APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.10.2010.

Gž 13978/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 13978/10
Dana 06.10.2010. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Vesne Obradović, predsednika veća, Vere Mušović i Vere Petrović, članova veća, u parnici tužilje AA, čiji je punomoćnik adv. AB, protiv tuženog "BB", koga zastupa adv. BA, radi naknade štete, odlučujući o žalbama tužilje i tuženog izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu P. 62/08 od 17.07.2009. godine, u sednici veća održanoj dana 06.10.2010.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe tužilje i tuženog, i POTVRĐUJE presuda Okružnog suda u Beogradu P. 62/08 od 17.07.2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom u stavu prvom izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi "BB" da tužilji AA na ime naknade nematerijalne štete zbog neovlašćenog objavljivanja ličnog zapisa na internet sajtu “You tube” isplati iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja 17.07.2009. godine pa do isplate, u roku od 8 dana od dana prijema pismenog otpravka presude.

Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev u delu preko dosuđenog iznosa od 200.000,00 dinara a do traženog iznosa.

Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 75.600,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude žalbe su blagovremeno izjavile parnične stranke i to tužilja protiv odluke iz stava drugog i trećeg izreke zbog pogrešne primene materijalnog prava, a tuženi protiv odluke iz stava prvog i trećeg izreke zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao su žalbe parničnih stranaka neosnovane.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361 stav 2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP-a, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbama parničnih stranaka ukazuje na postojanje takvih bitnih povreda postupka, zbog kojih bi se pobijana presuda morala ukinuti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilja je dana 03.11.2006. godine zaključila ugovor sa tuženim kao producentom, nosiocem prava licence na produkciju i emitovanje tv formata pod nazivom “Veliki brat”. Za vreme boravka u kući “Velikog brata” bez njenog znanja i odobrenja sačinjen je snimak tužilje dok se tuširala naga i to mobilnim telefonom od strane VV, koji je u to vreme bio zaposlen kod tuženog, nakon čega je snimak pušten na sajtu “You tube”. Sporni snimak je video veliki broj ljudi na napred pomenutom sajtu, te je isti prebačen i na mobilne telefone, te su do snimka došla na taj način i deca tužiljine sestre.

Usled svega napred navedenog tužilja je trpela duševne bolove u vidu neprijatnosti koje su se ogledale u zluradim komentarima upućenim njoj lično, kao i njenoj porodici, te su i roditelji njenog momka promenili odnos prema njoj.

Tužilja je po zanimanju veterinarski tehničar sa radnim mestom u "GG", s tim što se bavila i džez baletom, te je radila kao go-go plesačica u pojedinim klubovima.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a naročito imajući u vidu da je iz iskaza svedoka SS, koji je u svojstvu izvršnog producenta zaposlen kod tuženog, utvrđeno da je sporni snimak sačinjen neovlašćeno u režijskoj sobi tuženog putem mobilnog telefona od strane izvesnog VV, u to vreme zaposlenog kod tuženog, koji je iz tog razloga dobio otkaz, prvostepeni sud je zaključio da je tužena pretrpela nematerijalnu štetu zbog povrede prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, pa je obavezao tuženog "BB" da na ime naknade štete isplati tužilji iznos od 200.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja, dok je u preostalom delu odbio tužbeni zahtev i odlučio kao u stavu prvom i drugom izreke, na osnovu odredbe čl. 46 tačka 3 Zakona o javnom informisanju, a u vezi čl. 170, čl. 200 i 277 Zakona o obligacionim odnosima.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odlučio kao u izreci, dajući za svoju odluku jasne i dovoljne razloge, koje u svemu prihvata i drugostepeni sud.

Odredbom čl. 43 Zakona o javnom informisanju propisano je da informacije iz privatnog života, odnosno lični i pisani zapis, zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video, digitalni i slično) i zapis glasa, ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života i informacija tiče, odnosno lica čija reč, lik, odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice, dok je stavom 2 istog člana propisano da je pristanak potreban i za neposredno prenošenje lika ili glasa (putem televizije, radija ili slično).

Odredbom čl. 170 Zakona o obligacionim odnosima propisano je, između ostalog, da za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje trećem licu odgovara preduzeće u kome je zaposleni radio u trenutku prouzrokovanja štete, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo.

Kako je u konkretnom slučaju na nesumnjiv način utvrđeno da je radnik tuženog neovlašćeno sačinio snimak tužilje dok se tuširala naga putem svog mobilnog telefona, te je isti objavio na internet sajtu “You tube”, a sve bez pristanka i bez ikakve naknade date tužilji, Apelacioni sud smatra da je pravilan zaključak prvostepenog suda da je na napred opisani način tužilji prouzrokovana nematerijalna šteta zbog povrede prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis u smislu odredbe članova 43 i 46 Zakona o javnom informisanju, a u vezi sa članom 200 Zakona o obligacionim odnosima, te da je tuženi u smislu odredbe čl. 170 Zakona o obligacionim odnosima odgovoran za štetu koju je tužilji na opisani način pričinio zaposleni kod tuženog.

Sud je cenio žalbene navode tuženog da on nije ni sačinio, niti objavio sporni snimak na internet sajtu “You tube”, da su svi odnosi tuženog sa tužiljom već bili regulisani ugovorom, kojim je tužilja dala pristanak tuženom na objavljivanje svih snimaka, kao i da je prvostepeni sud zanemario odredbu čl. 170 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima kojim oštećeni ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno, te je istakao da smatra da je osnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije, pa je našao da su isti neosnovani. Naime, tačno je da je tužilja potpisivanjem ugovora dala tuženom pristanak na objavljivanje svih snimaka bez vremenskog i prostornog ograničenja, ali pod tim se ne podrazumeva i konkretan slučaj, kada zaposleni kod tuženog neovlašćeno putem svog mobilnog telefona sačini snimak u režijskoj sobi tuženog i objavi ga na internet sajtu “You tube”, jer u tom slučaju tuženi jeste odgovoran za štetu koju je njegov radnik prouzrokovao. Takođe je tačno da je odredbom čl. 170 st. 2 Zakona o obligacionim odnosima propisano da oštećeni ima pravo zahtevati naknadu štete i neposredno od radnika ako je štetu prouzrokovao namerno, ali pod tim se podrazumeva da oštećeni odnosno tužilja ima pravo opcije od koga će zahtevati naknadu štete, odnosno da li od štetnika tj zaposlenog lično ili od odgovornog preduzeća, odnosno, tuženog, te je neosnovan prigovor nedostatka pasivne legitimacije.

Sud je cenio žalbeni navod tužilje da je naknada štete prenisko odmerena, pa je našao da su isti neosnovani, s obzirom da dosuđeni iznos od 200.000,00 dinara predstavlja pravičan iznos naknade, pritom imajući u vidu značaj povređenog dobra i cilj kome ta nadoknada služi, te da je dovoljan da se postigne zadovoljenje, odnosno satisfakcija oštećene, a sve u smislu odredbe čl. 200 Zakona o obligacionim odnosima.

Sud je cenio i ostale žalbene navode parničnih stranaka, ali ih nije posebno obrazlagao, nalazeći da nisu od uticaja na drugačiju odluku drugostepenog suda.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom odredaba čl. 149 i 150 ZPP-a.

Iz iznetih razloga odlučeno je kao u izreci na osnovu odredbe čl. 375 ZPP-a.

Predsednik veća-sudija
Vesna Obradović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnica
Svetlana Antić