APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

8.07.2010.

Gž 1683/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1683/10
Dana 08.07.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Nevenke Romčević i Marine Jakić, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa advokat AB, protiv tužene BB, koju zastupa advokat BA, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P-1565/06 od 14.09.2007.godine, u sednici veća održanoj 08.07.2010.godine doneo je:

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P-1565/06 od 14.9.2007.godine i UTVRĐUJE da je tužilac AA suvlasnik sa ½ idealnih delova nepokretnosti –stana vv po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženom BB, što je tužena dužna da prizna i trpi da ova presuda predstavlja pravni osnov za uknjižbu prava svojine tužioca na predmetnom stanu sa ½ idealnih delova nepokretnosti.

Obavezuje se tužena BB da tužiocu AA isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 109.420,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu XVI-P-1565/06 od 14.09.2007.godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se utvrdi da je tužilac suvlasnik sa ½ idealnih delova stana vv po osnovu sticanja u bračnoj zajednici sa tuženom BB, što bi tužena bila dužna priznati i trpeti da ova presuda predstavlja pravni osnov za uknjižbu prava svojine tužioca na predmetnom stanu sa ½ idealnih delova predmetne nepokretnosti, te da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka. Stavom drugim izreke presude obavezan je tužilac da tuženoj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.675,00 dinara.

Protiv navedene presude, žalbu je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 372 ZPP-a , Apelacioni sud u Beogradu nalazi da je žalba osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP-a, na koje Apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 12 ZPP-a, na koje se žalbom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku, otac tužene Aleksandar Božić je 22.12.1966.godine, kao nosilac stanarskog prava na neodrećeno vreme zaključio Ugovor o korišćenju stana vv, u kom ugovoru je navedeno da će stan koristiti sa članovima porodičnog domaćinstva: suprugom VV i ćerkom GG. Na istom stanu tužena je ugovorom od 10.09.1985.godine, zaključenim sa Opštinskom zajednicom za stanovanje stekla stanarsko pravo i koristila ga bez članova porodičnog domaćinstva. Zaključenjem ugovora tužene sa Zavodom za izgradnju Grada Beograda od 04.11.1992.godine, usled rušenja zgrade i izgradnje drugog objekta, tuženoj je prestalo pravo korišćenja na stanu vv1, a kao drugi odgovarajući stan, dat joj je u zakup na neodređeno vreme vv i u ugovoru je uneto da će stan sama koristiti. Ugovor je naknadno dopunjen pisanim tekstom da je tužena zaključila brak i da će stan koristiti sa suprugom – tužiocem, a navedeno je potpisano i overeno pečatom Zavoda za izgradnju grada Beograda, kao i naknadna dopuna o rođenju deteta 16.10.1998.godine kao novog korisnika stana. Tužena je sa tužiocem zaključila brak 16.01.1993.godine, a ugovor o otkupu stana vv zaključila je 09.06.1999.godine. Brak parničnih stranaka razveden je 29.03.2004.godine. Prilikom obračuna otkupne cene stana vv i sačinjavanja ugovora, uzet je u obzir radni staž oba bračna druga, a prilikom izrade obračuna otkupne cene stana u celosti, za potrebe sačinjavanja aneksa ugovora od 03.11.2004.godine, uzet je u obzir samo radni staž tužene BB. Nakon razvoda, na osnovu Aneksa ugovora o otkupu stana od 09.06.1999.godine, koji je zaključen 03.11.2004.godine, tužilja je jednokratno isplatila preostalu otkupnu cenu utvrđenu članom 1 Aneksa u iznosu od 485.717,03 dinara.

Na ovako pravilno utvrđeno činjenično stanje, pogrešno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe člana 171 Porodičnog zakona, kada je tužbeni zahtev odbio kao neosnovan.

Ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva obzirom na genezu sticanja spornog stana iz postupka eksproprijacije, jer u postupku raseljavanja tuženoj nije oduzet i srušen stan u svojini, već je umesto stanarskog prava na jednom stanu tuženoj usled rušenja zgrade dodeljen na korišćenje drugi stan u istom pravnom statusu.

Kada je u toku braka, bračni drug koji je ugovorni nosilac stanarskog prava zaključio ugovor o otkupu stana, pravo na stan ulazi u režim zajedničke imovine supružnika. Drugi bračni drug nije ovlašćen da traži poništaj ugovora, ali može da traži utvrđenje svog udela u sticanju.

Članom 171 Porodičnog zakona Republike Srbije, stavom prvim propisano je da imovina koju su supružnici stekli radom u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Članom 180 Porodičnog zakona Republike Srbije, stavom drugim propisano je da se pretpostavlja da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki.

Ugovorom o otkupu stana stiče se pravo svojine po samom zakonu i takav ugovor ima stvarnopravno dejstvo, pri čemu je sticanje izvršeno momentom zaključenja punovažnog pravnog posla, odnosno ugovora o otkupu. Ovakvo sticanje svojine putem otkupa ima elemente originarnog sticanja, jer se pravo svojine ne izvodi iz prava prethodnika, već ispunjenjem zakonskih uslova. Momentom zaključenja ugovora o otkupu pravo zakupa prerasta u stvarno pravo, čime je učinjen pravni diskontinuitet između ranijeg režima u režim privatne svojine. Predmetni stan vv, dodeljen je tuženoj 1992.godine, posle rušenja i raseljavanja zgrade u kojoj je nosilac stanarskog prava na prethodnom stanu vv1 bio njen otac, a potom i tužena. Ugovor o otkupu predmetnog stana tužena je zaključila 09.06.1999. godine, pod beneficiranim i netržišnim uslovima, u toku trajanja bračne zajednice sa tuženim, pa stan koji je predmet spora ulazi u režim zajedničkom imovine u smislu člana 171 Porodičnog zakona, sa udelom od po ½ svakog od supružnika, pri čemu poreklo sticanja stanarskog prava pre zaključenja ugovora o otkupu nije od uticaja na drugačije odlučivanje u ovoj pravnoj stvari, zbog čega je Apelacioni sud pobijanu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev.

Činjenica da je tužena isplatila pretežni deo ugovorne otkupne cene stana, najpre delom u ratama zajedno sa tužiocem, a nakon razvoda braka jednokratno u preostalom delu, nije od značaja za drugačiju odluku u ovom postupku. Tužilja može svoje pravo po osnovu isplaćenog iznosa ostvariti u nekoj drugoj parnici postavljanjem obligaciono-pravnog zahteva prema tužiocu.

Apelacioni sud je istovremeno odlučio o zahtevu tužioca za naknadu troškova postupka, shodno članu 161 stav 2 ZPP-a, pa kako je tužilac uspeo u sporu, to je sud primenom člana 149 i 150 ZPP-a obavezao tuženu da tužiocu naknadi nužne troškove postupka koje je imao za sastav tužbe u iznosu od 6750,00 dinara, za zastupanje od strane advokata na 6 održanih ročišta u iznosu od po 7650,00 dinara, za sastav jednog obrazloženog podneska iznos od 6750,00 dinara i taksu na tužbu i taksu na presudu po 24.510,00 dinara, što je ukupno iznos od 109.420,00 dinara, a sve prema AT i TT u vreme donošenja prvostepene presude.

Obzirom na izneto, primenom člana 380 tačka 4 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija:
Slađana Nakić – Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić s.r.