APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

10.11.2011.

Gž 11717/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 11717/10
10.11.2011. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Milice Aksentijević, predsednika veća, Melanije Santovac i Nevenke Romčević, članova veća, u parnici tužilaca AA, AA1 i maloletne AA2, čiji je zakonski zastupnik otac AA, svi iz _, Opština _, čiji je zajednički punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih BB iz _, vlasnika "bb", čiji je punomoćnik BA advokat i "vv" sa sedištem u _, _, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužilaca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P.br.1463/10 od 03.03.2010.godine, u sednici veća održanoj 10.11.2011. godine, doneo je

P R E S U D U

POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P.br.1463/10 od 03.03.2010.godine u delu stava prvog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA, AA1 i maloletne AA2, kojim su tražili da se obaveže tuženi "vv", da solidarno sa tuženom BB, na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti sada pok. PP, isplati svakom tužiocu iznos po 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja presude, u delu stava drugog izreke kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1 za naknadu materijalne štete – troškova sahrane sada pokojne PP u iznosu od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od podnošenja tužbe do isplate, i u delu stava trećeg izreke kojim su obavezani tužioci AA, AA1 i maloletna AA2 da tuženom "vv" na ime troškova parničnog postupka isplate iznos od 39.000,00 dinara, i u tom delu žalba tužilaca SE ODBIJA, kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P.br.1463/10 od 03.03.2010.godine u preostalom delu stavova prvog, drugog i trećeg izreke kojima je odlučeno o tužbenim zahtevima tužilaca prema tuženoj BB, kao i naknadi troškova parničnog postupka tuženoj BB, i u tom delu predmet se VRAĆA prvostepenom sudu, na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu, Sudska jedinica u Lajkovcu P.br.1463/10 od 03.03.2010.godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA, AA1 i maloletne AA2 kojim su tražili da se obavežu tuženi da im solidarno na ime naknade nematerijalne štete za duševne bolove zbog smrti sada pok. PP isplate po 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, od donošenja presude. Stavom drugim izreke odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca AA i AA1 kojim su tražili da se obavežu tuženi da im solidarno na ime naknade materijalne štete – troškova sahrane sada pok. PP isplate iznos od 100.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od podnošenja tužbe, pa do isplate. Stavom trećim izreke obavezani su tužioci AA, AA1 i maloletna AA2 da na ime parničnih troškova tuženoj BB isplate iznos od 127.000,00 dinara i tuženom "vv" iznos od 39.000,00 dinara, u roku od 15 dana od prijema presude.

Protiv navedene presude tužioci su blagovremeno izjavili žalbu, iz svih razloga propisanih odredbom člana 360. Zakona o parničnom postupku.

Tuženi su odgovorili su na žalbu tužilaca.

Ispitujući prvostepenu presudu u granicama zakonskih ovlašćenja propisanim odredbom člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“, br.125/04 i 111/09), Apelacioni sud u Beogradu je ocenio da žalba tužilaca nije osnovana u delu kojim se prvostepena presuda pobija u odnosu na tuženog "vv", a da je osnovana u delu kojim se pobija u odnosu na tuženu BB.

U prvostepenom postupku, u pogledu dela odluke kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužilaca prema tuženom "vv", nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka propisane odredbom člana 361. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud u smislu odredbe člana 372. stav 2. istog Zakona pazi po službenoj dužnosti, a takođe ni bitna povreda propisana odredbom člana 361. stav 2. tačka 12. istog Zakona, na koju tužioci ukazuju u žalbi, jer presuda u ovom delu nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati, s obzirom da su o svim bitnim činjenicama dati razlozi koji su jasni i saglasni izvedenim dokazima.

U prvostepenom postupku je utvrđeno da je pok. PP, ćerka tužilaca AA i AA1 i sestra tužilje mal. AA2, po osnovu ugovora o radu od 20.05.2006.godine, bila u radnom odnosu kod poslodavca tužene BB, kao vlasnika "bb" iz _, u vreme kritičnog događaja, a sada "bb", te da se 19.12.2006.godine po završetku smene u kojoj je radila, uz znanje tužene BB kao poslodavca, uputila na benzinsku pumpu u _, službenim vozilom, koje je bilo osigurano od odgovornosti za štetu pričinjenu trećim licima kod tuženog "vv", kojom prilikom je izgubila život u saobraćajnoj nezgodi u selu _. Do saobraćajne nezgode je došlo u uslovima snežnih padavina, vlažnog i klizavog kolovoza usled snega koji se na kolovozu zadržavao, kojom prilikom je sada pok. PP vozilom kojim je upravljala prešla na levu polovinu kolovoza i podletela pod teretno vozilo koje se kretalo iz suprotnog smera, pravilno svojom polovinom kolovoza.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je saobraćajna nezgoda rezultat isključivog propusta sada pok. PP koja je zbog vozačkog neiskustva i neprilagođene brzine vremenskim uslovima i stanju puta, izgubila kontrolu nad vozilom i tako prouzrokovala saobraćajnu nezgodu, te je ocenio da postoji osnov za oslobođenje od odgovornosti za štetu tužene BB prema odredbi člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Takođe, prvostepeni sud je zaključio da tuženi "vv" prema Zakonu o osiguranju imovine i lica, koji je bio na snazi u vreme štetnog događaja, nije odgovoran za naknadu štete po osnovu autoodgovornosti.

Pravilno je prvostepeni sud odlučio u delu stava prvog i stava drugog izreke pobijane presude kada je odbio tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tuženi "vv" da im, solidarno sa tuženom BB, naknadi pretrpljenu štetu. Ovo stoga što je odredbom člana 85. Zakona o osiguranju imovine i lica („Službeni list SRJ“, broj 30/96...) propisano da nema pravo na naknadu štete po osnovu osiguranja od autoodgovornosti: 1) vlasnik, odnosno korisnik, suvlasnik ili drugi imalac motornog vozila čijom je upotrebom pričinjena šteta, bez obzira da li je upravljao vozilom u momentu nastanka štete, 2) vozač motornog vozila čijom upotrebom je pričinjena šteta ako je odgovoran za štetu, 3) lice koje je učestvovalo u protivpravnom oduzimanju motornog vozila čijom upotrebom je prouzrokovana šteta, te imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno je prvostepeni sud zaključio da tuženi "vv", kao osiguravač, nije u obavezi da tužiocima naknadi štetu koju trpe, jer je za saobraćajnu nezgodu isključivo odgovorna sada pok. PP, ćerka i sestra tužilaca, koja je upravljala motornim vozilom koje je bilo osigurano kod tuženog, te koja je u toj nezgodi izgubila život. Kako prema citiranoj zakonskoj odredbi pravo na naknadu štete ne bi pripadalo vozaču koji je upravljao motornim vozilom čijom upotrebom je pričinjena šteta, ako je odgovoran za štetu, to, u konkretnom slučaju, pravo na naknadu štete ne može pripadati ni tužiocima kao roditeljima i sestri lica koje upravljalo vozilom i prouzrokovao saobraćajnu nezgodu u kojoj je izgubilo život.

Iz navedenih razloga neosnovani su navodi žalbe tužilaca da ne postoji zakonski osnov za oslobađanje od odgovornosti za nastalu štetu tuženog "vv".

Pravilna je i odluka prvostepenog suda sadržana u delu stava trećeg izreke kojim su obavezani tužioci da tuženom "vv" na ime naknade troškova parničnog postupka isplate iznos od 39.000,00 dinara, jer je doneta pravilnom primenom odredaba članova 149. i 150. Zakona o parničnom postupku, koje troškove čine potrebni izdaci ovog tuženog za vođenje parnice, a odmereni su prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, važećoj u vreme donošenja prvostepene presude, a žalbom tužilaca posebno se ne ukazuje na eventualne nepravilnosti u odmeravanju visine dosuđenih troškova.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredaba članova 373. stav 1. tačka 2. i 375. Zakona o parničnom postupku prvostepenu presudu u ovom delu potvrdio i odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Međutim, ne može se kao pravilna prihvatiti odluka prvostepenog suda u delu stava prvog i stava drugog izreke presude kojima je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se obaveže tužena BB da im naknadi štetu koju trpe, jer je prvostepeni sud njenim donošenjem učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka propisanu odredbom člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, na koju se ukazuje sadržinom žalbe tužilaca. Navedena bitna povreda odredaba parničnog postupka sastoji se u tome što prvostepena presuda ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, jer su nejasni razlozi o bitnoj činjenici i to postojanju osnova za oslobađanje od odgovornosti tužene BB, kao poslodavca i vlasnika motornog vozila, odnosno opasne stvari. Ovaj nedostatak predstavlja posledicu propusta prvostepenog suda da pravilno u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku oceni izvedene dokaze i na osnovu njih utvrdi sve bitne činjenice od kojih zavisi donošenje pravilne odluke u ovoj parnici, pa se ne može smatrati ni da je materijalno pravo u konkretnom slučaju pravilno primenjeno. Naime, odredbom člana 177. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da se imalac stvari oslobađa odgovornosti ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koje on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Polazeći od citirane odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ne može se prihvatiti zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju postoji osnov za oslobađanje od odgovornosti za štetu tužene BB u smislu ove odredbe jer je saobraćajna nezgoda rezultat isključivog propusta sada pok. PP koja je najverovatnije zbog vozačkog neiskustva i neprilagođene brzine vremenskim uslovima i stanju puta izgubila kontrolu nad vozilom i tako prouzrokovala saobraćajnu nezgodu, s obzirom da je za oslobađanje od odgovornosti za štetu potrebno da imalac opasne stvari dokaže pored toga da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, i da imalac opasne stvari to nije mogao predvideti i posledice nije mogao izbeći ili otkloniti. Kako je prvostepeni sud iz iskaza tužene BB utvrdio da je ona imala saznanje da je njena radnica sada pok. PP uzela motorno vozilo i otišla na benzinsku pumpu u _ da uzme gorivo, a iz iskaza tužene proizlazi i da je imala saznanje da je pok. PP bila neiskusan vozač početnik jer je vozačku dozvolu dobila mesec dana pre štetnog događaja, to je prvostepeni sud propustio da ceni i da li je tužena BB mogla predvideti nastanak štete i izbeći posledice, imajući u vidu i činjenice da su na dan kada se dogodila nezgoda uslovi za vožnju lokalnim putem usled snežnih padavina i klizavog puta bili nepodobni za sigurno upravljanje vozilom. Takođe, ne mogu se smatrati jasnim ni razlozi kojima prvostepeni sud obrazlaže postojanje osnova za oslobađanje tužene BB od odgovornosti kao poslodavca, imajući u vidu zaključak prvostepenog suda da je pokojna PP izgubila život na radu kod tužene kao poslodavca.

Kako se iz navedenih razloga prvostepena presuda u ovom delu ne može smatrati pravilnom i zakonitom, to je ona morala biti ukinuta.

U ponovnom postupku, prvostepeni sud će u cilju otklanjanja nedostataka na koje mu je ukazano, ceneći sve izvedene dokaze u smislu odredbe člana 8. Zakona o parničnom postupku koje stranke imaju pravo i dužnost u smislu odredaba članova 7. i 220. istog Zakona da predlože do zaključenja glavne rasprave, kao i sprovodeći dokazni postupak u smislu odredbe člana 299. istog Zakona, pouzdano utvrditi sve bitne činjenice od kojih zavisi pravilna primena materijalnog prava, i ponovo će odlučiti o tužbenom zahtevu tužilaca, a za svoju odluku daće jasne i dovoljne razloge.

Kako odluka o naknadi troškova parničnog postupka zavisi od ishoda spora, to je presuda u delu stava trećeg ukinuta.

Iz navedenih razloga, Apelacioni sud u Beogradu je primenom odredaba članova 373. stav 1. tačka 3. i 376. stav 1. Zakona o parničnom postupku odlučio kao u stavu drugom izreke ove presude.
Predsednik veća-sudija
Milica Aksentijević, sr.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić