APELACIONI SUD - Pregled sudske prakse Apelacionog suda u Beogradu

13.05.2010.

Gž 1/10

REPUBLIKA SRBIJA
APELACIONI SUD U BEOGRADU
Gž 1/10
13.05.2010. godine
B E O G R A D

U I M E N A R O D A

Apelacioni sud u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija Spomenke Zarić, predsednika veća, Milice Aksentijević i Melanije Santovac, članova veća, u parnici tužilaca AA i AA1, čiji je punomoćnik AB, advokat, protiv tuženih „"BB"“ dnevne novine i BB1 sa iste adrese, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o žalbi tuženih izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu P.br.68/08 od 26.02.2009. godine, u sednici veća održanoj 13.05.2010.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana žalba tuženih i POTVRĐUJE presuda Okružnog suda u Beogradu P.br.68/08 od 26.02.2009. godine, u stavu prvom, stavu drugom i stavu četvrtom izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Okružnog suda u Beogradu P 68/08 od 26.02.2009.godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca AA i obavezani su tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 500.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 26.02.2009.godine, pa do isplate, u roku od 15 dana. Stavom drugim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje maloletne AA1 i obavezani su tuženi da joj na ime naknade nematerijalne štete solidarno isplate iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 26.02.2009.godine pa do isplate u roku od 15 dana. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca AA preko dosuđenog iznosa od 500.000,00 dinara do traženog iznosa od 600.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos počev od 26.02.2009.godine do konačne isplate, kao i tužbeni zahtev tužilje maloletne AA1, za iznos preko dosuđenog od 300.000,00 dinara do traženog iznosa od 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.02.2009.godine do isplate, kao neosnovan. Stavom četvrtim izreke obavezani su tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka plate iznos od 160.749,00 dinara u roku od 15 dana. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tužilaca preko dosuđenog iznosa na ime troškova postupka od 160.749,00 dinara do traženog iznosa od 206.117,00 dinara kao neosnovan.

Protiv navedene presude, tuženi su blagovremeno izjavili žalbu, i to protiv stava prvog, drugog i četvrtog izreke, pobijajući je zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Apelacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 372. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 125/2004 i 111/2009) i ocenio je da žalba nije osnovana.

U prvostepenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 1, 2, 5, 7. i 9. Zakona o parničnom postupku, na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti, niti se u žalbi ukazuje na druge povrede koje su bile i mogle biti od uticaja na donošenje zakonite i pravilne presude.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na naslovnoj strani dnevnih novina „BB“ od _._.20__.godine, broj __, stoji fotografija nagog tela pokojnog PP dok leži u kavezu. Telo je oskrnavljeno, jer mu nedostaje polovina desne noge i deo trbuha, lice mu je okrvavljeno, a pritom se intimni detalji na telu na slici jasno vide. Naslov uz ovu fotografiju je „Medvedi pojeli mladića“, sa podnaslovom „Strahota u ZOO vrtu“, dok u antrfileu na naslovnici stoji „PP (23) juče ujutru sa Kalemegdanske zidine upao u kavez sa medvedima koji su ga rastrgli. PP sa društvom bio na „__“, sumnja se da je ubijen, pa bačen“. Na devetoj strani pišu novine nalazi se tekst sa naslovom „Pojeli ga medvedi“, u kome je opisan tragični događaj. Glavni i odgovorni urednik dnevnih novina „BB“ je tuženi BB1, on lično je dao dozvolu da se navedena fotografija objavi na naslovnoj strani „BB“, a da pritom nije pre toga pribavio pristanak za objavljivanje sporne fotografije pokojnog PP od njegovih najbližih srodnika u smislu odredbe člana 44. stav 1. Zakona o javnom informisanju. Tužilac AA je otac pokojnog PP, a AA1 je njegova sestra. Fotografija nagog raskomadanog tela njihovog najbližeg srodnika sina i brata, izazvala je ogroman šok kod tužilaca i velike duševne patnje. Telo pokojnog PP je bilo veoma unakaženo, tako da tužiocu AA u mrtvačnici uopšte nije bilo dozvoljeno da vidi njegovo telo, već je identifikaciju izvršio tužiočev brat od strica.

Na ovako pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tužbeni zahtev dajući za svoju odluku dovoljne, jasne i uverljive razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud. Naime, odredbom člana 46. stav 1. propisano je da u slučaju povrede prava na privatni život, odnosno prava na lični zapis, lice čije je pravo povređeno može tužbom protiv odgovornog urednika Javnog glasila, između ostalog, zahtevati naknadu materijalne i nematerijalne štete. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je u konkretnom slučaju, objavljivanjem neprimerene fotografije, povređeno pravo tužilaca na poštovanje privatnog i porodičnog života, zagarantovano odredbom člana 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („Službeni list SCG-Međunarodni ugovori“ broj 9/2003, 5/2005). Ovo pravo ima svoje primene ne samo dok su članovi porodice živi koje se ogleda u poštovanju porodičnih veza, već ima i polje primene nakon smrti nekog člana porodice koji se ogleda u pravu nadživelih članova porodice da preminulog srodnika sahrane prema mesnim običajima, ali postoji i pravo da se poštuje uspomena na ličnost umrlog (pravo na pijetet). Na ovaj način štite se dobra umrlog i vrednosti što ih je stvorio za života. To podrazumeva i pravo srodnika preminulog da se poštuju njihova osećanja i sećanje na preminulog člana porodice. Objavljivanjem fotografije na kojoj se vidi nago i oskrnavljeno telo pokojnog PP povređuje psihički integritet tužilaca. Naime, opšte je poznata činjenica da smrt mladog čoveka prouzrokuje duboke duševne patnje njegovih bliskih srodnika i prijatelja. Trauma zbog gubitka bliskog lica je tim veća što je smrt iznenadnija i što su okolnosti pod kojim je blisko lice premine su iznenadnije i nasilnije. Objavljivanjem šokantne i sablažnjujuće fotografije pokojnog PP svakako je pojačala duševne patnje njegovih najbližih srodnika i to dodatno ih je traumatizovala.

Nije sporno da je postojao opravdan interes javnosti da sazna za tragičnu pogibiju pokojnog PP i okolnosti pod kojima je poginuo, a da bi se ukazalo na kakve opasnosti nosi činjenica nedovoljno obezbeđenih kaveza sa opasnim životinjama u Zoološkom vrtu na Kalemegdanskoj terasi. Međutim, ni sloboda izražavanja kao sastavni deo slobode masmedija, ni pravo na privatnost nisu apsolutna prava i slobode. Prilikom utvrđivanja da li objavljivanje neke informacije iz privatnog života pojedinca predstavlja nedozvoljeno zadiranje u privatan život mora se voditi računa o pravičnoj ravnoteži koja se mora uspostaviti između opšteg interesa zajednice i interesa pojedinca, dakle iako postoji interes javnosti da sazna šta se dogodilo kritičnom prilikom mora se voditi računa da li bi se taj interes morao ostvariti drugačijim objavljivanjem, bez povreda časti, ugleda privatnosti identiteta ili uz manju povredu. U konkretnom slučaju izražena je prekomernost i neprimerenost slobode izražavanja, jer se javnost o predmetnom događaju mogla informisati i na drugi način (putem teksta u novinama, objavljivanjem fotografije sa lica mesta na kome se ne vidi telo pokojnika i sl.). Osim toga i sama javnost ima interes da se ovakve sablažnjive fotografije ne objavljuju na ovaj način. Naime, objavljivanje fotografija sa nasilnim sadržajima (ubijenih lica, lica nastradalih u saobraćajnim nesrećama, žrtava ratnih zločina, teško telesno povređenih i unakaženih tela i sl.) može kod osetljivih osoba izazvati visok stepen uznemirenosti, straha, užasa i zgroženosti, a takođe i kod dece. Zbog toga nije primereno i umesno ovakve fotografije objavljivati na naslovnoj strani dnevnih novina koje su dostupne širokom krugu lica.

Svako društvo se temelji na duhu solidarnosti, koje podrazumeva pomoć i saosećanje licu koje je zadesila neka nesreća. Zajednica u situacijama kada u jednoj porodici tragično nastrada mlada osoba, prijatelji, rodbina svojim ponašanjem i podrškom trude se da najbližim srodnicima koliko god je moguće ublaže duševne patnje. Kada je reč o tragedijama za koje postoji opravdan interes javnosti da zna dužnost je novinara da informacije prenose na način da dodatno ne povređuju i ne povećavaju duševne patnje lica koja su bila bliska preminulom. Upravo o tome govori i sam kodeks novinara Srbije u trećem poglavlju tačke 4. u kome stoji da je novinaru zabranjeno da koristi neprimerene, uznemiravajuće, pornografske i sve druge sadržaje koji mogu imati štetan uticaj na decu. U šestom poglavlju u tački 3. stoji da u izveštavanju o događajima koji uključuju lični bol, novinar je dužan da svoja pitanja prilagodi da tako izražavaju duh saosećanja i diskrecije. (kodeks je objavljen na internet stranicama Udruženja novinara Srbije- www.uns.art.rs i Nezavisnom udruženju novinara Srbije – www.nuns.rs) . Dakle, elementarna ljudska empatija i saosećanje zahtevalo je od glavnog i odgovornog urednika dakle, glavni i odgovorni urednik „BB“ je, protivno pravnom standardu novinarske pažnje i kodeksu etike novinara Srbije, dozvolio objavljivanje sporne fotografije, pritom nepoštujući ni najelementarnije zahteve ljudske saosećajnosti u ovako tragičnim situacijama, već vodeći se isključivo za senzacionalizmom i potrebom za što većim tiražem novina. Ovde se mora posebno podvući da ocu pokojnog PP u mrtvačnici nisu dozvolili da vidi unakaženo telo svog pokojnog sina, upravo da bi ga poštedeli dodatne traume i bola, što ukazuje na činjenicu da čovek prosečne pažnje u takvom slučaju vodi računa o tuđim osećanjima.

Stoga je glavni i odgovorni urednik postupao sa namerom prilikom dozvole da se objavi sporna fotografija i kriv je za štetu koju je prouzrokovao tužiocima. Iz navedenih razloga pravilno je odlučio prvostepeni sud kada je primenom odredbi člana 79. i 80. tužiocima dosudio naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatnosti i poštovanje porodičnog života, budući da je nedopušteno objavljena istinita informacija iz privatnog života (budući da se slikovna predstava takođe smatra informacijom).

Visina naknade nematerijalne štete je pravilno odmerena primenom odredbe člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pri čemu je sud pravilno cenio sve okolnosti konkretnog slučaja, značaj povređenog dobra, cilj kome novčana naknada nematerijalne štete služi, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Zbog toga i po mišljenju Apelacionog suda dosuđena naknada nematerijalne štete predstavlja pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove koje su trpeli i trpe tužioci zbog povrede prava na privatnost i prava na pijetet.

Navodima žalbe da je objavljena fotografija zapravo fragment v videozapisa da je lošeg kvaliteta tj. rezolucije i da se jasno ne vidi lik niti je prepoznatljivo telo pokojnog PP, ne dovodi se u sumnju pravilnost pobijane odluke. Ovo iz razloga što u antrfileu na naslovnici piše ime i prezime pokojnog PP.

Kako se i ostalim žalbenim navodima ne dovodi u pitanje pravilnost pobijane odluke, sud je odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu primenom člana 375. Zakona o parničnom postupku.

Odluka o troškovima postupka je doneta pravilnom primenom odredbi člana 149. i 150. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija
Spomenka Zarić

MŠ