APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

1.12.2011.

Gž 4076/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4076/11
Dana 01.12.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Dragane Marinković i Lovorke Stojnov, članova veća, u parnici tužilje maloletne AA, koju zastupa zakonski zastupnik otac AA1, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Grada Beograda, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, Beograd, ulica Tiršova broj 3, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 65371/10 od 11.04.2011. godine, u sednici održanoj 01.12.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 65371/10 od 11.04.2011. godine u prvom stavu izreke.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 65371/10 od 11.04.2011. godine, prvim stavom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan je tuženi da tužilji na ime naknade nematerijalne štete isplati iznos od 250.000,00 dinara i to na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 100.000,00 dinara, a na ime pretrpljenog straha iznos od 150.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 11.04.2011. godine, kao dana presuđenja, pa do konačne isplate, kao i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 81.100,00 dinara. Drugim stavom izreke, delimično je odbijen tužbeni zahtev tužilje za iznos od 200.000,00 dinara i to za iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenih fizičkih bolova i za iznos od 100.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, sa zakonskom zateznom kamatom.

Blagovremenom žalbom tuženi je pobijao prvi stav izreke ove presude, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP, Apelacioni sud je našao da je žalba neosnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom, nije učinjena neka od bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. ZPP-a, na koje ovaj sud, kao drugostepeni, pazi po službenoj dužnosti. Suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud nije učinio ni bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer je izreka pobijane presude razumljiva, u skladu je sa datim razlozima, koji su saglasni međusobno i sa sadržinom isprava, zapisnicima o iskazima datim u postupku i izvedenim dokazima.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku maloletna tužilja (rođena _. godine), dana 27.10.2010. godine, šetala se sa ocem, po Košutnjaku, trim stazom, kada ju je ujeo pas lutalica. Tužilji je rana pregledana i obrađena na VMA, a tetanus je, kao zaštitu od infekcija, primila u Urgentnom centru. Tužilja je kritičnom prilikom, usled ugriza psa u predelu desne nadkolenice do uterusa debelog mesa, zadobila ranu praćenu slabijim krvarenjem, zbog čega je trpela bolove jakog intenziteta u trajanju od sedam sati, zatim je četiri dana trpela bol srednjeg intenziteta, a bol slabijeg intenziteta je trajao oko 12 dana. Takođe, tužilja je zbog predmetnog štetnog događaja trpela strah jakog intenziteta u trajanju od dva sata i strah srednjeg intenziteta, sa povremenim epizodama jakog intenziteta u trajanju od dve nedelje, kontinuirani strah srednjeg intenziteta u trajanju od tri nedelje i strah slabog intenziteta u trajanju od dve nedelje. Kod tužilje je i sada prisutan strah od psa, i trajaće i ubuduće, jer je tužilja u fazi formiranja ličnosti, doživela snažno traumatično iskustvo, koje ostavlja snažne posledice u smislu hipersenzitivnog reagovanja pri susretu sa psom kao izvorom egzistencijalne opasnosti.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev kao u izreci pobijane presude iz razloga koje prihvata i ovaj sud.

Ocenjujući navode žalbe, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da je prigovor nedostatka pasivne legitimacije istaknut od strane tužene neosnovan. Naime, članom 184. Zakona o obligacionim odnosima je propisano da preduzeća i druga pravna lica koja vrše komunalnu i drugu sličnu delatnost od opšteg interesa odgovaraju za štetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vrše svoju uslugu, a shodno članu 2. Zakona o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS“ broj 16/97 i 42/98) i članu 20. stav 1. tačka 5. Zakona o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS“ broj 129/07), opština odnosno grad Beograd, uređuje i obezbeđuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti, kao i organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje. Imajući u vidu navedeno, pravilno je prvostepeni sud zaključio da je tuženi odgovoran za štetu koju je u konkretnom slučaju pričinio pas lutalica, jer je propustio da sa područja grada Beograda ukloni pse lutalice, što je njegova zakonska obaveza utvrđena napred navedenim odredbama i obavezao tuženog da tužilji naknadi pretrpljenu štetu. Suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilnom ocenom izvedenih dokaza, shodno članu 8. ZPP, utvrdio sve bitne činjenice, okolnosti pod kojima se štetni događaj desio i da je šteta u konkretnom slučaju nastala usled ujeda psa lutalice.

Takođe, suprotno navodima žalbe, prvostepeni sud je pravilno primenjujući odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, intenzitet i dužinu trajanja kako straha, tako i fizičkih bolova koje je tužilja pretrpela, pravilno utvrdio i dosudio tužilji pravičnu naknadu za predmetne vidove nematerijalne štete, kao u izreci pobijane presude. Dosuđena naknada, po stavu ovog suda, nije previsoko odmerena, kako se to navodi u žalbi, posebno imajući u vidu da se radi o detetu koje je u vreme štetnog događaja imalo osam godina, te naknada odgovara značaju povređenog dobra i cilju kome služi, saglasno stavu 2. navedene zakonske odredbe.

Pravilna je i odluka o troškovima postupka doneta primenom člana 149. i 150. ZPP-a, i njihova visina obračunata je u skladu sa važećom Advokatskom i Taksenom tarifom.

Imajući u vidu navedeno, žalba tuženog je odbijena kao neosnovana, a na osnovu člana 375. ZPP-a potvrđen je pobijani deo prvostepene presude.

Kako je žalba tuženog odbijena kao neosnovana, to je drugim stavom izreke ove presude odbijen zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka, na osnovu člana 161. stav 1. ZPP-a

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić