APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

2.08.2011.

Gž 14649/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14649/10
Dana 02.08.2011.
B E O G R A D

U IME NARODA

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Jasminke Stanojević, predsednika veća, Ivana Negića i Sanje Pejović, članova veća, u parnici tužioca AA, čiji je punomoćnik advokat AB, , protiv tuženih Republike Srbije i Istorijskog muzeja Srbije iz Beograda, ulica Đure Jakšića br. 9/IV, radi povrede autorskog prava, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu P.br. 63/10 od 30.06.2010. godine u sednici održanoj 02.08.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P.br. 63/10 od 30.06.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P.br. 63/10 od 30.06.2010. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac AA, akademski vajar iz Novog Beograda, autor reljefa-portreta „Obnovitelji Srbije“ 1804-1839. godine (reljefa 69 značajnih ličnosti Srbije u prvoj polovini 19. veka) što su tuženi Republika Srbija i Istorijski muzej Srbije iz Beograda dužni priznati, kao i 10 reljefa izloženih na glavnoj izložbi povodom 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka od 15.02.2004. godine, da su neobjavljivanjem tužioca kao autora na izložbi povređena njegova autorska prava i da se tuženi obavežu da u dnevnim listovima navedenim u ovom stavu izreke objave o svom trošku izreku ove presude, kao i da se obavežu tuženi da na ime nematerijalne štete zbog povrede autorskog prava isplate tužiocu iznos od 3.650.000,00 dinara sa kamatom počev od dana podnošenja tužbe do isplate, kao i zahtev tužioca da se ugovori o poklonu autorskog rada zaključen između tužioca i Istorijskog muzeja Srbije od 18.12.2003. godine Ov I 2125/05, zaveden kod tuženog br. 6/10 od 19.12.2003. godine i ugovor zaveden kod tuženog pod br. 6/3 od 19.02.2004. godine opozivaju i da više ne proizvode pravno dejstvo. Drugim stavom izreke, obavezan je tužilac da prvotuženoj Republici Srbiji na ime troškova parničnog postupka isplati 43.000,00 dinara u roku od 15 dana.

Protiv navedene presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga, bez obrazloženja koje je dostavio naknadno 06.08.2010. godine, po isteku zakonom propisanog roka za izjavljivanje žalbe s obzirom da je presudu, prema povratnici u spisima primio 19.07.2010. godine, zbog čega navodi iz obrazloženja žalbe nisu posebno cenjeni.

Tuženi Narodni muzej Srbije je dostavio odgovor na žalbu i predložio da se ona odbije kao neosnovana.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 372. ZPP-a Apelacioni sud je našao da je žalba tužioca neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitnih povreda iz člana 361. stav 2. ZPP-a na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

U postupku pred prvostepenim sudom je utvrđeno da je tužilac zaključio sa tuženim Istorijskim muzejem Srbije ugovor o poklonu autorskog rada 18.12.2003. godine, koji je overen 23.02.2004. godine pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu, pod Ov.br. I 2125/05, da je predmet ovog ugovora izrada i korišćenje 49 reljefa značajnih ličnosti u Srbiji u prvoj polovini 19. veka, da je ovim ugovorom tužilac kao poklonodavac i isključivi vlasnik ustupio modele u gipsu tuženom, da ih je tuženi saglasno ovom ugovoru o svom trošku, izlio i tužiocu vratio modele u gipsu, uz pravo da zadrži odlivene primerke i ograničenje da ih ne može umnožavati, prodati ili pokloniti. Istim ugovorom je predviđeno da tužilac, kao autor, ustupa tuženom Muzeju, vremenski neograničeno pravo korišćenja ovih reljefa, da dozvoljava da Muzej bez ikakve dalje saglasnosti prava može odlivene reljefe, u celini ili delimično, koristiti za sve oblike muzejske delatnosti, kao i sva prava da odlivene reljefe, u celini ili delimično, može da reprodukuje, emituje, reklamira u zemlji i po svetu, trajno, na svaki način i u svim medijima, bilo sada poznatim ili kasnije otkrivenim i razvijenim, da je tužilac kao autor saglasan da sva prava preneta, Muzej bez njegove saglasnosti i materijalne nadoknade autoru, može preneti na treća lica, kao i da će tuženi Muzej poštovati moralna prava autora. Tužilac je sa tuženim Muzejom zaključio i drugi ugovor o poklonu autorskog rada dana 18.02.2004. godine kojim se tužilac kao autor, a za potrebe Muzeja obavezao da uradi dizajn za Katalog reljefa „Obnovitelji Srbije“, čiji je izdavač Muzej i da po svom izboru angažuje autore koji bi napisali tekstove predgovora kataloga, SS3 i SS4, i da se tužilac ovim ugovorom obavezao da Muzeju ustupi vremenski neograničeno pravo korišćenja rada za umnožavanje u 1000 primeraka kataloga prvog tiraža, kao i narednih tiraža i stavljanje u promet. Tuženi Muzej se obavezao da će poštovati moralna prava autora a za obavljen posao iz ovog ugovora, za dizajn kataloga i autorima tekstova predgovora u katalogu, Muzej bi ustupio autoru 20% procenata kataloga od prvog tiraža i to 120 kataloga na srpskom i 80 na engleskom, čime bi prestale i sve međusobne obaveze, potraživanja i prava autora i Muzeja, kako sada tako i ubuduće. Tuženi Muzej je stavio autoru na raspolaganje svu potrebnu dokumentaciju i informacije i pružio svaku drugu neophodnu pomoć za izradu dizajna i tekstova pregovora, a tužilac se saglasio da tuženi bez dalje saglasnosti i prava autora može autorsko delo iz ovog ugovora u celini ili delimično, koristiti za sve oblike muzejske delatnosti, kao i sva prava da u celini ili delimično, može na reprodukuje, emituje, reklamira u zemlji i po svetu, trajno, na svaki način i u svim medijima. Tuženi Muzej je sredstvima, obezbeđenim od Ministarstva kulture RS, izlio u bronzi reljeg portrete koje je zadržao, a gipsane reljefe je vratio autoru, tužiocu. Na svakom od izlivenih reljef- portreta bilo je utisnuto na obodu, na vidnom mestu, AA sa okrenutim „A“ posle B, što predstavlja pseudonim tužioca. Tuženi Istorijski muzej je takođe izdavač publikacija „Obnovitelji Srbije“ Beograd, 2004. godine, gde na petoj strani u uvodnoj reči, tadašnji direktor Muzeja SS2, se zahvalio na donaciji tužioca koji je poklonio reljefe najistaknutijih ličnosti u prvoj polovini 19. veka, a na poslednjoj strani tužilac je označen kao odgovorno lice za likovnu opremu. Ova publikacija se bavi reljefima- portretima, čiji je autor AA, koje činjenice među strankama nisu bile ni sporne. Prvostepeni sud je nadalje u postupku utvrdio, da je u cilju proslave 200. godišnjice moderne srpske države, Vlada RS donela Odluku o obrazovanju Odbora za obeležavanje 200. godišnjice prvog Srpskog ustanka i stvaranja moderne srpske države a koji bi se bavio osmišljavanjem i realizacijom aktivnosti vezanih za obeležavanje ove godišnjice. Ministarstvo kulture i medija je bilo određeno za glavnog koordinatora svih aktivnosti u vezi pripreme obeležavanja godišnjice, s tim što je u okviru svojih ovlašćenja mogao formirati i angažovati različite stručne timove. Na samoj proslavi bilo je, između ostalog i otvoreno nekoliko izložbi. Dve izložbe pod nazivom reljefi „ Obnovitelji Srbije“ i „Službeno odelo u Srbiji“, bile su održane u OŠ „ Prvi srpski ustanak“ u Orašcu. Kako su u osnovnoj školi bili izloženi samo reljef- portreti tužioca, rukovodstvo Muzeja je odlučilo da na pločici ispod svakog reljef- portreta ne stavi i naziv autora- vajara, a na svakom reljef-portretu je bilo vidno, izgraviran pseudonim autora. Kao dodatak promociji izložbe postavili su na ulazu u školu sa leve strane plakat, koji je obaveštavao posetioce o tome o čemu je izložba i ko je autor. Plakat je bio u formatu B1, braon podloge, na hamer papiru, ispisan ručno belim, stilizovanim, štampanim slovima, što je inače praksa tuženog. Pored ostalog, zaposleni u Muzeju su uradili još dve kopije plakata, za slučaj da se prvi ošteti ili nestane, te da mogu da ga blagovremeno zamene. Sam plakat je postavljen neposredno dan pre izložbe i na njemu je pisalo „Istorijski muzej Srbije, AA, reljefi „Obnovitelji Srbije“ i „Službeno odelo u Srbiji“ - fragmenti - Orašac, februar 2004. godine“. Kasnije po nalogu tadašnjeg direktora, pošto je izložba reljefa ostala i dalje u školi, urađen je još jedan uvećan plakat, gde u naslovu piše AA i prikazan je reljef sa likom Karađorđa. Plakat je postavio tuženi sam, bez insistiranja tužioca za ovu izložbu. Na samom otvaranju izložbe, govor je držao SS, koji je tom prilikom govorio o liku i delu tužioca, tj. o njegovom likovnom stvaralaštvu. Otvaranje je bilo praćeno i medijski od strane novina u kojima je naznačeno da se u okviru proslave navedene godišnjice otvoriti izložbe na kojima će između ostalog biti i predstavljena 69 reljef-portreta, čiji je autor, akademski vajar AA. Ovo je potvrdio i odbor za proslavu, na konferenciji za novinare u Vladi RS. Istorijski muzej Srbije je, kasnije, ustupio na privremeno korišćenje ove reljef- portrete, a kada je prvobitni plakat nestao iz škole u julu 2006. godine, odneti su novi plakati, koji su bili drugačiji od prvobitnog, ali su označavali naziv izložbe i autora. Istorijski muzej je odbio da pokloni ove reljefe školi, jer nije za to imao ovlašćenja, ali im je ponudio proširenje ugovora o privremenom korišćenju. Na samom otvaranju izložbe, kao i posle nje, bio je deljen katalog „ Obnovitelji Srbije“, koja publikacija je imala i drugu promociju u Udruženju književnika Srbije 02.12.2004. godine, pod nazivom Monografija „ Obnovitelji Srbije“, čiji je izdavač tuženi, a kao autor reljefa – portreta, je označen tužilac. Kasnije je izdat novi katalog zbirke skulptura Istorijskog muzeja Srbije iz 2009. godine u kome se tužilac navodi kao autor reljef-portreta, a na samom početku prikazivanja reljefa, nalaze se i podaci o njihovom autoru, ovde tužioca. Pored svakog reljef-portreta navedeno je ko je ličnost sa portreta, dimenzija reljefa, gde su izlagani, kao i u kojoj su literaturi navedeni. Muzejska postavka „ Zbor u Orašcu“ nalazila se zasebno pored spomen škole u Orašcu i nije pripadala Zavičajnom muzeju u Orašcu, niti Istorijskom muzeju Srbije. Fond „ Prvi srpski ustanak“ ima sedište u Aranđelovcu i on je institucija koja brine o zaštiti i uređenju spomen kompleksa „ Prvi srpski ustanak“ kome i pripada muzejska postavka, koja stoji u jednoj odvojenoj zgradi, u čijem potkrovlju su se nalazili eksponati, uglavnom kopije, koje je postavio tuženi, nalazi se deo reljefa „Vojvoda“ koje je radio tužilac. Ispod svakog od 10 reljef- portreta bio je označen tužilac kao njihov autor, a za potrebe ovog muzeja bio je izrađen i posebni katalog u kome su nisu nalazili reljefi AA jer je bilo bitno izvršiti za katalog selekciju ličnosti i predmeta vezanih za Prvi srpski ustanak. Povodom proslave 200. godišnjice Prvog srpskog ustanka izdat je prospekt pod nazivom „ 200 godina moderne srpske države – Svečanost 2 Orašac“, čiji su izdavači Ministarstvo kulture i medija i Narodna biblioteka Srbije, u kom prospektu je pomenuta izložba reljefa značajnih ličnosti ustaničkog perioda.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužioca kao u izreci pobijane presude, ocenjujući da tužena Republika Srbija nije pasivno legitimisana u ovoj parnici, s obzirom da tuženi Istorijski muzej Srbije ima status pravnog lica i ima pravo da u pravnom prometu zaključuje ugovore i preduzima druge pravne poslove u okviru svoje pravne i poslovne sposobnosti, te da u skladu sa tim i zaključio sa tužiocem navedene ugovore o poklonu, tako da se sva prava i obaveze iz ovih ugovora, odnose na tužioca i tuženi Muzej, a ne i na Republiku Srbiju, koja nije ugovorna strana. U odnosu na drugotuženog tužbeni zahtev je odbijen u celosti jer ni na koji način nije povredio autorska prava tužioca.

Apelacioni sud nalazi da je prvostepeni sud potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje na koje je pravilno primenio materijalno pravo, dajući za svoju odluku potpune i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Naime, odredbom člana 15. Zakona o autorskim i srodnim pravima, u stavu 1. propisano je da autor ima isključivo pravo da njegovo ime, pseudonim ili znak budu naznačeni u svom primerku dela, odnosno prilikom svakog javnog saopštavanja dela, izuzev ako to, s obzirom na konkretni oblik javnog saopštavanja dela, tehnički nemoguće ili necelishodno. Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, Apelacioni sud nalazi da tuženi, Istorijski muzej Srbije, ni u jednoj prilici kada su bila izložena ili predstavljena dela tužioca ni na koji način nije povredio moralna prava tužioca prava kao autora tih dela, poštujući i izvršavajući na taj način sve obaveze iz pomenutih ugovora. Tužilac je učestvovao u čitavom postupku od faze izrade do faze prezentacije pomenutih dela i zvanično nije nigde zabeleženo da je imao bilo kakvih primedbi na organizaciju izložbe kao i na način kako su ova dela prezentovana. U katalogu „Prvi srpski ustanak“ čiji je izdavač bio tuženi Muzej, takođe nije došlo do povrede tužiočevih autorskih prava, jer je izdavač imao svako pravo da izabere šta će navesti od dela u ovom katalogu. Pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca u odnosu na tuženu Republiku Srbiju, jer prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac nije bio ni u kakvom materijalno pravnom odnosu sa tuženom, iz koga bi proistekla neko pravo ili obaveze Republike Srbije, pa i pravo na naknadu štete. Pravilno je odbijen tužbeni zahtev tužioca prema drugotuženom u delu kojim je tražio da se utvrdio da je autor navedenih dela, jer za podnošenje takve tužbe tužilac nije imao pravnog interesa u smislu člana 188. ZPP-a, s obzirom da drugotuženi, prava tužioca kao autora, nikada nije osporavao.

Iz napred iznetih razloga primenom člana 375. ZPP-a odlučeno je kao u izreci. Potvrđena je i odluka o troškovima postupka, s obzirom da su oni pravilno odmereni i dosuđeni tuženoj Republici Srbiji pravilnom primenom člana 149., 150. i 158 ZPP-a.

Predsednik veća-sudija
Jasminka Stanojević s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić