana, a preko ovog iznosa za iznos od 150.000,00 dinara se tužbeni zahtev ODBIJA.

UKIDA SE međupresuda Višeg suda u Beogradu P4. 219/10 od 20.03.2012. godine u odnosu na tuženog "BB" i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Delimičnom presudom Višeg suda u Beogradu P4. 219/10 od 20.03.2012. godine u stavu prvom izreke utvrđeno je da su tuženi "BB" i BB povredili autorsko moralno pravo tužilje AA, tako što su na CD-u „Bez ljubavi“ pod rednim brojem 13. objavili pesmu „Gorka čokolada“, a da pri tome nisu označili tužilju kao autora teksta, pa su obavezani tuženi da tužilji solidarno isplate na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnog prava tužilje kao autora na označenje imena iznos od 70.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 20.03.2012. godine, do isplate.

Stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obavežu solidarno tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede moralnog prava autora isplate još iznos od 230.000,00 dinara, kao razliku između dosuđenog iznosa od 70.000,00 dinara i traženog iznosa od 300.000,00 dinara sa kamatom.

Međupresudom Višeg suda u Beogradu P4. 219/10 od 20.03.2012. godine utvrđeno je da je osnovan tužbeni zahtev tužilje AA, kojim je tražila da joj tuženi "BB" i BB solidarno naknade materijalnu štetu nastalu povredom imovinskog prava tužilje na beleženje i umnožavanje dela, kao i da joj prvotuženi "BB" naknadi materijalnu štetu zbog povrede imovinskog prava autora na stavljanje dela u promet. Istom odlukom je odlučeno da se zastaje sa postupkom u pogledu raspravljanja o visini tužbenog zahteva, kao i troškovima postupka do pravnosnažnosti međupresude.

Protiv delimične presude i to odluke iz stava drugog izreke žalbu je blagovremeno izjavila tužilja, a protiv međupresude tuženi "BB", zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijanih presuda primenom odredbe člana 372 ZPP-a („Sl. glasnik RS“ br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506 stav 1 ZPP-a („Sl. glasnik RS“ br.72/11), Apelacioni sud je našao da je žalba tužilje delimično osnovana, a žalba tuženog "BB" izjavljena protiv međupresude osnovana.

U sprovedenom postupku u delu odluke iz stava drugog izreke delimične presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi tužilje ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka zbog kojih bi se pobijana presuda u tom delu morala ukinuti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je tužilja autor teksta pesme „Gorka čokolada“ prvi put izvedene na muzičkom festivalu „Budva 2003.“ u interpretaciji drugotužene BB, koja je iste godine izdata i na pratećem CD-u, na kojem je tužilja navedena kao autor teksta pesme „Gorka čokolada“. Prvotuženi "BB" je u svojstvu izdavača 2006. godine izdao CD BB pod nazivom „Bez ljubavi“, na kome je pod rednim brojem 13 objavljena pesma „Gorka čokolada“. Na omotu ovog albuma tužilja nije potpisana kao autor teksta pesme, na koji način je po nalaženju prvostepenog suda povređeno moralno pravo tužilje da bude označena kao autor teksta pesme, shodno čl. 15 Zakona o autorskim i srodnim pravima, zbog čega je obavezao tužene da tužilji solidarno na ime naknade štete zbog povrede moralnog prava tužilje kao autora isplate iznos od 70.000,00 dinara sa pripadajućom kamatom, a preko ovog iznosa za iznos od 230.000,00 dinara, tužbeni zahtev odbio, kao neosnovan i odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke delimične presude.

Pravilno je prvostepeni sud, imajući u vidu da je na omotu CD-a pod nazivom „Bez ljubavi“ izvođača BB, izdatog od strane "BB" propušteno da se označi ime tužilje kao autora, odnosno njen pseudonim pesme „Gorka čokolada“, utvrdio u smislu čl. 205 stav 1 tačka 1 Zakona o autorskom i srodnim pravima („Sl. glasnik RS“ br.104 od 16.12.2009. godine), da su tuženi povredili autorsko pravo tužilje, te da u smislu čl. 205 stav 2 u vezi čl. 15 istog zakona, tužilja kao autor ima pravo na naknadu neimovinske štete zbog povrede svojih moralnih prava.

Međutim, osnovano tužilja u žalbi ukazuje da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odlučivao o visini pravične naknade nematerijalne štete, tj. odredbu čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima.

Odmeravajući visinu pravične novčane naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava tužilje, kao autora, ovaj sud je, vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ovakva naknada, a imajući u vidu sve okolnosti slučaja, našao da pravičnu novčanu naknadu zbog povrede moralnih prava tužilje, kao autora, jer se neobjavljivanjem imena i prezimena autora dela na objavljenom delu vređa autorsko moralno pravo autora, predstavlja iznos od 150.000,00 dinara. S toga je prvostepena presuda preinačena u stavu drugom izreke i tužilji pored iznosa dosuđenog u stavu prvom izreke, ovaj sud je dosudio još iznos od 80.000,00 dinara, i to sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja prvostepene presude u smislu čl. 277 ZOO, a preko navedenog iznosa, a za iznos od 150.000,00 dinara je tužbeni zahtev odbijen, kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe čl. 380 stav 1 tačka 4 ZPP-a, koji se primenjuje u smislu odredbe čl. 506 stav 1 ZPP-a („Sl. glasnik RS“ br.72/11), odlučeno je kao u stavu prvom izreke ove odluke.

Odlučujući o zahtevu tužilje za naknadu materijalne štete nastale povredom imovinskog prava tužilje na beleženje i umnožavanje dela, prvostepeni sud je međupresudom utvrdio da je osnovan tužbeni zahtev, obzirom da tužilja nije dala posebno dozvolu i saglasnost da "VV", kao sticalac, dalje ustupa imovinska prava na označenom delu, shodno odredbi čl. 60 Zakona o autorskom i srodnim pravima, odnosno da su prvotuženi i drugotužena objavljivanjem pesme „Gorka čokolada“ na Kompakt disku „Bez ljubavi“, izdatog od strane prvotuženog, a u interpretaciji drugotužene, bez saglasnosti tužilje, povredili imovinsko pravo tužilje na beleženje i umnožavanje dela, a prvotuženi pravo tužilje na stavljanje dela u promet, zbog čega je iz razloga celishodnosti odlučio međupresudom.

Pobijana presuda sadrži nedostatke takve prirode zbog kojih se njena zakonitost i pravilnost ne može sa sigurnošću ispitati, a naročito nedostatak razloga o bitnim činjenicama, što predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP-a, na koju je ukazano u žalbi prvotuženog.

Naime, prvostepeni sud je imajući u vidu da tužilja nije dala posebnu dozvolu i saglasnost da "VV", kao sticalac, dalje ustupa imovinska prava na označenom delu, na osnovu čije dozvole je drugotuženi izdao CD „Bez ljubavi“ BB, shodno odredbi čl. 60 Zakona o autorskom i srodnim pravima, zaključio da su tuženi povredili imovinsko pravo tužilje na beleženje i umnožavanje dela, zbog čega je tužbeni zahtev tužilje za naknadu materijalne štete osnovan, te je doneta međupresuda. Međutim, prvostepeni sud nije dao razloge na osnovu kojih je zaključio da je tužilja pretrpela imovinsku štetu usled povrede autorskog i imovinskog prava. Nije cenio navode i dokaze priložene od strane prvotuženog da postoji zaključen ugovor između prvotuženog i SOKOJ-a, da je snimak navedenog autorskog dela tužilje prijavljen SOKOJ-u od strane prvotuženog, da je SOKOJ-u prvotuženi plaćao naknadu za tužilju.

Pošto prvostepeni sud nije prilikom donošenja pobijane međupresude ocenio da li tužiljino autorsko delo spada u repertoar SOKOJ-a, da li je prvotuženi bio ovlašćen da isto beleži, umnožava i stavlja u promet bez bilo kakve dodatne dozvole od strane tužilje, a na osnovu ugovora o zvučnom snimanju, zaključenog sa SOKOJ-em, kojim je prvotuženi stekao pravo da vrši beleženje, umnožavanje i stavljanje u promet svih autorskih dela iz repertoara SOKOJ-a, a koji je obuhvatao i tužiljino autorsko delo, da li je tužilja ostvarivala i da li i dalje ostvaruje preko navedene organizacije naknadu od prvotuženog za snimanje, umnožavanje i stavljanje u promet muzičkog dela „Gorka čokolada“ u okviru izdanja prvotuženog pod nazivom „Bez ljubavi“, a sve u smislu čl. 62 i 63 Zakona o autorskom i srodnim pravima, a što sve ulazi u ocenu osnova tužbenog zahteva, žalba prvotužene je morala biti usvojena, a pobijana međupresuda ukinuta.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će otkloniti učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka, pa će, nakon što utvrdi sve činjenice relevantne za donošenje odluke, pravilnom primenom materijalnog prava, doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Iz iznetih razloga, primenom odredbe čl. 376 ZPP-a, koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506 stav 1 ZPP-a („Sl. glasnik RS“ br.72/11), odlučeno je kao u stavu drugom izreke ove odluke.

Predsednik veća – sudija
Vesna Obradović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić