APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

17.03.2010.

Gž 15038/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 15038/10
Dana 17.03.2011. godine
B E O G R A D

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović, predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužilje AA, koju zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, radi otkaza ugovora o korišćenju stana i iseljenja, odlučujući o žalbi tužilje, izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Boru P.73/10 od 09.02.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 17.03.2011. godine doneo je

R E Š E Nj E

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužilje i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Boru P.73/10 od 09.02.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Boru P.73/10 od 09.02.2010. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženom otkaže korišćenje stana aa i da isti stan ostane na raspolaganju tužilji, a da se tuženi iseli iz predmetnog stana.

Protiv navedene presude žalbu je izjavila tužilja zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pobijanu odluku u smislu člana 372 ZPP, i nalazi da žalba nije osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Pravilnom ocenom izvedenih dokaza prvostepeni sud je utvrdio da je 09.09.1994. godine zaključen ugovor o zakupu stana između JP za stambene usluge _ kao zakupodavca i AA, ovde tužilji kao zakupca, na osnovu rešenja ESO Bor kojim je tužilji u zakup dat dvosoban stan u aa da isti koristi sa suprugom BB, ovde tuženim. Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Boru P.1081/94 od 17.01.1995. godine, razveden je brak stranaka, zaključen 21.10.1990. godine i maloletno zajedničko dete VV poveren na čuvanje i vaspitanje majci, tužilji. Rešenjem Opštinskog suda u Boru R.54/95 od 28.06.1995. godine, koje pravosnažno 02.02.1996. godine, predlagač AA je određena za zakupca na aa, koji se sastoji od dve sobe, kuhinje, kupatila, ostave i predsoblja ukupne površine 34 m2, dok je protivniku BB prestalo svojstvo zakupca na istom stanu. Stranke su ponovo zaključile brak 19.09.1999. godine koji je razveden pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Boru P.167/08 od 27.02.2008. godine, a maloletno dete povereno majci, tužilji. U momentu presuđenja sporni stan koristi tuženi i sin stranaka, dok je tužilja izašla iz stana godinu dana pre presuđenja.

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo i to član 36 stav 2 i 3 Zakona o stanovanju (,,Službeni glasnik RS”, br.50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 46/94, 47/94) kada je odbio tužbeni zahtev kao preuranjen.

Prema članu 9 stav 4 Zakona o stanovanju, pod članom porodičnog domaćinstva zakupca stana u smislu ovog zakona, smatra se između ostalih i bračni drug. Prema članu 35 stav 4 istog zakona, u slučaju razvoda braka, u slučaju razvoda braka razvedeni supružnici se sporazumevaju o tome ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, a ako sporazum ne postignu, na predlog jednog od supružnika, nadležni su će u vanparničnom postupku doneti rešenje o određivanju supružnika koji nastavlja sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca, vodeći računa o stambenim potrebama razvedenih supružnika i njihove dece, o tome ko je zakupac stana, materijalnom i zdravstvenom stanju supružnika i drugo. Prema članu 36 ovog zakona, članovi porodičnog domaćinstva zakupaca društvenog stana imaju pravo da trajno koriste taj stan, pod uslovima iz ovog zakona. Zakupac stana može, iz opravdanih razloga da otkaže dalje korišćenje stana svakom članu porodičnog domaćinstava, osim maloletnom detu bračnom drugu ili licu koje dužan da izdržava po zakunu, s tim što rok za iseljenje ne može biti kraći od 30 dana. Zakupac stana može tužbom kod nadležnog suda da traži iseljenje člana porodičnog domaćinstava iz stava 2 ovog člana, ako se taj član ne iseli u ostavljenom roku.

Prema utvrđenim činjenicama, brak stranka je razveden presudom nadležnog suda i u vanparničnom postupku tužilja je određena za zakupca na spornom stanu, dok je tuženom prestalo to svojstvo. Međutim, stranke su ponovo zaključile brak i ponovnim zaključenjem braka i zakonitim useljenjem u stan, tuženi je stekao svojstvo člana porodičnog domaćinstva u smislu člana 9 stav 4 Zakona o stanovanju i pravo da koristi stan u smislu člana 36 stav 1 Zakona o stanovanju. Pravni osnov korišćenja stana od strane tuženog razvodom braka stranaka nije prestao jer će se prema članu 35 stav 4 Zakona o stanovanju u posebnom vanparničnom postupku odlučiti ko će nastaviti sa korišćenjem stana u svojstvu zakupca. U situaciji kada je nakon razvoda braka stranaka i određivanja tužilje za zakupca u propisanom postupku, ponovno zaključen brak stranaka i uspostavljena zajednica života, pa brak potom razveden, tužilja se ne može pozivati na prethodno rešenje kojim je određena za zakupca na stanu radi ostvarivanja prava iz člana 36 stav 2 Zakona o stanovanju (pravo na davanje otkaza i iseljenje člana porodičnog domaćinstava). Svojstvo zakupca na stanu će tek biti određeno u posebnom postupku, pa je pravilno prvostepeni sud tužbeni zahtev odbio kao preuranjen, dok suprotni navodi žalbe nisu osnovani. Sud nije bio dužan da ceni razloge iseljenja tužilje iz stana, ili u konkretnoj činjenično pravnoj situaciji nema mesta primeni člana 36 stav 3 Zakona o stanovanju, pa nema potrebe ni za utvrđivanjem opravdanih razloga za davanje otkaza i iseljenje korisnika stana. Tužilja sa druge strane ne trpi štetu zbog nekorišćenje stana u smislu člana 35 stav 1 tačka 6 Zakona o stanovanju jer je tuženi presudom krivičnog suda oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilja u porodici izvršenog prema tužilji.

Sa iznetih razloga, primenom člana 375 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić – Momirović
S.M

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić