Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.01.2012.

Gž 4/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 4/11
12.01.2012.godine
B E O G R A D

 


U I M E N A R O D A

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB i BB1, koje zastupa BA, advokat, radi poništaja ugovora zbog povrede prava preče kupovine, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Šapcu, sudske jedinice u Bogatiću P.2878/10 od 22.09.2010. godine, u sednici veća održanoj 12.01.2012. godine doneo je


P R E S U D U

Odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Šapcu, sudske jedinice u Bogatiću P.2878/10 od 22.09.2010. godine.

O br a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Šapcu, sudske jedinice u Bogatiću P.2878/10 od 22.09.2010. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi ugovor o kupovini i prodaji nepokretnosti zaključen između tuženih BB kao prodavca i BB1 kao kupca, overen pred Opštinskim sudom u Bogatiću Ov.2602/09 od 16.11.2009. godine zbog povrede prava preče kupovine tužioca i da se obaveže tuženi BB da proda tužiocu katastarsku parcelu iz navedenog ugovora pod istim uslovima i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. Istom presudom tužilac je obavezan da tuženima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 21.200,00 dinara.

Protiv ove presude žalbu je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući i odluku o troškovima postupka.

Tuženi su podneli odgovor na žalbu.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu čl. 372 ZPP i našao da žalba nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 istog Zakona na koju se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je potpuna, jasna i neprotivurečna. Sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je između tuženih BB kao prodavca i BB1 kao kupca 16.11.2009. godine zaključen i istog dana overen pred sudom ugovor o kupoprodaji parcele 5556/3 voćnjak treće klase površine 0.05.00ha k.o. _. Ugovorena kupoprodajna cena je 50.000,00 dinara. Prema nalazu i mišljenju veštaka poljoprivredne struke VV od 19.03.2010. godine, prema listu nepokretnosti katastarske opštine _ od 06.07.2010. godine, parcela aa i udaljena je od kućnog placa i ekonomskog dvorišta domaćinstva tužioca oko 50m. Do ekonomskog dvorišta tužioca postoji pošljunčani put parcela _, a u produžetku je katastarska parcela _ upisane u listu nepokretnosti _ kao veštački stvoreno nepolodno zemljište sa lokacijom u građevinskom području površine 0.02.03ha. S obzirom na klasu zemlje, oblik parcele, pogodnost obrade, udaljenost parcele od kućnog placa i ekonomskog dvorišta domaćinstva, udaljenost parcele od seoskog i regionalnog puta, tržišna vrednost je 75.000,00 dinara. Pored parcele _, susedna parcela _ je vlasništvo tužioca, površine 0.03.00 ha, upisana u list nepokretnosti _ k.o _. Iz iskaza tužioca utvrđeno je da u istom potesu poseduje 5 parcela, da su na parcelama izgrađene kuće, dve poseduje tužilac, a jednu njegov brat, ali kuće nisu izgrađene na parceli koja je susedna spornoj parceli. Prema stanju spisa Osnovnog suda u Šapcu, Sudske jedinice u Bogatiću R.3263/10 i rešenja od 16.04.2010. godine, tužilac je na depozit suda uplatio tržišnu vrednost parcele 5556/3 dana 26.04.2010. godine.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je pobijanom odlukom primenjeno materijalno pravo i to odredbe čl. 6 st 1 i 10 st 3 Zakona o prometu nepokretnosti (“Službeni glasnik RS 42/98”) odbijanjem tužbenog zahteva.

Prvostepeni sud pravilno nalazi da je tužilac propustio da istovremeno sa podnošenjem tužbe položi kod nadležnog suda iznos u visini tržišne vrednosti nepokretnosti, shodno čl. 10 st 3 Zakona o prometu nepokretnosti, budući da je tužba podneta 23.03.2010. godine, a uplata je izvršena 26.04.2010. godine. Žalbom se neosnovano ističe da sud tužiocu nije omogućio da izvrši uplatu, budući da je morao da dobije broj žiro računa sudskog depozita kao i broj predmeta iz sudskog upisnika, što traje nekoliko dana. Zakonom o prometu nepokretnosti se ne zahteva da uplata bude izvršena u sudski depozit, kao ni da se uplatilac pozove na spis koji će broj dobiti tek nakon podnošenja tužbe, pa je dovoljno uplatu izvršiti na žiro račun suda. Uplatom tržišne vrednosti nepokretnosti istovremeno sa podnošenjem tužbe, tužilac stiče aktivnu legitimaciju za vođenje spora za poništaj ugovora zbog povrede prava preče kupovine, pa je u odsustvu ovog uslova tužbeni zahtev neosnovan, zbog čega je pravilno odlučeno njegovim odbijanjem, suprotno navodima žalbe kojima se ističe da je u tom slučaju tužbu trebalo odbaciti, kao neurednu.

Osim toga, iz nalaza veštaka i izvoda iz lista nepokretnosti proizlazi da su susedne parcele _ i _ upisane kao njive po načinu korišćenja, ali da po vrsti zemljišta predstavljaju zemljište u građevinskom području. Prema Zakonu o planiranju i izgradnji (“Službeni glasnik RS” 72/09 i 81/09) važećeg u vreme zaključenja ugovora o kupoprodaji 06.11.2009. godine, članom 86 je propisano da građevinsko zemljište van granica gradskog građevinskog zemljišta jeste zemljište u građevinskom području izvan naseljenog mesta, koje je kao takvo određeno planskim dokumentom koji se donosi za opštinu, grad i Grad Beograd, u skladu sa ovim zakonom. Prema čl. 3 Zakona o poljoprivrednom zemljištu, poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, do privođenja planiranoj nameni, koristi se za poljoprivrednu prozivodnju. Stoga, bez obzira na sadašnji način korišćenja zemljišta, sporno zemljište je određeno za građevinsko po vrsti odnosno nameni, pa se, kako pravilno nalazi prvostepeni sud, pravo preče kupovine ne odnosi na promet ovog zemljišta, dok suprotni navodi žalbe nisu osnovani.

Odluka o troškovima postupka je doneta pravilnom primenom čl. 149 i 150 ZPP.

Sa iznetih razloga, primenom čl. 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.
 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje