APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

9.02.2011.

Gž 2884/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2884/10
Dana 09.02.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Marine Govedarica, predsednika veća, Snežane Nastić i Milanke Vukčević, članova veća, u parnici tužioca "AA", protiv tuženih BB, VV i GG, čiji je zajednički punomoćnik BA, radi brisanja hipoteke, odlučujući o žalbama tuženih, izjavljenim protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.9132/07 od 28.11.2008.godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2011.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tuženih kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.9132/07 od 28.11.2008.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan prigovor litispendencije. Stavom drugim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca za brisanje založnog prava-hipoteke i to BB, VV i GG, svaka sa po 1/3 idealnog dela i to za iznose od 3.175,00 DEM, 13.216,00 CFH, 18.045,01 FRF, 13.820,02 SEK, 95.778,79 ATS, 1.358,35 USD, 2.495,39 CHF I 4.800,93 DEM, i Tamare Simić za iznose od 20.654,98 ATS, 2.754,20 SEK, 3.326,57 AUD, 1.404,88 DEM i 3.520,74 CFH, na zgradi aa, što su tužene dužne da trpe, a po pravnosnažnosti presude Služba za katastar nepokretnosti Beograd ovlašćena je da briše iz lista nepokretnosti aa založna prava-hipoteke tuženih. Stavom trećim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 123.000,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi su blagovremeno izjavili žalbu iz svih razloga propisanih odredbom člana 360 stav 1 Zakona o parničnom postupku.

Ispitujući ožalbenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 ZPP, Apelacioni sud je ocenio da žalba tuženih nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 372 stav 2 istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je kao kupac, uz odobrenje stečajnog i likvidacionog veća Privrednog suda u Beogradu, sa suvlasnicima i to "DD" u stečaju i "ĐĐ" u likvidaciji kao prodavcima, dana 22.12.1998.godine zaključio Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti-poslovne zgrade aa, i isti overili pred sudom. Prodaja nepokretnosti označene bliže u ovom ugovoru izvršena je neposrednom pogodbom, a kupoprodajna cena iznosila je 41.487.120,00 dinara. Ovim ugovorom tužilac se kao kupac obavezao da kupoprodajnu cenu isplati tako što će do iznosa prodajne cene namiriti razlučne-hipotekarne poverioce prodavca koji su razlučno pravo stekli na predmetnoj nepokretnosti, između ostalog i poverioce-fizička lica koja imaju hipotekarno pravo, čiji je redosled namirenja utvrđen rešenjima stečajnog i likvidacionog veća. Tuženi kao založni-hipotekarni poverioci na predmetnoj nepokretnosti koji su na osnovu tih prava u postupku stečaja stekli i razlučna prava kao razlučni poverioci nisu namirili svoja potraživanja u visini upisanih založnih-hipotekarnih prava na predmetnoj nepokretnosti na kojoj je tužilac stekao pravo svojine. Tužilac je na osnovu ovog ugovora upisan kao vlasnik, a tuženi kao založni-hipotekarni poverioci nisu brisani u teretnom listu predmetne nepokretnosti u visini založnih-hipotekarnih prava. Utvrđeno je i da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.6753/05 od 26.09.2005.godine, ispravljeno rešenjem P.br.6753/05 od 20.01.2006.godine, konstatovano da je protivtužba ovde tužioca protiv ovde tuženih za brisanje hipoteke povučena. Iz zahteva za ukidanje klauzule pravnosnažnosti od 23.10.2006.godine, proizilazi da je ovo rešenje postalo pravnosnažno.

Prvostepeni sud je na osnovu izvedenih dokaza koje je cenio u smislu člana 8 ZPP, pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, koje se ni navodima žalbe ne dovodi u sumnju. Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahtev tužioca usvojio, i za takvu odluku dao je jasne razloge koje u svemu prihvata i Apelacioni sud. Tuženi u žalbi nisu izneli nove činjenice, niti predložili nove dokaze shodno članu 359 stav 1 ZPP.

Žalbom tuženih kojom se presuda pobija zbog pogrešne primene materijalnog prava neosnovano se ističe da tužilac nema pravo da traži prestanak hipoteke, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 68 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa. U konkretnom slučaju prodaja predmetne nepokretnosti izvršena je neposrednom pogodbom u postupku stečaja i likvidacije, iz čega proizilazi da se na materijalno pravni odnos između parničnih stranaka primenjuju odredbe Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji („Službeni list SFRJ“br.84/89, „Službeni list SRJ“,br.37/93, 28/96) koji je važio u vreme zaključenja navedenog ugovora.

Prema odredbi člana 118 Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, ako deo imovine dužnika na kojoj je stečeno razlučno pravo (posebna stečajna masa) nije dovoljan da se iz njega namiri potraživanje razlučnog poverioca u celini, razlučni poverilac ima pravo da nenamireni deo svog potraživanja ostvari kao stečajni poverilac. Višak koji ostane po namirenju potraživanja razlučnog poverioca iz posebne stečajne mase unosi se u deobnu masu.

Iz sadržine navedene zakonske odredbe proizilazi da poverilac koji ima razlučno pravo na nekoj imovini dužnika, to pravo ima samo na tim stvarima, a ne i na ostaloj imovini. U slučaju da ne može u celosti da se naplati nakon prodaje takvih stvari, takav poverilac svoje razlučno pravo ne može ostvarivati prema preostaloj imovini dužnika, već će u preostalom delu za koje nije uspeo da se namiri iz imovine pokrivene založnim pravom, prijaviti potraživanje koje će se izmiriti srazmerno na isti način kao i prema ostalim poveriocima koji nemaju razlučno pravo. Kod razlučnog poverica ne određuje se kvota, jer se razlučni poverilac u potpunosti isplaćuje ukoliko to dozvoljavaju raspoloživa sredstva, odnosno postignuta cena prilikom prodaje stvari opterećene razlučnim pravom. Ugovorom o kupoprodaji nepokretnosti zaključenog neposrednom pogodbom u postupku stečaja i likvidacije uz odobrenje stečajnog i likvidacionog veća, određeno je da se založni-hipotekarni poverioci namire kao razlučni poverioci u postupku stečaja i likvidacije u visini prodajne cene, a čiji je redosled namirenja utvrđen rešenjem stečajnog i likvidacionog veća. Kako je tužilac izvršio ugovornu obavezu i namirio založne-hipotekarne poverioce kao razlučne poverioce u visini prodajne cene, to su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za brisanje založnih-hipotekarnih prava tuženih, jer je prodaja u postupku stečaja neposrednom pogodbom po svojim pravnim dejstvima izjednačena sa neposrednom pogodbom propisanom Zakonom o izvršnom postupku, kako to pravilno zaključuje prvostepeni sud. Po namirenju razlučnih poverilaca u visini neposrednom pogodbom ugovorene cene, brisanje preostalih založnih-hipotekarnih prava koja nisu namirena kao razlučna prava u postupku stečaja i likvidacije trebalo je da bude naloženo rešenjima stečajnog i likvidacionog veća, pa obzirom da to očigledno nije urađeno, tužilac ima aktivnu legitimaciju da to traži i tužbom u ovom sporu, a na prestanak založnog prava imaju se primeniti odredbe Zakona o izvršnom postupku. Naime, da je predmetna nepokretnost neposrednom pogodbom prodata u izvršnom, a ne u stečajnom i likvidacionom postupku, založno pravo upisano na nepokretnosti koja je predmet prodaje bi bilo ugašeno sa danom pravnosnažnosti rešenja o prodaji nepokretnosti, iako založni poverioci nisu u potpunosti namireni. Izvršni sudija bi rešenjem odredio da se po pravnosnažnosti rešenja o namirenju upisana založna prava brišu u javnoj knjizi. To je jasno bilo propisano u članovima 141 stav 1 i 175 ranije važećeg Zakona o izvršnom postupku("Službeni list SRJ", br. 28/2000, 73/2000 i 71/2001), koje zakonske odredbe su na istovetan način propisane i u članovima 106 stav 1 i 151 sada važećeg Zakona o izvršnom postupku.
Kako je prilikom prodaje nepokretnosti u svemu postupljeno prema odredbama Zakona o prinudnom poravnanju, stečaju i likvidaciji, odnosno predmetna nepokretnost prodata neposrednom pogodbom u zakonito sprovedenom postupku, onda proizilazi da su navodi žalbe kojim se ističe da je predmetna nepokretnost prodata ispod tržišne cene bez značaja.
Nisu osnovani ni žalbeni navodi tuženih koji se odnose na odluku suda u pogledu istaknutog prigovora litispendencije. Ovo stoga što je prvostepeni sud odlučujući o istaknutom prigovoru litispendencije pravilno odlučio kada je isti odbio kao neosnovan, jer nisu ispunjeni uslovi propisani članom 197 ZPP, za odbačaj tužbe u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da je rešenje kojim je konstatovano povlačenje protivtužbe ovde tužioca u predmetu P.br.6753/05 od 26.09.2005.godine, postalo pravnosnažno.

Na osnovu izloženog, kako se ni ostalim navodima žalbe, pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovode u sumnju, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu kao u izreci ove presude primenom člana 375 ZPP.

Pravilna je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka doneta primenom odredbi člana 149 i 150 ZPP, a isti su odmereni prema Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama važećoj u vreme nastanka taksene obaveze i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme obračuna troškova.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Marina Govedarica

JK