APELACIONI SUD

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Пои 9/18
28. јуна 2019. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Александра Вујичића, председника већа, Бојане Пауновић и Растка Поповића, чланова већа, са самосталним саветником Горданом Ивковић, записничарем, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела власника окривљеног АА и др, по захтеву Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине Оик.бр. 8/09 од 15.09.2010. године и захтевима за проширење захтева за привремено одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду Оик.бр. 8/09 од 23.11.2010. године, од 21.12.2010. године, од 24.12.2010. године, прецизираном дана 12.10.2017. године, од 29.12.2010. године, од 18.02.2011. године, 08.04.2011. године, од 19.07.2011. године, од 29.07.2011. године и од 21.09.2011. године, одлучујући о жалбама јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, власника окривљеног АА и других са пуномоћницима изјављеним против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.10/10 од 30.08.2018. године, након одржаног рочишта дана 23. априла 2019. године, на основу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у присуству власника окривљене ВВ и других са пуномоћнициам, а у одсуству јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и преосталих уредно обавештених странака, након већања и гласања, дана 28. јуна 2019. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ решење Вишег суда у Београду Пои.10/10 од 30.08.2018. године, УВАЖАВАЊЕМ ЖАЛБЕ:

-(делимичним) јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и окривљеног АА,

-у ставу II изреке, у делу којим се делимично одбија захтев ВТЈ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.8/09 од 23.11.2010. године да се привремено одузме имовина од власника окривљеног АА и то _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем),

-у ставу III изреке, у делу којим је усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 21.12.2010. године и од власника окривљеног АА одузет _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем)

-и у ставу IV изреке у делу којим је делимично одбијен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине ОИК.бр.8/09 од 24.12.2010. године, прецизиран 12.10.2017. године и то у делу да се од власника окривљеног АА, привремено одузме _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем),

-власника окривљене ББ,

-у ставу IV изреке, у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење захтева за привремено одузимање имовине од 24.12.2010. године, прецизиран дана 12.102017. године и од власника окривљене ББ привремено одузето _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем),

-у ставу VIII изреке, у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 19.07.2011. године и од власника трећег лица _, чији је оснивач ББ са обимом удела 100% привремено одузети станови _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем)

-пуномоћника трећег лица “АА" д.о.о. у стечају, адвоката _,

-у ставу IV изреке, у делу којим је од власника трећег лица "АА" чији су оснивачи _ и ГГ са обимом удела 0,21%, привремено одузета имовина и то:

следи обимно и детаљно набрајање непокретности са подацима

-у ставу VI изреке, у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 18.02.2011. године и од власника трећег лица "АА", привремено одузети _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детањним прецизирањем),

-пуномоћника власника трећих лица "ББ" д.о.о, адвоката _

-у ставу IV изреке у делу у коме је од "ББ" привремено одузето Предузеће _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детањним прецизирањем),

-у ставу VI изреке у делу којим су од власника трећег лица Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину и услуге "ВВ", привремено одузети: _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детањним прецизирањем),

-пуномоћника трећег лица ГГ, адв. _

-у ставу II изреке, у делу у ком се од власника трећег лица ГГ одузима _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детањним прецизирањем),

-браниоца власника окривљеног ДД, адвоката _ и адвоката _,

-у ставу II изреке, у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 23.11.2010. године и од власника окривљеног ДД, привремено одузети:

-_ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем).

-у ставу III изреке, у делу којим је усвојен захтев за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 21.12.2010. године и од власника окривљеног ДД, привремено одузет стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем),

и у том делу УПУЋУЈЕ првостепеном суду на поновно одлучивање, док се у преосталом делу жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, пуномоћника власника трећих лица и њихових пуномоћника, ОДБИЈАЈУ као неосноване.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена жалба пуномоћника ЂЂ, адвоката _, изјављена против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.10/10 од 30.08.2018. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду Пои.10/10 од 30.08.2018. године, ставом I изреке, одбијен је захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за привремено одузимање имовине ОИК.бр.8/09 од 15.09.2010. године, да се од: власника _ следи детаљно набрајање власника и привремено одузете имовине са детаљним подацима и о имовини и о лицима на следећих тридесетак страна

Против наведеног решења, жалбе су благовремено изјавили:

-јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду решење укине у побијаном делу и предмет врати на поновно одлучивање

-власник окривљени АА, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и преиначи побијано решење у складу са жалбеним наводима,

-пуномоћник власника трећих лица “Супер инвест” д.о.о, “СП Капитал плус”д.о.о. и “Sieger” д.о.о, адвокат АБ, због битне повреде одредаба Закона одузимања имовине проистекле из кривичног дела и Законика о кривичном поступку и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и побијано решење преиначи тако што ће утврдити да нема доказа о постојању основане сумње да je привремено одузета имовина привредних друштава “Супер инвест” д.о.о, “СП Капитал плус” д.о.о. и “Sieger” д.о.о, као трећих лица, проистеклa из кривичног дела, те наложити враћање привремено одузете имовине,

-пуномоћник власника трећег лица ТТ, адвокат АБ3, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и повреде кривичног закона, са предлогом да Апелациони суд у Београду одлуку садржану у ставу X изреке побијаног решења, у делу у ком је делимично усвојен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за проширење привременог одузимања имовине ОИК.бр.8/09 од 21.09.2011. године и од ТТ привремено одузет стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) укине и врати на поновни поступак,

-власник окривљена ББ, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене закона, са предлогом да Апелациони суд уважи жалбу и преиначи ожалбено решење, у складу са разлозима жалбе,

-пуномоћник власника трећег лица Производно, трговинско и услужног друштва “Интер-експорт” д.о.о.у стечају, адвокат АБ2, из свих законом дозвољених разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу и укине побијано решење у делу у ком је овом трећем лицу одузета имовина означена у диспозитиву побијаног решења,

-бранилац власника окривљеног ГГ и пуномоћник трећих лица ГГ1 и ДД1, адвокат АБ10, против решења у ставу II, III и VI у усвајајућем делу, из свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу власника и у смислу члана 32 став 3 тачка 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у односу на окривљеног ДД, треће лице ГГ и ДД1 у целини укине привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела, да одбаци као неуредан поднесак Вишег јавног тужилаштва у Београду насловљен као захтев за привремено одузимање имовине ОИК.бр.8/09 од 15.09.2010. године са проширењем од 23.11.2010. године, 21.12.2010. године, 29.12.2010. године, 18.02.2011. године, 08.04.2011. године, 19.07.2011, 29.07.2011, 21.09.2011. и 27.09.2011. године, или да одреди предложено вештачење, ради утврђења обима и вредности имовине, а након тога усвоји жалбу и у смислу члана 32 став 3 тачка 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у односу на власника окривљеног ДД и трећа лица ГГ и ДД1 у целини укине одузимање имовине проистекле из кривичног дела и да одбије захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду насловљен као захтев за привремено одузимање имовине ОИК.бр.8/09 од 15.09.2010. године, са проширењима,

-бранилац власника окривљеног ДД, адвокат АБ1, због битне повреде одредаба кривичног поступка из Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвојио жалбу и побијано решење приначи и одбије захтев за привремено одузимање имовине од ДД или да побијано решење укинте и врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

-пуномоћник власника трећег лица ГГ, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба члана 3 став 1 тачка 3,4 и 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, повреде члана 25 став 2 истог закона и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу и првостепено решење преиначи и одбије захтев ОЈТ у Београду ОИК.бр.8/09 од 23.11.2010. године у односу на власника треће лице ГГ у целости,

-пуномоћник власника трећег лица ДД1, адвокат АБ4, због битне повреде одредаба Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд усвоји жалбу, решење укине и врати првостепеном суду на поновно одлучивање,

-пуномоћник ЂЂ, адвоката АБ5, у делу који се односи на стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) , те моли да се у овом делу решење укине.

Пуномоћник власника трећег лица ВВ2, адвокат АБ је поднео одговор на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, са предлогом да се иста одбије као неоснована.

Јавни тужилац Апелационог јавног тужилаштва у Београду је поднеском Ктр-I 22/18 од 16.11.2018. године, предложио да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу јавног тужиоца и укине првостепено решење у побијаном делу и врати првостепеном суду на поновно одлучивање, а да преостале жалбе одбије као неосноване.

Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, дана 23. априла 2019. године, одржао рочиште у присуству власника окривљене ВВ3, трећих лица ГГ и ДД1, браниоца власника окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1 и АА2, адвоката АБ6, браниоца власника окривљеног ДД и пуномоћника власника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ7, по заменичком пуномоћју адвоката АБ10, браниоца власника окривљеног ДД и пуномоћника власника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ11, по заменичком пуномоћју адвоката АБ1 и адвоката АБ4, пуномоћника ПД “Интер експорт” д.о.о. у стечају, адвоката АБ8, по заменичком пуномоћју адвоката АБ2, стечајног управника ПД „S poenta“ д.о.о. у стечају СС, пуномоћника трећих лица ВВ2, “ Супер Инвест” д.о.о, “СП Капитал плус” д.о.о. и “Sieger” d.o.o, адвоката АБ, браниоца власника окривљених ББ, ВВ1 и ВВ и пуномоћника трећег лица власника ОО, адвоката АБ9, браниоца власника окривљене ВВ, адвоката АБ12 и пуномоћника трећег лица власника ТТ, а у одсуству јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду и преосталих уредно обавештених странака, те је размотрио списе, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеним жалбама, у складу са одредбама члана 467 став 1 ЗКП, па је након оцене жалбених навода и предлога, а имајући у виду и предлог јавног тужиоца Апелационог јавног тужилаштва у Београду у цитираном поднеску, нашао:

-жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, пуномоћника трећег лица ГГ, адвоката АБ4, пуномоћника власника трећих лица “Супер инвест” д.о.о, “СП Капитал плус”д.о.о. и “Sieger” д.о.о, адвоката АБа, браниоца окривљеног власника ДД и пуномоћника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ10 и браниоца окривљеног власника ГГ, адвоката АБ1 су делимично основане, жалбе власника окривљеног АА, власника окривљене ББ и пуномоћника трећег лица “Интер-Експорт” д.о.о. у стечају, адвоката АБ2, основане, а жалбе пуномоћника власника трећег лица ДД1, адвоката АБ4 и пуномоћника власника трећег лица ТТ, адвоката АБ3, неосноване.

Разматрајући жалбене наводе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду који се тичу битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, везано за делове решења којим је одбијен захтев за привремено одузимање имовине и захтеви за проширење захтева за привремено одузимања имовине, Апелациони суд у Београду налази да је првостепени суд о чињеницама које су предмет доказивања дао јасне, аргументоване и непротивречне разлоге, које у потпуности (изузев у делу који се односи на одбијање захтева за привремено одузимање имовине и проширење захтева за привремено одузимање имовине у односу на власника окривљеног АА,) прихвата као правилне, те се неосновано истиче да првостепено решење у тим деловима садржи недостатке због којих није могуће испитати његову правилност и законитост.

Према тези изнетој у жалби јавног тужиоца, првостепени суд је погрешно применио одредбе члана 3 и члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер је више него очигледно да окривљени и са њима повезана лица поседују знатну имовину и да је та имовина у несразмери са њиховим законитим приходима. Затим се истиче да је приликом одлучивања првостепени суд требао да има у виду да се ради о израженој породичној повезаности, родбинским и пријатељским везама између окривљених и трећих лица и да су новчана улагања вршена континуирано и у дужем временском периоду, а што указује да се наведена имовина активно економски користила, односно да је била у оптицају.

Међутим, Апелациони суд је након анализе жалбених навода и доказа у спису, нашао да је у делу у ком је одбијен захтев тужилаштва за привремено одузимање имовине, осим у односу на власника окривљеног АА, закључак првостепеног суда правилан и на закону заснован, те да је јасно и аргументовано образложио због чега сматра да нема места привременом одузимању те имовине.

Што се тиче одбијања захтева за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела у односу на власника окривљеног АА2, јавни тужилац оспорава закључак првостепеног суда да имовина за коју је поднет захтев не прелази законом прописани цензус од милион и петсто хиљада динара, наводима да је првостепени суд пропустио да провери и тако утврди да ли привредна друштва “Slap food commerce” и “Super slap” осим уписаног и уплаћеног новчаног капитала, поседују и другу имовину, тим пре што АПР не води и не уписује такве податке, сем оних који су уписани као неновчани капитал друштва, као и да је пропустио да на прави начин утврди основ стицања и вредност предметног возила. Што се тиче закључивања првостепеног суда да захтев за привремено одузимање имовине од привредног друштва “Super slap” и то предузећа “Тi-duz” и “Slap milk food commerce” није основан, у жалби се истиче да из достављених прилога, произилази да је привредно друштво “Super slap” основало предузеће “Ti-duz”, са уделом од 100%, а да је директор предузећа “Ti-duz” управо окривљени АА2, као и да је суд што се тиче вредности предузећа “Slap milk food commerce” пропустио да утврди да ли наведено предузеће осим уплаћеног новчаног капитала има и другу имовину.

Првостепени суд је, супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, одлучујући о захтеву ВЈТ-а у Београду за привремено одузимање имовине Оик.бр.8/09 од 15.09.2010. године и захтеву за проширење привременог одузимања имовине од 23.11.2010. године, претходно анализирајући вредност и структуру имовине која је била предмет захтева за привремено одузимање, правилно нашао да није испуњен услов из члана 25 став 2 тачка 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер имовина власника окривљеног АА2 не прелази законом прописан цензус од милион и петсто хиљада динара. За своју одлуку је дао јасне и аргументоване разлоге на странама 86, 87 и 88 образложења побијаног решења, који жалбеним наводима нису доведени у сумњу.

Апелациони суд у Београду налази да се неосновано у жалби ВЈТ указује да је првостепени суд пропустио да утврди да ли привредна друштва “Slap food commerce”, “Super slap” и“Slap milk food commerce” поседују и другу имовину. Како је суд приликом одлучивања везан за предлог тужиоца који у захтеву тачно означава имовину која је предмет поступка, то чак и да је утврђено да постоји имовина која није обухваћена захтевом, првостепени суд би одлучивањем да се таква имовина одузме прекорачио захтев, а што би довело до битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 9 ЗКП. Осим тога, Апелациони суд у Београду указује да је чланом 17 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано да се у финасијској истрази прикупљају докази о имовини, законитим приходима, начину и трошковима живота окривљеног, окривљеног сарадника или оставиоца, докази о имовини коју је наследио правни следбеник, односно докази о имовини и накнади за коју је имовина пренета на треће лице, те је у тој фази поступка тужилац, који према члану 19 став 2 истог закона, руководи финансијском истрагом, био у прилици да утврди сву имовину која може бити предмет примене овог закона, а не суд током трајања поступка иницираног захтевом тужиоца. Најзад, у ситуацији када, према изводу из АПР, власник предузећа “Ti-duz” није привредно друштво “Super slap”, већ физичко лице СС1, правилно је првостепени суд закључио да захтев у овом делу није основан, а ни чињеница да је привредно друштво “Super slap” његов првобитни оснивач, не може довести до другачије одлуке.

У жалби се оспорава одлука првостепеног суда, а посебно дати разлози у односу на АА1, те истиче да се према члану 3 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела – власником сматра и треће лице, па је услед погрешног закључивања првостепени суд пропустио да размотри могућност привременог одузимања имовине, посебно што се ради о супрузи власника окривљеног АА, те је према ставу тужиоца, требало одузети АА1 имовину означену у захтеву.

Супротно жалбеним наводима, првостепени суд је, одлучујући о захтевима ВЈТ-а у Београду за привремено одузимање имовине од 23.11.2010. године, 24.12.2010. године, 29.07.2011. године и од 21.09.2011. године, од власника окривљене АА1, имао у виду да оптужним актом ВЈТ у Београду Кт.бр.28/10 од 09.07.2010. године, измењеним актом ВЈТ у Београду Кт.бр.28/10 од 07.04.2015. године, АА1 није означена као окривљена, те да се, сходно члану 5 у вези са чланом 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, ни у поступку за привремено одузимање имовине не може сматрати власником окривљеном, па је правилно закључио да нису испуњени услови прописани одредбом члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у погледу постојања основане сумње да је физичко лице АА1 извршила кривично дело које је прописано одредбом члана 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, те стога и није посебно разматрао да ли су испуњени услови да се од власника АА1 по неком другом основу одузме имовина, с обзиром да је везан захтевима ВЈТ у Београду, јер тужилац у иницијалном акту наводи од ког лица се захтева привремено одузимање имовине. У прилог оваквом ставу је и то што у захтеву није наведено да се ради о имовини која је пренета на треће лице, а у ком случају би требало да се утврди и накнада за коју је пренета.

Првостепени суд је одлучујући о захтеву ВЈТ Оик.бр.8/09 од 21.09.2011. године у делу у коме се предлаже да се од власника трећег лица ВВ2 привремено одузме стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) који је ВВ2 стекао на основу уговора о купопродаји од 07.02.1992. године, овереног пред Петим општинским судом у Београду Ов.бр.3017/09 од 11.02.2009. године, најпре испитао својство ВВ2 као трећег лица, будући да се у захтеву за проширење привременог одузимања имовине наводи да се ВВ2 само формално појављује као оснивач појединих предузећа након што је против окривљеног ДД и осталих окривљених већ покренут кривични поступак као и да постоји очигледна несразмера између законито стечених прихода и имовине власника ВВ2. Пре свега, првостепени суд је утврдио да је предмет захтева непокретност – стан, а не неко привредно друштво у коме се ВВ2, према наводима тужиоца, појављује као оснивач, што би евентуално могло упућивати на закључак да је окривљени ДД или неки други окривљени, пренео право власништва на ВВ2. Потом да се ради о стану који је стечен 1992. године, на основу уговора са ГП “Каблар инжењеринг” д.о.о. (чији директор није ни окривљени ДД, нити неко од окривљених у предмету К.бр.3600/10 који се води пред Вишим судом у Београду), што значи да не постоји сметња у погледу преноса тог стана са ГП “Каблар инжењеринг” на ВВ2, као купца, а нема доказа у спису у смислу евентуалног преноса новчаних средстава са окривљеног ДД на ВВ2, по ком основу би евентуална новчана средства за која је ВВ2 купио предметни стан, била доказ да су проистекла из извршења кривичног дела ДД, а затим пренета на ВВ2. Имајући у виду дате разлоге, правилно је закључио да не постоји узрочно-последична веза између окривљеног ДД нити других окривљених, дакле лица из члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, у погледу преноса имовине за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела на овде власника ВВ2 те да, самим тим, нема места усвајању захтева у односу на њега.

Овакав закључак првостепеног суда није доведен у сумњу жалбеним наводима јавног тужиоца да првостепени суд у образложењу побијаног решења само наводи начин на који је ВВ2 стекао у власништво предметни стан, али не и из којих средстава је плаћен. Наиме, првостепени суд је приликом доношења одлуке имао у виду да из достављених извештаја Јединице за финансијске истраге произлази да ВВ2 нема законите приходе евидентиране у ПИО Фонду Републике Србије, те да се, према доказима у спису, имајући у виду достављену легитимациону исправу, ради о држављанину Републике Немачке који дужи временски период тамо и живи, што упућује на закључак да је тамо остваривао и зараду, али ову околност и не узима као одлучну, код заузетог става да се не ради о трећем лицу. Самим тим, тачан временски период од када ВВ2 живи и ради у Немачкој, супротно наводима жалбе, је без утицаја на другачију одлуку суда.

Што се тиче закључивања првостепеног суда у односу на власника окривљену ВВ3 да нису испуњени кумулативни услови предвиђени чланом 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер њена имовина не прелази законом прописани цензус од милион и петсто хиљада динара, јавни тужилац истиче да је првостепени суд пропустио да провери и тако утврди да ли земљорадничка задруга “Звезда Скупљен” чији је окривљена власник са обимом удела 2,63% и земљорадничка задруга “Сава Прово” чији је окривљена власник са обимом удела 9,09% поседује и другу имовину, осим уписаног и уплаћеног новчаног капитала, као и начин њиховог пословања и тако на прави начин утврди вредност имовине.

Апелациони суд изнете жалбене наводе оцењује неоснованим, будући да су подаци да ли земљорадничке задруге “Звезда Скупљен” и “Сава Прово” поседују и другу имовину, требали бити садржани у захтеву тужилаштва, а не да их утврђује суд, као што се неосновано наводи у жалби. Како је суд приликом одлучивања везан за предлог тужиоца који је дужан да у захтеву, сагласно члану 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, тачно назначи имовину која је предмет поступка, то чак и да је утврђено да постоји имовина која није обухваћена захтевом, одлучивањем да се таква имовина одузме првостепени суд би прекорачио захтев, а што би довело до битне повреде одредаба кривичног поступка из чл 438 став 1 тачка 9 ЗКП. Стога, овај суд налази да је првостепени суд правилно нашао да имовина власника окривљене ВВ3, која је означена као предмет одузимања у захтеву за привремено одузимање, не прелази имовински цензус од милион и петсто хиљада динара, те да захтев у том делу треба одбити.

Жалбом јавног тужиоца оспорава се и закључак првостепеног суда да су власник окривљени ДД и власници трећа лица ГГ, супруга окривљеног и ДД1, син окривљеног, могли од својих законитих прихода да стекну имовину у погледу које је одбијен захтев, наводима да првостепени суд није донео правилну одлуку када од власника окривљеног ДД није привремено одузео породичну стамбену зграду _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), затим да је пропустио да утврди вредност предузећа “Обала” и предузећа “Slap-Posavina”, као и да провери и тако утврди да ли земљорадничка задруга “Звезда Скупљен” у којој чланови породице ГГП имају уделе од по 2,63% и земљорадничка задруга “Сава Прово” у којој чланови породице ГГП имају уделе од по 9,09%, поседују и другу имовину осим уписаног и уплаћеног новчаног капитала, те начин њиховог пословања и тако на прави начин утврди вредност њихове имовине, као и да је пропустио да на прави начин утврди и вредност покретне имовине породице ГГП.

Наиме, теза тужиоца да се и у овом делу ради о имовини која је превазилазила њихове финансијске могућности, а за коју не постоје довољни докази да је стечена на основу законитих прихода и примања и да су и у том делу испуњени услови за привремено одузимање имовине од наведених лица, изнета је паушално - без аргументације, те су стога и жалбени наводи да је првостепени суд пропустио да утврди вредност предузећа “Обала” и предузећа “Slap-Posavina”, као и да провери и утврди да ли земљорадничка задруга “Звезда Скупљен” у којој чланови породице ГГП имају уделе од по 2,63% и земљорадничка задруга “Сава Прово” у којој чланови породице ГГП имају уделе од по 9,09%, поседују и другу имовину, осим уписаног и уплаћеног новчаног капитала и тако на прави начин утврди вредност њихове имовине, неосновани. Како је суд приликом одлучивања везан за предлог тужиоца који је дужан да у захтеву, сагласно члану 28 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, тачно назначи имовину која је предмет поступка, то чак и да је утврђено да постоји имовина која није обухваћена захтевом, одлучивањем да се таква имовина одузме првостепени суд би прекорачио захтев, а што би довело до битне повреде одредаба кривичног поступка из чл 438 став 1 тачка 9 ЗКП. Будући да се жалбом не наводи ниједан аргументован разлог који би одлуку првостепеног суда у овом делу довео у сумњу нити се наводе докази који би указали на другачије чињенично стање од оног утврђеног у првостепеном решењу, то је жалба у овом делу одбијена.

Посебно је неоснован жалбени навод којим се сугерише да је чињенично стање непотпуно утврђено јер првостепени суд није утврдио вредност покретне имовине породице ГГП, стога што је предмет финансијске истраге морало бити утврђивање целокупне имовине лица према којима је она вођена, па тако и покретне имовине, а у одсуству таквих података није могуће на правилан и несумњив начин утврдити постојање сразмере између законитих прихода и имовине која је предмет одузимања. На исти начин су оцењени и жалбени наводи којим се сугерише да је првостепени суд требао да утврђује током поступка чак и начин пословања земљорадничких задруга, што свакако није у надлежности суда у поступку који се води применом Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Насупрот жалбеним наводима, првостeпени суд је правилно нашао да су власник окривљени ДД и власник треће лице ГГ и ДД1 могли стећи део своје имовине наведене на странама 122, 123 и 124 образложења првостепеног решења, те је правилно у односу на ову имовину захтев одбио.

Жалбом Вишег јавног тужилаштва у Београду није доведено у питање закључивање првостепеног суда да су власник окривљени ДД и власник трећа лица ГГ и ДД1 могли стећи део своје имовине и то пре свега непокретност на којој имају пребивалиште – породичну стамбену зграду _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), а за ову непокретност је ДД дао стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) и доплатио износ од 330.500,00 динара. Даље, породица ГГП је могла да стекне и путничка моторна возила, те је првостепени суд правилно нашао да је у сразмери са приходима ДД возило марке “Mercedes” произведено 1999. године, у сразмери са законитим приходима ГГ возило марке “Reno Clio” произведено 2003. године као и моторцикл “Yamaha” произведен 2007. године у сразмери са приходима ДД1, односно његовог оца. Суд је имао у виду да осим наведених возила, ГГ поседује још једно путничко возило марке “Mercedes”, ДД још једно путничко моторно возило и моторцикл, а приликом одлучивања о ком возилу се ради и које сразмере са приходима, првостепени суд је правилно нашао да возило које су прво стекли представља имовину која је у сразмери са њиховим приходима, о да они који су купљени након стицања првог, нису у сразмери са законито стеченим приходима. Првостепени суд је правилно нашао и да удели у земљорадничкој задрузи “Сава Прово” које имају власник окривљени ДД и власници трећа лица ДД1 и ГГ представаљају сразмеру са законитим приходима јер се ради о уделу у ЗЗ чији је уписани капитал 4.999,00 динара, што такође представља сразмеру са законитим приходима у моменту уписа. Такође, удели од по 2,63% који имају ГГ и ДД представљају сразмеру са њиховим законитим приходима јер је уписан и новчани капитал за наведни удео 4.999,00 динара. Такође, предузеће “Обала” д.о.о. чији је власник са обимом удела 100% и правом на 113.771 глас којим располаже као акционар у предузећу “Слап груп” представља имовину која је у сразмери са законитим приходима породице ГГП. За овакво закључивање првостепени суд је дао детаљне и јасне разлоге наведене на странама 123 у четвртом и петом пасусу као и на страни 124 у првом, другом, трећем и четвртом пасусу.

Што се тиче одбијања захтева за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела у односу на власнике трећа лица ООЖ и ОО, у жалби се, пре свега, истиче да је у погледу предузећа “Випроградња” чији је власник ОО са обимом удела 50%, првостепени суд донео преурањену одлуку, јер није утврђена евентуална имовина овог предузећа, а потом и да се ради о имовини која је превазилазила њихове финансијске могућности и за коју не постоје довољни докази да је стечена на основу законитих прихода и примања. Истиче се да је ООЖ, ћерка окривљеног ДД и да је била у браку са ОО, те се ради о повезаним лицима са окривљеним ДД, који је део своје имовине пренео на трећа лица, па сматра да су испуњени услови за привремено одузимање имовине од ових лица.

Међутим, по оцени Апелационог суда, правилан је закључак првостeпеног суда да је захтев у односу на именована лица неоснован, будући да тужилаштво није пружило доказ да се сходно одредбама члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, ООЖ и ОО могу сматрати трећим лицима, односно да је имовина проистекла из кривичног дела неког окривљеног, пренета на наведена лица, нити је пружило доказ да се ради о имовини која је у несразмери са приходима трећих лица ООЖ и ОО, како у моменту стицања имовине, тако и у моменту подношења захтева тужилаштва. Приликом доношења одлуке првостeпени суд је имао у виду да је над Привредним друштвом за производњу, монтажу и спољну и унутрашњу трговину “Ел-бо продукт” из Београда, чији је оснивач ООЖ са уделом од 100%, решењем Привредног суда у Београду СТ.бр.348/11 од 19.05.2011. године, отворен стечајни поступак, а да је предузеће “Випроградња” д.о.о. Београд брисано из регистра, што значи да не постоји предмет захтева за привремено одузимање имовине.

У односу на власника окривљену ВВ1, у жалби се истиче да је првостепени суд пропустио да провери и самим тим утврди да ли земљорадничка задруга “Звезда Скупљен” чији је власник са обимом удела од 2,63% и Трговинско предузеће за промет грађевинског материјала “Грађа” чији је власник са обимом удела од 0,01% поседује и другу имовину, осим уписаног и уплаћеног новчаног капитала, као и начин и обим њиховог пословања и тако на прави начин утврди вредност њене имовине. Међутим, првостeпени суд је за своју одлуку у односу на власника окривљену ВВ1 на странама 126 и 127 дао јасне и аргументоване разлоге које, у свему као правилне, прихвата и овај суд.

С обзиром на наведено, жалбеним наводима није доведен у сумњу закључак првостепеног суда да у односу на власника окривљену ВВ1, није испуњен један од кумулативно прописаних услова из одредбе члана 25 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, конкретно имовински цензус од милион и петсто хиљада динара.

Затим, правилно је првостeпени суд, након анализе достављених доказа уз захтев ВЈТ у Београду Оик.бр.8/19 од 21.09.2011. године, нашао да захтев у односу на треће лице ДД2 треба одбити, јер није испуњен услов у погледу постојања основане сумње да је имовина власника окривљеног ДД проистекла из кривичног дела, пренета на власника треће лице ДД2. Првостепени суд је правилно нашао да из списа произлази да је“General investment consalting group”, основано 2001. године, да је ДД2 у време оснивања друштва имала 19 година, а ДД1, њен супруг, 14 година, те је очигледно да у том моменту нису били у брачној ни ванбрачној заједници, те да имовина, односно новчана средства на име оснивања овог привредног друштва нису проистекла из кривичног дела окривљеног ДД, нити пренета на сина и његову супругу.

У погледу Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину, дистрибуцију, промет и услуге “Кларет” првостепени суд је правилно утврдио да је то друштво основано 2010. године, да је основни капитал 24.075,55 динара и да се ради о новчаном капиталу уплаћеном 2009. године и да је ДД2 почев од 2001. године у радном односу, те да, и поред околности да не постоје подаци о приходима које је остварила у том радном односу, чак и да се ради о минималној заради, износ од 24.000,00 динара, представља сразмеру са минималном зарадом коју запослено лице остварује, из чега првостепени суд даље правилно закључује да је наведени износ за које је основано Привредно друштво - “Кларет”, у сразмери са законитим приходима ДД2.

Жалбом јавног тужиоца се оспорава и одбијање захтева ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 08.04.2011. године, да се од Привредног друштва за пољопривредну производњу и спољну и унутрашњу трговину “Гучевски” одузме 28.872 акције које гласе на име ВВ4 укупне вредности 28.872.000,00 динара, са 28.872 гласа, што је од укупне емисије 69.99% у предузећу пољопривредно добро "Гучево"а.д. Београд, наводима да је првостепени суд пропустио да утврди да ли је СС2 извршио уплату предвиђену уговором и тако утврди и да ли је правни посао - уговор о преносу удела и иступању из предузећа “Гучевски” из 2010. године, пуноважан, а којим је окривљени ДД пренео свој удео на ново лице (односно на СС2 из Грчке), као и да је приликом доношења одлуке, требао да има у виду и да је директор и лице овлашћено за заступање наведеног предузећа управо окривљени ДД.

Супротно жалбеним наводима јавног тужиоца, првостeпени суд је правилно анализирајући достављене доказе закључио да се привредно друштво “Гучевски” не може сматрати трећим лицем, јер не постоји узрочно-последична веза између ДД и преноса имовине на треће лице и поред чињенице што је ДД на основу Уговора о преносу дела о иступању из привредног друштва “Гучевски” дана 02.08.2010. године, пренео свој удео у привредном друштву “Гучевски” на ново лице, односно СС2, будући да ова околност сама за себе не упућује на закључак да је та имовина проистекла извршењем кривичног дела окривљеног ДД, а затим пренета на власника треће лице као савесног стицаоца. Приликом одлучивања и другостепени суд је имао у виду да ДД није иницијално основао привредно друштво, односно да уписани капитал за оснивање није потекао од ДД, те да 28.872 акција које гласе на име ВВ4, не представљају имовину коју је ДД унео у привредно друштво, а затим отуђио трећем лицу, већ је ове акције унео ВВ4, који није окривљени у кривичном поступку нити је лице од кога се захтева привремено одузимање имовине, те се не може сматрати трећим лицем. Чињеница на коју се јавни тужилац позива у жалби да је директор и лице овлашћено за заступање наведеног предузећа управо окривљени ДД, не може довести до другачије одлуке.

Неосновано се жалбом јавног тужиоца оспоравају одлуке о одбијању захтева за привремено одузимање имовине од власника трећег лица Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину и услуге “Капитал плус” (у односу на локале број 2 и 3 у ул.Гандијева број 7 на Новом Београду, које је стекло предузеће “VMPS”, _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), који је купила СС9 и локал _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), власништво СС3 и СС4), као и одлука у делу којим се одбија захтев у односу на власника треће лице Друштво за производњу, промет и услуге “S poenta” у погледу станова _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) за које првостепени суд налази да нису у власништву предузећа “S Poenta” већ савесних купаца истицањем да се, иако постоји постоји уписана хипотека на становима, купци не могу сматрати власницима све док се не исплате кредите и хипотека избрише из земљишних књига, нити се могу сматрати савесним стицаоцима.

Наиме, конституисана хипотека на некој непокретности, супротно ставу исказаном у жалби, не утиче на право својине. Стога је, будући да наведене непокретности нису у власништву Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину и услуге “Капитал плус” и Друштва за производњу, промет и услуге “S Poenta”, већ су отуђене још 2009. године, значи и пре подношења захтева за привремено одузимање имовине, првостепени суд правилно одлучио да захтев у односу на наведене непокретности треба одбити.

Неосновано се жалбом јавног тужиоца оспорава и одлука првостепеног суда у односу на власника треће лице Привредно друштво за промет робе и услуга “Металотехна МП” Београд, наводима да је предузеће “Интер експорт”, чије је одговорно лице основано сумњиво да је извршило кривично дело, имало удела у овом предузећу, с тим да се не прецизира на који удео се мисли.

Наиме, изнетим жалбеним наводима, не доводи се у сумњу закључак првостепеног суда да чињеница да је ДД1 председник Управног одбора, не представља разлог за привремено одузимање 19.594 акција предузећа “Минел Елип” а.д. Београд са 19.594 гласа, те да стога захтев у овом делу није основан.

Апелациони суд у Београду у свему прихвата као правилан закључак првостепеног суда да је захтев у овом делу неоснован, имајући у виду да је “Металотехна” акционарско друштво, дакле, право власништва имају акционари сразмерно броју својих акција, које поседују у наведеном привредном друштву. Дакле, сама околност да је окривљени ДД1 председник управног одбора није довољан разлог за привремено одузимање имовине.

Најзад, што се тиче одлуке првостепеног суда у делу којом је одбијен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.бр.8/09 од 21.09.2011. године, да се од власника трећег лица ТТ, привремено одузме Предузеће за системе савременог паковања “Mondo pak” д.о.о. Београд, у жалби се указује да из приложених доказа произилази да је предузеће основано у време када је против окривљених ДД и других, већ покренут поступак, те се, према ставу жалиоца, ТТ, само формално појављује као оснивач овог предузећа и постоји основана сумња да су окривљени део своје имовине пренели на треће лице.

Супротно изнетим жалбеним наводима, Апелациони суд налази да је првостепени суд правилно закључио да нису испуњени услови за привремено одузимање имовине наведеног предузећа јер не постоји узрочно-последична веза између стицања те имовине и евентуалне имовине проистекле из кривичног дела ДД или неког другог окривљеног. Наиме, ТТ је иницијални оснивач наведеног привредног друштва, односно није га основао неко од окривљених, а новчана средства која су била потребна за оснивање евентуално могу имати порекло од уноса капитала, односно новчаних средстава, за која је приложен доказ. Поред тога, ово привредно друштво није ни обухваћено оптужним актом као привредно друштво чијим пословањем је проистекла имовина за коју постоји основана сумња да је проистекла извршењем кривичног дела, а навод у жалби да је Gabrijelа Van Meеgen само формално његов оснивач, по налажењу Апелационог суда у Београду, је недовољан, јер тужилаштво није пружило ниједан доказ за ову тврдњу.

Жалбене наводе јавног тужиоца којима истиче да је имовина за коју постоји основ сумње да је проистекла из кривичног дела у несразмери са приходима власника окривљеног АА, као и чланова његове породице, Апелациони суд у Београду оцењује основаним, јер првостепени суд није на поуздан начин утврдио укупне расходе власника окривљеног АА и његове породице. Наиме, како је неспорно да се на _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), то се, за сада, не може прихватити закључивање првостепеног суда да је породица ААП од својих законитих прихода могла да обезбеди део непокретности које поседује, с обзиром да за такав став ожалбено решење не садржи јасне разлоге. Правилним утврђивањем укупних расхода, првостепени суд ће бити у прилици да несумњиво утврди однос законитих прихода и расхода, са једне и имовине са друге стране, а што је предуслов за оцењивање да ли предметна непокретност власника окривљеног АА представља имовину која је проистекла из кривичног дела.

Даље, основано се жалбом власника окривљеног АА истиче да се, за сада, не може прихватити закључак да је власник стана _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), нити с тим у вези дати разлози првостепеног суда. У жалби се истиче да је право својине на овој непокретности оспорио још у изјашњењу од 01.12.2017. године, када је доставио уговор о закупу од 09.08.2001. године, да је са породицом у наведеном стану живео у својству закупца, те да се у одсуству правног посла стицања права својине на непокретности не може извести паушалан закључак о власништву.

По налажењу Апелационог суда у Београду, закључак првостепеног суда да "вероватно" постоји уговор о купопродаји који није оверен код надлежног органа представља само претпоставку на бази које се не може донети закључак о постојању својине, нити се може прихватити став првостепеног суда да је ова непокретност власништво АА из разлога што је он евидентиран у електродистрибуцији као носилац електричног бројила, а у ЈКП “Топлане Шабац”, као носилац права својине евидентиран корисник АА. С тим у вези, не могу се прихватити наводи првостепеног суда да само власник непокретности може бити корисник бројила за електричну енергију, будући да је према Уредби о испоруци електричне енергије, за промену или пријаву корисника потребно доставити власнички лист или други документ на основу ког се утврђује основ коришћења стана. По оцени овог суда, у жалби се основано указује да је већ пре подношења захтева, а свакако пре доношења ожалбеног решења, било потребно проверити на основу ког документа је у ЈКП “Топлане Шабац” евидентиран као корисник услуга. У сваком случају, само чињенице да је неко лице евидентирано као корисник електричног бројила или услуга топлане, не могу представљати доказ о власништву.

Како је жалбеним наводима и приложеним доказом, оспорено право власништва на предметном стану власника окривљеног АА, то је првостепено решење и у овом делу морало бити укинуто, а првостепени суд ће при поновном одлучивању најпре неспорно утврдити ко је носилац права својине на предметном стану, а затим имати у виду и наводе из жалбе да је недвосмислено преурањен закључак да је претпостављени износ купопродајне цене у очигледној несразмери са законитим приходима породице ААП, а у ситуацији када у списима нема доказа да је окр. АА купио предметни стан па самим тим, ни егзактни подаци о купопродајној цени.

Из наведених разлога побијано решење је у односу на власника окривљеног АА укинуто у целости, на начин ближе наведен у изреци овог решења и у том делу предмет враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.

Основано се жалбом власника окривљене ББ оспорава одлука првостепеног суда којом се од ње одузима Друштво за производњу, промет и услуге “S poenta”, наводима да је првостепени суд погрешно утврдио чињенично стање закључујући да се ово привредно друштво не налази у поступку стечаја, будући да се увидом на интернет страници АПР утврђује да је забележбом 3. у Регистар привредних субјеката уписано решење Привредног суда у Београду 41Ст. 3626/11 од 14.02.2012. године, којим се покреће стечајни поступак над стечајним дужником Друштвом за производњу, промет и услуге S-Poenta, друштво са ограниченом одговорношћу, Београд, матични број 07790457, те да у основним подацима стоји назив S Poenta – у стечају, а пословно име Друштво за производњу, промет и услуге S Poenta, друштво са ограниченом одговорношћу, Београд – у стечају, што значи да привредно друштво са називом и пословним именом како је означено у захтевима за одузимање имовине и ожалбеном решењу више не егзистира као такво. Како је чланом 74 Закона о стечају предвиђено да даном отварања стечајног поступка престају заступничка и управљачка права директора, заступника и пуномоћника, као и органа управљања и надзорних органа стечајног дужника и та права прелазе на стечајног управника, а чланом 105 став 1 предвиђено да отварањем стечајног поступка стечајни управник преузима у државину целокупну имовину која улази у стечајну масу и њоме управља, то по сили закона имовином сада управља стечајни управник, што значи да је власник окривљена ББ лишена могућности да располаже наведеним имовином и самим привредним друштвом, те је првостепено решење и у овом делу морало бити укинуто.

Самим тим, из истих разлога, првостепено решење је укинуто и у ставу IV у делу којим се од власника трећег лица Друштва за производњу, промет и услуге “S poenta” д.о.о. из Београда, улица _, матични број _, чији је оснивач ББ са обимом удела 100%, привремено одузима 2.088 акција које гласе на име предузећа “S poenta” д.о.о, укупне вредности1.044.000,00 динара, са 2.088 гласова, што је од укупне емисије 24,97% у предузећуза филмску и издавачку делатност "Југославија филм" а.д. Београд, као и у ставу VIII изреке у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ-а у Београду за проширење привременог одузимања имовине Оик.8/09 од 19.07.2011. године и од власника трећег лица Друштва за производњу, промет и услуге “S Poenta” d.o.o. Beograd, чији је оснивач ББ са обимом удела 100% привремено одузети стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем).

Наведени разлози се у потпуности односе и на одлуку првостепеног суда у погледу власнике трећа лица - Производно, трговинско и услужно друштво “Интер-Експорт” д.о.о. и ГИП „Слободан Јовић“ у ставу IV изреке ожалбеног решења.

Наиме, основано се жалбом пуномоћника трећег лица Производног, трговинског и услужног друштва “Интер-Експорт” д.о.о. Београд, адвоката АБ2, оспорава одлука првостепеног суда у делу у којем је усвојен захтев тужилаштва у односу на привремено одузимање имовине од овог привредног друштва. Наиме, у жалби се истиче да је над овим привредним друштвом правноснажним решењем Привредног суда у Београду Ст. 386/2011 од 02.12.2011. године отворен стечајни поступак, коју чињеницу утврђује и Апелациони суд у Београду, вршењем увида у регистар АПР, што даље значи да су од тог тренутка престала овлашћења за заступање трећег лица од стране директора, па тиме и опасност да ће располагати његовом имовином или самим друштвом, будући да трећим лицем сада управљају органи стечајног поступка формирани у складу са Законом о стечају. С тим у вези, првостепено решење је у односу на ово привредно друштво морало бити укинуто.

Имајући у виду и да је власник треће лице Графичко издавачко предузеће “Слободан Јовић” д.о.о. Београд, брисано из регистра привредних субјеката дана 15.08.2011. године, на коју околност са основом у жалби указује адвокат АБ2, првостепено решење је и у односу на ово треће лице морало бити укинуто, јер је евидентно да у тренутку одлучивања од стране првостепеног суда нису били испуњени услови за одузимање имовине од привредног субјекта који више не постоји.

Жалбом пуномоћника трећих лица “Супер Инвест” д.о.о, СП “Капитал Плус” д.о.о и “Sieger” d.o.o, адвоката АБ, оспорава се закључак првостепеног суда да наведена привредна друштва имају својство трећих лица, у складу са одредбама члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела и да се ради о имовини проистеклој из кривичног дела, сагласно одредбама члана 3 став 1 тачка 2 истог Закона; истиче да нису изведени докази на који начин је имовина окривљеног ДД пренета на трећа лица “Супер Инвест” и СП “Капитал Плус” нити о евентуалној накнади коју је окривљени ДД добио од трећих лица за тако пренету имовину. Самим тим, према ставу жалиоца, не постоје докази који поткрепљују становиште да је окривљени ДД “фактички” власник предметне имовине, да је проистекла из кривичног дела, а да трећа лица “Супер Инвест” д.о.о, СП “Капитал Плус” д.о.о. и “Sieger” d.o.o. само формално фигурирају као власници привремено одузете имовине.

У жалби се наводи да сумња да је оснивачки улог од 7500 америчких долара, који је ДД уплатио за “Интерекспорт” д.о.о. проистекао из кривичног дела окривљеног ДД као власника имовине, није довољан основ да се од “Интерекспорт”д.о.о. привремено одузме имовина, као и целокупна имовина привредних друштава СП “Капитал плус” д.о.о. и “Супер инвест” д.о.о, само из разлога јер је оснивач тих друштава “Интерекспорт”д.о.о. Будући да поред две уплате оснивачког капитала, никаквих других преноса имовине није било са окривљеног ДД као физичког лица на привредно друштво "Интерекспорт" д.о.о, то би се, према ставу жалбе, само могло извршити привремено одузимање износа од 7500 америчких долара уколико би се утврдило да је наведени износ очигледно у несразмери са законитим приходима окривљеног ДД, односно да је проистекао из кривичног дела.

Према наводима жалбе, одлуку о привременом одузимању имовине од привредног друштва СП “Капитал Плус” д.о.о. као трећег лица, првостепени суд заснива само на чињеници да је “Интер експорт”д.о.о. оснивач овог привредног друштва, а његов ранији власник окривљени ДД. Будући да је сва имовина привредног друштва СП “Капитал Плус” д.о.о. која је привремено одузета унета у капитал друштва као оснивачки улог привредног друштва “Интер експорт”, а уношење оснивачког улога представља законит начин стицања средстава за привредно друштво у које се оснивачки улог уноси, те нема услова за привремено одузимање имовине.

Изнети жалбени наводи су, будући да су изнети и у одговору на захтев за одузимање имовине, цењени приликом доношења првостепене одлуке, те првостепени суд, по налажењу Апелационог суда у Београду, правилно закључује да није неопходно да постоји директна веза између окривљеног и привредног друштва, конкретно трећег лица на које је пренета имовина, те да, будући да је на основу података у спису, утврђено да је привредно друштво “Интер експорт” д.о.о. унео у ново привредно друштво СП “Капитал плус” д.о.о. имовину за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, кроз пуноважне правне послове, управо ради легализовања имовине која је иницијално проистекла из кривичног дела окривљеног ДД и прикривања себе као власника наведеног друштва, те налази да је захтев за одузимање имовине од СП “Капитал плус” д.о.о. као трећег лица, основан.

Наиме, окривљени ДДје оснивач привредног друштва “Интер експорт” д.о.о, потом је свој удео уступио привредном друштву “Интер експорт” д.о.о, који је затим основао СП “Капитал плус” д.о.о и унео своју имовину као оснивачки улог, те је, и по налажењу Апелационог суда, несумњива узрочно-последична веза од окривљеног ДД преко “Интер експорта” па до привредног друштва СП “Капитал плус” д.о.о, посебно што постоји основана сумња да је окривљени ДД управо кроз пословање ових привредних друштава извршио кривична дела која му се стављају на трет у кривичном поступку у предмету К.бр.3600/10.

Супротно ставу жалиоца, првостепени суд је правилно закључио да су испуњени услови за привремено одузимање имовине привредног друштва СП “Капитал плус” д.о.о, прописани одредбом члана 25 у вези са чланом 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, будући да вредност привредног друштва СП “Капитал плус” прелази износ од милион и петсто хиљада динара, постоји основана сумња да је имовина власника конкретно ДД, на горе наведени начин, пренета на ово привредно друштво и да постоје разлози који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине.

Наиме, у ситуацији када као власник привредног друштва није уписан окривљени ДД нити “Интерекспорт” иницијални оснивач, већ привредно друштво “Eurobusness See LLC”, чији је власник ТТ – лице које је у овом поступку такође означено као лице на које је пренета имовина за коју постоји сумња да је проистекла из кривичног дела, не постоје сметње да би привредно друштво СП “Капитал плус” д.о.о. могло да располаже својом имовином за коју постоји основана сумња да је проистекла извршењем кривичног дела и на тај начин осујети даљи поступак привременог одузимања или евентуално трајног одузимања имовине. Стога су неосновани жалбени наводи пуномоћника, адвоката АБ да су у ожалбеном решењу изостали разлози о постојању опасности да ће касније одузимање имовине бити отежано или онемогућено, односно да мера забране располагања у конкретном случају није довољна, будући да је првостепени суд аргументовано образложио постојање разлога предвиђених у члану 25 став 2 тачка 4 Закона о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, који оправдавају привремено одузимање имовине.

С друге стране, Апелациони суд у Београду налази да се у жалби основано указује да СП "Капитал плус" д.о.о. није власник већег броја локала, станова и гаражних места који се налазе на Новом Београду, у улица Гандијева број 3, 5 и 7, будући да један број станова или никада није ушао у имовину друштва или је продат трећим лицима пре доношења наредбе о забрани располагања Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Будући да су у прилог жалбених навода достављени купопродајни уговори закључени са физичким лицима, основано се жалбом указује да чињенично стање делимично није правилно и потпуно утврђено у односу на _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), који су одузети од СП „Капитал плус“ д.о.о. У односу на побројане непокретности не може се прихватити утврђење првостепеног суда да су у власништву СП “Капитал плус” д.о.о, што је један од услова за примену Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер је доведено у сумњу приложеним уговорима о купопродаји, а из којих произлази да су непокретности отуђене између 2006. и 2010.године, те да су власници физичка лица.

С обзиром да се неки од уговора достављених у току поступка па и уз жалбу односе на непокретности којима је располагао привредно друштво “Интер експорт“ у односу на кога је решење укинуто, то је Апелациони суд у Београду усвојио жалбу пуномоћника трећих лица, адвоката АБ, само у погледу оних непокретности које су одузете од СП „Капитал плус“ д.о.о. Како се не може привремено одузети имовина од невласника, то је првостепено решење, због погрешно утврђеног чињеничног стања, укинуто у наведеном делу.

У погледу имовине привредног друштва “Супер Инвест” д.о.о, пуномоћник, адвокат АБ указује да правни претходник привредно друштво “Интерекспорт” д.о.о, привредна друштва које се одузимају од “Супер-инвеста”-“Бродотехника инжењеринг” д.о.о. и “Бродоградилиште-бродотехника” д.о.о, није стекао преносом од стране окривљених физичких лица, посебно не од стране окривљеног ДД, већ да је стекао на потпуно законит начин, на основу уговора о купопродаји стечајног дужника као правног лица, да су средства обезбеђена из кредита добијеног код “АИК” банке, који није враћен, јер је након доспевања на наплату ово привредно друштво постало инсолвентно, а банка се наплатила из средстава обезбеђења која су дала трећа лица – јемци.

Међутим, изнети жалбени наводи оцењени су неоснованим и без утицаја на закључак првостепеног суда да су и у односу на ово привредно друштво испуњени услови прописани одредбом члана 25 у вези са чланом 23 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Наиме, правилно првостепени суд налази да је испуњен законом прописан услов у погледу цензуса, будући да имовина “Супер Инвеста” прелази износ од милион и петсто хиљада динара, да постоји основана сумња да је имовина проистекла из кривичног дела, будући да је окривљени ДД средства за која постоји основана сумња да су проистекла из кривичног дела, унео у привредно друштво “Интер експорт”, а “Интер експорт” у два нова привредна друштва СП “Капитал плус” и “Супер Инвест” д.о.о, као и да постоји основана сумња и да “Супер Инвест” као треће лице, може располагати својом имовином и на тај начин евентуално отуђити имовину и на тај начин осујетити даљи поступак евентуалног трајног одузимања, посебно што је власник са уделом од 100% привредно друштво “Eurobusness See LLC”, чији је оснивач и власник ТТ.

Наиме, промена оснивачке структуре привредних друштава СП “Капитал плус” и “Супер Инвест” такође указује да постоји основана сумња да је имовина ових привредних друштава претходно проистекла из кривичних дела окривљеног ДД, а затим пренета на ова привредна друштва, што наводима жалбе није доведено сумњу.

Даље, жалбом се неосновано указује на битну повреду одредаба члана 4 став 1 тачка 1 Закона о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, јер је првостепени суд од привредног друштва “Супер Инвест” д.о.о. привремено одузео два привредна друштва, а може се одузети само предмет права својине, а не и само право својине.

Насупрот жалбеним наводима, првостепени суд је, правилном применом одредбе члана 3 став 1 тачка 1 Закона о привременом одузимању имовине проистекле из кривичног дела, која дефинише шта се сматра имовином у смислу тог закона, па тако, између осталог, и удели у правном лицу, у изреци побијаног решења у погледу оба привредна друштва која привремено одузима, прецизно навео управо уделе од по 100%.

Коначно, у погледу имовине привредног друштва “Sieger” д.о.о, у жалби се заступа теза да је пословне објекте – _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), које је окривљени ДД пренео на привредно друштво, остварио из законитих прихода, анализирају достављени докази о начину стицања, те истиче да, самим тим, нема места привременом одузимању имовине од овог правног лица, као трећег лица.

Апелациони суд у Београду је анализирао изнете жалбене наводе и оценио их неоснованим. Ово стога што је током поступка утврђено да постоји очигледна несразмера између законитих прихода породице ГГП и њихових расхода, те првостепени суд правилно закључује да имовина која је сада у власништву привредног друштва “Sieger” d.o.o, а која је претходно била у власништву окривљеног ДД, представља имовину која је очигледно у несразмери са њиховим законитим приходима, као и да постоји узрочно-последична веза између преноса са власника окривљеног ДД на власника треће лице привредно друштво “Sieger” d.o.o. Приликом доношења одлуке, првостепени суд је посебно имао у виду документацију достављену од стране пуномоћника, у виду уговора и аката привредног друштва “Sieger” d.o.o, те правилно закључује да чињеница да се ради о правно ваљаним документима, не искључује основану сумњу да се ради о имовини која је проистекла из кривичног дела, а потом пренета на треће лице, будући да је током поступка утврђивано порекло имовине, а наиме да ли потиче из законитих и легалних прихода претходног власника, односно породице ГГП. Првостепени суд је детаљно анализирао начин преноса својине на бензинским станицама које су одузете од овог привредног друштва, као и новчана средства за коју су стицане, узрочно-последичну везу односно правни след новчаних средстава која је окривљени ДД стекао, затим куповао наведене бензинске станице, као и начин њиховог преноса на овде треће лице. Своју одлуку да су испуњени услови за привремено одузимање од привредног друштва “Sieger” d.o.o. бензинских пумпи, првостепени суд је јасно и аргументовано образложио, те навео разлоге због чега налази да постоји опасност да ово привредно друштво отуђи сву имовину и на тај начин осујети даљи евентуални поступак трајног одузимања имовине, које у свему као правилне прихвата и овај суд.

Међутим, основани су жалбени наводи пуномоћника привредног друштва “Sieger” д.о.о. Београд, адвоката АБ којима оспорава одлуку првостепеног суда у делу у којем је привремено одузето од привредног друштва “Sieger” предузеће “Дућани ПК”, истицањем да ово привредно друштво није власник предузећа “Дућани ПК”, а што произлази из извода са сајта АПР, већ да је власник физичко лице ВВ2 са 100% удела, те како се не може привремено одузимати имовина од невласника, то је првостепено решење, због погрешно утврђеног чињеничног стања, укинуто у том делу.

Из истог разлога, овај суд налази да се основано жалбом пуномоћника власника трећег лица ГГ, адвоката АБ4 истиче да нису били испуњени услови за одузимање моторног возила рег.ознака БГ марке “Mercedes” CLK 27 CDI. Ово стога што је ГГ током поступка доставила доказ да није власник ове имовине, обзиром да је наведено возило као продавац отуђила купцу СС5 уговором о посредовању и купопродаји моторног возила број 83/2010 од 10.09.2010. године, закљученим у агенцији “Авакум” из Београда. У прилог наведеном, у списима се налази и фотокопија решења Пореске управе Филијала Вождовац, од 13.09.2010.године о утврђивању пореза на пренос апсолутних права обвезнику ГГ за пренос права својине на употребљаваном моторном возилу “Mercedes” CLK 27 CDI.

Основано се жалбом браниоца власника окривљеног ДД, адвоката АБ1, указује да је првостени суд одузео станове у Новом Саду, описане на страни 2 у последњем пасусу и страни 3 у првом пасусу. Наиме, за сада се не може прихватити закључивање првостепеног суда, обзиром да се у списима налази Уговор о куповини и продаји непокретности који је закључен дана 01.02.2005. године, између ДД и Сабадош Светлане. Предмет овог уговора је стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем). Ради се о фотокопији на којој постоји и печат овере из 2005. године. Имајући наведено у виду, то се основано жалбом указује да је ожалбеним решењем привремено одузет од власника окривљеног ДД двособан стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), за који је првостепени суд утврдио да је у својини окривљеног ДД. Међутим, како је наведени закључак достављеним доказом доведен у сумњу, те како се не може привремено одузимати имовина од невласника, то је првостепено решење у погледу овог стана, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, у овом делу морало бити укинуто.

У ставу два ожалбеног решења од власника окривљеног ДД одузет је и стан број _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), ближе означен у изреци. Међутим, у погледу наведеног стана, основано се жалбом браниоца, адвоката АБ1, указује да је чињенично стање погрешно и непотпуно утврђено. Наиме, у односу на овај стан ожалбено решење је обухваћено битном повредом одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, обзиром да решење у односу на овај стан уопште не садржи никакве разлоге, па чак ни утврђење првостепеног суда да је предметни стан који се одузима од ДД у његовој својини. Из наведених разлога и у односу на овај стан првостепено решење је морало да буде укинуто.

Основано се жалбом браниоца власника ДД, адвоката АБ10 указује да је у ставу два изреке ожалбеног решења од власника окривљеног ДД одузето и путничко возило регистарских ознака БГ _ марке “Mercedes Benz” S 320 CDI произведено 2000. године. Међутим, у односу на наведено возило у списима предмета налази се и посреднички уговор о куповини и продаји возила бр. 156/10, закључен између ДД, као продавца и купца СС6, у Предузећу за трговину и услуге “Краљ ауто-импорт” ДОО дана 15.11.2010. године. Уз наведени уговор који је достављен у фотокопији, достављено је и овлашћење у фотокопији којим се овлашћује СС6 дана 30.07.2008. године, да управља истим овим возилом у земљи и иностранству, а то овлашћење потписано је од стране ДД и оверено пред Одељењем за општу управу Општине Владимирци, дана 01.08.2008. године. На фотокопији посредничког уговора о куповини и продаји возила постоји и печат Министарства финансија – Пореске управе од 30.11.2010. године. Имајући у виду да је приложеним доказима доведено у сумњу утврђење првостепеног суда да је окривљени ДД власник наведеног путничког возила које је од њега и одузето ожалбеним решењем, то је првостепено решење и у односу на ово возило морало да буде укинуто. У поновном поступку првостепени суд ће прибавити оригинале посредничког утовора и наведеног овлашћења, те проверити преко МУП РС ко је евидентиран као власник возила и од када.

Даље, ставом два изреке ожалбеног решења од власника окривљеног ДД одузет је мотоцикл регистарских ознака БГ _ марке “Honda fes”. Међутим, у односу на наведени мотоцикл у списима предмета постоји фотокопија саобраћајне дозволе са датумом прве регистрације 24.07.2008. године и то на име СС7 из Београда. Како се на полеђини фотокопије саобраћајне дозволе налази број шасије који коинцидира са бројем шасије који је цитиран у изреци ожалбеног решења, то је првостепено решење и у овом делу морало бити укинуто, како би се проверили наводи жалбе браниоца власника окривљеног ДД, адвоката АБ10 и донела правилна одлука.

У ставу три изреке ожалбеног решења усвојен је захтев ВЈТ за проширење привременог одузимања имовине од 21.12.2010. године, па је од власника окривљеног ДД привремено одузет стан број _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем). Међутим, у списима предмета достављен је и Уговор о пружању правних услуга и стицање права својине на непокретностима по основу тих услуга закључен у Београду дана 14.12.2007.године, између уговарача ДД, као властодавца, кога је заступала пуномоћник ГГ и АД1, адвоката, као пуномоћника, с друге стране, кога је заступала за судску оверу адвокат АД2. Према наведеном Уговору, у члану 5, на име обављања правних радњи и правних послова у договореном периоду, властодавац даје у својину и државину непокретности – стан број _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) и стан број _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), а која оба стана су вредности динарске противвредности 55.000 евра. Стога је у односу на стан број _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) на наведеној адреси ожалбено решење морало бити укинуто како би у поновном поступку првостепени суд донео правилну и закониту одлуку, а имајући у виду наведени уговор као и могућност располагања наведеним станом окривљеног ДД у време овере уговора.

Међутим, неосновано се жалбом браниоца власника окривљеног ДД, адвоката АБ1, истиче да је првостепени суд одузео имовину која није власништво ДД и која је продата пре покретања овог поступка и то у односу на незавршени стамбено-пословни објекат у Владимирцима, на к.п.330/47 описана на трећој страни решења, а наводима да је исти одузет и од привредног друштва “СП Капитал плус”. Насупрот жалбеним наводима, Апелациони суд у Београду налази да је на страни 3 ожалбеног решења, у четвртом пасусу, одузет привремено незавршени стамбено-пословни објекат _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), а ставом шест изреке од власника трећег лица Привредног друштва за спољну и унутрашњу трговину и услуге “Капитал плус” ДОО привремено одузет објекат у изградњи _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем). Дакле, не ради се о истим стамбеним објектима, објекти се налазе на различитим катастарским парцелама, различите су спратности и различите површине.

Пуномоћник трећих лица ГГ и ДД1, адвокат АБ4 у жалби указује да је делимичним усвајањем захтева првостепени суд прекорачио своје овлашћење јер се није кретао у границама постављеног захтева ВЈТ за проширење захтева за привремено одузимање имовине од 23.11.2010. године, којим је тражено да се од власника окривљене ГГ одузме имовина. Такође се наводи да је прекорачио границе свог овлашћења и у односу на ДД1 јер је у захтеву предложено да се од окривљеног ДД1 привремено одузме имовина, а усвајањем захтева је одузета имовина од ДД1 као трећег лица и на тај начин је првостепени суд повредио одредбе члана 25 став 2 Закона о одузимање имовине проистекле из кривичног дела јер не постоји основана сумња да је ДД1 извршио кривично дело из члана 2 истог закона. У конкретном случају, првостепени суд је, према тези жалбе, требао да утврди да ДД1 није окривљени у кривичном поступку који се по оптужници ВЈТ у Београду Кт. 28/10 води пред Вишим судом у Београду у предмету К.бр. 3600/10, а поводом ког кривичног предмета је и поднет захтев за привремено одузимање имовине.

Апелациони суд у Београду налази да су изнети жалбени наводи да је првостепени суд прекорачио своје овлашћење и да се у решењу није кретао у границама постављеног захтева, неосновани. Ово стога што је увидом у захтеве ВЈТ за проширење привременог одузимања од 23.11.2010. године, од 08.04.2011.године 27.09.2011.године тражено да се од власника ГГ и власника ДД1 привремено одузме имовина, без означавања да ли се ради о власнику окривљеном или власнику трећем лицу, а само је захтевом за проширење привременог одузимања од 21.10.2010. године, тражено да се одузме имовина од власника окривљеног ДД1. Чињеница је да је првостепени суд делимично усвојио захтев и одузео имовину од власника трећег лица ГГ и власника трећег лица ДД1. Када се има у виду да је чланом 3 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, предвиђено да се власником сматра окривљени, окривљени сарадник, оставилац, правни следбеник или треће лице, то овај суд налази да првостепени суд није прекорачио захтев тиме што је прецизније, у складу са наведеним чланом закона, означио својство лица од кога је привремено одузео имовину. Осим тога, из образложења ожалбеног решења произлазе јасни наводи којима је првостепени суд дао разлоге због којих сматра да се ради о лицима која потпадају под примену наведеног закона.

Међутим, правилно је првостeпени суд одлучујући о свим захтевима Вишег јавног тужиоца истовремено одлучивао о привременом одузимању имовине од власника окривљеног ДД, и власника трећих лица ДД1 и ГГ, обзиром да се ради о члановима породичног домаћинства, да се не ради о посебној имовини, па је првостепени суд расходе на име стицања имовине правилно обрачунао заједнички и јединствено.

При томе је првостeпени суд правилно нашао да је такав поступак правичнији обзиром да ДД1 није остваривао приходе, а поседује непокретности, а да је ГГ остваривала приходе значајно мање од ДД. Приликом утврђивања вредности имовине правилно је ценио њену вредност у моменту стицања и то сваке појединачне непокретности, на основу документације која је приложена у списима предмета, а пре свега уговора о купопродаји. Најпре је утврдио имовину власника окривљеног ДД, затим право власништва и начин стицања имовине власника трећег лица ДД1, а што је наведено на странама 107- 109 и 115-117 образложења побијаног решења, те право власништва ГГ на имовини која је обухваћена захтевима, а што је наведено на страни 118 образложења побијаног решења.

На основу свега, правилно је утврдио да расходи на име куповине непокретности, који се односе на породицу ГГП, изузев четири бензинске пумпе, износе 1.064.314 евра и то по обрачуну само на основу расположиве документације, при чему правилно налази да су расходи вишеструко већи. Правилно је првостепени суд ценио околност да је на непокретностима које је ДД стекао изграђен већи број објеката и зграда, да су за изградњу била потребна значајна средства, која се у моменту доношења ожалбеног решења не могу валоризовати у новчани износ. Наведени износ првостепени суд је утврдио на основу приложених доказа и то извештаја Јединице за финансијске истраге, доказа који су приложени од стране ДД, ДД1и ГГ и бранилаца односно пуномоћника, притом је имао у виду и да је окривљени ДД у дужем временском периоду стицао непокретности којима су, у моменту куповине, вредности биле знатно ниже, да их је након тога дограђивао, поново зидао или реновирао, а што се такође мора сматрати расходом.

Апелациoни суд у Београду у свему прихвата став првостeпеног суда да не обрачунава тржишну вредност објеката, имајући у виду да је неке од објеката ДД градио као нове објекте, који су по структури зграде или пословни простори велике квадратуре. И поред околности да не постоје докази о грађевинској вредности, односно вредности која је била потребна да се они изграде, правилно је првостeпени суд сматрао да је неправично да се вредност објеката обрачунава у моменту доношења одлуке. Првостeпени суд је као расход обрачунавао и непокретности које су биле у власништву ДД, које је отуђио и при том се мисли на три бензинске пумпе које су наведене на страни 119 у трећем пасусу.

Правилно је првостепени суд имао у виду да трошкови потрошачке корпе породице ГГП превазилазе трошкове просечне породице у Србији, будући да се ради о лицима која имају удео у великом броју привредних друштава, да су оснивачи привредних друштава, да поседују велику имовину, те да је за потребе одржавања те имовине нужно значајно више новчаних средстава, која превазилазе трошкове просечне годишње потрошачке корпе. Првостeпени суд је правилно прихватио износ просечне потрошачке корпе јер је она обрачуната према извештају надлежног министарства, при чему није могао прецизно утврдити колико би износила у конкретном случају за породицу ГГП. Дакле, првостeпени суд је утврдио да расход породице ГГП износи најмање 1.145.069 евра и они се односе на име стицања непокретности и потрошачке корпе, при чему су расходи значајно већи јер су окривљени ДД и његов син ДД1 значајно увећали имовину изградњом непокретности – објеката велике структуре на парцелама. Приликом закључивања првостепени суд је правилно имао у виду и укупне приходе према извештају ПИО фонда које је доставио ДД по основу зараде коју је остварио у означеном периоду, имао у виду и остале приходе на које се позвао власник окривљени и то средства која су остварена од кредита, али те износе није ценио као приход јер се ради о теретном правном послу.

Првостепени суд правилно закључује да, уколико би се, са једне стране, прихватио приход од кредита, са друге, би морао да се прихвати и расход на име враћања кредита увећан за месечну камату. Притом је имао у виду и да је ДД остваривао добит од предузећа и привредних друштава, али ту добит није обрачунавао као приход, будући да из списа произлази да добит коју је остварио као оснивач “Интер експорт” представља значајна новчана средства, али да тај новчани износ није употребљен за личне потребе – односно куповину непокретности већ је тим износом увећан основни капитал “Интер експорт” д.о.о. Као приход није обрачуната ни новчана позајмица од стране ВВ2 јер уколико се радило о позајмици за коју не постоји документација осим вансудског поравнања, онда се према правилном ставу првостeпеног суда, радило о позајмици која је била везана за привредна друштва, а не на име куповине непокретности. Првостeпени суд наводи да у списима предмета не постоје трагови о позајмици, а обзиром да се ради о новчаном износу од преко 3.000.000 евра, што представља значајна новчана средства, животно је да се за позајмљивање толиког новца сачињава и нека врста уговора или обезбеђења, а што у конкретном случају не постоји, нити постоји доказ о томе да је ВВ2 поседовао толико новца. Првостeпени суд је правилно имао у виду и да ДД није остваривао своје законите приходе, а да су приходи ГГ минимални, те самим тим, без утицаја на другачију одлуку суда.

Правилно првостeпени суд закључује да када се имају у виду законити приходи које је остварила породица ГГП који износе око 25.000 – 30.000 евра, а у вези расхода који су обрачунати математички и у време доношења решења износе преко 1.000.000 евра, правилно првостeпени суд закључује да постоји више него очигледна несразмера између законитих прихода и расхода породице ГГП што указује на постојање основане сумње да је имовина окривљеног ДД проистекла из кривичног дела јер за имовину која се налази у његовом власништву не постоје законита новчана срества која би оправдала куповину и стицање истих. У односу на имовину која у власништву трећег лица ГГ и трећег лица ДД1 постоји такође очигледна несразмера, односно постоји основана сумња да је та имовина проистекла из кривичног дела и то ДД, а затим пренета на ова трећа лица која живе у заједници са власником окривљеним ДД. Околност да из приложених уговора произлази да је ДД куповао непокретности на име свог тада малолетног сина иде у прилог утврђеној чињеници да је окривљени ДД стицао и преносио на чланове породице имовину, а уколико се све има у виду и чињеница да ДД1 није остваривао законите приходе, то само појачава степен сумње да је имовина проистекла из кривичног дела ДД затим пренета на ДД1. Првостeпени суд је дао и разлоге који оправдавају потребу за привременим одузимањем имовине наводећи на страни 121 да је ДД различитим уговорима већ располагао делом своје имовине, а посебно што је кроз пословање привредног друштва уносио своју имовину – бензинске пумпе, неким становима располагао, као што је већи део зграде у улици _, те је правилно првостeпени суд закључио да постоји вероватноћа и опасност да би и убудуће могао располагати имовином која је у његовом власништву и на тај начин осујетити даљи поступак евентуалног трајног одузимања имовине. Апелациoни суд у Београду у свему прихвата став првостeпеног суда наведен на страни 122 у првом ставу, а наиме да се део новчаних средстава који је обезбеђен од продаје станова у Шапцу не може сматрати законитим приходима обзиром да би за то требало претходно да је та зграда изграђена од законитих прихода. Међутим, како се ради о непокретности за коју постоји основана сумња да је проистекла из кривичног дела, да ДД из својих законитих средстава није могао исту да изгради, то сва новчана средства која затим проистичу из продаје такве непокретности, која је изграђена на незаконит начин, представљају такође имовину проистеклу из кривичног дела. При томе првостeпени суд је имао у виду и уговор о инвестирању, на које је указано поднесцима претходних власника парцела, у улици _, да по наведеном уговору ДД није поступио, да зграду није у целости завршио да је у току поништај и раскид уговора о инвестирању, те да из тих разлога наведена непокретност не би могла бити предмет одузимања. Правилно првостeпени суд закључује да су, у фази поступка привременог одузимања имовине, ти наводи без утицаја, обзиром да из списа предмета произлази да је ДД предметну непокретност _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) стекао на основу уговора о уступању права по решењу за одобрење за изградњу које се наводи на страни 122 у ставу два, а који је закључен између СС8 и ДД и оверен пред Петим општинском судом у Београду. Суд је имао у виду да је предметни уговор и даље на снази, да се ту налази објекат спратности ПО+П+VI+ПК укупне површине свих етажа 3.572,82 м2. Дакле, у поступку привременог одузимања правилно првостeпени суд закључује да је власник предметне непокретности управо власник окривљени ДД, а евентуални спор који постоји између уговорних страна може бити предмет грађанско-правног односа. Једино привременим одузимањем наведене имовине може се отклонити опасност да предметну непокретност ДД отуђи и на тај начин осујети даљи поступак.

Имајући у виду дате разлоге првостепеног суда у односу на породицу ГГП, које у свему као правилне прихвата и Апелациони суд у Београду, неосновано се жалбом пуномоћника трећег лица власника ГГ, адвоката АБ4 истиче да се у овом поступку ГГ не може сматрати трећим лицем, будући да нису изведени докази на који начин је ДД пренео имовину и коју, на своју супругу, а жалбени наводи у прилог тези да је ГГ имала довољно законито стечених прихода да купи земљиште на адреси _ и да није испуњени услови из члана 25 став 2 тачка 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, већ су цењени од стране првостепеног суда као и докази на које се указује у жалби, будући да су истицани и достављени уз одговор на захтев за привремено одузимање имовине од 1.12.2017. године, а по налажењу овог суда, истима се не доводи у сумњу закључак првостепеног суда да су испуњени услови за привремено одузимање предметног земљиштва од власника трећег лица ГГ.

Истицање у жалби пуномоћника трећег лица власника ДД1, адвоката АБ4 да ДД1 није власник зграде Дома културе у Чагљу са три посебна дела у приземљу и земљиште укупне површине 47 ара 80м2 са објектима на земљишту кат.парцеле _, је потпуно паушално и без аргументације, будући да у прилог ове тврдње уз жалбу није достављен ниједан доказ који би довео у сумњу утврђење првостепеног суда, а будући да је првостепени суд одлуку донео на писаних доказа о власништву достављених уз захтев тужилаштва, жалба је одбијена као неоснована.

Жалбени наводи браниоца окривљеног ДД и пуномоћника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ10 којима се истиче да се међу одузетом имовином налазе и шлеп-тегљеница, други пловни објекти, без њихове спецификације, утоваривач УЛТ 160 и четири барже, иако су већ раније отуђени, нису од утицаја на доношење другачије одлуке у погледу ове покретне имовине, пре свега, јер се ради о имовини која је одузета од СП “Капитал плус” д.о.о. као трећег лица, те је одлука у односу на привремено одузимање имовине од овог правног лица разматрана кроз анализу жалбених навода пуномоћника, адвоката АБ. Из истих разлога без утицаја су и жалбени наводи да су 60.164 акција издаваоца “Луке Дунав” АД Панчево и 3.567 акција издаваоца предузећа “Слап груп”, већ отуђене отуђене одлуком Привредног суда у Београду, будући да је наведена имовина одузета од привредног друштва „Интерекспорт“, а посебно што је у односу на ово привредно друштво усвајањем жалбе његовог пуномоћника првостепено решење укинуто. Указивање у жалби да је ДД располагао са бензинским пумпама и пре наредбе ВЈТ о забрани располагања на имовину и пре захтева ВЈТ о привременом одузимању имовине је такође без утицаја, јер је привремено одузимање наведене имовине било предмет анализе кроз жалбене наводе пуномоћника “Sieger” d.o.o. При томе је овај суд имао у виду и чињеницу да адвокат АБ10 није пуномоћник трећих лица: СП “Капитал плус” д.о.о„Интер експорт“ и ”Sieger” d.o.o.

Апелациони суд налази да је без утицаја чињеница да током поступка није обављено економско-финансијско ни грађевинско вештачење, на шта се указује у изјављеним жалбама, јер је у овом поступку финансијска истрага покренута обзиром да постоје основи сумње да лица обухваћена овим поступком -власници, у смислу члана 3 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, поседују знатну имовину, а даљи поступак за привремено одузимање имовине проистекле из кривичног дела је вођен обзиром да постоји вероватноћа да би касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела било отежано или онемогућено.

Овај суд је даље оценио без утицаја и наводе пуномоћника пуномоћника власника трећих лица “Супер инвест” д.о.о, “СП Капитал плус”д.о.о. и “Sieger” д.о.о, адвоката АБ, браниоца окривљеног власника ДД, адвоката АБ1, браниоца власника окривљеног ДД и пуномоћника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ10 и пуномоћника трећих лица ГГ и ДД1, адвоката АБ4 да се првостепени суд позива на наводе из извештаја вештака, али да такав извештај вештака није достављен странкама. Наиме, код неспорне чињенице да првостепени суд није доносио наредбу којом би било одређено вештачење, евидентно је да се наводи првостепеног решења односе на извештаје Јединице за финансијске истраге, а првостепени суд је своју одлуку донео на основу података из захтева за привремено одузимање имовине и захтева за њихово проширење и доказима односно извештајима који су прикупљени од стране Јединице финанијске истраге.

Уколико дође до поступка за трајно одузимање имовине, окривљени и трећа лица, односно њихови пуномоћници ће моћи да оспоравају утврђену висину вредности имовине која се одузима, достављањем нових доказа, па и предлагањем да се одреди вештачење у смислу члана 117 ЗКП, јер се у том поступку коначно утврђује постојање околности које указују на очигледне несразмере између имовине и законитих прихода. Дакле, како је првостепено решење у делу у ком су одбијене жалбе законито, а чињенично стање у том делу потпуно утврђено, жалбени наводи да обим имовине као и вредност имовине која се привремено одузима нису утврђени правилно, те да се решење заснива на подацима прикупљеним током финансијске истраге који више нису актуелни, су оцењени неоснованим.

Жалбом браниоца власника окривљене ТТ, адвоката АБ3 се оспорава одлука првостeпеног суда у делу којим је делимично усвојен захтев ВЈТ и одузет стан број 1 описан у ставу X изреке решења, наводима да је као власник предузећа за системе савременог паковања “Мондопак” д.о.о. Београд, које је основано 15.02.2001. године и пословало све до уписа забране располагања имовином 21.11.2011. године, са уделом од 100%, имала могућност да сваке године исказану добит подигне са рачуна, те да првостепени суд није могао само на основу извештаја РФ ПИО да донесе одлуку, будући да су достављени докази да је приход остваривала и по другим основама, односно као власник “Мондопак” д.о.о. Београд. Даље се истиче да првостепени суд није ценио чињеницу да је, као немачки држављанин, део своје имовине зарађене у Немачкој преносила у Србију, а у прилог жалбених навода, достављен је извештај са рачуна “UniCredit” банке, према коме је извршена уплата из Немачке на дан 05.11.2009. године, у износу од 105.210,00 евра. Спорни стан, према наводима жалбе, нема никакве везе са фирмом “Интер експорт” д.о.о, те не стоји закључак првостeпеног суда да спорни стан има неке везе са купопродајном ценом коју је остварила од продаје стана _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), за који суд налази, а за то не наводи доказе, да представља имовину која проистиче из кривичних дела ДД.

Апелациони суд у Београду изнете жалбене наводе оцењује неоснованим, јер је у односу на непокретност _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), првостепени суд правилно и потпуно утврдио чињенично стање. Приликом доношења одлуке, првостепени суд је најпре имао у виду да је ТТ до 2006. године била држављанка Републике Немачке, да је од 10. маја 2006. године, уписана у књигу држављана Републике Србије, да Републички фонд за ПИО нема регистрованих података о пријавама, одјавама и зарадама за ТТ, те да не поседује ни податке о приходима страних држављана, али и да та чињеница не значи да није имала приходе, посебно да не искључује могућност да их је остваривала и ван Србије, али на ту околност није доставила доказе. Што се тиче стана у улици _, утврђено је да је дана 04.09.2008. године, купљен од Привредног друштва “Интер експорт” за купопродајну цену од 107.000 евра године, да га је продала дана 09.09.2008. године за износ од 8.000.000,00 динара, који се, по правилном закључивању првостепеног суда, не може се сматрати приходом, с обзиром да је претходно морала да има расход на име куповине стана од 107.000 евра. Када се има у виду чињеница да је предметни стан купљен од Привредног друштва “Интерекспорт”, чији је претходни оснивач био ДД, а отуђен након само 5 дана, супротно жалбеним наводима, првостепени суд правилно закључује да ове чињенице указују на појачан степен основане сумње да је имовина која је проистекла извршењем кривичног дела пренета са ДД на “Интерекспорт”, а затим на ТТ.

Апелациони суд у Београду налази да је, у ситуацији када ТТ није доказала законитост (и висину) својих прихода, правилан закључак првостепеног суда да стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем) представља имовину која проистиче из кривичног дела и да, будући да је отуђен, применом одредбе члана 4 став 3 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, стан у улици _, у Београду, представља имовину коју треба привремено одузети. Ово стога што је наведеном законском одредбом прописано да, ако одузимање имовине проистекле из кривичног дела није могуће, одузеће се друга имовина која одговара вредности имовине проистекле из кривичног дела. С тим у вези, правилан је закључак суда да потврда о уносу страног новца од 30.000 евра не представља довољан доказ да је управо тај новац био употребљен за куповину стана у улици _ у Београду и правилно нису прихваћени ни наводи уз одговор да је Привредно друштво “Мондопак” остварило велике приходе, будући да пословање овог привредног друштва није доведено у сумњу.

Будући да ТТ није пружила доказ о пореклу новца за куповину стана у улици _, ни извештај са рачуна “UniCredit” банке, достављен уз жалбу, о извршеној уплати из Немачке на дан 05.11.2009. године, у износу од 105.210,00 евра, не доводи у сумњу одлуку о целисходности одузимања стана у Београду, у улици _, посебно што је уплата извршена након више од годину дана од куповине стана у улици _.

Приликом доношења одлуке Апелациони суд је анализирао и преостале наводе у изјављеним жалбама, међутим, није их посебно образлагао, налазећи да нису од утицаја на доношење другачије одлуке.

При поновном одлучивању потребно је да првостепени суд поступи по примедбама Апелационог суда у Београду, тако што ће поново преиспитати како доказе који се налазе у списима тако и оне приложене уз жалбе и по потреби прибавити и додатне у погледу непокретне и покретне имовине у односу на коју је укинуто решење о привременом одузимању имовине, а након тога поново ценити да ли су испуњени услови прописани одредбом члана 25 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, посебно да ли су лица од којих је та имовина одузета њени власници, након чега ће бити у могућности да донесе закониту и правилну одлукку за коју ће дати јасне и аргументоване разлоге.

Најзад, имајући у виду да је стан број _5, привремено одузет од власника окривљеног ДД, Апелациони суд налази да је жалба пуномоћника ЂЂ, недозвољена. Одредбом члана 3 став 1 тачка 8 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да се трећим лицем сматра физичко или правно лице на које је пренета имовина проистекла из кривичног дела.Одредбом члана 32 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, прописано је да ће суд одбацити жалбу ако је неблаговремена, непотпуна или изјављена од стране неовлашћеног лица.

Имајући у виду цитиране одредбе Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, те чињеницу да је побијаним решењем привремено одузета имовина стан број _ у Новом Саду, улица _, од власника окривљеног ДД, чији бранилац је изјавио жалбу, то Апелациони суд у Београду налази да пуномоћник ЂЂ, адвоката АБ5 није овлашћен за изјављивање жалбе против решења Вишег суда у Београду Пои.бр.10/10 од 30.08.2018. године, те је његову жалбу одбацио.

У складу са наведеним разлозима, Апелациони суд у Београду је на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП и на основу одредбе члана 32 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, донео одлуку као у изреци овог решења.

Самостални саветник-записничар Председник већа-судија
Гордана Ивковић,с.р. Александар Вујичић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић