APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

29.06.2011.

Gž 1701/11

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1701/11
29.06.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Vesne Matković i Ivana Negića, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, protiv tuženog BB, čiji je privremeni zastupnik advokat BA, odlučujući o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Zaječaru P.br.722/10 od 06.04.2010.godine, u sednici veća održanoj na dan 29.06.2011.godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Zaječaru P.br.722/10 od 06.04.2010.godine, u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da, na ime naknade nematerijalne štete, plati tužiocu za pretrpljene fizičke bolove iznos od 200.000,00 dinara, i za pretrpljeni strah iznos od 120.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose koja teče počev od 06.04.2010.godine pa do isplate, kao i u stavu drugom izreke.

PREINAČUJE SE presuda Osnovnog suda u Zaječaru P.br.722/10 od 06.04.2010.godine u delu stava stava prvog izreke, kojim je obavezan tuženi da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene fizičke bolove i strah, preko dosuđenih iznosa, tako što se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se obaveže tuženi da plati na ime pretrpljenih fizičkih bolove iznos od 200.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 80.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose od 06.04.2010.godine pa do isplate.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P.br.722/10 od 06.04.2010.godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA pa je tuženi BB obavezan da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog nanošenja teške telesne povrede dana 16.02.2006.godine isplati i to: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 400.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.04.2010.godine pa ubuduće a u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja, dok se višak tužbenog zahteva tužioca za isplatu na ime pretrpljenih fizičkih bolova od dosuđenih 400.000,00 do traženih 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 06.04.2010.godine pa do isplate, odbija kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova postupka iznos od 100.800,00 dinara, u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedene presude, usvajajućeg dela stava prvog izreke, i odluke o troškovima postupka, tuženi je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonom predviđenih žalbenih razloga.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u ožalbenom delu, u smislu člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da je žalba delimično osnovana.

U provedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Zaječaru K.243/06 od 08.12.2006.godine oglašen krivim i osuđen zbog krivičnog dela, teške telesne povrede iz člana 121 stav 1 KZS. Krivično delo je izvršio tako što je dana 16.02.2006.godine oko 12 časova u Zaječaru na pešačkom prelazu teško telesno povredio ovde tužioca na taj način što ga je najpre pesnicom udario u predelu lica, od kog udarca je tužilac pao, nakon čega ga je više puta šutnuo u predelu lica nanevši mu obostrani prelom gornje vilice i nagnječno razdernu ranu gornje i donje usne sa leve strane i sluzokože zubnog nastavka u predelu gornjih sekutića sa desne strane. Tužilac nije doprineo nastanku štetnog događaja. Zbog zadobijene povrede, tužilac je trpeo bol jakog intenziteta koji je kao stalni bol trajao 1 čas. Sve vreme bolničkog lečenja, u trajanju od 7 dana, tužilac je trpeo stalne bolove srednjeg intenziteta a povremeno bolove jakog intenziteta posebno nakon operacije 22.02.2006.godine, pa do otpusta 23.02.2006.godine. Do skidanja suspenzije 31.03.2006.godine, tužilac je u početku češće, u dužem trajanju trpeo povremeni bol srednjeg intenziteta, koji se protekom vremena smanjivao i zamenjen je bolom slabog intenziteta. Povremeni bol slabog intenziteta tužilac je trpeo sve do završetka lečenja sredinom jula 2006.godine, a trpeće i ubuduće posebno kod promene vremena. Tužilac je pao i izgubio svest prilikom povređivanja. Kada se osvestio saznao je o vrsti i ozbiljnosti povrede, i tada je doživeo stresnu reakciju koja se karakteristiše doživljavanjem straha srednjeg intenziteta koji je bio prisutan tokom boravka u bolnici, tokom pripreme kao i nakon završenog operativnog lečenja. Stanje straha srednjeg intenziteta kod tužioca je trajalo sve do prve kontrole, nakon čega se održavao strah slabog intenziteta.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tuženi izvršio krivično delo kojim je prouzrokovao štetu tužiocu u vidu pretrpljenih fizičkih bolova i straha, zbog čega je dužan da mu tu štetu i naknadi. Prilikom odlučivanja o visini štete prvostepeni sud je cenio dužinu i intenzitet trajanja bolova i straha, pa je zaključio da je pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove 400.000,00dinara, a za pretrpljeni strah 200.000,00 dinara, koje iznose je obavezao tuženog da plati tužiocu. Na dosuđene iznose prvostepeni sud je tužocu priznao zakonsku zateznu kamatu od dana presuđenja, s obzirom da je novčana obaveza nastala danom presuđenja.

Izjavljenom žalbom, po nalaženju drugostepenog suda neosnovano se osporava pravilnost prvostepene presude, jer i po nalaženju ovog suda, tužiocu pripada naknada nematerijalne štete.

Odredbom člana 13 Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parničnom postupku, sud u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim.

Navedeni vidovi nematerijalne štete, posledica su radnji tuženog koje imaju obeležja krivičnog dela, zbog čega postoji odgovornost tuženog u smislu člana 154 stav 1 Zakona o obligacionim odnosima.

Međutim, prilikom odlučivanja o visini pravične novčane naknade, prvostepeni sud nije pravilno primenio odredbu člana 200 Zakona o obligacionim odnosima, a na pravilnu primenu materijalnog prava drugostepeni sud vodi računa po službenoj dužnosti u smislu člana 372 stav 2 ZPP-a.

Odredbom člana 200 Zakona o obligacionim odnosima propisano je, između ostalog, da će sud dosuditi pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene fizičke bolove i strah, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava, vodeći pri tom računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada kao i o tome da se njome ne poguduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Po nalaženju ovog suda, uz vođenje računa o svim okolnostima slučaja-vrsti i težini telesnih povreda, intenzitetu i dužini trajanja fizičkih bolova i straha, pravična novčana naknada za pretrpljene fizičke bolove iznosi 200.000,00 dinara a za pretrpljeni strah 120.000,00 dinara. Iz tih razloga, prvostepena presuda je preinačena u delu stava prvog izreke kojim je odlučeno o naknadi za ove vidove nematerijalne štete, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio naknadu za fizičke bolove u iznosu od još 200.000,00 dinara i za strah u iznosu od još 80.000,00 dinara, kao i za kamatu na ove iznose, kao sporedno potraživanje.

Drugostepeni sud je cenio navode žalbe tuženog, da postoji doprinos tužioca nastanku štetnog događaja, međutim ovakvi navodi su neosnovani, jer kako je to pravilno i prvostepeni sud zaključio iz izvedenih dokaza, tužilac ničim nije doprineo nastanku štetnog događaja.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je zasnovana na pravilnoj primeni članova 149 i 150 ZPP-a, a izvršeno preinačenje prvostepene presude, nije uticalo na obračun troškova po vrednosti sa kojom je tužlac uspeo u sporu.

Sa svega navedenog, na osnovu člana 375 ZPP-a odlučeno je kao u stavu prvom, a na osnovu člana 380 tačka 4 ZPP-a odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,
Branislav Bosiljković s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić