APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

27.06.2012.

Gž 11654/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 11654/10
27.06.2012. godine
B E O G R A D

U IME NARODA

APELACIONI SUD U BEOGRADU u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić-Momirović predsednika veća, Marine Jakić i Nevenke Romčević članova veća, u parnici tužioca AA, koga zastupa adv. AB, protiv tužene Demokratske stranke Srbije iz Beograda, Pariska 13, koju zastupa adv. BA, radi naknade štete, odlučujući po žalbi tužioca izjavljenoj protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P 10729/06 od 13.09.2008. godine, u sednici veća održanoj dana 27.06.2012. godine doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tužioca i presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P 10729/06 od 13.09.2008. godine, ispravljena rešenjem istog suda P 10729/06 od 02.12.2009. godine POTVRĐUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Pobijanom presudom je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tužena obaveže da tužiocu na ime naknade štete zbog povrede časti i ugleda plati 5.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate, a tužilac je obavezan da tuženoj plati parnične troškove u iznosu od 51.500,00 dinara.

Presuda je ispravljena rešenjem istog suda P 10729/06 od 02.12.2009. godine.

Protiv ove presude tužilac je blagovremeno izjavio žalbu iz svih razloga predviđenih u čl. 360 st. 1 ZPP sa predlogom da drugostepeni sud ukine pobijanu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Drugostepeni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 372 ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 125/04 i 111/09) koji se primenjuje na osnovu čl. 506 st. 1 ZPP (“Službeni glasnik RS” br. 72/11) i našao da je žalba neosnovana.

U sprovedenom postupku nema bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz čl. 361 st. 2 tač. 1, 2, 5, 7 i 9 ZPP na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema stanju u spisima tužilac i tužena su se na ročištu od 22.03.2007. godine sporazumeli da spor sudi sudija pojedinac, pa žalba neosnovano ukazuje na bitnu povredu iz čl. 361 st. 2 tač. 1 u vezi čl. 37 ZPP. Presuda ima dovoljne razloge o bitnim činjenicama, a greška u pisanju novčanog iznosa na koji se odnosi tužbeni zahtev je otklonjena donošenjem rešenja o ispravci presude, pa nema ni bitne povrede iz čl. 361 st. 2 tač. 12 ZPP na koju ukazuje žalba.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju Opštinski odbor DSS u Lazarevcu je odlučio da Disciplinskoj komisiji stranke podnese predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv tužioca. Disciplinska komisija je odlukom D 02/06 od 05.06.2006. godine odbila predlog za pokretanje disciplinskog postupka, a Izvršni odbor tužene je povodom žalbe predlagača preinačio odluku disciplinske komisije i tužioca je isključio iz stranke. Odluka je dostavljena preko faksa preduzeća u kojem je tužilac bio direktor. Prema stanju u spisima tužilac je 12 godina bio član Demokratske stranke Srbije, aktivno je učestvovao u njenom političkom radu i bio je predsednik mesnog odbora u _. Tužba tvrdi da je disciplinski postupak vođen sa ciljem da se tužilac diskredituje, jer je Izvršni odbor postupao suprotno Statutu po nedozvoljenoj i neblagovremenoj žalbi, uz povredu prava tužioca da učestvuje u drugostepenom postupku, a odluku je zasnovao na proizvoljnim činjenicama i razlozima koje Disciplinska komisija nije razmatrala. Tužilac smatra da su nezakonitim radom organa tužene povređena njegova ustavna prava i slobode na političko organizovanje i jednaku zaštitu prava u postupku pred sudom, ili drugom organizacijom, da je donošenjem nezakonite odluke i načinom njenog dostavljanja povređeno njegovo ljudsko dostojanstvo i da mu je na taj način prouzrokovana šteta u vidu psihičkog bola. Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je pravilno našao da je tužbeni zahtev neosnovan.

Odredbom iz čl.2 Zakona o političkim organizacijama („Službeni glasnik SRS“ br.37/90 sa izmenama i dopunama) koji je važio u vreme donošenja sporne odluke, politička organizacija je definisana kao samostalna i dobrovoljna organizacija građana (stranka partija, udruženje savest, pokret ili druga organizacija) obrazovana radi ostvarivanja političkih ciljeva. Po čl.6 Zakona politička organizacija osnovnim opštim aktom uređuje svoje programske ciljeve i unutrašnju organizaciju. Tužena je statutom uredila učlanjenje i prestanak članstva, prava, obaveze i odgovornosti članova, centralne organe, teritorijalno uređenje i druga pitanja. Tužilac je učlanjenjem dobrovoljno prihvatio programska načela, ciljeve, prava, obaveze i odgovornosti koje proizlaze iz članstva u stranci, pa i mogućnost da mu članstvo prestane na jedan od statutom predviđenih načina. Po čl. 5 Statuta članstvo u stranci prestaje voljom člana (podnošenjem pismene izjave o istupanju iz stranke) ili odlukom stranke (brisanje iz evidencije članova i isključenje). Donošenjem odluke o isključenju tužena nije ugrozila tužiočevu Ustavom zajemčenu slobodu političkog delovanja i udruživanja već mu je samo uskratila mogućnost da tu slobodu ostvaruje kao njen član. Obzirom da građani dobrovoljno stupaju u političke stranke i da politička organizacija na načelu samoorganizovanja svojim opštim aktom autonomno uređuje prava, obaveze i odgovornosti svojih članova, pojedinačni akt političke stranke o isključenju iz članstva ne predstavlja odluku kojom se rešava o pravu ili na Zakonu zasnovanom interesu tužioca, već akt o njegovoj političkoj odgovornosti. Takav akt nije podoban da ugrozi pravo građanina na jednaku zaštitu prava u postupku pred sudom, državnim ili drugim organom ili organizacijom zajemčeno čl. 22 Ustava RS („Službeni glasnik RS“ 1/90) važećeg u vreme donošenja navedene odluke.

Iz disciplinske prijave i priloženih odluka proizlazi da je u disciplinskom postupku razmatran isključivo tužiočev politički rad i njegov odnos prema drugim članovima i funkcionerima stranke. Negativna ocena tužiočevog političkog delovanja sadržana u odluci o isključenju iz stranke se ne može tretirati kao akt povrede tužiočevog ljudskog dostojanstva bez obzira na njegov subjektivni doživljaj povređenosti odlukom. Članovi političkih stranaka samostalno odlučuju o svojim međusobnim odnosima, pojedinačne odluke političke stranke koje se odnose na učlanjenje, prestanak članstva i političku odgovornost članova su unutrašnja pitanja političkih stranaka i zbog toga se pravilnost i zakonitost tih odluka ne ispituje u sudskom postupku. Na ove međusobne odnose političke stranke i njenog člana se ne primenjuje pravilo o odgovornosti pravnog lica za rad njegovih organa iz čl. 172 st. 1 ZOO. S toga navodi žalbe kojima se ukazuje na povredu procedure, pogrešnu primenu Statuta i osporavanje činjenica na kojima je izvršni odbor zasnovao navedenu odluku nisu od uticaja na ishod parnice. Nije sporno da je odluka o isključenju dostavljena tužiocu preko faksa preduzeća gde je on zaposlen. Takvim dostavljanjem je stvorena mogućnost da se osobe iz tužiočevog radnog okruženja upoznaju sa sadržinom odluke, ali obzirom na sadržaj podataka koji su na taj način učinjeni dostupnim zaposlenima u tužiočevom preduzeću i okolnost da dostavljanje nije uređeno opštim aktima stranke, ne predstavlja akt povrede tužiočevog ugleda. Politički rad je javan i kada je odlučio da se angažuje u politici tužilac je samim tim prihvatio mogućnost da njegovo političko delovanje bude izloženo pozitivnoj ili negativnoj oceni ne samo političke stranke u koju se učlanio, već i oceni javnosti. Odluka ne sadrži navode koji bi se odnosili na rad preduzeća, rad tužioca kao direktora, ili na bilo koju tužiočevu aktivnost izvan njegovog političkog delovanja, a ni podatke o tužiocu koji se ne bi smeli saopštiti javnosti. Obzirom da dostavljanje nije regulisano opštim aktom stranke i da odluka ne sadrži podatke koji bi prevazilazili domen tužiočevog javnog političkog delovanja, način dostavljanja nije protivpravan i nije mogao ugroziti tužiočev ugled u radnoj sredini. S toga je prvostepeni sud pravilno našao da tužena odlučivanjem o tužiočevoj političkoj odgovornosti nije povredila tužiočeva Ustavom zajemčena prava i slobode i njegova lična dobra i pravilno je odbio tužbeni zahtev.

Odluka o parničnim troškovima je doneta pravilnom primenom čl. 154 st. 1 ZPP.

Iz navedenih razloga na osnovu čl. 375 ZPP je odlučeno kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija
Slađana Nakić-Momirović s.r.

Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Svetlana Antić