APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

30.05.2012.

Gž 348/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 348/11
30.05.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Sanje Pejović i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženog Privredno društvo za proizvodnju hidroelektrične energije „Hidroelektrana Đerdap“ d.o.o. Kladovo, Trg kralja Petra prvog broj 1, radi utvrđenja, vrednost spora 50.000,00 dinara, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Majdanpeku P 1522/10 od 19.11.2010.godine, u sednici održanoj 30.05.2012. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Majdanpeku P 1522/10 od 19.11.2010.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Negotinu, Sudska jedinica u Majdanpeku P 1522/10 od 19.11.2010.godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da ima pravo trajnog korišćenja k.p.aa, a koju čine zemljište pod zgradom-objektom, površine 0.00,76 ha, zemljište pod zgradom-objektom površine 0.00,31 ha i ostalo veštački stvoreno neplodno površine 0.06,39 ha, a sve ukupne površine od 0.07,46 ha, radi redovne upotrebe svoje stambene zgrade, koje pravo je tuženi dužan priznati tužiocu i trpeti da se isti upiše kao korisnik navedene parcele u katastar Službe za katastar nepokretnosti Majdanpek, dok je stavom drugim izreke određeno da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS” br. 72/11), Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca neosnovana.

U postupku pred prvostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje ovaj sud, kao drugostepni, pazi po službenoj dužnosti, a nema ni povrede iz tačke 12. navedene zakonske odredbe na koju ukazuje tužilac, jer je ožalbena presuda razumljiva, sadrži razloge o bitnim činjenicama koje nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima i njena zakonitost se može ispitati.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je aa, u ukupnoj površini od 0.07,46 ha, da tu površinu čini zemljište pod zgradom- objektom površine 0.00,76 ha, zemljište pod objektom – zgradom u površini od 0.00,31 ha i ostalo veštački stvoreno neplodno površine 0.06,39 ha. Vlasnik ove parcele je Republika Srbija, a korisnik ovde tuženi. Iz istog posedovnog lista proizilazi da su svi objekti koji se nalaze na k.p. aa, a na kojima je kao nosilac prava upisan ovde tužilac, izgrađeni bez odobrenja za gradnju, odnosno bez dozvole. Rešenjem Odeljenja za upravno-pravne poslove SO Majdanpek od 25.05.1976.godine, AA je odobrena izgradnja pomoćne zgrade prema skici broj 04/69 na katastarskoj parceli br. bb. Utvrđujući da se kat. parcela aa (ranije građevinski plac 24), nalazi u državnoj svojini i da je dodeljena na korišćenje ovde tužiocu radi izgradnje pomoćne zgrade, ali da su na toj parceli podignuti porodična stambena zgrada i garaža bez građevinske dozvole, a na osnovu kojih objekata upravo tužilac zahteva utvrđenje prava trajnog korišćenja, a radi redovne upotrebe svoje stambene zgrade, prvostepeni sud nalazi da se bespravnom gradnjom na zemljištu u državnoj svojini ne može steći pravo korišćenja zemljišta bez obzira na svojinu na izgrađenom objektu, odnosno objektima na zemljištu, kao i da bi tužilac kroz postupak legalizacije pred nadležnim upravnim organom eventualno mogao steći određena prava na zemljištu, a ne u redovnom sudskom postupku, zbog čega je odlučeno kao u izreci pobijane presude.

Ocenjujući žalbene navode tužioca kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilnom ocenom svih predloženih dokaza, koje je cenio u smislu člana 8. ZPP, utvrdio sve bitne činjenice značajne za odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, te je pravilno našao da je tužbeni zahtev tužioca neosnovan. Naime, neosnovani su žalbeni navodi da je prvostepeni sud pogrešno utvrdio da su predmetni objekti bespravno sagrađeni, jer je za gradnju tužilac dobio dozvolu i ispoštovao sve urbanističko-tehničke uslove koje je pred njim postavilo Odeljenje za upravne poslove opštine Majdanpek, a ovo stoga što tužilac, na kome je teret dokazivanja shodno članu 223. ZPP, nije dokazao da su objekti izgrađeni u skladu sa pozitivnim pravnim propisima važećim u vreme izgradnje, a radi sticanja prava korišćenja građevinskog zemljišta na osnovu samih objekata, a shodno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji.

Pored toga, s obzirom da se tužbenim zahtevom tužioca traži utvrđenja prava trajnog korišćenja zemljišta radi redovne upotrebne svoje stambene zgrade, neosnovani su žalbeni navodi tužioca da sud nije pravilno primenio materijalno pravo, a ovo stoga što se pravo korišćenja građevinskog zemljišta utvrđuje u upravnom postupku u skladu sa odredbama Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 sa izmenama). Odredbom člana 70. Zakona o planiranju i izgradnji određeno je da zemljište za redovnu upotrebu objekta jeste zemljište ispod objekta i zemljište oko objekta koje ispunjava uslove za građevinsku parcelu, te da se zahtev za utvrđivanje zemljišta za redovnu upotrebu objekta i formiranje građevinske parcele podnosi organu jedinice lokalne samouprave nadležnom za imovinsko-pravne poslove pod uslovima predviđenim zakonom. Stoga tužilac svoja eventualna prava stečena izgradnjom objekata može ostvarivati u upravnom postupku.

Ostalim navodima žalbe ne dovodi se u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, pa ti navodi nisu posebno obrazlagani.

Prilikom donošenja odluke, Apelacioni sud je imao u vidu da je u uvodu presude pogrešno označeno ime punomoćnika tužioca, ali i da se shodno članu 349. ZPP ispravka može izvršiti u svako doba.

Kako tužilac nije uspeo u ovoj parnici, a tuženi nije tražio naknadu troškova parničnog postupka, to je pravilna i odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke presude.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci, a primenom člana 375. ZPP.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić