APELACIONI SUD

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Р 159/18
06.12.2018. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Драгане Маринковић, председника већа, Драгане Миросављевић и Веселинке Милошевић, чланова већа, у парници АА, чији је пуномоћник адвокат АБ, против туженог АА1, чији је пуномоћник адвокат АБ1, ради проглашења недопустивости извршења, решавајући сукоб надлежности између Првог основног суда у Београду и Вишег суда у Београду, у седници већа одржаној 06.12.2018. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За суђење у овој правној ствари СТВАРНО ЈЕ надлежан Виши суд у Београду.

O б р а з л о ж е њ е

Решењем Првог основног суда у Београду П 12824/17 од 20.09.2018. године, тај суд је утврдио вредност предмета спора у износу од 9.508.037,00 динара, огласио се стварно ненадлежним за поступање у овој правној ствари и предмет доставио Вишем суду у Београду, као стварно и месно надлежном суду.

Виши суд у Београду није прихватио стварну надлежност, са образложењем да је за поступање у овој правној ствари надлежан Први основни суд у Београду, јер се тужбени захтев односи на проглашење недопуштеним извршења одређеног решењем о извршењу на непокретности. У складу са одредбом члана 81. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу, на парнични поступак за утврђивање недозвољености извршења независно од означене вредности предмета спора примењују се одредбе о споровима мале вредности из закона којим се уређује парнични поступак, а ревизија није дозвољена, па је на основу наведеног, Виши суд у Београду закључио да није стварно надлежан и списе предмета доставио Апелационом суду у Београду, ради решавања насталог сукоба надлежности.

Према стању у списима, тужилац је 30.08.2017. године Првом основном суду у Београду поднео тужбу, у којој је определио вредност предмета спора од 100.000,00 динара, ради проглашења недопустивости извршења одређеног решењем о извршењу Првог основног суда у Београду ИИ 1481/15 од 10.02.2015. године, на једноипособном стану аа, која је изграђена без одобрења за изградњу и која је у поступку легализације, будући да се предмет извршења налази у власништву тужиоца, а не извршног дужника из поступка извршења.

Први основни суд је решењем П 12824/17 од 20.09.2018. године, које је постало правноснажно 01.11.2018. године, одредио вредност предмета спора према тржишној вредности непокретности у износу од 9.508.037,00 динара, на основу увида у “Службени лист Града Београда” број 113/16, број 55/13, 87/14 и 69/15, којим је утврдио износ просечне цене м2 непокретности по зонама на територији града Београда (за утврђивање пореза на имовину), и то за прву зону становања, у којој се налази предметна непокретност, једноипособан стану аа, у износу од 178.220,00 динара по м2.

Према чињеничним наводима тужбе, тужени је поступајући у својству извршног повериоца у предмету Првог основног суда у Београду ИИ 1481/15, тражио да поступајући суд спроведе извршење на ванкњижном власништву извршног дужника у наведеном извршном поступку, и то на недовршеној згради у површини од 53,35 м2 у стамбено-пословној згради у _, у којој се налази стан.

Први основни суд у Београду је донео решење о извршењу ИИ 1481/15 од 10.02.2015. године на предметном стану аа, на основу којег је извршитељ ИИ донео закључак о спровођењу решења о извршењу ИИ 3/15 од 26.03.2015. године. Тужилац је против наведеног решења о извршењу и закључка о спровођењу решења о извршењу поднео приговор трећег лица.

Одредбом члана 545. Закона о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 106/2015, 106/2016 – аутентично тумачење и 113/2017 – аутентично тумачење), прописано је да се извршни поступци и поступци обезбеђења који су почели пре ступања на снагу овог закона настављају према Закону о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 31/11, 99/11 – други закон, 109/13 - УС, 55/14 и 139/14).

Одредбом члана 551. Закона о извршењу и обезбеђењу, прописано је, између осталог, да овај закон ступа на снагу 1. јула 2016. године.

Одредбом члана 22. став 2. Закона о уређењу судова ("Службени гласник РС" број 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011-други закон, 78/2011-други закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015-други закон, 13/2016, 108/16 и 113/17) прописано је, између осталог, да основни суд у првом степену суди у грађанскоправним споровима ако за поједине од њих није надлежан други суд, а одредбом члана 23. став 1. тачка 7. истог закона прописано је, између осталог, да виши суд суди у грађанскоправним споровима кад вредност предмета спора омогућује изјављивање ревизије.

Одредбом члана 33. став 2. Закона о парничном поступку (“Службени гласник РС” број 72/11, 49/13, 74/13 и 55/14), прописано је да у другим случајевима, ако се тужбени захтев не односи на новчани износ, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби. Ставом 3. наведеног члана, прописано је да ако је у случају из става 2. овог члана тужилац очигледно сувише високо или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће, најкасније на припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на главној расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, брзо и на погодан начин да провери тачност означене вредности и утврди вредност предмета спора.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијеног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

У конкретном случају, у ситуацији када је важећи Закон о извршењу и обезбеђењу ступио на снагу 1. јула 2016. године, а Први основни суд у Београду донео предметно решење о извршењу ИИ 1481/15 дана 10.02.2015. године, те је предлог извршног повериоца несумњиво поднет пре ступања на снагу тог закона, у конкретном случају се, у складу са прелазним и завршним одредбама важећег Закона о извршењу и обезбеђењу, има применити раније важећи Закон о извршењу и обезбеђењу (“Службени гласник РС” број 31/11, 99/11 – други закон, 109/13 - УС, 55/14 и 139/14), па није од утицаја одредба члана 81. став 4. Закона о извршењу и обезбеђењу, на основу које је Виши суд у Београду засновао закључак о својој ненадлежности.

Имајући у виду да је вредност предмета спора утврђена правноснажним решењем Првог основног суда П 12824/17 од 20.09.2018. године у износу од 9.508.037,00 динара, да наведена вредност предмета спора прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе 30.08.2017. године (1 евро=119.1860 динара, 40.000 евра=4.767.440,00 динара) и омогућава изјављивање ревизије, сходно члану 403. став 3. Закона о парничном поступку, то овај суд налази да је за суђење у овом спору надлежан Виши суд у Београду.

Из наведених разлога, на основу члана 22. став 1. Закона о парничном поступку, а у вези са чланом 24. став 2. Закона о уређењу судова, одлучено је као у изреци решења.

Председник већа-судија
Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић