Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
19.09.2019.

Кж1 По1 10/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж1 По1 10/19
19.09.2019. године
Београд

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење, у већу састављеном од судија Зорана Савића, председника већа, Вучка Мирчића, Милене Рашић, Мирјане Поповић и Татјане Вуковић, чланова већа, са судским саветником Иреном Јушковић, као записничарем, у кривичном поступку против окривљеног АА1, због кривичног дела удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ и др., одлучујући о жалби Тужиоца за организовани криминал, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1 бр. 111/18 од 24.01.2019. године, након одржане седнице већа у смислу одредбе члана 447 Законика о кривичном поступку, дана 19. септембра 2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УСВАЈАЊЕМ жалбе Тужиоца за организовани криминал, УКИДА СЕ пресуда Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1 бр. 111/18 од 24.01.2019. године, па се предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал К.По1 бр. 111/18 од 24.01.2019. године окривљени АА1, сходно одредби члана 423 став 1 тачка 2 ЗКП, ослобођен је од оптужбе да је изршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 5 у вези става 4 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ.

Сходно одредби члана 265 став 1 ЗКП, окривљени АА1 ослобођен је од обавезе плаћања трошкова кривичног поступка, те исти падају на терет буџетских средстава.

Против наведене пресуде жалбу је изјавио Tужилац за организовани криминал због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 437 тачка 1 ЗКП у вези члана 438 став 1 тачка 7, 9 и 11 и став 2 тачка 2 и 3 ЗКП, повреде кривичног закона из члана 437 тачка 2 ЗКП у вези члана 439 тачка 2 ЗКП и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања из члана 437 тачка 3 ЗКП у вези члана 440 ЗКП, са предлогом да Апелациони суд у Београду жалбу ТОК-а уважи, побијану пресуду укине и предмет упути првостепеном суду на поновно суђење.

На жалбу Тужиоца за организовани криминал одговор је поднео бранилац окривљеног АА1, адвокат АБ, са предлогом да другостепени суд размотри целокупне списе предмета, донесе одлуку којом ће одбити жалбу Tужиоца за организовани криминал и потврдити првостепену пресуду на основу законских овлашћења, те да окривљени и његов бранилац буду позвани на седницу већа другостепеног суда.

Тужилац за организовани криминал је у поднеску Ктж.бр. 8/19 од 27.03.2019. године предложио да Апелациони суд у Београду, сходно одредби члана 458 став 1 ЗКП, жалбу Tужиоца за организовани криминал уважи и побијану пресуду укине, те да предмет упути првостепеном суду на поновно суђење.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, одржао је јавну седницу већа дана 19.09.2019. године, у присуству заменика Тужиоца за организовани криминал Миленка Мандића и браниоца окривљеног АА1, адвоката АБ, а у одсуству окривљеног АА1, за кога је бранилац адвокат АБ изјавио да је сагласан да се седница већа одржи без његовог присуства, а на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаном пресудом и жалбом, те одговором на жалбу, па је по оцени жалбених навода и предлога, те одговора на жалбу и писменог изјашњења Тужиоца за организовани криминал, датог у напред наведеном поднеску, нашао:

Жалба је основана.

По оцени Апелационог суда у Београду, првостепена пресуда садржи битне повреде одредаба кривичног поступка, из члана 438 став 1 тачка 11 и члана 438 став 2 тачка 2 ЗКП, на које се основано указује у изјављеној жалби, имајући у виду да је изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, при чему су у образложењу првостепене пресуде изостали разлози о одлучним чињеницама, а разлози који су дати су нејасни и у знатној мери противречни. Поједине одлучне чињенице од значаја за правилно и законито пресуђење су остале неутврђене и недовољно разјашњење, тако да се пресуда заснива на погрешно и непотпуно утврђеном чињеничном стању, па због тога није могуће испитати законитост и правилност пресуде.

  Најпре, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је изрека побијане пресуде неразумљива. Ово стога што првостепени суд у уводу пресуде наводи: “...у кривичном предмету против окривљеног АА1....по оптужници Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 44/16 од 21.09.2016. године, измењеној актом Кто.бр. 44/16 од 29.05.2018. године и актом Кто.бр. 44/16 од 30.08.2018. године, који је поступак раздвојен решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење К.По1 бр. 101/16 од 06.10.2017. године од кривичног поступка против окривљеног АА2 и других...", а затим у изреци пресуде првостепени суд на више места констатује да је у односу на окривљеног АА1 кривични поступак раздвојен. Такође, у образложењу побијане пресуде, на страни 9, првостепени суд наводи да се оптужница Кто.бр. 44/16 од 30.08.2018. године односи и на окривљеног АА1.

Увидом у списе предмета овај суд је утврдио да је Тужилац за организовани криминал актом Кто.бр. 44/16 од 30.08.2018. године извршио, сходно одредби члана 409 став 1 ЗКП, измену оптужнице Кто.бр. 44/16 од 21.09.2016. године, која је претходно измењена дана 30.05.2018. године, те ова измена оптужнице од 30.08.2018. године односи се на окривљене АА2, АА3, АА4, АА5 и АА6, дакле у овој измени оптужнице окривљени АА1 нема својство окривљеног, нити му се стављају на терет одређена кривична дела, па како се пресуда односи само на лице које је обухваћено оптужницом, а увод пресуде садржи податке о оптужном акту по којем суд поступа, то су основани наводи жалбе да из побијане пресуде произилази да је првостепени суд одлучивао о оптужници од 30.08.2018. године, у којој окривљени АА1 нема својство окривљеног. Осим тога, из транскрипта аудио записа са главног претреса одржаног дана 14.01.2019. године произилази да је заменик ТОК-а у завршној речи изјавио да у свему остаје при наводима оптужнице ТОК Кто.бр. 44/16 од 21.09.2016. године, која је измењена 29.05.2018. године, а примљена у суд 30.05.2018. године.

Имајући у виду да првостепени суд у пресуди наводи да је одлучивао о оптужном акту у којем окривљени АА1 нема својство окривљеног, то је, по оцени овога суда, изрека ожалбене пресуде неразумљива, противречна сама себи и разлозима пресуде, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

Даље, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал којима се истиче да је првостепеном пресудом учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 2 тачка 3 ЗКП, обзиром да је суд прекршио одредбе члана 94 ЗКП приликом испитивања сведока СС1, супруге окривљеног АА2.

Из списа предмета произилази да је на главном претресу одржаном дана 24.03.2017. године (поступак у односу на окривљеног АА1 раздвојен је након тога, односно дана 06.10.2017. године) у својству сведока испитана СС1, супруга окривљеног АА2, која је на питање председника већа да ли жели да сведочи, с обзиром на њено својство сродника са окривљеним АА2, изјавила да жели да сведочи само по тачки три оптужнице, а што је председник већа прихватио, а затим председник већа није дозволио Тужилаштву да поставља питања сведоку на друге релевантне околности. Међутим, одредбом члана 94 став 1 ЗКП прописано је да је од дужности сведочења ослобођено лице са којим окривљени живи у браку, ванбрачној или другој трајној заједници живота, а ставом 3 овог члана прописано је да је орган поступка дужан да лице из става 1 овог члана, пре испитивања или чим сазна за његов однос према окривљеном, упозори да не мора да сведочи и да се упозорење и одговор уносе у записник.

Имајући у виду да је одредбом члана 94 ЗКП прописано да лице са којим окривљени живи у браку може бити ослобођено од дужности сведочења, али како је у конретном случају сведок СС1, након упозорења органа поступка на то законско право, пристала да сведочи, то су основани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да се у том случају она налази у истом процесном положају као и сваки други сведок у поступку, односно да не може да сведочи само по одређеној тачки оптужнице, како је суд то дозволио, већ уколико је прихватила да сведочи, то не може ничим условљавати. Стога је на овај начин, по оцени овог суда, првостепени суд прекршио одредбе Законика о кривичном поступку, које се односе на правилно испитивање сведока и ослобођење од дужности сведочења, а чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка.

Даље, основано се наводима жалбе ТОК истиче да је чињенично стање у побијаној пресуди погрешно и непотпуно утврђено. Ово стога што је одредбом члана 428 став 8 ЗКП прописано да ће у образложењу пресуде којом је оптужени ослобођен од оптужбе или оглашен кривим, суд изнети чињенице које је утврдио у кривичном поступку (члан 83) и из којих разлога их узима као доказане или недоказане, из којих разлога није уважио поједине предлоге странака, дајући при томе нарочито оцену веродостојности противречних доказа, којим разлозима се руководио при решавању правних питања, а нарочито при утврђивању да ли је оптужени учинио кривично дело и при примењивању одређених одредаба закона на оптуженог и кривично дело при чему, по оцени овог суда, првостепени суд није поступио у складу са напред цитираном законском одредбом. Основано се жалбом истиче да је првостепени суд пропустио да утврди све чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања и да није дао чињеничну и правну анализу целокупне доказне грађе, која је била потребна за утврђивање материјалне истине.

Првостепени суд је на странама 45 – 71 образложења пресуде детаљно цитирао исказе сведока СС2, СС3, СС1, СС4, СС5, СС6, СС7, СС8, СС9, СС10, СС11, СС12, СС13, СС14, СС15 и СС16, али је изнео само садржину њихових исказа, а није дао анализу већине ових исказа, односно из образложења пресуде не може се закључити шта је суд из исказа ког сведока утврдио, нити како је ценио исказе већине сведока, на који начин и како су ти искази доведени у везу са одбранама окривљених или релевантним чињеницама у поступку и осталим доказима, тако да је оцена исказа сведока у већем делу изостављена и нејасна, те у пресуди нема разлога о одлучним чињеницама, како се то основано наводи жалбом Тужиоца за организовани криминал.

Суд је чињенично стање утврдио углавном на основу анализе телефонских разговора, а при томе је анализирао само делове телефонских разговора, док неке разговоре уопште није ценио, нити их је повезао са осталим доказима, посебно са одбранама окривљених, с обзиром на хронологију ових разговора, па су основани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да у ожалбеној пресуди суд није изнео анализу свих телефонских разговора који су битни за утврђивање чињеничног стања.

Што се тиче кривичноправних радњи окривљеног АА1 које су предузете у вези са догађајима од 21.12.2015. године и 23.12.2015. године, првостепени суд закључује да Тужилаштво за организовани криминал није доказало да су се дана 21.12.2015. године у кутијама које је окривљени АА4 довезао у свом аутомобилу до апотеке окривљеног АА5, након чега су исте преузели окривљени АА3 и АА2, налазиле таблете и препарати који садрже психоактивне контролисане супстанце, који су проглашени за опојне дроге, већ тврдња Тужилаштва за организовани криминал да се у спорним кутијама налазила опојна дрога, односно препарати који су проглашени за опојне дроге је остала на нивоу претпоставке, која није доказана ниједним предложеним и изведеним доказима, па првостепени суд закључује да ничим није доказано да су окривљени АА2 и окривљени АА3 спорне кутије одвезли у АН у тазбину окривљеног АА2, а самим тим ни да је окривљени АА1 дана 23.12.2016. године пребацио наведене таблете и препарате које садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге. Суд даље закључује да код окривљеног АА1 у погледу кривичних дела која су му стављена на терет није пронађено ни одузето ништа недозвољено, ни таблете и препарати који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, па за првостепени суд остаје непознаница зашто је окривљени АА1, према наводима оптужнице, тек после годину дана колима пребацио таблете и препарате које садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге из АН у НД, у такозвани “штек стан” и на основу чега ТОК тврди да су то исте оне супстанце које су се налазиле у кутијама дана 21.12.2015. године, обзиром да ни 21.12.2015. године, ни 23.12.2016. године од окривљеног није одузето ништа што би евентуално могло да буде предмет упоређивања.

По оцени овог суда, овакав закључак се за сада не може прихватити. Наиме, првостепени суд свој закључак да Тужилац за организовани криминал није доказао тврдње из оптужнице заснива на одбранама окривљених, њиховим телефонским разговорима у периоду од 04.12.2015. године до 23.12.2015. године, а не и на разговорима окривљених након 23.12.2015. године и на фотографијама које постоје у мобилним телефонима окривљених. У том смислу, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да у извођењу својих чињеничних закључака, телефонску комуникацију окривљених суд није посматрао у целини, већ је извео закључке из сваког разговора појединачно, а ако се разговори повежу хронолошки, они представљају целину, обзиром на њихов континуитет, интензитет и садржину. Такође, ТОК у жалби основано истиче да су и закључци првостепеног суда везани за анализу фотографија које су се налазиле у телефонима окривљених нејасни, јер суд ове фотографије такође посматра изоловано, не доводећи их у везу са осталим доказима, посебно са одбранама окривљених, због чега су у пресуди изостали разлози о одлучним чињеницама. Дакле, првостепени суд није извршио анализу одбрана окривљених, упоређивањем тих одбрана међусобно, али и са осталим изведеним доказима, нити је вршио упоређивање изведених доказа и упоређивање и оцену контрадикторних доказа, те их повезао са телефонским комуникацијама и са фотографијама које су се налазиле у телефонима окривљених. У том смислу, имајући у виду да су окривљени АА2, АА3, АА4 и АА5 у својим одбранама тврдили да се у кутијама нису налазиле таблете и препарати који садрже психоактивне контролисане супстанце који су проглашени за опојне дроге, већ да се ради о роби фирме “ДЕ” која је у власништву супруге окривљеног АА2 и којој је истицао рок трајања, то првостепени суд није повезао ове одбране са пословном документацијом о међусобној пословној сарадњи предузећа “ЗА” из СА и “ДЕ” из НД за 2014. и 2015. годину, чиме је непотпуно утврдио чињенично стање и у односу на овај догађај није ценио и повезао све доказе.

У односу на тврдњу првостепеног суда наведену на странама 105 и 113 образложења пресуде да је у чињеничном опису оптужнице ТОК наведено да је окривљени АА1, поступајући по налозима окривљеног АА2, дана 23.12.2016. године пребацио таблете и препарате који садрже психоактивне и контролисане супстанце које су проглашене за опојне дроге из АН у штек стан у НД, основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да се овде ради о очигледној омашци у писању у оптужници (lapsus calami), јер су радње окривљених у оптужници хронолошки описане, па тако након радњи из децембра 2015. године следи чињенични опис инкриминисаних радњи од 15.03.2016. године, 24.03.2016. године и 19.04.2016. године, те је омашка у писању очигледна и јасно је да се ради о датуму 23.12.2015. године, због чега су овакви закључци првостeпеног суда нејасни и неразумљиви.

Надаље, првостепени суд анализира разговоре од 21.12.2015. године, 22.12.2015. године, 23.12.2015. године, па закључује да из садржине наведених разговора не произилази да је окривљени АА1 пренео кутије са психоактивним контролисаним супстанцама из АН у “штек стан” у НД, нити је познато шта кутије садрже, нити где и у коју канцеларију их је однео. Међутим, ако се разговори од 04.12.2015. године у 17:48:49 часова, 16.12.2015. године у 11:48:42 часова, 21.12.2015. године у 15:05:43 часова, 21.12.2015. године у 16:42:22 часа, 21.12.2015. године у 16:56:09 часова, 21.12.2015. године у 17:31:14 часова, 21.12.2015. године у 22:59:17 часова, те 22.12.2015. године у 18:55:21 часова, које је првостепени суд навео у образложењу пресуде, међусобно повежу и доведу у везу са осталим изведеним доказима, то је нејасан закључак првостепеног суда.

Такође је нејасан закључак првостепеног суда у односу на телефонску комуникацију која је остварена дана 22.12.2015. године у 18:55:21 часова између АА2 и окривљеног АА1, где окривљени АА2 каже: “Е, а морам скокнути до СА, овај, али немој ми заспати. Кад се вратим надам се да нећу задржавати тамо, до десетке ћу се вратити, 11”, АА1: “Важи”, АА2: “Да се видимо на минут-два, зваћу те ја”, АА1: “Важи, цимни ме кад буде оно, фри”, АА2: “Ајд”, АА1: “Стрчаћу ја доле, ајде”, АА2: “Ајде, ајде, ћао”, затим телефонска комуникација дана 23.12.2015. године у 17:35:34 часова, између АА1, који је позвао АА2: АА2: “Молим”, АА1: “Е, јеси још у БИГ-у”, АА2: “Не, не, отишао сам”, АА1: “А отишао си”, АА2: “Аха”, АА1: “Па ништа, ја ти не реко` овај, нисам ја ни строго уопште данас да скокнем тамо, не гори то, сутра да даш”, АА2: “Ма јок, ма сутра може да”, АА1: “Важи, важи”, АА2: “Важи ајде”, АА1: “Ништа, ајде видимо се”, АА2: “Понеси оне кутије у канцеларију кад будеш само”, АА1: “Да, да, да, да”, АА2: “Важи, ајде ћао”, АА1: “Ајде”. Такође, разговор од 23.12.2015. године у 13:45:35 часова, између АА2 и АА1: АА2: “Е брате шта радиш”, АА1: “Ништа, ево ту сам у граду”, АА2: “Па јел се возиш негде, или”, АА1: “Да, овде, шта, да одем, јел завршио?”, АА2: “Па није, него мислио сам можда да се провозаш, некад они зову, некад не зову, у пичку, али промени, понеси 9.000,00 динара да платиш ако је готово”, АА1: “Добро, добро, ево сад ћу отићи да заменим, па отићу”, АА2: “Па да, провозај се, онда ћемо, јел некад ме зову, некад не, већ други дан, обично”, АА1: “Није фрка, отићи ћу, ево сад одмах”, АА2: “Ајде јави ми само да знам шта, како”, АА1: “Оћу, оћу, ајд” и разговор од 23.12.2015. године у 13:59:06 часова, када АА1 прима СМС поруку од пошиљаоца АА2 “Готово је, узео сам”. По оцени овог суда, наведене разговоре првостепени суд је ценио изоловано и самостално и није их довео у везу са другим изведеним доказима, како се то основано наводи жалбом Тужиоца за организовани криминал, нити са преосталим разговорима окривљених, због чега је чињенично стање у побијаној пресуди непотпуно утврђено, а закључак првостепеног суда је нејасан и неразумљив.

У вези с тим, првостепени суд не цени разговор од 07.04.2016. године у 09:32:23 када АА1 позива своју супругу АС коју пита да ли је јавила АА5, а она му одговара да је заборавила и да ће га одмах звати. Истог дана у 09:33:19 АС позива окривљеног АА5 коме говори “Пренето ми је, овако ми је речено, болестан кад оздрави јавиће ти се, а јасно ти је зашто, опасно је, ништа не зовеш, не јављаш се, кад се среди чућете се”, а АА5 одговара: “Добро, ја сам му слао поруке, мислим ништа нисам писао у порукама, имао сам неку комбинацију”, АС даље наставља: “Добро је да ниси, зато што је један баш овде у нашој земљи пао са свим пакованим”, а АА5 одговара: “Добро је да није овај”. У наставку разговора АС каже: “Има томе већ 7 дана, да тај истражује преко својих веза шта овај прича, ваљда му не зна име, ал зна опис”, а АА5 одговара “Јој само да нема неки проблем”, а АС каже: “Ваљда ће се извући. Ово у “ДЕ” дај да се очисти, мораћемо сад, ту где смо ми био је и он, у истом месту смо, у истом стану, па смо пола пола, треба то иселити напоље”, на шта АА5 одговара: “Све, тако је, тако је АС моја”. Дана 08.04.2016. године у 11:46:12 окривљени АА2 позива своју супругу СС1 којој говори “Питај АС јел јавила да сам болестан", а она каже: “Јесте, јавила је, сад ми је испричала и тек му је сад јасно”.

Основани су наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да првостепени суд овај разговор није повезао са осталим изведеним доказима, јер ако се анализира овај разговор у вези са осталим доказима, одбранама окривљених, са стварима које су одузете од окривљеног АА6 и осталом телефонском комуникацијом окривљених, нејасан је закључак првостепеног суда да је једини држалац стана у НД на адреси ВБ окривљени АА2.

Када је реч о кривичноправним радњама окривљених које су предузете непосредно пре и у току догађаја од 15.03.2016. године и 24.03.2016. године, где се окривљеном АА1 ставља на терет да је по налогу АА2 да пронађе возача који ће извршити превоз таблета и препарата, који садрже супстанце које су проглашене за опојне дроге до Краљевине Шведске, пронашао возача окривљеног АА6, суд своје закључке заснива искључиво на телефонским разговорима окривљених од 07.04.2016. године до 12.04.2016. године и њиховој одбрани, а изоставио је и није ценио бројне разговоре окривљених који су настали пре и током ових догађаја и не наводи их у образложењу пресуде, а разговоре које анализира опет посматра изоловано и самостално, не доводећи их у везу, како међусобно, тако и са другим доказима изведеним на главном претресу. Тако је суд пропустио да изнесе садржину и анализу телефонских разговора и СМС порука АА5, АА4 и АА2 и АА1 од 25.01.2016. године, 09.02.2016. године у 15:52:52 часова, 17.02.2016. године у 12:59:13 часова, 05.03.2016. године у 22:01:33 часова, 15.03.2016. године у 18:26:28 часова, у 18:29:52 часова и 18:33:45 часова, 22.03.2016. године у 15:57:58 часова и 24.03.2016. године у 20:10:24 часова, па су основани наводи жалбе Тужиоца за организовани криминал да суд није утврдио све релевантне чињенице.
 
Наведене разговоре првостепени суд је пропустио да анализира и да их доведе у везу са осталим доказима, посебно са робом која је одузета од окривљеног АА6, због чега се за сада не може прихватити закључак првостепеног суда, јер није потпуно утврдио чињенично стање.

Како је првостепени суд пропустио да утврди чињенице важне за доношење пресуде, пропустио је да изведе све доказе који су неопходни за потпуно и правилно утврђивање чињеничног стања, да изврши садржајну и суштинску анализу и оцену релевантних доказа, да међусобно повеже доказе и провери наводе одбране извођењем других доказа, на основу чега би могао да утврди одлучне чињенице, то је било нужно укинути побијану пресуду, како би првостепени суд у поновном поступку отклонио битне повреде одредаба кривичног поступка, на које му је напред указано и донео правилну и на закону засновану одлуку у овој кривично-правној ствари.

У поновном поступку првостепени суд ће поступити по примедбама овог суда, отклонити повреде на које је указано овим решењем, на поуздан и јасан начин утврдити све одлучне чињенице које су битне за утврђивање чињеничног стања, те ће брижљивом и правилном оценом свих доказа правилно и у потпуности утврдити чињенично стање, а за своје ставове дати јасне и недвосмислене разлоге, дајући нарочито оцену веродостојности противречних доказа, након чега ће моћи да донесе правилну и на закону засновану одлуку, за коју ће дати јасне и недвосмислене разлоге, при томе имајући у виду и остале примедбе на које се у изјављеној жалби Тужиоца за организовани криминал указује.

Са свега напред изложеног, а на основу одредбе члана 458 Законика о кривичном поступку, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар       Председник већа-судиja
Ирена Јушковић,с.р.      Зоран Савић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)