APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.08.2012.

Gž 3255/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3255/11
Dana 23.08.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Milanke Vukčević i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA, protiv tužene BB, radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu, Sudske jedinice u Mionici, P.br.3890/10 od 27.12.2010.godine, u sednici veća održanoj 23.08.2012.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužene kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Valjevu, Sudske jedinice u Mionici, P.br.3890/10 od 27.12.2010.godine.

ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka, kao neosnovan.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezana tužena da se sa stvarima iseli iz kuće koja se nalazi u Mionici, sagrađena na kp. aa. Stavom drugim, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka plati 25.300,00 dinara.

Blagovremeno podnetom žalbom tužena pobija prvostepenu presudu iz svih razloga predviđenih odredbom člana 360 stav 1 ZPP. Žalbene razloge je obrazložila i žalbeni predlog iznela.

Tužilac je na žalbu pismeno odgovorio.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u okviru ovlašćenja iz odredbe čl.372 ZPP („Sl.glasnik RS“ br.125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu čl.506 stav 1 važećeg ZPP („Sl.glasnik RS“ br.72/11), Apelacioni sud je ocenio da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene odredbom čl.361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi se pobijana odluka morala ukinuti.

Prilikom donošenja pobijane presude nije počinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 stav 2 tačka 12 ZPP, na koju tužena neosnovano ukazuje žalbom. Izreka prvostepene presude je jasna, razumljiva i neprotivreči razlozima presude koji su dati u obrazloženju i koji nisu u suprotnosti sa izvedenim dokazima, te se ista sa sigurnošću može ispitati.

Na osnovu provedenog dokaznog postupka i spisa predmeta u kojima su sadržane činjenice koje između stranaka nisu bile sporne, utvrđeno je da su stranke bivši supružnici, čiji brak je razveden pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Klini P.br.134/94 od 17.04.1997.godine. Iz braka imaju petoro dece: BB1, rođenu _.godine, BB2, rođenog _.godine, BB3, rođenu _.godine, BB4, rođenu _.godine i BB5, rođenog _.godine. Navedenom presudom deca su poverena na negu, čuvanje, vaspitanje i izdržavanje majci – tuženoj, s obzirom da su deca, u vreme donošenja navedene presude, bila maloletna. Poravnanjem koju su tužilac i njegova braća AA1 i AA2 zaključili pred Opštinskim sudom u Mionici 26.12.2005.godine, utvrđeno je da je tužilac zemljišno-knjižni vlasnik, između ostalih, nepokretnosti koje su predmet parnice, te da priznaje svojoj braći pravo susvojine sa po 1/3 dela na navedenim nepokretnostima, po osnovu nasleđa iza smrti pok.oca PP i dozvoljava im upis prava svojine u visini navedenog suvlasničkog dela. Presudom Opštinskog suda u Mionici P.br.123/06 od 19.03.2007.godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužene kojim je tražila da se utvrdi da navedeno poravnanje, u odnosu na nju, ne proizvodi pravno dejstvo, u odnosu na deo kuće i placa u Mionici, u ul. _, na kojima tužena ima pravne pretenzije po osnovu bračne tekovine sa tužiocem. U vreme podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari 24.06.2010.godine, sva deca stranaka su punoletna.

Činjenično stanje je pravilno i pouzdano utvrdio prvostepeni sud pravilnom ocenom svih izvedenih dokaza iz kojih je utvrdio sve okolnosti koje su od uticaja na odluku o tužbenom zahtevu, primenom čl.8 ZPP. Žalbom tužene kojom se osporava ocena dokaza i ističe ono što je već bilo predmet pravilne ocene dokaza prvostepenog suda, nije dovedeno u sumnju činjenično utvrđenje. U žalbi nisu isticane nove činjenice niti su predloženi ili nuđeni novi dokazi u smislu čl.359 ZPP. Žalbeno osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja ne vodi drugačijoj oceni dokaza i činjenično pravnom zaključku prvostepenog suda i odluci o tužbenom zahtevu, obzirom da se neargumentovanim žalbenim navodima osporava činjenica o punoletstvu najmlađeg zajedničkog deteta stranaka – BB5 i pogrešno ukazuje na nepotpunu suparničarsku zajednicu titulara prava susvojine, na nepokretnosti koja je predmet parnice.

Pismeni dokazi koji je tužilac priložio uz žalbu - izvod iz matične knjige, predstavlja javnu ispravu, u smislu čl.230 stav 1 ZPP, iz koje proizlazi da je sin stranaka – BB5 rođen _.godine. Prvostepeni sud nije imao razloga da posumnja u autentičnost priložene isprave, a tužena ni tokom prvostepenog postupka ni sada u žalbi nije pružila dokaze da je u toj ispravi neistinito utvrđena činjenica – rođenje BB5, ili da je isprava nepravilno sastavljena.

Imajući u vidu činjenično utvrđenje da stranke nemaju zajedničku decu, koja su u vreme podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari maloletna, (najmlađi sin stranaka BB5 je postao punoletan _.godine), kao i da u spisu predmeta nema dokaza da postoji potreba za produženjem roditeljskog prava tužene, u smislu člana 85 Porodičnog zakona, ili da se na bilo koji drugi način dovode u sumnju svojinska ovlašćenja tužioca, u smislu čl.3 stav 1 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, (a teret dokazivanja tih činjenica je na tuženoj, saglasno čl.7 stav 1, 220 i 223 stav 2 ZPP), pravilno je prvostepeni sud je primenio materijalno pravo kada je zaključio da je osnovan zahtev tužioca za neposrednu državinu predmetne nepokretnosti, saglasno čl.37 stav 1 navedenog Zakona i obavezao tuženu, koja bez pravnog osnova koristi predmetnu nepokretnost, na povraćaj stvari.

Na primenu materijalnog prava nisu od uticaja žalbeni navodi kojima se ukazuje da tužilac nije jedini vlasnik predmetne nepokretnosti već samo suvlasnik 1/3 dela kuće koju koristi tužena, te da traži da svi suvlasnici moraju podneti tužbu radi iseljenja. Zbog prirode pravnog odnosa suvlasnika, spor se može rešiti na jednak način prema svim suvlasnicima, koji su u smislu čl.204 ZPP, jedinstveni suparničari. Međutim, nije nužno da procesna zajednica suparničara obuhvata sve subjekte – titulara prava susvojine u parnici u kojoj za suvlasnike ne bi nastala nova pravna obaveza odnosno, ako predmet parnice nije oduzimanje suvlasničke stvari – otuđenje cele stvari, promena namene stvari, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, zasnivanje stvarnih službenosti, i slično. U takvoj pravnoj situaciji svako od suvlasnika je ovlašćen, u odnosu na treće lice koje je oduzelo zajedničku stvar, da traži da se ta stvar vrati svim suvlasnicima, kao što to mogu uraditi i svi suvlasnici zajedno, saglasno odredbama čl.15 stav 4 u vezi čl.43 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je na osnovu čl.375 ZPP, potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka primenom odredbe čl.387 tačka 2 ZPP, jer je doneta saglasno odredbama čl.149, 150 i 159 ZPP. Pravilno je odlučeno o visini troškova parničnog postupka na osnovu Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama, važećim u vreme presuđenja.

U drugostepenom postupku tužilac je pismeno odgovorio na žalbu koju je izjavila tužena i zatražio naknadu troškova za sastav odgovora na žalbu, u iznosu od 5.000,00 dinara i taksu na odgovor na žalbu, u iznosu od 3.900,00 dinara. Po oceni Apelacionog suda, naveden podnesak tužioca nije bio od značaja za odlučivanje o žalbi tužene pa stoga ti troškovi nisu bili neophodni, u smislu čl.150 stav 1 ZPP, te je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka odbijen kao neosnovan.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić