Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
7.02.2013.

Gž 274/13

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 274/13
Dana 07.02.2013. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Todorović i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, adv., protiv tužene BB, čiji je punomoćnik BA, adv., radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.24800/11 od 28.09.2012. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.24800/11 od 28.09.2012. godine i predmet se VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P.br.24800/11 od 28.09.2012. godine u prvom stavu izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je po osnovu znatnog doprinosa u uvećavanju vrednosti posebne imovine tužene u toku trajanja zajednice života u braku stekao pravo svojine na 1/3 idealnog dela stana aa, što je tužena dužna da prizna i trpi i da dozvoli da tužilac uknjiži svoje pravo svojine na 1/3 idealnog dela stana, te da ako to ne učini da će sudska presuda služiti kao osnov za uknjižbu prava svojine tužioca. U drugom stavu izreke obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.000,00 dinara.

Blagovremeno izjavljenom žalbom tužilac pobija prvostepenu presudu iz svih razloga propisanih odredbom čl.360 st.1 Zakona o parničnom postupku.

Tužena je dostavila odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u okviru ovlašćenja iz čl.372 ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl.506 st.1 ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužioca osnovana.

Tužilac i tužena su supružnici; tužena je vlasnik dvosobnog stana aa koji je nakon kupovine adaptiran. U analizi radova na adaptaciji stana konstatovani su i detaljno opisani sledeći radovi: čišćenje i priprema za početak radova, gipsarski radovi, zidarsko – keramički radovi, stolarski i teslarski radovi, molerski radovi i usluge repromaterijala, opreme i uređaja nabavljenih radi adaptacije. Prema zaključku prvostepenog suda, tužilac svojim ulaganjem nije stvorio novu stvar već je učestvovao u adaptaciji postojećeg objekta koje je vlasništvo tužene, te u smislu člana 21 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa ne može postati suvlasnik na navedenom stanu, imajući u vidu da adaptacija postojećeg objekta ne predstavlja stvaranje nove stvari, novog stambenog objekta.

Činjeničnopravni zaključak prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Naime, usled pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje je nepotpuno utvrđeno.

Odredbom čl.170 stav 1 Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“,br.18/2005) je propisano da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do neznatnog uvećanja vrednosti posebno imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na potraživanje u novcu srazmerno svom doprinosu, a u stavu 2 da ako je tokom trajanja zajedničkog života u braku došlo do znatnog uvećanja vrednosti posebne imovine jednog supružnika, drugi supružnik ima pravo na udeo u toj imovini srazmerno svom doprinosu.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud nije imao u vidu napred navedene odredbe materijalnog prava, te je propustio da ceni činjenicu da su parnične stranke supružnici, da je u vreme adaptacije stana između njih postojala zajednica života i da je tužilac radove na stanu izvodio uz saglasnost tužene.

Adaptacijom, rekonstrukcijom ili dogradnjom tuđeg objekta se ne stiče pravo svojine, izuzev ako zakonom ili ugovorom nije drugačije određeno. U situaciji kada je jedan supružnik ulagao sredstva u posebnu imovinu drugog supružnika i ako je o tome postojao sporazum između njih, kao izuzetak od pravila da se adaptacijom tuđeg objekta ne stiče pravo svojine, za sticanje prava svojine nije nužno da je adaptacijom stvorena nova stvar.

Imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je propustio da utvrdi vrednost izvedenih radova, kako bi u smislu napred navedenog zakonskog propisa izveo zaključak da li je radom tužioca imovina tužene neznatno uvećana (u kom slučaju može prema tuženoj ostvariti obligacionopravni zahtev) ili znatno uvećana (u kom slučaju može ostvariti stvarnopravni zahtev).

Stoga će u ponovnom postupku, prvostepeni sud postupiti po primedbama iz rešenja, raspraviti sporna pitanja na koja mu je ukazano od strane drugostepenog suda, te će oceniti i ostale navode žalbe i doneti novu, pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog, Apelacioni sud je primenom čl.377 st.2 ZPP ukinuo prvostepenu presudu.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje