APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

6.04.2011.

Gž 13819/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 13819/10
Dana 06.04.2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Zorane Delibašić, predsednika veća, Ljiljane Mitić Popović i Gordane Todorović, članova veća, u parnici tužioca AA, protiv tuženog JKP „Miloš Mitrović“ iz Velike Plane, čiji je punomoćnik BA adv.iz Velike Plane, radi predaje nepokretnosti, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu, Sudske jedinice Velika Plana P.br.2171/10 od 17.05.2010. godine, u sednici veća održanoj dana 06.04.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, KAO NEOSNOVANA, žalba tužioca i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica Velika Plana P.br.2171/10 od 17.05.2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Smederevu, Sudska jedinica Velika Plana P.br.2171/10 od 17.05.2010. godine u stavu jedan izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da tužiocu kao vlasniku preda u svojinu i državinu ispražnjene od lica i stvari tri prostorije u površini od 60,97 m2, 30,75 m2 i 14,76 m2, što ukupno iznosi 106,46 m2, a koje se nalaze u zgradi aa upisanoj u ZKUL aa1 KO aa2, kao neosnovan. Stavom dva izreke obavezan je tužilac da se tuženom naknadi iznos od 54.000,oo dinara na ime troškova parničnog postupka.

Protiv navedene presude žalbu je blagovremeno izjavio tužilac iz svih razloga propisanih odredbom čl.360 st.1 ZPP, sa predlogom da drugostepeni sud preinači odluku i usvoji tužbeni zahtev.

Ispitujući pravilnost navedene presude u smislu čl.372 ZPP, Apelacioni sud u Beogradu je našao da je žalba tužioca neosnovana.

U sprovedenom postupku nisu počinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl.361 st.2 tačka 1,2,5,7 i 9 ZPP, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Izreka pobijane presude je razumljiva, neprotivreči sama sebi i razlozima navedenim u obrazloženju koje sadrži potpune i jasne razloge o svim bitnim činjenicama, tako da se pravilnost i zakonitost sa sigurnošću mogu ispitati, pa ne stoje navodi žalbe o počinjenoj bitnoj povredi postupka iz čl.361 st.2 tačka 12 ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Narodnog odbora, Sreza smederevskog – komisije za nacionalizaciju broj 05-984/1 od 15.04.1960. godine, sporne prostorije su nacionalizovane pravnom prethodniku tužioca, OO bivšem iz Markovca i to rešenjem Opštinske komisije za nacionalizaciju pri NOO Markovac broj 06-1243/3 od 07.09.1959. godine. Iz izveštaja RGZ, Službe za katastar nepokretnosti od 16.06.1995. godine utvrđeno je da deo kat.parcele br.vv KO aa2 odgovara novom broju kat.parcele br.vv1, i da je u posedovnom listu vv2 KO aa2 upisana na SIZ stanovanja Velika Plana iz Velike Plane u površini od 0,01,48 ha. Iz izvoda iz zemljišnoknjižnog uloška br.aa1 KO aa2 utvrđeno je da se parcela vv, kuća sa kućištem i dvorištem vodi na ime AA iz Beograda. Iz rešenja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu O.br.5856/88 utvrđeno je da je iza pok.OO1 bivšeg iz Beograda umrlog 26.08.1988. godine ostala zaostavština između ostalog i kat.parcele br.vv, kuća sa zemljištem i dvorištem od 7,40 ari, upisana u ZKUL br.aa1 KO aa2, te da je tužilac postao vlasnik ovih prostorija, odnosno legitimisan za vođenje postupka. Rešenjem Narodnog odbora , Sreza Smederevo, Komisije za nacionalizaciju broj 05-984/1 od 15.04.1960. godine žalba OO na rešenje Opštinske komisije za nacionalizaciju pri NOO Markovac broj 06-1243/3 od 07.09.1959. godine je odbijena, a potvrđeno je rešenje od 07.09.1959. godine. U obrazloženju ovog rešenja konstatovano je da je Komisija za nacionalizaciju pri NOO Markovac donela rešenje kojim je nacionalizovala deo zgrade – poslovne prostorije, lokala u prizemlju do ulice – puta u Markovcu sa tri odeljenja ukupne površine 155,39 m koji se nalaze na parceli broj vv upisane u ZKUL br.vv3 KO aa2 ranije vlasništvo OO.

Prvostepeni sud zaključuje da je tuženi držalac nepokretnosti i da pravo na državinu izvodi iz upravnog akta, rešenja o nacionalizaciji, a prema odredbi čl.20 Uredbe o postupku za sprovođenje i nacionalizaciju najamnih zgrada i građevinskog zemljišta. Takođe smatra da postoji upravni akt po osnovu kog tuženi ima pravo državine na spornoj nepokretnosti, bez obzira što nije izvršena promena vlasništva u zemljišnim knjigama. Tužilac do donošenja drugostepenog upravnog akta o denacionalizaciji nema pravo na povraćaj ove nepokretnosti, odnosno pravo na državinu, ovo tim pre što je tuženi savestan držalac stvari pa je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

Na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom čl.54 Zakona o nacionalizaciji (Službeni list FNRJ br.52/58) propisano je da postupak za utvrđivanje predmeta nacionalizacije, osim za građevinska zemljišta koja nisu nacionalizovana zajedno sa zgradom, sprovode posebne komisije za nacionalizaciju pri opštinskim narodnim odborima. Protiv rešenja Komisije za nacionalizaciju pri opštinskom narodnom odboru može se izjaviti žalba Komisiji za nacionalizaciju pri Sreskom narodnom odboru. Uredbom o postupku za sprovođenje nacionalizacije najamnih zgrada i građevinskog zemljišta (Službeni list FNRJ br.4/1959...1/1965 u čl.10-27) propisano je utvrđivanje nacionalizacije zgrada i delova zgrada. Kako je o nacionalizaciji spornih prostorija doneto rešenje kojim se utvrđuje šta je predmet nacionalizacije u smislu odredaba Zakona o nacionalizaciji, a u skladu sa Uredbom o postupku za sprovođenje nacionalizacije najamnih zgrada i građevinskog zemljišta, to je pravilno prvostepeni sud našao da u konkretnom slučaju nema mesta primeni odredbe čl.37 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer tužilac nije dokazao da na stvari čiji povraćaj traži ima pravo svojine i pored toga što je upisan u zemljišnim knjigama kao vlasnik.

Pravo svojine pravnog prethodnika tužioca prestalo je donošenjem pravnosnažnog rešenja o nacionalizaciji, kada je nepokretnost iz privatne prešla u državnu svojinu. Rešenje o nacionalizaciji nije sprovedeno kroz zemljišnu knjigu, što je bez uticaja, jer se na osnovu odluke državnog organa pravo državne svojine stiče u momentu pravnosnažnosti akta. Stoga, upis prava državne svojine u zemljišnim knjigama nije način sticanja svojine. Tužilac zahtev za povraćaj nacionalizovane imovine može tražiti u postupku denacionalizacije, u upravnom postupku ali ne i u parničnom postupku.

Sud je cenio navode žalbe tužioca da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda postupka iz čl.361 st.2 tačka 7 ZPP, na koju i drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, ali je našao da su ovi navodi neosnovani. Naime, tužilac u žalbi navodi da mu sud nije dostavio dokaze i to rešenje o nacionalizaciji od 15.04.1960. godine, dopis broj 984/1 od 14.04.1960. godine i 21.07.1996. godine, ali je našao da su ovi navodi neosnovani imajući u vidu da tužilac u odgovoru na predlog tuženog radi ponavljanja postupka od 29.10.1998. godine izjasnio o ovim dokazima. Takođe su cenjeni navodi žalbe da tužiocu nije dostavljen odgovor na žalbu od 05.08.1995. godine, te da predmet nije dostavljen Vrhovnom sudu, ali je našao da su ovi navodi neosnovani s obzirom da u spisima predmeta ne postoji žalba niti odgovor na žalbu od 05.08.1995. godine.

Takođe, neosnovano je pozivanje tužioca da mu revizijska odluka br.2292/98 nije dostavljena. Naprotiv u spisima postoji revizijska odluka br.2292/98 koja je tužiocu dostavljena 29.12.2008. godine.

Sud je cenio i ostale navode žalbe, ali je našao da se ovim navodima žalbe zakonitost i pravilnost ne dovodi u sumnju, te je odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio prvostepenu presudu, primenom odredbe čl.375 ZPP.

Pravilna je i odluka sadržana u stavu dva izreke, imajući u vidu da je doneta pravilnom primenom odredbe čl.149 i 150 ZPP.

PREDSEDNIK VEĆA-SUDIJA
Zorana Delibašić s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić