APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

7.07.2011.

Gž 14575/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14575/10
07.07.2011.godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija: Zorice Jašarević, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Vesne Matković, članova veća, u parnici tužioca AA čiji je punomoćnik advokat AA1 protiv tuženih Republike Srbije, čiji je zakonski zastupnik Republičko javno pravobranilaštvo Beograd ulica Nemanjina broj 26 i Gradskog centra za socijalni rad Beograd ulica Ruska br.4 čiji je punomoćnik advokat BB1, radi raskida ugovora i isplate, odlučujući o žalbama tuženih izjavljenom protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.328/09 od 21.04.2010.godine, u sednici veća održanoj na dan 07.jula 2011.godine, doneo je

P R E S U D U

DELIMIČNO SE USVAJA žalba tuženog Gradskog centra za socijalni rad iz Beograda i PREINAČUJE SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.328/09 od 21.04.2010.godine u delu stava prvog izreke kojim je usvojen zahtev za raskid ugovora o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca AA kao kupca i VV kao prodavca overen dana 21.08.2001.godine kod Opštinskog suda u Obrenovcu pod brojem Ov.24/01 u odnosu na tuženog Gradski centar za socijalni rad iz Beograda pa se tužbeni zahtev tužioca prema drugotuženom Gradskom centru za socijalni rad iz Beograda ODBIJA kao neosnovan.

U preostalom delu stava prvog izreke i u stavu drugom izreke POTVRĐUJE SE presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.328/09 od 21.04.2010.godine i žalba tuženih ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu – Sudske jedinice u Obrenovcu P.br.328/09 od 21.04.2010.godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca AA pa je raskinut ugovor o kupoprodaji nepokretnosti zaključen između tužioca AA kao kupca i VV kao prodavca, overen dana 21.08.2001.godine kod Opštinskog suda u Obrenovcu pod brojem Ov.24/01 i obavezani tuženi Republika Srbija i Gradski centar za socijalni rad iz Beograda da na ime povraćaja kupoprodajne cene solidarno isplate tužiocu AA iznos od 2.300 eura u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije za devize na dan isplate sa domicilnom kamatom na iznos od 4.500 DM počev od 01.10.2001.godine do 31.01.2001.godine a na iznos od 2.300 eura počev od 01.01.2002.godine pa do isplate a sve u dinarskoj protivvrednosti kao i da isplate iznos od 880,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 21.08.2001.godine pa do isplate, sve u roku od 15 dana od dana pismenog otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezani su tuženi Republika Srbija i Gradski centar za socijalni rad iz Beograda da tužiocu solidarno isplate iznos od 101.516,00 dinara na ime troškova parničnog postupka, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Protiv označene presude u celini, drugotuženi je izjavio žalbu iz svih zakonskih razloga.

Prvotuženi je izjavio žalbu takođe iz svih zakonskih razloga protiv dela odluke kojim je obavezan da solidarno sa drugotuženim izvrši povraćaj kupoprodajne cene kako proizlazi iz žalbenih navoda.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu odredbe člana 372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba prvotuženog neosnovana, a žalba drugotuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačke 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP, na koje apelacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je, kao kupac, sa sada pokojnom VV (koja je u toku ovog postupka preminula, te postupak nastavljen protiv njenog pravnog sledbenika Republike Srbije), kao prodavcem, zaključio ugovor o prodaji nepokretnosti koji je overen kod Opštinskog suda u Obrenovcu dana 21.08.2001.godine pod brojem Ov.24/01. Ugovor je zaključen u prisustvu radnika drugotuženog Centra za socijalni rad čiji štićenik je bila sada pokojna Živana u vreme zaključenja ugovora. Pokojna Živana nije bila pod starateljstvom, niti je bila lišena poslovne sposobnosti. Ceo iznos kupoprodajne cene tužilac je isplatio blagajni drugotuženog Gradskog centra za socijalni rad na osnovu sporazuma sa prodavcem a drugotuženi je dobijeni iznos uplatio na račun budžeta Republike Srbije radi delimičnog namirenja troškova smeštaja prodavca VV u Gerontološkom centru u Obrenovcu. Na nepokretnosti koja je bila predmet ugovora o prodaji upisana je zabrana otuđenja u zemljišnim knjigama u korist drugotuženog koji je odbio da izda tužiocu brisovnu dozvolu. Tužilac nije uveden u posed kupljene nepokretnosti.

Primenjujući na tako utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo odredbe članova 124, 125 stav 3, 132 stav 2 i 5 ZOO koje regulišu uslove za raskid dvostranih ugovora i posledice raskida, te odredbe člana 210 stav 2 i 214 istog zakona koje regulišu neosnovano obogaćenje, prvostepeni sud je tužbeni zahtev za raskid predmetnog kupoprodajnog ugovora i povraćaja primljene kupoprodajne cene prema oba tužena usvojio ceneći da je tužilac u celosti ispunio svoju ugovornu obavezu isplatom kupoprodajne cene na blagajni drugotuženog, dok prodavac odnosno njegov pravni sledbenik prvotuženi nije izvršio svoju ugovornu obavezu, nije uveo tužioca u posed kupljene nepokretnosti, a drugotuženi nije omogućio nesmetan upis tužioca u zemljišne knjige izdajući mu obećanu brisovnu dozvolu bez koje se prema zemljišnoknjižnim pravilima ne može izvršiti upis prava svojine u zemljišnim knjigama.

Imajući u vidu sadržinu pravne zaštite koja se tužbom traži te utvrđeno činjenično stanje koje se žalbenim navodima ne dovodi u sumnju pravilna je pravna ocena prvostepenog suda da su se stekli uslovi za raskid predmetnog ugovora o prodaji u odnosu na prvotuženu Republiku Srbiju kao univerzalnog pravnog sledbenika prodavca i da su oba tužena solidarno dužni da tužiocu izvrše povraćaj isplaćene kupoprodajne cene po ovom ugovoru u utuženom iznosu o čemu je prvostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge koje kao pravilne prihvata i apelacioni sud.

Osnovano se međutim žalbom drugotuženog ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je i prema drugotuženom usvojio zahtev za raskid predmetnog ugovora o prodaji. Prema odredbi člana 148 stav 1 i 2 Zakona o obligacionim odnosima ugovor stvara prava i obaveze za ugovorne strane a ima dejstvo i na univerzalne pravne sledbenike ugovornih strana. Budući da je ugovor o prodaji Ov.24/01 od 21.08.2001.godine zaključen između tužioca, kao kupca i pravnog prethodnika prvotužene VV, kao prodavca, a samo isplata kupoprodajne cene ugovorena između kupca i prodavca u korist drugotuženog predmetni ugovor se može raskinuti iz razloga propisanih odredbama člana 124 i 125 stav 3 ZOO koji u ovom slučaju postoje prema prvotuženoj Republici Srbiji kao univerzalnom pravnom sledbeniku prodavca koji nije ispunio svoju ugovornu obavezu predaje kupljene nepokretnosti kupcu i obezbeđenja nesmetane uknjižbe, ali ne i prema drugotuženom Centru za socijalni rad koji nije ugovorna strana ni univerzalni pravni sledbenik prodavca.

Međutim, drugotuženi je po predmetnom ugovoru na ime ispunjenja obaveze isplate kupoprodajne cene od tužioca, kao kupca po sporazumu sa prodavcem primio 01.10.2001.godine iznos od 4.500 DEM pa s obzirom da je raskinut ugovor o kupoprodaji po kome mu je izvršena ova isplata dužan je da solidarno sa prvotuženim izvrši povraćaj primljenog novčanog iznosa sa kamatom od dana prijema do isplate saglasno odredbama člana 210 i 214 ZOO.

Odgovornost prvotužene Republike Srbije zasniva se na odredbi člana 132 stav 2 i 5 u vezi sa članom 148 stav i 1 i 2 Zakona o obligacionim odnosima i članom 212 Zakona o nasleđivanju koji regulišu posledice raskida dvostrano teretnog ugovora i dejstvo raskida ugovora na zakonske naslednike ugovornih strana, radi čega se prvotužena Republika Srbija neosnovano poziva na činjenicu da novac na ime kupoprodajne cene nije primila, kod nesumnjivog utvrđenja od strane prvostepenog suda da je taj novac po nalogu prodavca, pravnog prethodnika drugotužene, na osnovu sporazuma sa tužiocem kao kupcem u smislu odredbe člana 305 ZOO uplaćen na blagajni drugotuženog Gradskog centra za socijalni rad iz Beograda, te je dakle prodavac primio kupoprodajnu cenu, samo je isplata izvršena drugotuženom radi čega je dužan prodavac da primljenu cenu vrati kupcu po raskidu kupoprodajnog ugovora, odnosno prvotužena kao prodavčev pravni sledbenik.

Nije osnovano isticanje u žalbi drugotuženog da je ovo potraživanje zastarelo u smislu odredbe člana 117 ZOO. Ovo zato što propisom člana 117 ovog zakona je predviđen prekluzivni rok unutar koga ugovornoj strani pripada pravo zahtevati poništaj rušljivog ugovora, što ovde nije slučaj, jer se tužbom traži raskid ugovora zbog neispunjenja ugovorne obaveze i povraćaj datog po tom ugovoru a obaveza tuženog za povraćaj primljenog novčanog iznosa po tom ugovoru proizlazi iz odredbi člana 210 ZOO koja zastareva u opštem zastarnom roku iz člana 371 ovog zakona.

Apelacioni sud je cenio i ostale žalbene navode ali kod napred izloženog našao je da su bez uticaja na presuđenje.

S obzirom na iznete razloge, a na osnovu odredbe člana 373 stav 1 tačka 2 i 5 ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Potvrđena je i odluka o troškovima parničnog postupka doneta pravilnom primenom odredaba člana 149 i 150 ZPP.

Predsednik veća-sudija,
Zorica Jašarević s.r.

Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Svetlana Antić