APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

22.02.2012.

Gž 2806/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2806/11
Dana 22.02.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Olge Sokić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Jovanke Kažić, članova veća, u parnici tužilaca AA, AA1 i AA2, čiji je punomoćnik AB, protiv tužene Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Republički javni pravobranilac, Beograd, Nemanjina br. 22-26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.48857/2010 od 20.01.2011.godine, u sednici veća održanoj dana 22.02.2012.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilaca i POTVRĐUJE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.48857/2010 od 20.01.2011.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.48857/2010 od 20.01.2011.godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena Republika Srbija da tužiocima AA, AA1 i AA2 na ime naknade nematerijalne ratne štete plati: iznos od 84.189,65 USD tužiocu AA, iznos od 26.581,89 USD tužilji AA2, iznos od 26.581,89 USD tužilji AA1, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od 08.09.1945. godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv napred navedene presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu pobijajući presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke u smislu člana 372 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04), koji se ovde primenjuje na osnovu člana 506 stav 1 Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), Apelacioni sud je našao:

žalba nije osnovana.

Pri donošenju pobijane odluke nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni povreda iz tačke 12 napred navedenog člana, na koju se ukazuje žalbom tužilaca, s obzirom da odluka sadrži jasne razloge o bitnim činjenicama. Ukazivanje u žalbi da je izreka presuda nerazumljiva i protivrečna datim razlozima s obzirom da prvostepeni sud odbija tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne ratne štete, dok je tražena naknada materijalne ratne štete, nije osnovano jer je reč o očiglednoj pogrešci u pisanju koja se shodno članu 349 ZPP može otkloniti u svako doba.

Prema utvrđenju prvostepenog suda, zaključkom Sreske komisije za ratnu štetu Ž.Up.br.334 od 28.09.1945.godine utvrđena je visina troškova lečenja i sahrane pok. PP, a zaključkom iste komisije Up.br.2547 od 27.02.1946.godine utvrđeno da je domaćici BB pričinjena šteta na ime lišenja slobode, pljačke radne snage, šteta na imovini i izgubljenoj dobiti u iznosu od 217.610,00 dinara. Tužilac AA je sin sada pok. PP i BB, a AA1 i AA2 su deca VV. Sa zahtevom za naknadu štete na osnovu zaključka od 28.09.1945.godine i 27.02.1946.godine, tužilac AA se obratio 1990.godine Saveznom sekretarijatu za inostrane poslove, a u 2006.godini i Generalnom sekretarijatu saveta ministara SCG, Ministarstvu finansija RS, kao i Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike koje je u odgovoru navelo da je pokrenuta inicijativa za formiranje Komisije za procenu i naplatu ratne štete, u kome će biti rešavano i pitanje obeštećenja svih žrtava Drugog svetskog rata i da će nakon okončanja rada komisije, Vlada RS doneti odgovarajuće odluke.

Prvostepeni sud je pravilno odbio tužbeni zahtev za isplatu ratne štete u iznosima bliže navedenim u stavu prvom izreke ožalbene presude.

Predmet ove pravne stvari je zahtev za naknadu ratne štete, koja prema navodima tužbe, ima svoj pravni osnov u Zakonu o uređenju imovinskih odnosa nastalih usled likvidacije prava i obaveze jugoslovenskih državljana na osnovu međunarodnih ugovora.

Međutim, po nalaženju ovog suda, pravilno je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev s obzirom da navedeni Zakon reguliše uređenje imovinskih odnosa na osnovu zaključenih međunarodnih ugovora i po tačno određenoj proceduri. U konkretnom slučaju nije došlo do zaključenja mirovnog ili nekog drugog ugovora između tužene i SR Nemačke.

Neosnovano se žalbom tužilaca ukazuje da je pitanje naknade ratne štete regulisano Zakonom o ratifikaciji sporazuma između Vlade Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Vlade Savezne Republike Nemačke o odobravanju pomoći u kapitalu („Službeni list SFRJ“ br.66/74 i aneks uz zapisnik sa 184. sednice SIV-a od 21.11.1973.godine) s obzirom da predmetni sporazum nije predstavljao mirovni ugovor između dve države, nego ugovor o zajmu sa rokom vraćanja bliže navedeno u članu 2 ovog sporazuma. Navedenim sporazumom se stoga ne reguliše pitanje naknade ratne štete na bazi mirovnog ugovora između dve države nego se radi o zajmu. Članom 1 stav 2 tačka A i B predviđena je i namena korišćenja zajma, pa se neosnovano ukazuje da sporazum reguliše obeštećenje jugoslovenskih žrtava nacističkog progona. Pošto u konkretnom slučaju nije došlo do zaključenja mirovnog ili nekog drugog ugovora između država, to ne postoji ni osnova za raspravljanje pitanja o osnovanosti tužbenog zahteva sa stanovišta propisa koji bi dalje regulisali materiju isplate naknade štete, a pri tome bez uticaja je na drugačiju odluku pogrešan zaključak prvostepenog suda da je reč o potraživanju koje je zastarelo.

Kako se ni ostalim navodima žalbe ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, a pravilno je odlučeno i o troškovima postupka u smislu člana 149 i 150 ZPP, to je žalba odbijena kao neosnovana i shodno članu 375 ZPP odlučeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Olga Sokić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj sudske pisarnice
Svetlana Antić