APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

22.09.2011.

Gž 15096/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15096/10
Dana 22.09.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Gordane Todorović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Ljiljane Mitić Popović, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik adv.AB, protiv tuženih BB, čiji je privremeni zastupnik adv.BA i BB1, čiji je punomoćnik BA1, radi utvrđenja, odlučujući o žalbama tuženih izjavljenim protiv presude Osnovnog suda u Loznici P.br.331/10 od 21.06.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 22.09.2011. godine, doneo je:

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tuženih BB i BB1, oba iz Lešnice i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Loznice P.br.331/10 od 21.06.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Loznici P.br.331/10 od 21.06.2010. godine stavom I izreke utvrđeno je da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između prvotuženog BB kao prodavca i drugotuženog BB1 kao kupca, dana 08.09.2000.g., koji je overen pod brojem Ov.br.3586/2000, što su tuženi dužni priznati i trpeti. Stavom II izreke utvrđeno je da je tužilja po osnovu kupovine od prvotuženog po pismenom ugovoru, jedini i isključivi vlasnik nepokretnosti označene kao kp.br.2681 i kp.br.2682 zajedno sa pripadajućim objektima opisane u posedovnom listu br.433, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se tužilja kao vlasnik uknjiži u katastarske i sve druge javne knjige. Stavom III izreke obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 326.120,00 dinara.

Protiv navedene presude tuženi su blagovremeno izjavili žalbe zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se ožalbena presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da drugostepeni sud ožalbenu presudu preinači i odbije tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan.

U odgovoru na žalbu, tužilja je navode žalbi osporila kao neosnovane.

Ispitujući pravilnost ožalbene presude u smislu čl.372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao:

 žalbe nisu osnovane.

U postupku donošenja prvostepene presude nije bilo bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP-a na koje povrede drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, a neosnovan je navod žalbi da je u prvostepenom postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.12 ZPP-a, s obzirom da doneta odluka nema nedostataka zbog kojih se ne bi moga ispitati, izreka presude je razumljiva, ne protivreči sama sebi ni datim razlozima, a u obrazloženju presude su o bitnim činjenicama dati jasni razlozi. Neosnovan je i navod žalbe tuženog BB1 da je učinjena bitna povreda iz čl.361 st.1 ZPP-a, s obzirom da se u žalbi ne navodi koju to odredbu ovog zakona sud nije primenio ili nepravilno primenio, a što bi bilo od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude, zatim da je učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tač.5 ZPP-a, a naime da je prvostepeni sud svoju odluku doneo na nedozvoljenom raspolaganju stranaka, s obzirom da prema stanju u spisima ni jedno raspolaganje stranaka u ovoj parnici nije u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom ili pravilima morala, kao i bitna povreda iz čl.361 st.2 tač.7 ZPP-a, na koju povredu drugostepeni sud pazi i po službenoj dužnosti, s obzirom da iz stanja u spisima ne proizilazi da je nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja bilo kojoj stranci uskraćena mogućnost da raspravlja pred sudom.

Izvedenim dokazima u toku prvostepenog postupak je utvrđeno da je tuženi BB pismenim ugovorom od 19.05.2000.g.prodao tužilji kp.br.aa i aa1 KO _, ukupne površine 0.96,82 hektara zajedno sa svim zgradama i bez pokretnih stvari i bez zasejanog useva za tu godinu za iznos od 8.000 DEM, koji je prema potpisanom ugovoru tužilja kao kupac odmah isplatila tuženom BB kao prodavcu, koji je potpisom na ugovoru priznao da je taj novac primio i dozvolio tužilji da uđe u posed predmetne nepokretnosti, tako što je odveo do nepokretnosti, obavestio dotadašnjeg korisnika-zakupca da je ona novi vlasnik, nakon čega je tužilja sa tim licem zaključila ugovor o zakupu navedene nepokretnosti na neodređeno vreme. Potpisi ugovarača na navedenom ugovoru nisu overeni od strane suda, iako je prema stanju u spisima navedeni promet nepokretnosti odobren rešenjem Ministarstva finansija RS br.464-08-37526/2000 od 26.06.2000.g. Nakon toga tuženi BB je kao prodavac sa tuženim BB1 kao kupcem zaključio i overio ugovor kod prvostepenog suda pod Ov.br.3586/00 dana 08.09.2000.g., kojim mu je prodao iste kat.parcele koje je prodao i tužilji uz dogovor da će kupac imovinu dobiti u svojinu i državinu nakon overe ugovora i isplate kupoprodajne cene. Izvedenim dokazima je utvrđeno da tuženi BB1 nije na osnovu zaključenog ugovora sa tuženim BB uveden u državinu kupljenih predmetnih nepokretnosti, a iz stanja u spisima proizilazi da ni tužilja, ni tuženi BB1 na osnovu zaključenih kupoprodajnih ugovora svoje pravo nisu upisali u zemljišne ili druge javne knjige.

Imajući u vidu napred navedeno činjenično stanje, a naime da je ugovor o kupoprodaji predmetnih kat. parcela, koji je između tužilje i tuženog BB zaključen dana 19.05.2000.g., u pismenom obliku, u celini izvršen, te da isti nije protivan prinudnim propisima, pravilno je prvostepeni postupio kada je priznao pravno dejstvo navedneog ugovora saglasno odredbi čl.4 st.3 Zakona o prometu nepokretnosti, te stavom II izreke utvrdio da je tužilja na osnovu navedenog ugovora na kat. parcelama, koje su bile predmet tog ugovora, postala vlasnik, a što je u skladu sa odredbom čl.20 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, dajući za donetu odluku u tom delu pravilne razloge.

Kako tuženi BB u momentu zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženim BB1 dana 08.09.2000.g. više nije bio vlasnik k.p.br.aa i aa1, s obzirom da je iste već otuđio ranije zaključenim ugovorom, to je pravilno postupio prvostepeni sud kada je stavom I izreke utvrdio da je predmetni ugovor ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo, saglasno odredbi čl.103 ZPP-a.

Kod činjenice da je tužilja u trenutku zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženim BB bila savesna, kako iz stanja u spisima predmeta proizilazi, da je nakon zaključenja ugovora uvedena u državinu kupljene nepokretnosti, da tuženi BB1 na osnovu kasnije zaključenog ugovora o kupovini istih nepokretnosti, nije uveden u njihovu državinu, da pri tome ni tužilja, ni tuženi BB1 nisu na osnovu zaključenih ugovora svoje pravo svojine na kupljenim nepokretnostima upisali u zemljišnu ili druge javne knjige, to činjenica da li je tuženi BB1 u momentu zaključenja kupoprodajnog ugovora sa tuženim BB bio savestan nije od uticaja na donošenje drugačije odluke, ovo sa razloga što u situaciji kada dva lica zaključe posebne pravne poslove radi sticanja prava svojine na istoj nepokretnost, o jačem pravu sud odlučuje primenom načela savesnosti i poštenja i načela zloupotrebe prava, prema kojima kada su oba sticaoca savesna, a ni jednom od njih nepokretnost nije predata u državinu, niti je koji ishodio upis prava svojine u zemljišnu ili drugu javnu knjigu, jači pravni osnov ima raniji sticalac, kada su oba sticaoca savesna jači pravni osnov ima onaj koji je ishodio upis u zemljišnu odnosno drugu javnu knjigu, a ako ni jedan od njih nije ishodio upis u zemljišnu odnosno drugu javnu knjigu jači je u pravu onaj sticalac kojem je nepokretnost predata u državinu, s tim što raniji sticalac ima jači pravni osnov u odnosu na nesavesnog kasnijeg sticaoca i u slučaju kada je nepokretnost predata u državinu kasnijem nesavesnom sticaocu ili je nesavesni sticalac ishodio upis u zemljišnu ili drugu javnu knjigu.

Imajući u vidu napred navedeno utvrđeno činjenično stanje, a naime da je tužilja kao savesni sticalac na osnovu ranije zaključenog kupoprodajnog ugovora, kojem je prvostepeni sud pravilno saglasno odredbi čl.4 st.3 Zakona o prometu nepokretnosti priznao pravno dejstvo, uvedena u državinu predmetnih nepokretnosti, da ni tužilja ni tuženi BB1, kao kasniji sticalac nisu, kako iz stanja u spisima predmeta proizilazi, ishodili upis prava svojine na kupljenim nepokretnostima u zemljišnu ili drugu javnu knjigu, to tužilja ima jači pravni osnov za sticanje prava svojine na predmetnoj nepokretnosti od tuženog BB1, nezavisno da li je u trenutku zaključenja ugovora o kupoprodaji sa tuženi BB bio savestan ili ne, zbog čega je prvostepeni sud pravilno stavom II izreke utvrdio da je tužilja na osnovu ranije zaključenog ugovora sa tuženim BB postala vlasnik predmetnih nepokretnosti, te stavom I utvrdio ništavost kasnije zaključenog ugovora.

Činjenica da su nepokretnosti koje su bile predmet oba sporna kupoprodajna ugovora, u momentu zaključenja ugovora sa tuženim bile opterećene pravom doživotnog plodouživanja sada pok. oca prodavca PP, nije od uticaja na pravilnost ožalbene presude, s obzirom da je izvedenim dokazima u toku postupka nesumljivo utvrđeno da je tuženi BB nakon potpisivanja spornog ugovora zaključenog sa tužiljom, istu uveo u državinu predmetnih nepokretnosti, čemu se očigledno otac tuženog BB nije protivio, s obzirom da iz stanja u spisima ne proizilazi da je za života pokretao spor protiv tužilje za predaju u državinu predmetnih nepokretnosti, što je za života mogao učiniti, s obzirom da prodajom spornih nepokretnosti njegovo pravo doživotnog plodouživanja nije prestalo.

Pri donošenju odluke, drugostepeni sud je cenio i ostale navode u žalbama, ali je našao da nisu od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Sa izloženog, shodno ovlašćenju iz čl.376 ZPP-a odlučeno kao u izreci presude.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredaba čl.149 i 150 ZPP-a i dovoljno obrazložena.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Gordana Todorović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić