Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
15.06.2011.

Gž 3613/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3613/10
Dana 15.06.2011. godine
B E O G R A D


U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marina Govedarica, predsednika veća, Snežane Nastić i Milanke Vukčević, članova veća, u parnici tužilja AA i mal.AA1, čiji je zajednički punomoćnik AB advokat, protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, koju zastupa Direkcija za imovinsnko – pravne poslove, Odeljenje u Beogradu, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.6019/2004 od 22.05.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 15.06.2011. godine, doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE žalba tužene kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Drugog opštinskog suda u Beogradu P.br.6019/2004 od 22.05.2009. godine, u stavovima: prvom, drugom i trećem izreke.


O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja i obavezana tužena da tužiljama na ime naknade materijalne štete zbog gubitka izdržavanja i pomaganja isplati novčani iznos od po 1.384.722,20 dinara za period od 11.05.1992. godine, do 31.12.2008. godine, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 02.02.2009. godine do konačne isplate. Stavom drugim usvojen je tužbeni zahtev mal. drugotužilje i obavezana tužena da mal. drugotužilji ubuduće počev od 02.02.2009. godine plaća mesečni iznos od 2.420,00 dinara na ime mesečne rente sve dok za to budu postojali zakonski uslovi, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svake pojedinačne mesečne rate pa do konačne isplate s tim da dospele a neisplaćene mesečne rate tužena je dužna da plati odjednom. Stavom trećim obavezana je tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 315.000,00 dinara. Stavom četvrtim oslobođene su tužilje obaveze plaćanja sudskih taksi.

Protiv ove presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu pobijajući presudu u stavovima: prvom, drugom i trećem izreke iz svih zakonom propisanih razloga predviđenih odredbom čl.360 st.1 ZPP. Žalbene razloge je obrazložila i žalbeni predlog iznela.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe čl.372 ZPP, Apelacioni sud je ocenio da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene odredbom čl.361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi se pobijana odluka morala ukinuti.

Izreka presude je jasna i neprotivrečna razlozima datim u obrazloženju, kako u odnosu na činjenične zaključke tako i na primenjene propise. Prvostepena presuda sadrži jasne, potpune i neprotivrečne razloge o činjenicama važnim za presuđenje, koje nisu u suprotnosti sa sadržinom izvedenih dokaza iz spisa. Stoga, presuda nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati pa neosnovano tužena u žalbi ukazuje na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz odredbe čl.361 stav 2 tačka 12 ZPP.

Na osnovu provedenog dokaznog postupka utvrđeno je da je pre izbijanja ratnih sukoba na teritoriji bivše Republike BIH prvotužilja živela u __ sa svojim sada pok.suprugom OO koji je prvotužilju izdržavao i pomagao, bio je zaposlen u preduzeću "BB" i obavljao poslove auto – limara i to od 19.01.1989. godine, a prosečna primanja u poslednja tri meseca u 1991. godini iznosila su 1.150.000,oo KM. Kao pripadnik JNA VP br.3164 Derventa – Ratne jedinice broj 7183/9, OO poginuo je 11.05.1992. godine od dejstava neprijateljske granate. Nakon njegove pogibije rođena je mal.tužilja AA1 __. godine. Na osnovu pogibije supruga i oca tužilje su ostvarile pravo na porodičnu invalidninu i porodičnu penziju. Na ime porodične invalidnine za januar i februar mesec 2005. godine tužilje su primile mesečni iznos od po 238.000 KM, a visina isplaćene porodične invalidnine za mesec juni 2005. godine iznosila je 232.010 KM. Prvotužilja je završila osnovnu školu, nikada nije bila u radnom odnosu, a nakon udaje za sada pok.OO 28.12.1991. godine izdržavala se od zarade koju je njen suprug ostvarivao u navedenom preduzeću. Mal. Tužilja AA1 je redovna učenica __ razreda srednje škole. Na osnovu dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko – finansijske struke od 02.02.2009. godine utvrđeno je da bi sada pok. OO da je ostao u životu ostvario ukupnu zaradu u periodu od 11.05.1992. godine do 31.12.2008. godine u iznosu od 165.595,00 KM od čega bi po redovnom toku stvari 2/3 bilo utrošeno na izdržavanje tužilja a preostalu 1/3 bi koristio za vlastite potrebe. Prilikom navedenog obračuna sudski veštak je imao u vidu i ostvarene naknade tužilja po osnovu porodične invalidnine i porodične penzije. Sva navedena primanja sudski veštak je revalorizovao po srednjem kursu NBS na dan izrade dopunskog nalaza i mišljenja 02.02.2009. godine (bez obračunte i pripisane kamate) i matematičkim obračunom utvrdio visinu štete zbog izjgbljenog izdržavanja za tužilje koja, izražena u dinarima iznosi ukupno, za obe tužilje, 2.769.444,41 dinara, a visina mesečne rente za mal. drugotužilju iznosi 2.420,00 dinara.

Navedeno činjenično stanje utvrđeno je potpuno i pouzdano i ono logično i nedvosmisleno proizilazi iz dokaza u spisima koje je prvostepeni sud pravilno cenio u smislu odredbe čl.8 ZPP. Navodima žalbe utvrđeno činjenično stanje nije dovedeno u sumnju s obzirom da se ukazuje na okolnosti koje je tužena već isticala tokom provedenog dokaznog postupka i koje je prvostepeni sud već pravilno cenio. U žalbi tužena nije isticala nove činjenice niti je predlagala nove dokaze u smislu odredbe čl.359 stav 1 ZPP.

Shodno navedenom, nisu od značaja žalbeni navodi kojima se osporava način obračuna visine izgubljenog izdržavanja tužilja i ukazuje da je prvostepeni sud propustio da utvrdi stvarnu zaradu sada pok.supruga i oca tužilja, te da prilikom odlučivanja o tužbenim zahtevima nije imao u vidu primanja koja su tužilje ostvarile na ime isplaćenih invalidnina i porodičnih penzija u periodu koji je predmet tužbenog zahteva.

Naime, iz sadržine dopunskog nalaza od 02.02.2009. godine i iskaza sudskog veštaka na ročištu koje je održano 22.05.2009. godine proizilazi da je obračun naknade štete vršio na osnovu isprava u spisu koje sadrže činjenice o pretpostavljenoj zaradi sada pok. oca i supruga tužilja i ostvarenim primanjima tužilja na ime invalidnine i porodične penzije Na ovako utvrđenu visinu materijalne štete u dopunskom nalazu i mišljenju sudskog veštaka od 02.02.2009. godine, tužena nije imala primedbe, pa navode kojima se osporava nalaz veštaka ne može sa uspehom isticati u žalbi. Paušalno ukazivanje u žalbi da isprave sadrže nerealne visine pretpostavljene zarade sada pok.supruga i oca tužilja ne mogu dovesti u sumnju utvrđene činjenice u pogledu zarade koje su služile kao osnovica za obračunu visine štete, a kojim iznosom nisu obuhvaćene kamate za period docnje od 11.05.1992. godine do 31.12.2008. godine .

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo saglasno odredbama čl.189 i 194 Zakona o obligacionim odnosima. Na navedenu primenu materijalnog prava nisu od uticaja okolnosti o radnoj sposobnosti prvotužilje i njene mogućnosti da radom obezbedi novčana sredstva za sopstveno izdržavanje s obzirom da predmet tužbenog zahteva nije supružansko izdržavanje. Naknada za izgubljeno izdržavanje ima odštetni, a ne alimentacioni karakter, zbog čega se dosuđuje prema stvarnoj velični pretrpljene štete.

Apelacioni sud je imao u vidu i ostale žalbene navode ali je našao da nisu od uticaja na zakonitost i pravilnost pobijane presude.

Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je žalbu tužene odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima prvom i drugom izreke primenom odredbe čl.375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka sadržana u trećem stavu izreke, jer je zasnovana na pravilnoj primeni odredaba čl.149, 150, 158 i 159 ZPP a u svemu odgovara ishodu spora i postignutom uspehu strana. Pravilno je obračunata visina troškova shodno važećoj Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme presuđenja.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica s.r

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje