APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.06.2010.

Gž 3130/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 3130/10
Dana 09.06.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Ivana Negića i Aleksandre Đorđević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB advokat, protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi zaštite ličnih podataka, odlučujući o žalbama tužioca izjavljenim protiv presude Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 25.05.2006. godine i rešenja Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 13.04.2007. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda P-1839/04 od 10.07.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 09.06.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE KAO NEOSNOVANE žalba tužioca i POTVRĐUJU presuda Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 25.05.2006. godine i rešenje Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 13.04.2007. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda P-1839/04 od 10.07.2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 25.05.2006. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AAA kojim je tražio da se utvrdi da su, u podnescima tuženog BB od 10.05.2001. godine i 01.08.2001. godine koji su podneti u predmetu istog suda P-707/01, uneti neistiniti lični podaci tužioca AA koji se odnose na njegov domicil – prebivalište jer isti nije iz _, zbog čega se ovi podnesci u tom delu i vezano samo za tu činjenicu ispravljaju tako da glase: „AA1“ (stav jedan), ili obaveže tuženi da u roku od 15 dana od dana prijema prepisa ove presude ispravi lične podatke tužioca u svojim podnescima od 10.05.2001. godine i 01.08.2001. godine koji su podneti u predmetu istog suda P-707/01, tako što će navesti da je isti „iz Ljubljane“ pod pretnjom plaćanja sudskih penala tužiocu u iznosu od 1.000,00 dinara za svaki dan kašnjenja u ispunjenju ove obaveze (stav dva), i obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 29.680,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav tri). Obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 17.550,00 dinara u roku od 15 dana od prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja (stav četiri).

Rešenjem Opštinskog suda u Loznici P-1839/04 od 13.04.2007. godine koje je ispravljeno rešenjem istog suda u Loznici P-1839/04 od 10.07.2008. godine, odbijeni su kao neosnovani predlozi tužioca AA sa boravištem u _, za donošenje dopunske presude od 29.06.2006. godine i za ispravljanje presude od 29.06.2006. godine.

Protiv navedene presude i navedenog rešenja, tužilac je blagovremeno izjavio žalbe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude i rešenja, u smislu člana 372 ZPP-a i u vezi sa čl. 388 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalbe nisu osnovane.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stranke pred prvostepenim sudom vode parnicu P-707/01. U toj parnici tužilac je, u podnesku od 22.03.2001. godine, naveo da je iz _ i da ima boravište u _. Tuženi je u istoj parnici, u podnescima od 10.05.2001. godine i 01.08.2001. godine, naveo da je tužilac iz _.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, koje između stranaka nije ni bilo sporno, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je odbio tužbeni zahtev.

Tužilac podnetom tužbom zahteva sudsku zaštitu ličnog prava. Lična prava (prava ličnosti) su subjektivna prava na ličnim dobrima – dobrima koja su najneposrednije i neraskidivo povezana sa fizičkim ili pravnim licem. U korpus ličnih prava ubraja se i pravo na lične podatke na osnovu kojih se fizičko lice može identifikovati. Atributi fizičkog lica koji služe za njegovu identifikaciju su ime, prebivalište odnosno boravište i državljanstvo.

Zakonom o obligacionim odnosima, odredbama članova 157 i 199, pružena je generalna garancija, odnosno zaštita prava ličnosti. Generalna garancija nepovredivosti ličnih dobara predstavlja samo blanketnu upućujuću normu koja obavezuje sud da zaštiti ona lična dobra, odnosno sankcioniše onu povredu ako i kada utvrdi da zavređuju zaštitu, odnosno sankciju.

U konkretnom slučaju, i po nalaženju Apelacionog suda, ne postoji povreda tužiočevog ličnog prava – prava na lični podatak o njegovom prebivalištu koja opravdava pružanje sudske zaštite u ovoj pravnoj stvari, usvajanjem tužbenog zahteva. Tuženi, označenjem samo mesta tužiočevog boravišta (_) u podnescima od 10.05.2001. godine i 01.08.2001. godine koje je predao u drugoj parnici između istih stranaka, nije izvršio povredu ličnog prava tužioca da bi se u ovom slučaju mogao usvojiti tužbeni zahtev. Naime, i boravište predstavlja lično dobro tužioca i njegovo obeležje kao fizičkog lica, naročito ako se ima u vidu da, prema stanju u spisima, tužilac u tom mestu boravi već duže vreme. Osim toga tužilac je, ako je smatrao da navedeni podnesci tuženog sadrže netačne podatke, mogao zahtevati od njihovog podnosioca da izvrše potrebne ispravke i označi tužiočevo prebivalište, ili zahtevati od suda pred kojim se vodi parnica P-707/01 da tuženom naloži određene ispravke podnesaka pod pretnjom njihovog odbacivanja kao neurednih.

Izjavljenom žalbom tužilac neosnovano osporava pravilnost prvostepene presude.

Tužilac nije diskriminisan ni po jednom osnovu, pa ni po osnovima koje navodi čl. 1 Protokola 12 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i sloboda. Povreda prava na suđenje u razumnom roku iz čl. 10 stav 1 ZPP-a može eventualno biti osnov za naknadu štete, ali ista nema uticaja na pravilnost pobijane presude.

Prvostepeni sud je pravilno postupio i kada je odbio predlog tužioca za donošenje dopunske presude i ispravku presude. Dopunska presuda se, u smislu čl. 343 stav 1 ZPP-a, donosi ako je sud propustio da odluči o svim zahtevima o kojima se mora odlučiti presudom, ili je propustio da odluči o delu zahteva. Prvostepeni sud nije odlučio o prigovoru sudske nenadležnosti, koji je istakao tuženi u podnesku od 02.11.2004. godine, na način propisan čl. 302 ZPP-a, ali je očigledno da je taj prigovor odbijen jer je donetom presudom odlučeno o tužbenom zahtevu. Zbog toga tužilac i nema pravnog interesa da zahteva dopunu presude, donošenjem rešenja kojim će biti odlučeno o prigovoru sudske nenadležnosti koji je istakla tužena strana.

Ispravljanje presude se, shodno čl. 349 ZPP-a, vrši kada postoje pogreške u imenima i brojevima, kao i druge očigledne pogreške u pisanju i računanju, nedostaci u obliku i nesaglasnost prepisa presude sa izvornikom. U uvodu ožalbene presude navedeno je da je ista doneta 25.05.2006. godine, kada je prema stanju u spisima zaključena glavna rasprava, a sud nije odlučio da, u smislu čl. 339 stav 3 ZPP-a, odloži donošenje presude. Zbog toga ne postoji greška u pisanju presude na koju ukazuje tužilac, zbog koje bi morala biti izvršena njena ispravka.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, jer je zasnovana na pravilnoj primeni članova 149 i 150 ZPP-a.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 375 i 387 tačka 2 ZPP-a, odlučeno je kao u izreci.

       Predsednik veća-sudija
       Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić