APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

4.08.2010.

Gž 1496/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1496/10
04.08.2010. godine
Beograd

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Spomenke Zarić, predsednika veća, Milice Aksentijević i Slađana Nakić-Momirović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tužene BB, čiji je punomoćnik BA, advokat, radi naknade materijalne štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.643/04 od 04.04.2008.godine, u sednici veća održanoj 04.08.2010.godine, doneo je

R E Š E Nj E

UKIDA SE presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.643/04 od 04.04.2008.godine i predmet vraća Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P.br.643/04 od 04.04.2008. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade materijalne štete, isplati iznos od 502.923,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 10.10.2006.godine pa do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom drugim izreke obavezana je tužena da tužiocu, na ime naknade troškova parničnog postupka, isplati iznos od 202.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog prepisa odluke pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude tužena je blagovremeno izjavila žalbu iz svih razloga propisanih odredbom člana 360. Zakona o parničnom postupku.

Tužilac je odgovorio na žalbu tužene.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanim odredbom člana 372. Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud je ocenio da je žalba tužene osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je prilikom izvođenja građevinskih radova na zgradi aa, pričinila štetu tuženom, time što nije izvršila sve potrebne mere, po pravilima građevinske struke, radi obezbeđenja stana tužioca.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je, primenom odredaba članova 154, 185. tačka 1. i tačka 3. Zakona o obligacionim odnosima, obavezao tuženu da tužiocu naknadi pričinjenu materijalnu štetu. Visinu štete sud je utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka VV od 10.04.2006.godine u visini od 502.923,00 dinara što predstavlja novčani ekvavilent za građevinske radove koje treba izvršiti da bi se predmetni stan doveo u stanje koje je postojalo pre nestanka štete. Na utvrđeni iznos naknade štete, prvostepeni sud je dosudio i zakonsku zateznu kamatu na osnovu odredbe člana 277. Zakona o obligacionim odnosima počev od 10.10.2006.godine kao dana kada je veštačenjem utvrđena visina naknade štete, pa do isplate.

Zbog pogrešne primene materijalnog prava prvostepeni sud je propustio da pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje.

Naime, odredbom člana 189. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se visina naknade materijalne štete određuje prema cenama u vreme donošenja sudske odluke, izuzev slučaja kada zakon naređuje što drugo.

Imajući u vidu navedenu odredbu materijalnog prava, pogrešno je prvostepeni sud obavezao tuženu da dosuđeni iznos na ime naknade štete isplati tužiocu sa zakonskom zateznom kamatom od dana veštačenja, pa do isplate, umesto da visinu štete utvrdi na dan presuđenja, jer se samo na taj način oštećenikova materijalna situacija može dovesti u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo štetne radnje ili propuštanja od strane štetnika. Ovo posebno imajući u vidu da je od dana veštačenja (10.10.2006.godine) do dana presuđenja (04.04.2008.godine) protekao dug vremenski period.

Pored toga, radi utvrđivanja visine nastale štete, prvostepeni sud je izveo dokaz veštačenjem od strane veštaka VV, iz čijeg nalaza i mišljenja, odnosno dopunskog nalaza i mišljenja od 10.10.2006. godine proizilazi da vrednost radova i materijala potrebnih radi otklanjanja nastale štete, ukupno iznosi 502.923,00 dinara. Nakon ovog veštačenja, na predlog tuženog, urađeno je još jedno veštačenje od strane Gradskog zavoda za veštačenje, koji je u svom nalazu i mišljenju naveo da cena svih radova koje je potrebno izvršiti da bi se stan tužioca doveo u prvobitno stanje iznosi 82.767,24 dinara. Kako se radi o različitim mišljenjima veštaka, prvostepeni sud je, u pokušaju da ih usaglasi, saslušao navedene veštake na ročištu održanom 28.06.2007.godine, ali do usaglašavanja nije došlo, a prvostepeni sud je zaključio glavnu raspravu i svoju odluku zasnovao na jednom od pomenutih veštačenja, kome je poklonio veru i tako načinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. u vezi sa članom 259. stav 3. Zakona o parničnom postupku, na koju ukazuju navodi žalbe. Naime, u situaciji kada se veštačenje znatno razlikuje u pogledu bitnih činjenica i kada veštaci nisu mogli da usaglase svoja mišljenja, prvostepeni sud je bio dužan da postupi po članu 259. stav 3. Zakona o parničnom postupku i zatraži mišljenje drugih veštaka.

Ukinuta je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe na koje je ukazano ovim rešenjem i pravilnom primenom materijalnog prava odlučiće ponovo o tužbenom zahtevu.

Na osnovu odredbe članova 376. stav 1. i 377. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ br.125/04 i 111/09), u vezi sa članom 3. stav 1. tačka 1. Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava („Službeni glasnik Republike Srbije“ br.116/2008), odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić