APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

18.11.2010.

Gž 14503/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 14503/10
Dana: 18.11.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Margite Stefanović, predsednika veća, Vesne Mitrović i Milice Popović-Đuričković, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa punomoćnik AB, advokat, protiv tužene ''Srpske Radikalne stranke'' iz Beograda-Zemun, Magistratski trg broj 3, čiji je punomoćnik BA, radi raskida ugovora, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.4488/08 od 23.06.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 18.11.2010. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.4488/08 od 23.06.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P.4488/08 od 23.06.2009. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se raskine ugovor o uređenju međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika od 27.05.2008. godine, overen i zaključen pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu između tužioca i tužene kao podnosioca izborne liste za izbor odbornika u Skupštini opštine Vladičin Han kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da tužiocu preda blanko ostavku potpisanu od strane tužioca koja je prilog ugovora opisanog u stavu prvom izreke ove presude u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, odbijen je predlog za izdavanje privremene mere tužioca kojim je tražio da se zabrani tuženom da aktivira ili na drugi način koristi ili preda bilo kom trećem licu blanko ostavku tužioca predatu tuženom prilikom potpisivanja i overe ugovora o uređenju međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika OV.broj 1500/08 od 27.05.2008. godine overenog pred Opštinskim sudom u Vladičinom Hanu između parničnih stranaka. Stavom četvrtim izreke, odbijeno je preinačenje tužbe od 19.03.2009. godine. Stavom petim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv navedene presude, tužilac je preko punomoćnika dana 06.07.2009. godine izjavio žalbu pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, koju žalbu je Apelacioni sud razmatrao i pored podneska punomoćnika tužioca od 23.06.2009. godine o otkazu punomoćja, a imajući u vidu odredbu čl. 93 stav 4 Zakona o parničnom postupku, saglasno kojoj je, punomoćnik postupao na način i u roku propisanom tom odredbom.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanih odredbom člana 372 Zakona o parničnom postupku, Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da žalba tužioca nije osnovana.

U postupku donošenja prvostepene presude nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti na osnovu odredbe člana 372 stav 2 istog zakona, niti relativne koje bi uticale na njenu pravilnost i zakonitost.

U prvostepenom postupku utvrđeno je da je između tužene, kao podnosioca izborne liste za izbor odbornika u Skupštini opštine Vladičin Han i tužioca kao kandidata za odbornika dana 27.05.2008. godine zaključen Ugovor o regulisanju međusobnih odnosa koji je istoga dana i overen od strane Opštinskog suda u Vladičinom Hanu pod OV.brojem 1500/08, da je tužilac u smislu odredbi člana 5 i 6 Ugovora predao tuženoj blanko ostavku i ovlašćenje, da je Ugovorom tužilac svoj mandat odbornika u Skupštini opštine Vladičin Han stavio na raspolaganje tuženoj kao podnosiocu izborne liste i na tuženu preneo prava da u njegovo ime podnese ostavku na funkciju odbornika u Skupštini opštine Vladičin Han, kao i da samostalno odluči da li će i kada će u njegovo ime podneti ostavku na mesto odbornika. Takođe je utvrđeno, da je tužilac napustio Srpsku Radikalnu stranku nakon njene podele i pristupio ''Srpskoj Naprednoj stranci'', te da je tužena aktivirala blanko ostavku tužioca i pokrenula postupak pred Skupštinom opštinom Vladičin Han koja je u upravnom postupku donela odluku kojom je tužiocu oduzet mandat odbornika. Imajući u vidu ovakvo činjenično utvrđenje, polazeći od toga da su parnične stranke saglasnom izjavom volja u smislu odredbi člana 26, 28 i člana 67 Zakona o obligacionim odnosima, zaključile predmetni ugovor a u vezi odredbe člana 47 Zakona o lokalnim izborima (''Sl. Glasnik RS'' broj 129/07), to je prvostepeni sud zaključio da se radi o pravno valjanom formalnom ugovoru na koji se ne može primeniti odredba člana 103 Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, prvostepeni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za primenu odredbi člana 133-136 Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je tužilac na tuženu preneo pravo da slobodno raspolaže njegovim mandatom odnosno samostalno odluči da li će i kada će u njegovo ime podneti ostavku na mesto odbornika, a u smislu odredbe člana 2,3,4,5 i 6 Ugovora, kao i to da je Ugovor koji je sa trenutnim izvršenjem kao takav i izvršen upravo predajom blanko ostavke tuženoj i njenim aktiviranjem, pa se shodno tome isti ne može raskinuti zbog promenjenih okolnosti, zbog čega je prvostepeni sud i odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke ožalbene presude. Takođe, prvostepeni sud je odbio kao neosnovan predlog tužioca za određivanje privremene mere, s obzirom da je ocenio da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 303 Zakona o izvršnom postupku za njeno izdavanje i odlučio kao u stavu trećem izreke ožalbene presude. Na kraju, prvostepeni sud je odbio i preinačenje tužbe tužioca od 19.03.2009. godine, a kom preinačenju se tuženi protivio, s obzirom da za to nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 193 stav 2 Zakona o parničnom postupku i odlučio kao u stavu četvrtom izreke ožalbene presude.

Apelacioni sud ocenjuje da je prvostepeni sud činjenično stanje relevantno za pravilno presuđenje tačno i potpuno utvrdio, u svemu pravilno primenjujući odredbu člana 8 Zakona o parničnom postupku, na koje je pravilno primenio i navedeno materijalno i procesno pravo i na taj način doneo u svemu pravilnu i zakonitu odluku za koju je dao dovoljne i jasne razloge, koje u potpunosti prihvata i Apelacioni sud. Okolnost da je naknadno, do donošenja ove odluke Apelacionog suda Ustavni sud dana 21.04.2010. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba člana 47 Zakona o lokalnim izborima nije u saglasnosti sa Ustavom i potvrđenim međunarodnim ugovorima, nema uticaja na pravilnost i zakonitost ožalbene presude, jer odluke Ustavnog suda shodno odredbi člana 58 Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni Glasnik RS'' broj 109/07) nemaju retroaktivno dejstvo. Naime, u odluci 1UZ.br.52/2008 od 21.04.2010. godine koja je objavljena u ''Službenom Glasniku Republike Srbije'' broj 34 od 21.05.2010. godine, navedeno je da odredba člana 47 Zakona o lokalnim izborima prestaje da važi danom objavljivanja te odluke Ustavnog suda u Službenom Glasniku Republike Srbije, a osim toga, istom odlukom je odbačen zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta odnosno radnje preduzete na osnovu odredbe člana 47 Zakona o lokalnim izborima.

Neosnovani su navodi u žalbi tužioca da je prvostepena presuda zasnovana na bitnoj povredi odredaba parničnog postupka iz odredbe člana 361 stav 2 tačka 12 Zakona o parničnom postupku, u tom kontekstu da je izreka pobijane presude nejasna i protivrečna razlozima presude, jer nije precizno navedeno o kom ugovoru se radi, s obzirom da prvostepena presuda ne sadrži navedene nedostatke, naprotiv razlozi o bitnim činjenicama navedeni u prvostepenoj odluci su potpuno saglasni izvedenim dokazima, a kako je to već izloženo,a takođe su jasni i argumentovani, zbog čega prvostepena odluka ispunjava sve uslove da bi se mogla ispitati. Takođe je izreka presude jasna i precizno je navedeno da se radi o ugovoru o uređenju međusobnih odnosa podnosioca izborne liste i kandidata za odbornika koji je zaključen između parničnih stranaka dana 27.05.2008. godine i koji je istoga dana i overen pred opštinskim sudom u Vladičinom Hanu pod OV.brojem 1500/08, zbog čega su nejasni žalbeni navodi u ovom delu u kome tvrdi da je izreka presude nejasna s obzirom da je takav zahtev upravo te sadržine tužilac i postavio u tužbi i o kome je sud odlučivao.

U izloženom kontekstu, nisu osnovani navodi u žalbi tužioca da je sud po službenoj dužnosti trebao da utvrdi da li je punomoćje lica koje je ugovor zaključilo u ime tuženog sačinjeno u pisanoj formi i overeno, jer bi zbog nepoštovanja forme ovakav ugovor bio apsolutno ništav. Ovo sa razloga, što je prvostepeni sud pravilno zaključio da je predmetni ugovor o regulisanju međusobnih odnosa koji je zaključen između parničnih stranaka i overen od strane Opštinskog suda u Vladičinom Hanu pod OV.brojem 1500/08, (koji o tome vodi računa), pravno valjani formalni ugovor i koji ne ispunjava uslove za utvrđivanje njegove ništavosti u smislu odredbe člana 103 Zakona o obligacionim odnosima. Pored toga, kako slučaj aktiviranja tužiočeve blanko ostavke nije prvi slučaj u našem političkom životu, jer je već bilo slučajeva da podnosioci izborne liste koji poseduju potpisane blanko ostavke odbornika podnesu u ime odbornika ostavku na funkciju odbornika u Skupštini jedinica lokalne samouprave, to je tužilac pre zaključenja predmetnog ugovora sa tuženom bio dužan da te okolnosti ima u vidu i uzme u obzir mogućnost da će tužena u određenoj situaciji iskoristi svoje pravo iz ugovora, imajući u vidu da je tužilac tuženoj upravo predao blanko ostavku i ovlašćenje.

Takođe su neosnovani navodi u žalbi tužioca da je prvostepeni sud postupio protivno odredbi člana 313 Zakona o parničnom postupku jer o privremenoj meri nije odlučio van ročišta i posebnim rešenjem, s obzirom da je prvostepeni sud ovlašćen da o privremenoj meri odluči i uz glavnu stvar, zbog čega ta relativna povreda nije od značaja na donošenje drugačije odluke suda, pri čemu je takođe pravilno zaključio da nije ispunjen ni jedan od dva zakonom propisana kumulativna uslova iz odredbe člana 302 Zakona o izvršnom postupku za donošenje privremene mere, i to obrazložio dovoljnim razlozima imajući u vidu da je zahtev tužbe odbijen.

Bez uticaja su i navodi u žalbi tužioca kojim ukazuje da je prvostepeni sud postupio protivno odredbi člana 293 Zakona o parničnom postupku i na ročištu od 23.06.2009. godine odbio predlog tužioca za preinačenje tužbe, s obzirom da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 193 Zakona o parničnom postupku kada je odbio preinačenje tužbe od 19.03.2009. godine, a koje razloge prvostepenog suda prihvata i Apelacioni sud, imajući u vidu posebno različit činjenični osnov po tim zahtevima i s tim u vezi da je činjenični osnov povodom zahteva za raskid ugovora koncentrisan na pismenim dokazima, što se ne odnosi na zahtev za poništaj ugovora koji ukazuje na zabludu tužioca čije utvrđenje relevantnih činjenica bi prolongirao postupak po već podnetoj tužbi

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je, smatrajući da je pravilna i odluka o troškovima parničnog postupka, primenom odredbe člana 375 Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci ove presude.

Predsednik veća-sudija
Margita Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić