Republika Srbija
Apelacioni sud u Beogradu
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
10.01.2013.

Gž 2601/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2601/11
Dana 10.01.2013. godine
B E O G R A D

 


APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Todorović i Melanije Santovac, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, adv., protiv tuženog BB, čiji je punomoćnik BA, adv. i VV, čiji je punomoćnik VA, adv., radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu 72.P.br.3588/10 od 18.11.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 10.01.2013. godine, doneo je


R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu 72.P.br.3588/10 od 18.11.2010. godine i predmet se VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.


O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu 72.P.br.3588/10 od 18.11.2010. godine odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je vlasnik putničkog vozila marke aa registrovano prvi put 06.09.2001. godine na ime tužene VV, što su tuženi dužni priznati, te da će tužiocu ova presuda poslužiti kao isprava podobna za prenos vlasništva i registraciju predmetnog vozila.

Blagovremeno izjavljenom žalbom tužilac pobija prvostepenu presudu iz svih razloga propisanih odredbom čl.360 st.1 Zakona o parničnom postupku i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 12 ZPP.

Tužena, VV, je dostavila odgovor na žalbu.

Ispitujući pravilnost prvostepene presude u okviru ovlašćenja iz čl.372 ZPP („Službeni glasnik RS“, br.125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl.506 st.1 ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da je žalba tužioca osnovana.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom od strane prvostepenog suda, tužilac je kupio predmetno vozilo od tuženog BB koji mu je predao saobraćajnu dozvolu i ključ od vozila, a tužilac mu je isplatio cenu u iznosu od 7.000,oo evra. Vozilo je bilo registrovano na ime tužene VV. U prostorijama agencije „_“ d.o.o. Požarevac je 26.011.2005. godine sačinjen kupoprodajni mešetarski ugovor br.337/2005 u kome je navedeno da se zaključuje između prodavca, VV, i kupca, AA i da je njegov predmet prodaja putničkog vozila marke aa za cenu od 11.000,00 evra. Ugovor sadrži pečat i potpis ovlašćenog lica, vlasnika agencije „_“ d.o.o i potpis kupca, ovde tužioca, ali ne i potpis tužene, VV kao prodavca vozila. Agencija „_“ d.o.o. Požarevac vrši prenos vlasništva i registraciju vozila i vlasništvo je VV1, supruga tužene VV. Tuženi, BB, je priznao tužbeni zahtev i naveo da je on svojinu na predmetnom vozilo stekao kupovinom, nakon čega je vozilo prodao tužiocu. Prema zaključku prvostepenog suda, vlasnik predmetnog vozila je tužena VV, što je tužiocu prilikom kupovine automobila bilo poznato, a tuženi, BB, nije imao ovlašćenje za prodaju vozila od strane tužene VV, pa kako tužilac nije bio ni u kakvom pravnom odnosu sa tuženom VV kao vlasnikom vozila primenom odredbe čl.34 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa je odbio tužbeni zahtev.

Činjeničnopravni zaključak prvostepenog suda se za sada ne može prihvatiti kao pravilan.

Odredbom člana 67 Zakona o obligacionim odnosima je propisano u stavu 1. da zaključenje ugovora ne podleže nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno, a članom 34 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa („Službeni list SFRJ“ , br.6/80 i 36/90 i „Službeni list SRJ“, br.29/96) da se na osnovu pravnog posla pravo svojine na pokretnu stvar stiče predajom te stvari u državinu sticaoca.

Dakle, kako je vozilo pokretna stvar, to je za sticanje prava svojine potrebno da je zaključen pravni posao i da je vozilo predato u državinu sticaoca. Shodno načelu konsenzualizma predviđenim u čl.67 st.1 ZOO takav pravni posao ne mora biti zaključen u pismenoj formi. Sada važeći Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Službeni glasnik RS”, br. 41/2009, 53/2010 i 101/2011) u čl.270 st. 1 tač. 1 propisuje kao jedan od uslova da se vozilo upiše u jedinstveni registar vozila i da se izda saobraćajna dozvola da postoje dokazi o poreklu i vlasništvu vozila u pisanoj formi (što ne znači da je ista forma potrebna da bi se steklo pravo svojine na vozilu), dok Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima (“Službeni glasnik SRS”, br. 53/82, 15/84, 5/86, 21/90 i 28/91), koji je važio u vreme sticanja vozila od strane tužioca, pismenu formu ugovora nije propisivao ni kao uslov za registraciju vozila. Pisana forma nije uslov za punovažnost ugovora, već dokaz da je ugovor zaključen i zahteva se samo u postupku registracije vozila.

Stoga se ne može prihvatiti zaključak prvostepenog suda, da s obzirom da je iz saobraćajne dozvole utvrđeno da je vozilo registrovano na ime tužene VV, da je ona samim tim i vlasnik vozila i da je to tužiocu bilo poznato.

  Imajući u vidu napred navedeno, prvostepeni sud je propustio da ceni od kakvog je značaja činjenica da se predmetno vozilo nalazilo kod tužioca od novembra 2004. godine, da je njime tužilac nesmetano upravljao na osnovu ovlašćenja sve do oktobra 2005. godine kada je istekla registracija za vozilo a da tužena VV nije prijavila krađu vozila, te da je tuženi BB priznao tužbeni zahtev i činjenicu da je tužilac od njega kupio predmetno vozilo.

Pored toga, prvostepeni sud nije izvršio uvid u predmet na koji se tužilac pozvao u tužbi K. br. 4/08, u kome se, kako tužilac tvrdi, protiv ovde tuženih vodi krivični postupak u vezi predmetnog vozila zbog krivičnog dela prevare iz čl. 208 st. 3 u vezi čl. 33 Krivičnog zakonika, u kome je tužena, prema navodima tužbe, izjavila da je spremna da tužiocu omogući registraciju vozila.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz rešenja, raspraviti sporna pitanja na koja mu je ukazano od strane drugostepenog suda, te će ceniti i ostale navode žalbe i doneti novu, pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu izloženog Apelacioni sud je primenom čl.377 st.2 ZPP ukinuo prvostepenu presudu.


PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić

 

Si id non apparet, non ius deficit sed probatio (Paulus) – Ako se nešto ne dokaže, ne pravo, nego dokaz nedostaje