APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

14.12.2011.

Gž 2278/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2278/11
Dana 14.12.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Marine Govedarica, predsednika veća, Milanke Vukčević i Snežane Nastić, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi utvrđenja prava svojine i činidbe, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Majdanpeku, P.br.611/10 od 30.12.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 14.12.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE žalba tužene kao neosnovana i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Negotinu, Sudske jedinice u Majdanpeku, P.br.611/10 od 30.12.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke, utvrđeno je da je tužilac vlasnik po osnovu održaja na delu katastarske parcele aa, vlasništvo tužene, a koji deo se meri i graniči od detaljne tačke 615 na međnoj liniji ove parcele i parcele aa1 vlasništvo tužioca i ide na jugoistok, a preko južnog dela katastarske parcele aa do detaljne tačke A, u dužini od 22,74 m, nastavlja na jugoistok do detaljne tačke B, u dužini od 15,34 m, nastavlja na jugoistok do detaljne tačke V, u dužini od 10,74 m, koja je tromeđa tačaka, sporne površine preostalog dela parcele aa vlasništvo tužene i _ zaliva gde skreće na jug, granicom istog dela katastarske parcele br.aa, i _ zaliva koji nosi broj katastarska parcela aa2, u dužini od 1,95 m do detaljne tačke 624 koja predstavlja tromeđnu tačku katastarske parcele br.aa, aa1 i _ zaliva kp.br.aa2, a koja je snimljena prvobitnim premerom 1936. godine, gde skreće na severozapad do detaljne tačke 74, u dužini od 17,86 m, nastavlja na severozapad do detaljne tačke 623, u dužini od 8,27 m, nastavlja na severozapad do detaljne tačke 615, u dužini od 22,72 m, gde se sporni deo i završava, koje pravo je tužena dužna priznati tužiocu, pa se ista obavezuje da u roku od 15 dana po prijemu presude preda tužiocu u svojinu i državinu navedeni deo parcele br.860 u navedenim merama, granicama i površini, kao i da ukloni postavljenu ogradu. Stavom drugim, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 31.800,00 dinara.

Blagovremenom žalbom tužena je pobijala presudu zbog svih razloga predviđenih odredbom člana 360 stav 1 ZPP. Razloge žalbe je obrazložila i žalbeni predlog iznela.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP, Apelacioni sud je našao da žalba nije osnovana.

U provedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka predviđene članom 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a zbog kojih bi se pobijana odluka morala ukinuti.

Pobijana presuda sadrži jasne i potpune razloge o svim važnim činjenicama, koji ne protivreče sadržini dokaza u spisima, tako da se zakonitost i pravilnost presude sa sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoje navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da se katastarske parcele tužioca (katastarska parcela 863/2) i tužene (katastarska parcela 860) graniče, da je do 2008. godine između njih postojala međa koja je bila poštovana i između pravnih prethodnika tužioca i tužene, ta međa je postojala duže od 100 godina – sve do 2008. godine kada je tužena postavljanjem žičane ograde pomerila među i tom prilikom zauzela sporni deo katastarske parcele aa koji je bio u posedu tužioca preko 30 godina (tužilac je u posedu tog dela katastarske parcele tužene bio od 1975. godine) a pre toga u posedu njegovih pravnih prethodnika – oca, dede i pradede.

Navedene činjenično stanje utvrđeno je potpuno i pouzdano i navodima žalbe tužene u kojoj nisu isticane nove činjenice niti su predloženi ili ponuđeni novi dokazi u smislu člana 359 stav 1 ZPP, nije dovedeno u sumnju. Prvostepeni sud je pravilno sproveo dokazni postupak i sve izvedene dokaze je cenio u smislu člana 8 ZPP, a u obrazloženju svoje odluke je verodostojno interpretirao sadržinu izvedenih dokaza a potom na jasan, logičan i objektivno prihvatljiv način izneo ocenu dokaza i naveo razloge za prihvatanje, odnosno ne prihvatanje pojedinih dokaza. Žalbom tužene se neosnovano osporava ocena dokaza data od strane prvostepenog suda. Žalba nije pružila ubedljive pa samim tim ni prihvatljive argumente za prihvatanje kao istinitih iskaze svedoka SS1, SS2, SS3 i SS4, odnosno za ne prihvatanje iskaza PS1, PS2 i PS3, niti je navela ili pružila protivdokaze na osnovu kojih bi činjenično stanje bilo utvrđeno drugačije no što ga je utvrdio prvostepeni sud.

Tvrdnja izneta u žalbi da između katastarskih parcela stranaka postoji kanal koji se prostire celom dužinom katastarskih parcela i da je to zapravo međa između predmetnih katastarskih parcela koja je oduvek postojala, suprotna je stanju u spisima – činjenicama utvrđenim na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka geometra VV i skice lica mesta koju je on sačinio kao i činjenica utvrđenih na osnovu uviđaja izvršenog od strane prvostepenog suda na licu mesta.

Pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i svoju odluku obrazložio potpunim i valjanim razlozima.

Pravilnom pravnom ocenom utvrđenih činjenica prvostepeni sud je zaključio da je tužilac savestan držalac dela katastarske parcele tužene i kako taj održaj traje duže od 30 godina, utvrdio je da je tužilac na osnovu člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa stekao pravo svojine na delu katastarske parcele tužene. Kako je tužilac održajem stekao pravo svojine na delu katastarske parcele na kome je tužena imala pravo svojine i kako je tužena od 2008. godine kada je postavila žičanu ogradu između katastarskih parcela stranaka u državini predmetnog dela katastarske parcele aa, tužilac ima pravo, u smislu člana 37 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, da od tužene kao držaoca traži predaju u posed tog dela katastarske parcele aa, jer ta odredba propisuje da vlasnik može tužbom zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari. Vlasnik samo mora dokazati da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine, kao i da se stvar nalazi u faktičkoj vlasti tuženog. U ovoj parnici tužilac je dokazao da na osnovu održaja ima pravo svojine na spornom delu katastarske parcele aa a između parničnih stranaka nije sporno da se taj deo katastarske parcele trenutno nalazi u državini tužene. Navod žalbe da je tužena žičanu ogradu postavila 2008. godine i tada došla u državinu predmetnog dela katastarske parcele aa a da je tužilac tek 2010. godine podneo tužbu nema značaja. Pre svega, tužilac je tužbu podneo 17.08.2009. godine a što se utvrđuje na osnovu prijemnog pečata Opštinskog suda u Majdanpeku koji se nalazi na tužbi a odredba člana 37 stav 3 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa propisuje da pravo na podnošenje tužbe kojom vlasnik može zahtevati od držaoca povraćaj individualno određene stvari ne zastareva.

Nisu osnovani ni navodi žalbe kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava – odredbe člana 28 stav 4 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa i ova tvrdnja obrazlaže činjenicama da tužilac nije bio u državini spornog dela katastarske parcele aa, jer je 30 godina živeo u _ i za to vreme svoju katastarsku parcelu – katastarsku parcelu aa1 i sporni deo katastarske parcele aa, davao drugim licima radi obrađivanja. Odredba člana 72 stav 2 Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa definiše da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova. U provedenom postupku je utvrđeno da ni tužilac a ni njegovi pravni prethodnici sve do 2008. godine nisu uznemiravani u državini spornog dela katastarske parcele 860. Dakle, tužilac je savestan držalac. Član 70 istog Zakona predviđa različite vidove državine – neposrednu državinu, posrednu državinu i sudržavinu. Posrednu državinu stvari ima lice koje faktičku vlast na stvari vrši preko drugog lica, kome je po osnovu plodouživanja, ugovora o korišćenju, zakupa, čuvanja, posluge ili drugog pravnog posla dalo stvar u neposrednu državinu. Prema tome tužilac je i kada je svoju katastarsku parcelu i deo katastarske parcele tužene davao drugim licima na korišćenje bio u posrednoj državini istih.

Cenjeni su i svi drugi navodi žalbe ali kako nisu od odlučnog značaja i ne mogu dovesti do drugačije, za tuženu povoljnije, odluke drugostepeni sud ih shodno članu 382 stav 1 ZPP, ne obrazlaže posebno.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka jer u svemu odgovara ishodu spora i postignutom uspehu stranaka.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud je na osnovu člana 375 ZPP, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija,
Marina Govedarica,s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić