APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

22.06.2011.

Gž 13697/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 13697/10
Dana 22.juna 2011. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU, u veću sastavljenom od sudija Slavice Srećković, predsednika veća, Vladislave Milićević i Sanje Pejović, članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa AB, advokat, protiv tuženog BB, radi utvrđenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P.41779/2010 od 12.marta 2010. godine, u sednici veća održanoj dana 22.juna 2011. godine, doneo je

P R E S U D U

POTVRĐUJE SE presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P.41779/2010 od 12.marta 2010. godine, a žalba tužioca ODBIJA kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je traženo da se utvrdi da tužilac, radi neometanog korišćenja ustanovljene službenosti prolaza po pravnosnažnoj presudi Petog opštinskog suda u Beogradu P.3333/08 od 29.01.2009. godine, ima pravo da vrati i postavi na staro mesto metalnu ogradu između stare terase širine 130 cm i novoizgrađene terase širine 97 cm, koja je ujedno međa između ove dve terase tuženog, na prvom spratu kuće u Beogradu, aa i da potom na novoizgrađenoj terasi, širine 97 cm, postavi celom dužinom metalnu ogradu sve do ulaznih vrata za stepenište koja vodi u njegov stan na drugom spratu iste kuće, što bi tuženi, kao vlasnik poslužnog dobra, bio dužan da dozvoli i trpi. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv navedene presude, žalbu je blagovremeno izjavio tužilac iz svih zakonskih razloga.

Ispitujući pravilnost i zakonitost pobijane presude u smislu čl. 372 ZPP-a, Apelacioni sud je našao da žalba tužioca nije osnovana.

U postupku pred prvostepenom sudom nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz čl. 361 stav 2 ZPP, na koje ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, niti druge povrede koje su bile ili mogle biti od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke, a suprotno navodima žalbe pobijana presuda je sa jasnim i neprotivurečnim razlozima o svom bitnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, koje je suprotno navodima žalbe pravilno i potpuno utvrđeno, kuća u Beogradu, aa, podeljena je između tri vlasnika, koji u njoj stanuju sa svojim porodicama, i to tako što svedoku SS pripada prizemlje kuće, tuženom prvi sprat sa terasom, a tužiocu drugi sprat sa terasom. Ova kuća nema posebno stepenište sa spoljne strane, kojim bi tužilac prolazio do svog dela, pa stoga kao prolaz do svojih vrata, koja se nalaze na prvom spratu, koristi terasu tuženog na drugom spratu. Prvobitno, ova terasa bila je širine 137 cm. Kako je tuženom, usled stalnog prolažanje tužioca i njegove porodice, bila ugrožena privatnost stanovanja, s obzirom da prozor kupatila njegovog stana gleda na ovu terasu, tuženi je 2006. godine sopstvenim finansijskim sredstvima, uz prethodnu saglasnost ostalih vlasnika, proširio svoju terasu za još 97 cm. Upravo na ovom proširenom delu terase, tužiocu je pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Petog opštinskog suda u Beogradu P.3333/08 od 29.01.2009. godine utvrđeno pravo službenosti prolaza do njegovog stana, čemu se tuženi i nije protivio, jer je terasa i proširena sa tom namenom. Prilikom proširenja terase, tuženi je postavio metalnu ogradu između starog dela terese i proširenog dela terase, ali je 2007. godine ovu metalnu ogradu uklonio, odnosno demontirao. Tužilac sporni deo sada postojeće terase koristi kao ostavu za odlaganje raznih stvari (gajbe, daske, armaturu, obuća i dr.)

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, koje ovaj sud u svemu prihvata kao pravilno i potpuno utvrđeno, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je odlučio kao u izreci pobijane presude, pravilno primenjujući na utvrđeno činjenično stanje materijalno pravo, shodno čl. 50 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravih odnosa, dajući za svoju odluku razloge koje u svemu kao pravilne prihvata i ovaj sud.

Navodima žalbe se faktički napada ocena izvedenih dokaza od strane prvostepenog suda, koji je izvedene dokaze cenio savesno i pravilno shodno odredbi čl. 8 ZPP, a koju ocenu dokaza u svemu prihvata i ovaj sud.

Nisu osnovani ni navodi žalbe da je pobijana presuda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava. Naime, pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Petog opštinskog suda u Beogradu P.3333/08 od 29.01.2009. godine nije konstituisana službenost prolaza, koji prolaz bi bio fiksiran metalnom ogradom, kako se to neosnovano ukazuje žalbom, već je samo fiksirana trasa prolaza i to preko proširenog dela terase. Stoga okolnost da je tuženi prilikom proširenja terase, između starog i novog dela postavio metalnu ogradu, a potom istu uklonio, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovom sporu, jer i po nalaženju ovoga suda, a kako je to pravilno našao i prvostepeni sud, ovom radnjom (demontiranje ograde) pravo službenosti prolaza tužioca nije ugroženo, ni suženo, pa tužilac i dalje ima mogućnost da nesmetano prolazi do svog stana preko proširenog dela terase. Osim toga, tuženi kao vlasnik poslužnog dobra ima samo obavezu da trpi vršenje prava službenosti prolaza ali nije dužan da vrši bilo kakva materijalna ulaganja u cilju ostvarivanja tog prava. Tuženi je upravo iz razloga da bi omogućio tužiocu nesmetano prolaženje do njegovog stana, odnosno sprata, gde se nalazi njegov stan, proširio terasu i postavio metalnu ogradu između stare terase i proširenog dela, što je bilo u zajedničkom interesu stranaka, a ovu ogradu je uklonio kada je tužilac terasu počeo da koristi kao ostavu za odlaganje svojih stvari i kada je istu počeo da tretira kao ,,među između terasa”. Ovakvo ponašanje tužioca je, i po nalaženju ovoga suda, suprotno odredbi čl. 50 stav 1 Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa prema kojoj se stvarna službenost vrši na način kojim se najmanje opterećuje poslužno dobro. Jedno od osnovnih načela prava stvarne službenosti je načelo restrikcije ili poštede poslužnog dobra. To načelo obavezuje titulara stvarne službenosti, u konkretnom slučaju tužioca, da pri njenom vršenju mora postupati tako da što je moguće više štedi interes vlasnika poslužnog dobra izborom takvog načina korišćenja koji će za vlasnika poslužnog dobra biti najmanje tegoban i štetan. Prema iznetom, službenost se vrši na taj način da se što manje opterećuje poslužno dobro, što podrazumeva da se ista ne sme proširivati, već ukoliko je moguće treba je sužavati, a u konkretnom slučaju evidentno je da tužilac nezakonito opterećuje poslužno dobro, tako što ga pretvara u skladište za odlaganje raznih stvari, sa namerom da, kako je to u svom iskazu i naveo, u slučaju vraćanja metalne ograde na početku ulaza postavi i kapiju.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, imajući u vidu da tuženi, koji je uspeo u sporu, naknadu troškova nije tražio.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci primenom čl.375 ZPP.

Predsednik veća-sudija
Slavica Srećković, s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić