APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.07.2010.

Gž 3326/08

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3326/08
Dana 14.07.2010. godine
B E O G R A D
ul. Nemanjina br. 9

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Marine Govedarica, predsednika veća, Zorane Delibašić i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tuženih BB, koju zastupa staralac BA i VV, koje zastupa VB, advokat i GG, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženog GG izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Velikom Gradištu P.br. 823/04 od 09.05.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 14.07.2010. godine doneo je

PRESUDU

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog GG i POTVRĐUJE presuda Opštinskog suda u Velikom Gradištu P.br. 823/04 od 09.05.2008. godine u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Velikom Gradištu P.br. 823/04 od 09.05.2008. godine, prvim stavom izreke, naloženo je tuženima da tužiocu solidarno na ime naknade materijalne štete isplate ukupno iznos od 2.716,69 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od podnošenja tužbe 07.10.2004. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tuženima da tužiocu solidarno na ime naknade nematerijalne štete isplate: za pretrpljene fizičke bolove iznos od 160.000,00 dinara, za pretrpljeni strah 140.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 110.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude do isplate. Trećim stavom izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca za naknadu nematerijalne štete preko iznosa dosuđenih prvim stavom izreke prvostepene presude i to za pretrpljene fizičke bolove za iznos od još 20.000,00 dinara, za pretrpljeni strah za iznos od još 10.000,00 dinara i za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti za iznos od još 10.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od donošenja prvostepene presude do isplate. Četvrtim stavom izreke naloženo je tuženima da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 165.954,33 dinara.

Blagovremeno podnetom žalbom tuženi GG pobija prvostepenu presudu u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke iz svih zakonom propisanih razloga iz čl. 360 stav 1 Zakona o parničnom postupku.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl. 372 ZPP i ocenio da žalba nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge o svim bitnim činjenicama, koji ne protivreče sadržini dokaza u spisima, tako da se zakonitost i pravilnost presude sa sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoje navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 tačka 12 ZPP. Prema utvrđenom činjeničnom stanju pravnosnažnom presudom prvostepenog suda K.br. 72/02 od 26.02.2004. godine koja je preinačena samo u pogledu odluke o kazni presudom Okružnog suda u Požarevcu Kž.br. 347/04 od 01.09.2004. godine tužena BB oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela teške telesne povrede iz čl. 53 stav 1 Krivičnog zakonika Republike Srbije izvršenog na štetu tužioca, tuženi VV oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela lake telesne povrede iz čl. 54 stav 2 u vezi stava 1 KZ RS izvršenog na štetu tužioca, dok je tuženi GG oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanja u tuči u kojoj je tužilac zadobio teške telesne povrede iz čl. 55 KZ RS. Tužena BB tužiocu je nanela teške telesne povrede u vidu preloma obe kosti desne podlaktice u njihovoj donjoj četvrtini i preloma donjeg okrajka leve laktične kosti tako što ga je dana 09.09.2001. godine oko 09,00 časova udarila drvenim kolcem više puta. Istovremeno tuženi VV naneo je tužiocu lake telesne povrede tako što ga je čvrstim i tvrdim predmetom – neutvrđenih dimenzija udario u lice i naneo mu povrede u vidu razderine u predelu grebena nosa sa okolnim nagnječenjem kože veličine 2h2 cm sa prelomom nosnih kostiju bez dislokacije. Tuženi GG priključio se tuči i tužioca je više puta udario po telu jednim komadom drveta. U postupku je utvrđeno da su tuženi izazvali sukob, a da se tužilac samo branio od napada tuženih. Veštačenjem preko veštaka medicinske struke, hirurga, u postupku je utvrđeno da je tužilac trpeo bolove jakog intenziteta u trajanju od 7 dana, srednjeg intenziteta u trajanju od 60 dana i slabog intenziteta u trajanju od 60 dana, koje će trpeti i ubuduće, prilikom obavljanja težih fizičkih radova i promene vremenskih uslova. Po završenom lečenju tužiočeva životna aktivnost je trajno umanjena za 15% jer sve fizičke poslove obavlja sa povećanim naporom. Veštačenjem preko veštaka medicinske struke, neuropsihijatra, utvrđeno je da je u trenutku zadobijanja povreda tužilac pretrpeo primarni strah jakog intenziteta u trajanju od 4-5 minuta. Sekundarni strah jakog intenziteta trpeo je četiri sata, sekundarni strah srednjeg intenziteta dva meseca, dok je sekundarni strah slabog intenziteta trpeo tri meseca. Pretrpljeni strah nije ostavio trajne posledice na psihičku ravnotežu tužioca. Tokom lečenja i rehabilitacije tužilac je imao troškove za participaciju, prevoz na kontrolne preglede i rehabilitaciju i lekove, u ukupnom iznosu od 2.716,69 dinara, za koje je u postupku utvrđeno da su bili neophodni kako bi se lečenje sprovelo u skladu sa pravilima medicinske nauke i struke.

Činjenično stanje važno za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva u postupku je potpuno i pravilno utvrđeno savesnom i brižljivom ocenom svakog dokaza zasebno, svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka, primenom čl. 8 ZPP, i navodima žalbe ne dovodi se u sumnju.

U parničnom postupku prema čl. 13 ZPP sud je vezan pravnosnažnom presudom krivičnog suda samo u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca. Štetnik odgovara za štetu samo u granicama svoje odgovornosti, pa je u parničnom postupku saglasno čl. 192 Zakona o obligacionim odnosima dozvoljeno dokazivati da li je oštećeni svojim radnjama doprineo da šteta nastane ili bude veća.

Savesnom i brižljivom ocenom iskaza saslušanih svedoka i tužioca saslušanog u svojstvu parnične stranke, te uvidom u pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom je utvrđena krivično pravna odgovornost tuženih prvostepeni sud je suprotno navodima žalbe, pravilno zaključio da su tuženi izazvali sukob, da se tužilac branio od napada tuženih, te da svojim ponašanjem nije doprineo da šteta nastane ili da bude veća nego što bi inače bila, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbe čl. 192 ZOO o podeljenoj odgovornosti. Sve činjenice na osnovu kojih je prvostepeni sud iskaze saslušanih svedoka i tužioca ocenio kao istinite prihvata i drugostepeni sud, zbog čega iz u obrazloženju ove odluke ne ponavlja.

Tuženi GG koji presudu pobija žalbom oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela učestvovanja u tuči. Tuženi se u tuču upustio svojevoljno, a u postupku je utvrđeno da je i on više puta udario tužioca po telu jednim komadom drveta, pa je znao, odnosno morao znati da tužilac kao oštećeni u tuči može zadobiti teške telesne povrede i pristao je na posledice. U krivičnom postupku štetnici su oglašeni krivim za različita krivična dela, što, kao što pravilno zaključuje i prvostepeni sud, ne isključuje primenu pravila o solidarnoj odgovornosti tuženih, koja su sadržana u čl. 206 ZOO. U konkretnom slučaju nesumnjivo je da su svi tuženi u međusobnoj vezi, a ne može se utvrditi ko je od njih u kom obimu doprineo da šteta nastane. Štetnik je obavezan da oštećenom naknadi štetu, čijem je nastanku doprineo svojom krivicom. Međutim, u slučajevima kao što je ovaj, kada se trpljenja oštećenog uzajamno uslovljavaju i prepliću tako da ih je nemoguće razlučiti, može se dosuditi jedinstvena naknada za svaki traženi vid štete. Stoga je, suprotno navodima žalbe, na donošenje odluke u ovom postupku bez uticaja činjenica da je šteta koju tužilac trpi prouzrokovana različitim radnjama više štetnika.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja, pravilnom primenom materijalnog prava, odredaba čl. 154, 155, 158, 185, 189, 195, 200 i 206 ZOO prvostepeni sud je izveo pravilan zaključak da je tužbeni zahtev delimično osnovan.

Visina materijalne štete pravilno je utvrđena prema priloženim računima i dosuđena tužiocu.

Svrha naknada nematerijalne štete je satisfakcija, koja oštećenom omogućava da pribavljanjem određenih duhovnih ili materijalnih dobara privremeno ublaži trajne duševne patnje koje su posledica štetnog događaja. Imajući u vidu kriterijume koji su se primenjivali u vreme donošenja prvostepene presude, intenzitet i dužinu trajanja pretrpljenih fizičkih bolova i straha, stepen umanjenja životne aktivnosti i sve posledice u kojima se ona manifestuje, s obzirom na pol i životnu dob tužioca, koji je rođen 1959. godine i visina pravične novčane naknade nematerijalne štete pravilno je odmerena. Prilikom odmeravanja pravične novčane naknade nematerijalne štete prvostepeni sud je vodio računa i o društveno-ekonomskim uslovima u kojima se ona dosuđuje, kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa prirodom i društvenom svrhom naknade u smislu čl. 200 stav 2 ZOO. Manji iznosi od dosuđenih, bili bi suprotni cilju, zbog koga je ona zakonom ustanovljena.

Ni ostalim navodima žalbe pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi se u sumnju, jer tuženi GG, ukoliko oštećenom plati više nego što iznosi njegov udeo u šteti, po osnovu prava na regres prema čl. 208 ZOO, u drugom sudskom postupku od ostalih tuženih odgovornih za štetu može tražiti da mu naknade ono što je platio za njih, a u kom postupku će udeo svakog od štetnika biti utvrđen s obzirom na težinu njegove krivice i posledica koje su proistekle iz njegovog štetnog delovanja.

Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog GG i potvrdio pobijanu presudu u prvom i drugom stavu izreke, kao u izreci ove presude u prvom stavu, primenom čl. 375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom čl. 149, 150, 158 i 159 ZPP, prema postignutom uspehu stranaka u sporu. Visina troškova pravilno je obračunata primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama koje su se primenjivale u vreme obračuna troškova.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić