APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

23.04.2010.

Gž 2075/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 2075/10
23.04.2010. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Milice Aksentijević i Melanije Santovac, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, radi iseljenja, odlučujući o žalbi tužilje izjavljenoj protiv presude Petog opštinskog suda u Beogradu P.3570/08 od 26.02.2009.godine u sednici veća održanoj 23.04.2010.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Petog opštinskog suda u Beogradu P.3570/08 od 26.02.2009.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P.3570/08 od 26.02.2009.godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se naloži tuženoj da se iseli iz kuće, izgrađene do prve ploče, dimenzija 10,50h8,10 metara, postojeće na kat.parceli broj _-njiva „_“ od 1244 kvm KO Kaluđerica, na adresi aa drugi prilaz i da kuću, slobodnu od svih lica i svojih stvari preda tužilji u svojinu i nesmetanu državinu. Stavom drugim izreke određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv ove presude tužilja je blagovremeno izjavila žalbu pobijajući je iz svih zakonskih razloga propisanih članom 360. stav 1 ZPP.

Apelacioni sud je ispitao presudu u granicama zakonskih ovlašćenja iz člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/2004 i 111/2009) – ZPP i ocenio da žalba nije osnovana.

U postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je u periodu od 27.10.1991.godine do 24.06.1993.godine, bila u braku sa sada pokojnim PP, ocem tužene, preminulim 04.07.2007.godine. Ostavinski postupak iza njegove smrti nije vođen, ali nesporno je da je tužena njegov zakonski naslednik. Tužilja tvrdi da se tužena posle smrti oca uselila sa svojom porodicom u spornu kuću, na kojoj je tužilja suvlasnik sa pok.PP, te da je, pre useljenja tužene, kuća bila u isključivoj državini tužilje. Tužena tvrdi da je kuća isključivo vlasništvo njenog pokojnog oca, te da se u nju uselila još za vreme njegovog života.

Polazeći od među strankama nespornih činjenica, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev.

Pravilnost pobijane odluke se navodima žalbe ne dovodi u sumnju. Prema odredbi člana 206. Zakona o nasleđivanju („Sl.glasnik RS“ br. 46/95) nasleđe se otvara smrću nekog lica, a prema odredbi člana 212. stav 1. Zakona, zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti. Kako po tvrdnji same tužilje, zaostavštinu pok. PP čini pravo (bar) susvojine na spornoj kući, to je ono prešlo na tuženu kao univerzalnog sukcesora u trenutku njegove smrti.

Prema odredbi člana 14. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, suvlasnik ima pravo da stvar drži i da se njome koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima srazmerno svom delu ne povređujući prava ostalih suvlasnika. Tvrdnja tužilje da je samo ona bila u državini sporne kuće nije od značaja za drugačije presuđenje, pošto prema odredbi člana 73. istog zakona, naslednik postaje držalac u trenutku smrti ostavioca bez obzira na to kada je stekao faktičku vlast na stvari.

Kako se ni ostalim žalbenim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, Apelacioni sud je žalbu tužilje odbio kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredaba članova 149. i 150. ZPP.

Na osnovu odredbe člana 375. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić, sr.

MŠ
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić