REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2459/11
13.05.2011. godine
B E O G R A D
U I M E N A R O D A
Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Melanije Santovac i Milice Aksentijević, članova veća, u parnici tužilaca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat i BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, protiv tuženih "VV" D.O.O. sa sedištem u Beogradu i VV, čiji je zajednički punomoćnik VA, advokat, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P 16/2010 od 21.12.2010. godine,u sednici veća održanoj 13.05.2011.godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, žalba tuženih i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P 16/2010 od 21.12.2010. godine u stavovima prvom, drugom, petom i šestom izreke.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 16/2010 od 21.12.2010. godine, stavovima prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezani su tuženi da tužiocima solidarno isplate iznos od po 350.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na lični život i lični zapis, sa pripadajućom kamatom od dana presuđenja do isplate u roku od 8 dana. Stavovima trećim i četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obavežu tuženi da tužiocima solidarno isplate iznos preko iznosa od 350.000,00 dinara dosuđenog svakom tužiocu do traženog iznosa od 1.000.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na lični život i lični zapis sa pripadajućom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom petim izreke obavezan je odgovorni urednik dnevnih novina "VV" da objavi presudu bez ikakvog komentara i bez odlaganja u dnevnom listu "VV" najkasnije u drugom narednom broju od dana pravnosnažnosti presude. Stavom šestim izreke obavezani su tuženi da tužiocima solidarno nadoknade troškove postupka u iznosu od 109.350,00 dinara, u roku od 8 dana.
Protiv navedene presude u stavovima prvom, drugom, petom i šestom izreke tuženi su blagovremeno izjavili žalbu iz svih razloga propisanih odredbom člana 360. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac BB je odgovorio na žalbu tuženih.
Apelacioni sud u Beogradu je ispitao prvostepenu presudu u granicama ovlašćenja propisanih odredbom člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 125/04 i br. 111/09) i ocenio da je žalba tuženih neosnovana.
U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud u smislu odredbe člana 372. stav 2. istog zakona pazi po službenoj dužnosti, niti druge bitne povrede odredaba parničnog postupka, koje bi bile od uticana na pravilnost i zakonitost pobijane presude. Izreka prvostepene presude je jasna i razumljiva, ne protivreči sebi ni razlozima datim u njoj, u presudi je navedeno dovoljno razloga o svim bitnim činjenicama, koji su saglasni izvedenim dokazima, pa pobijana presuda nema nedostatka zbog kojih se ne može ispitati, a tuženi u žalbi ne ukazuju u čemu se konkretno sastoji bitna povreda odredaba parničnog postupka propisana odredbom člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku na koju ukazuju žalbom.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u dnevnom listu "VV" (čiji je glavni i odgovorni urednik u to vreme bio tuženi VV) u broju 1703 od 23.06.2008.godine, na naslovnoj strani objavljen je naslov „Zavera“ sa oznakom „Ekskluzivno“ ispod kog je uz fotografije tužilaca napisano „da je "VV" došao u posed audio snimaka razgovora potpredsednika _ BB i bivšeg prvog čoveka AA u kome njih dvojica objašnjavaju kako će u Beogradu uvesti u vlast DS“, a na drugoj i trećoj strani objavljen je tekst pod naslovom „Prevara“ koji je počinjao rečima „Potpredsednik __ BB i bivši predsednik AA u razgovoru vođenom u subotu 21. jula u popodnevnim časova u AA stanu najavili su formiranje gradske vlade u Beogradu između _-a i koalicije okupljene oko _“. U broju 1704 dnevnog lista "VV" od 24.06.2008.godine na naslovnoj strani je objavljen naslov „BB: _ će izdati!“ i napisano je „potpredsednik _-a BB u drugom delu razgovora sa svojim pašenogom AA otkriva da će lider _ posle nekoliko meseci napustiti _ i preći na stranu _-a“, a na stranama drugoj i trećoj pod istim naslovom i podnaslovom kao i na naslovnoj strani je napisano „ BB, potpredsednik _-a i njegov pašenog AA, bivši predsednik __ u AA stanu u subotu 21. juna u popodnevnim časovima pretresali su aktuelno stanje na srpskoj političkoj sceni uoči gotovo izvesnog formiranja vlade između DS-a i socijalista. U prvom delu razgovora, čiji smo transkript objavili juče (a koji možete poslušati na internet stranici "VV" www. "VV".info.co.yu“ BB i AA su razgovarali o ... drugi deo razgovora čiji transkript prenosimo u originalu bez redakcijskih intervencija odnosi se na ...)“. U broju 1705 od 25.06.2008.godine navedenog dnevnog lista na naslovnoj strani napisano je „Zavera 3“ „Pošto __?“ uz podnaslov „U trećem delu razgovora između potpredsednika socijalista BBa i AA u igru ušao i direktor GG, ali i ponuda _-a za _. BB: dao sam GG ponudu, 45, i sada neću prstom da mrdnem“, a na stranama drugoj i trećoj pod istim naslovom i podnaslovom objavljen je tekst: „Razgovor potpredsednika _-a BB i njegovog pašenoga AA bivšeg predsednika _ vođen u AA stanu u subotu 21.juna u popodnevnim časovima kulminirao je telefonskim pozivom koji je BB primio od ...“ „iako se iz audio-snimaka koje "VV" poseduje, a koje možete poslušati na našem sajtu (www. "VV".info.co.yu) ne može do kraja shvatiti o čemu su njih dvojica razgovarali, jasno je da je reč o parama i ceni koja se mora platiti socijalistima da bi podržali novu vladu oko _-a“. Utvrđeno je da su navedene informacije pribavljene prisluškivanjem stana tužioca AA. Nakon objavljivanja navedenih tekstova tužilac AA je pri kontaktima sa članstvom _-a i građanima doživljavao neprijatnosti, jer je morao da objašnjava da sa BB ne pravi zaveru i da ne prodaju _, a sporni tekstovi su osim kod njega i kod članova njegove uže porodice izazivali neprijatnosti, posebno kod njegove tri sestre koje su bolesne i u ozbiljnim godinama. Zbog objavljivanja tekstova, tužilac BB je svojim partijskim kolegama morao da objašnjava da AA i on nisu ništa prodali s obzirom da je u to vreme bio narodni poslanik i doživljavao je uvrede u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je prvostepeni sud primenio odredbe člana 43, člana 45. i člana 46. Zakona o javnom informisanju i člana 200. Zakona o obligacionim odnosima kada je, stavovima prvim i drugim izreke pobijane presude, tužiocima dosudio naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 350.000,00 dinara. Ovo stoga što je prvostepeni sud pravilno zaključio da su tuženi u smislu odredbe člana 80. Zakona o javnom informisanju u obavezi da tužiocima nadoknade štetu koju su tužiocu pretrpeli zbog objavljivanja spornih informacija u brojevima 1703 od 23.06.2008.godine, 1704 od 24.06.2008.godine i 1705 od 25.06.2008.godine dnevnih novina "VV", u kojima je uz fotografije tužilaca objavljen razgovor koji je vođen između njih u kući tužioca AA, suprotno odredbi člana 3. navedenog zakona na koji način su tužiocima povređena prava na privatni život i lični zapis. Dosuđeni novčani iznosi, prema mišljenju ovog suda, u vreme presuđenja predstavljali su adekvatnu i pravičnu novčanu naknadu za štetu koju su tužioci u konkretnom slučaju pretrpeli. Na dosuđene novčane iznose tužioci u smislu odredbe člana 277. Zakona o obligacionim odnosima imaju pravo na kamatu, počev od dana kada je utvrđena visina štete tužilaca do isplate. Kako je prema odredbi člana 90. stav 1. Zakona o javnom informisanju odgovorni urednik dužan da presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete objavi bez ikakvog komentara i bez odlaganja, a najkasnije u drugom narednom broju dnevne štampe od pravnosnažnosti presude, pravilno je prvostepeni sud odlučio i stavom petim izreke pobijane presude. Razloge i pravni zaključak prvostepenog suda u svemu prihvata i drugostepeni sud.
Neosnovani su navodi žalbe tuženih kojima ukazuju da je prvostepeni sud donoseći pobijanu presudu pogrešno primenio materijalno pravo, jer su tuženi imali pravo da objave sporni razgovor tužilaca s obzirom da su objavljene informacije bile istinite i od interesa za javnost, te da su mogle biti objavljene čak i da su pribavljene na nedozvoljeni način, odnosno da prava i slobode, pa i pravo na privatnost tužilaca, kao nosilaca državnih i političkih funkcija, mogu biti ograničeni. Naime, neosnovano se tuženi u žalbi pozivaju na odredbu člana 4. Zakona o javnom informisanju, smatrajući da u konkretnom slučaju postoji opravdani interes da javnost sazna sporne informacije, bez obzira na način na koji su te informacije pribavljene. Po nalaženju Apelacionog suda, prilikom primene navedene odredbe Zakona o javnom informisanju moraju se imati u vidu osnovna načela Ustavom zajemčenih ljudska prava i sloboda, kao i pravo na nepovredivost tajnosti sredstava komuniciranja i mogućnosti odstupanja od ovog prava kako je to propisano odredbama člana 20. stav 1. i člana 41. stav 2. Ustava Republike Srbije. Prema odredbi člana 20. stav 1. Ustava Republike Srbije ljudska i manjinska prava zajamčena Ustavom se mogu zakonom ograničiti samo ako ograničenje dopušta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadiranja u suštinu zajamčenog prava. Prema odredbi člana 41. stav 1. i 2. Ustava tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. Odstupanja su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom. Imajući u vidu navedeno, kao i odredbu člana 8. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, koju takođe pravilno primenjuje prvostepeni sud u pobijanoj presudi, te da su prema utvrđenom činjeničnom stanju, u konkretnom slučaju, sporne informacije pribavljene na nedozvoljeni način - neovlašćenim prisluškivanjem (snimanje spornog telefonskog razgovora nije bilo zasnovano na zakonu) pravilno je prvostepeni sud pobijanom presudom obavezao tužene da tužiocima naknade pretrpljenu štetu.
Pravilna je i odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka, sadržana u stavu šestom izreke pobijane presude, jer je doneta pravilnom primenom odredaba člana 149. i člana 150. Zakona o parničnom postupku. Tužioci srazmerno uspehu u sporu imaju pravo na naknadu troškova ovog postupka, koje čine potrebni izdaci tužilaca za vođenje ove parnice, a odmereni su prema Taksenoj tarifi iz Zakona o sudskim taksama i Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata važećoj u vreme donošenja prvostepene presude. Kako su troškovi postupka tužiocima odmereni srazmerno njihovom uspehu u ovoj parnici, neosnovani su navodi žalbe tuženih kojima ukazuju da je odluka prvostepenog suda o troškovima parničnog postupka nepravilna.
Kako se navodima žalbe tuženih ne dovodi u sumnju pravilnost prvostepene presude u stavovima prvom, drugom, petom i šestom izreke, Apelacioni sud u Beogradu ju je u tim stavovima primenom odredbe člana 375. Zakona o parničnom postupku potvrdio i odlučio kao u izreci ove presude.
Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić,sr.
MŠ
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić