APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

10.11.2011.

Gž 15637/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15637/10
Dana 10.11.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Gordane Todorović i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici tužilje AA, pravnog sledbenika pok. tužioca PP, koju zastupa AB, adv. iz _, protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Republički javni pravobranilac sa sedištem u Beogradu, ul.Nemanjina br.22-26, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10613/09 od 18.09.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 10.11.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10613/09 od 18.09.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.10613/09 od 18.09.2009. godine prvim stavom izreke usvojen je tužbeni zahtev i naloženo je tuženoj da tužilji na ime naknade štete isplati: iznos od 9.486,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.1996. godine do isplate; iznos od 1.097.000,oo dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2003. godine do isplate i iznos od 303.944,58 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2003. godine do isplate. Drugim stavom izreke naloženo je tuženoj da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 219.652,00 dinara.

Blagovremeno izjavljenom žalbom tužena pobija presudu u celini iz svih zakonom propisanih razloga iz čl.360 st.1 Zakona o parničnom postupku.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu presudu u okviru ovlašćenja iz čl.372 ZPP i ocenio da žalba nije osnovana.

U sprovedenom prvostepenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pobijana presuda sadrži potpune i jasne razloge koji ne protivreče sadržini dokaza u spisima, tako da se zakonitost i pravilnost presude sa sigurnošću mogu ispitati, pa su neosnovani navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 12 ZPP.

U prvostepenom postupku raspravljena su sva sporna pitanja i preduzete sve parnične radnje na koje je ukazano rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev.br.2616/07 od 29.04.2009. godine, pa ne stoje ni navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.1 u vezi sa čl.8 ZPP, koja bi bila od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke u postupku.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku tužilac PP podneo je tužbu za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede na radu Opštinskom sudu u Valjevu dana 05.07.1991. godine protiv preduzeća "aa". Ročišta su redovna zakazivana sa razmacima od mesec dana do dva meseca. U postupku je izveden i dokaz veštačenjem preko veštaka saobraćajno – mašinske struke po rešenju suda od 27.07.1992. godine. Predmet je prvi put presuđen 18.07.1996. godine, ali je prvostepena presuda ukinuta rešenjem višeg suda od 18.11.1996. godine. Tokom postupka nad preduzećem „aa“ otvoren je stečaj dana 18.02.1997. godine, a po rešenju Vrhovnog suda Srbije od 26.05.1998. godine postupak je nastavljen pred Privrednim sudom u Valjevu. Ročišta su zakazivana redovno na mesec dana. U nastavku postupka doneto je pet presuda, dana 20.07.1999. godine, 29.09.1999. godine, 30.01.2001. godine i 17.09.2002. godine koje su rešenjima Višeg privrednog suda ukinute, i 31.03.2003. godine koja je preinačena presudom Višeg trgovinskog suda od 24.12.2003. godine kojom je utvrđeno da postoji potraživanje tužioca PP prema tuženom preduzeću „aa“ u stečaju na ime naknade materijalne štete u iznosu od 9.486,28 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.04.1996. godine, nematerijalna šteta u ukupnom iznosu od 1.097.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 24.12.2003. godine i troškova parničnog postupka u iznosu od 303.944,58 dinara. Postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete trajao je ukupno 13 godina i 5 meseci. Stečajni postupak nad preduzećem „aa“ pokrenut predlogom od 27.06.1996. godine okončan je rešenjem od 27.05.2005. godine, a tužilac PP u ovom postupku nije namirio potraživanje po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi suda od 24.12.2003. godine. Veštačenjem preko veštaka ekonomske struke u postupku je utvrđeno da bi potraživanje tužioca PP iz stečajne mase bilo namireno 100% da po rešenju o utvrđivanju jednokratnog poreza na ekstra dobit i ekstra imovinu stečenu iskorišćavanjem posebnih pogodnosti u periodu od 1990. do 2000. godine nije izvršen prenos sredstava u korist računa tužene. Tokom trajanja ovog postupka za naknadu štete zbog povrede prava na suđenju u razumnom roku tužilac PP je preminuo, a za njegovog jedinog naslednika po zakonskom redu nasleđivanja oglašena je njegova supruga AA, koja je preuzela parnicu.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje koja navodima žalbe nije dovedena u sumnju, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio zahtev tužilje za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Za svoju odluku prvostepeni sud je dao potpune, jasne i na zakonu zasnovane razloge koje prihvata i drugostepeni sud.

Navodima žalbe pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i primene materijalnog prava ne dovodi se u sumnju.

Odredbom čl.1 Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđena je obaveza država članica da preduzmu sve neophodne mere radi obezbeđenja delotvorne primene prava iz Konvencije za nacionalnom nivou.

Prema čl.6 st.1 Konvencije, svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Pravni standard razumnog roka nije nepromenljiva konstanta sa jasnom određenom definicijom koja je primenljiva na svaki predmet. To dalje podrazumeva da se razuman, nerazuman rok suđenja utvrđuje u svakom konkretnom predmetu na osnovu opšteprihvaćena četiri kriterijuma, a oni su: složenost predmeta, ponašanje i postupanje stranke u sudskom postupku u kome joj je povređeno pravo, ponašanje i postupanje suda i značaj odluke za lice kome je povređeno pravo. Razuman rok suđenja računa se od podnošenja tužbe u parničnom postupku, a u izvršnom postupku od podnošenja predloga za izvršenje do okončanja izvršnog postupka.

U slučaju povrede prava na pravično suđenje oštećeni pojedinac se može obratiti predstavkom Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, ali takav zahtev može podneti i domaćem sudu pozivom na neposrednu primenu odredbi Konvencije i na odredbe čl.25 Ustava Republike Srbije koji je bio na snazi u vreme pokretanja ove parnice. Prema navedenoj odredbi Ustava svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Prema odredbama čl.10 Zakona o parničnom postupku koji je bio na snazi u vreme vođenja parničnog postupka pred Opštinskim sudom u Valjevu i Privrednim sudom u Valjevu sud je bio dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. Odredba čl.25 ranije važećeg Ustava konkretizovana je u čl.172 Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

U situaciji kada je parnični postupak za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede na radu trajao 13 godina i 5 meseci, a u postupku je veštačenjem preko veštaka ekonomske struke utvrđeno da bi potraživanje tužioca prema stečajnom dužniku u stečajnom postupku bilo 100% namireno, pravilan je zaključak prvostepenog suda da je šteta koju tužilac potražuje u ovoj parnici prouzrokovana povredom prava na pravično suđenje u razumnom roku.

U konkretnom slučaju propisane pozitivne norme pod koje se morao podvesti zahtev tužioca za priznanje i dosuđenje utuženog prava za naknadu materijalne i nematerijalne štete zbog povrede na radu su jasne (propisane su Zakonom o obligacionim odnosima), a sudska praksa je ujednačena. U postupku je postavljeno više kumulativnih zahteva, ali se oni zasnivaju na istom činjeničnom stanju i pravnom osnovu. Učestvovale su dve stranke, a činjenično stanje nije bilo teško utvrditi jer od nastanka štete do podnošenja tužbe i donošenja prve presude nije protekao dužni rok. Veštačenje koje je bilo nužno izvesti u postupku, nije ni složeno, a ni netipično. Obe stranke su se savesno koristile svojim procesnim pravima u postupku. Ročišta su redovno zakazivana ali nije izvršena koncentracija dokaznog postupka. Prvostepena presuda je više puta ukidana, iako je prvostepeni sud raspravio sporna pitanja i preduzeo sve parnične radnje po nalogu drugostepenog suda. Zahtev za naknadu štete zbog povrede na radu je primenom subjektivnih kriterijuma u okviru objektivnog kriterijuma od značaja za lice kome je povređeno pravo, jer se kroz ovo pravo štite pravo na telesni i psihički integritet. Ova prava su lična, neprenosiva prava, a na naslednike prelaze samo ako su prema odredbama čl.197 st.2 i 204 st.2 ZOO priznata pismenim sporazumom ili dosuđena pravnosnažnom presudom.

Primenom opšteprihvaćena četiri kriterijuma za odlučivanje o zahtevu za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku ne može se opravdati dužina trajanja parničnog postupka od 13 godina i 5 meseci.

Suprotno navodima žalbe tužena je odgovorna po objektivnoj odgovornosti jer vrši vlast, pa zbog toga snosi i rizik prouzrokovanja štete.

Neosnovani su navodi žalbe da se postupanje Opštinskog suda u Valjevu i Trgovinskog suda u Valjevu ne može smatrati neažurnim, s obzirom na broj održanih ročišta i razmak u zakazivanju ročišta.

Ovo stoga što je odredbom čl.10 tada važećeg ZPP bilo propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova. To znači da se postupak morao završiti u što kraćem vremenu, sa što manje uloženog rada i što manje materijalnih troškova kako bi se ostvario cilj parnice. Za sprovođenje ovog načela bilo je predviđeno više odredaba u zakonu kojima se sudu nalagalo da postupa na određeni način, ili da od više načina izabere najcelishodniji način. Tako je prema odredbama čl.311 st.2 ZPP sud bio dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, ali da se usled toga postupak ne odugovlači, tako da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu. Ako se ročište nije moglo održati ili se na već započetom ročištu nisu mogle sprovesti sve parnične radnje radi kojih je bilo zakazano prema odredbama čl.314 Zakona ročište se moglo odložiti, ali je sud bio dužan da se stara da se za sledeće ročište pribave svi dokazi čije je izvođenje određeno za to ročište i da se izvrše druge pripreme kako bi se rasprava mogla završiti na tom ročištu. Prvostepena presuda ukidana je pet puta iako je drugostepeni sud imao ovlašćenja da preinači prvostepenu presudu iz razloga propisanih odredbama čl.373 tada važećeg ZPP. Iako su sudovi postupali u kontinuitetu, bez pauze u postupanju, suprotno navodima žalbe, u konkretnom slučaju sudovi su povredili načelo procesne ekonomije, pa su tužiocu prouzrokovali štetu povredom prava na suđenje u razumnom roku.

Bez uticaja su i navodi žalbe da u postupku nije utvrđeno pred kojim sudom je izvršena nepravilna radnja, da li pred Opštinskim sudom u Valjevu, Trgovinskim sudom u Valjevu ili Višem trgovinskim sudom, jer oštećenom pripada pravo na naknadu štete nezavisno od pojedinačne odgovornosti sudija koje su postupale u predmetu, broja predmeta koje imaju u radu i organizaciji rada suda.

Na osnovu izloženog, a kako se ni ostalim navodima žalbe pravilnost i zakonitost pobijane presude ne dovodi u sumnju, Apelacioni sud je odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, primenom čl.375 ZPP.

Potvrđena je i odluka o troškovima postupka jer je doneta pravilnom primenom čl.149, 150, 158 i 159 ZPP. Visina troškova pravilno je obračunata primenom Tarife o nagradama i naknadi troškova za rad advokata i Taksene tarife iz Zakona o sudskim taksama koje su se primenjivale u vreme obračuna troškova.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić