Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.07.2019.

Кж По1 Пои 7/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж-По1-Пои 7/19
09.07.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за организовани криминал, у већу састављеном од судије Драгана Ћесаровића, председника већа и судија Наде Зец и мр Сретка Јанковића, чланова већа, уз учешће саветника Гордане Ивковић, као записничара, у поступку привременог одузимања имовине проистекле из кривичног дела према власнику окривљеном АА и трећим лицима ББ и АА1, одлучујући о жалби окривљеног власника АА и жалби браниоца окривљеног власника АА, адвоката др АБ, изјављених против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.бр. 5/18, К.По1.бр. 127/17 од 30.01.2019. године, након рочишта одржаног у смислу одредбе члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, у присуству окривљеног власника АА и његовог браниоца адвоката др АБ, те заменика јавног тужиоца Тужилаштва за организовани криминал Драгослава Марковића и трећег лица АА1, те одсуству уредно обавештеног трећег лица ББ, дана 09.07.2019. године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

  ОДБИЈАЈУ СЕ као неосноване жалба окривљеног власника АА и жалба његовог браниоца адвоката др АБ, изјављене против решења Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.бр. 5/18, К.По1.бр. 127/17 од 30.01.2019. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал Пои.По1.бр. 5/18, К.По1.бр. 127/17 од 30.01.2019. године усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал Оик.С.бр. 3/17 од 17.05.2019. године за привремено одузимање имовине, па је привремено одузета имовина проистекла из кривичног дела и то од оптуженог АА породична стамбена зграда _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), од трећег лица ББ је привремено одузет стан _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), а од трећег лица АА1 је привремено одузета имовина пословни простор у приземљу стамбено пословне зграде _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем). Одлучено је да ће привремено одузимање имовине трајати најдуже до доношења одлуке о захтеву за трајно одузимање имовине с тим што је суд до подношења захтева за трајно одузимање имовине дужан да најмање једном годишње преиспита одлуку о привременом одузимању имовине. Одузетом имовином ће управљати Дирекција за управљање одузетом имовином, а жалба не спречава Дирекцију да поступа у складу са одредбама члана 46 и 52а Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Власници привремено одузетих непокретности су поучени о праву првенственог закључивања уговора закупа по тржишним условима са Дирекцијом за управљање одузетом имовином.

Против овог решења благовремено жалбе су изјавили:

-окривљени власник АА, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду Посебно одељење за организовани криминал ожалбено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање;

-бранилац окривљеног власника АА адвокат др АБ, због битних повреда одредаба кривичног поступка, повреде кривичног закона, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји жалбу, преиначи решење тако што ће предлог Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине одбити као неоснован или да првостепено решење укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, је одржао рочиште у смислу члана 30 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, у присуству окривљеног власника АА и његовог браниоца адвоката АБ, те заменика Тужилаштва за организовани криминал Драгослава Марковића, трећег лица АА1 и у одсуству уредно обавештеног трећег лица власника ББ, за кога је присутни бранилац окирвљеног изјавио да је на годишњем одмору у иностранству, на коме је размотрио списе заједно са побијаним решењем и изјављеним жалбама, решење је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у жалбама, па је након оцене жалбених навода и предлога, а имајући у виду и наводе окривљеног, браниоца и Тужилаштва за организовани криминал, нашао:

Жалбе су неосноване.

Према налажењу Апелационог суда у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, правилно је првостепени суд закључио да су у конкретном случају испуњени сви услови из члана 25 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама, нужни за доношење решења о привременом одузимању имовине.

Најпре, окривљени АА је основано сумњив да је извршио кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела из члана 346 став 2 КЗ и кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 4 у вези става 1 КЗ за које се терети оптужницом Тужилаштва за организовани криминал Кто.бр. 85/17 од 21.09.2017. године, односно окривљени је основано сумњив да је извршио кривично дело из члана 2 тачка 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела са изменама и допунама.

Надаље, правилно првостепени суд закључује да постоји несразмера између висине законитих прихода окривљеног власника АА и трећих лица власника ББ и АА1, и вредности имовине која је привремено од њих одузета. Неиме, правилан је закључак првостепеног суда да предметна имовина нема покриће у законитим приходима окривљеног власника и трећих лица, при чему суду нису пружени докази да је реч о имовини стеченој средствима до којих се дошло каквим доброчиним послом, па постоји основана сумња да је реч о имовини проистеклој из кривичног дела.

Према налажењу овог суда, правилно првостепени суд закључује да су наводи окривљеног-власника АА и његове супруге, сведока СС, као и наводи трећих лица АА1, оца окривљеног и ББ, о томе да је имовина која је од њих привремено одузета, стечена легалним приходима, за суд неприхватљиви, будући да за такве наводе нису пружени поуздани докази, при чему је, насупрот томе, тужилац пружио доказе и то јавне исправе о законитим приходима који су у наведеном периоду стицањем предметне имовине остварили окривљени-власник АА, његова супруга СС и њихова пунолетна деца која са њима живе у заједничком домаћинству, као и родитељи окривљеног - треће лице АА1 и његова супруга АА2, као и треће лице ББ, а чија висина је вишеструко мања од вредности стечене имовине.

Уколико се притом има у виду да је реч о имовини велике вредности, те да постоје разлози који оправдавају потребу за њено привремено одузимање, а који се састоје у чињеници да се окривљеном ставља на терет извршење два кривична дела, а за једно од њих је прописана казна затвора у трајању од најмање десет година, а које чињенице објективно и значајно могу утицати на окривљеног као власника предметне имовине, те трећих лица – његовог оца власника АА1 и трећег лица ББ, да до доношења коначне одлуке суда о одузимању имовине располажу истом на прикривен начин лично или преко овлашћеног лица, и тако отежају или онемогуће њено касније одузимање, то према ставу овог суда, а следом свега реченог, првостепени суд, супротно наводима изјављених жалби окривљеног и његовог браниоца, правилно закључује да је имовину од окривљеног-власника АА и трећих лица – његовог оца АА1 и ББ нужно привремено одузети, а за своју одлуку је дао јасне и логичне разлоге које у свему прихвата и овај суд.

Жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца, те усмених речи окривљеног и његовог браниоца на рочишту одржаним пред овим судом, се споре најпре чињенични, а затим и правни закључци првостепеног суда, тезом о томе да имовина која се у овом поступку привремено одузима, јесте стечена легалним приходима окривљеног, његове супруге и оца АА1, инсистира се на исправама којима се доказују легални приходи окривљеног АА и трећег лица АА1, а затим се понављају наводи из првостепеног поступка и спори се процењена вредност куће _ те наводи да је она грађена у селу у близини Београда, без струје, канализације, пута и водовода, на ливади и да 2003. године није вредела ни 50.000 евра, а затим се истиче теза одбране да привремено одузимање имовине у конкретном случају није нужно јер већ постоји мера забране располагања наведеном имовином, па се она ни на који начин не може отуђити, нити се са њом може располагати.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал, је цитиране наводе жалбе оценио као неосноване. Ово због тога што је правилно првостепени суд из писаних доказа које је Тужилаштво прикупило, најпре утврдио висину законито стечених прихода окривљеног и чланова његове породицце па је тако закључио да окривљени АА према подацима Републичког фонда за ПИО нема регистроване приходе до 2007. године, при чему је у периоду од 2007. до 2014. године остварио укупан нето приход од 37.989 евра, а према подацима Пореске управе од 38.092 евра, док је његова супруга СС у периоду од 1992. године, када је ступила у брак са окривљеним, закључно са 2014. годином, остварила приход у износу од 2.319.640,62 динара, док је према подацима Пореске управе у том периоду остварила приход у укупном износу од 1.973.289,00 динара, при чему висина њених прихода остварених до 2003. године, када је легализована кућа у Јајинцима, износи 107.554,54 динара. Њихова ћерка АА3 је остварила приходе почев од 2013. године, закључно са 2014. годином, у износу од 205.425,96 динара, син АА4 није остваривао приходе, а треће лице АА1, отац окривљеног АА је, у периоду од 1973. до 1981. године остварио укупан приход од 276.660,00 динара, а у 1985. и 1986. години зараду у износу од 2.606.813,00 динара, при чему он није корисник старосне пензије, док његова супруга АА2 законске приходе није остваривала, нити је остваривала право на старосну пензију.

Ценећи висину законито стечених прихода ових лица који су до 2003. године, када је поднет захтев за легализацију пословно-стамбеног објекта у Јајинцима, укупно износили 2.991.027,54 динара, а у периоду закључно са 2014. годином, када је купљен стан _ и пословни простор у _, те путничко моторно возило “Мерцедес”, према подацима РФ ПИО Фонда износили укупно 8.162.686,98 динара, то ценећи притом трошкове живота које је породица окривљеног АА, заједно са његовом супругом и двоје деце, те трошкове живота његовог оца АА1 и његове супруге нужно постојали, те чињеницу да из дописа Пореске управе – Филијале Вождовац од 20.03.2018. године произилази да је тржишна вредност породичне стамбене зграде и грађевинског земљишта на коме се она налази у _, све у власништво окривљеног АА, у 2003. години када је легализована, према процени Пореске управе Републике Србије износила укупно око 9.731.075,38 динара, односно 157.946,36 евра, да је вредност стана на Златибору 52.000 евра, а да “Мерцедес” кошта 2.858.000,00 динара без ПДВ-а, а пословни простор у _ 9.000 евра, то следом свега реченог, према налажењу овог суда, а супротно цитираним жалбеним наводима окривљеног и његовог браниоца, правилно првостепени суд закључује да постоји очигледна несразмера између законитих прихода окривљеног, његове супруге и деце, оца и мајке и вредности стечене имовине.

Према налажењу овог суда, правилно првостепени суд закључује да нису достављени докази на основу којих би суд са потребним степеном извесности могао закључити да су окривљени и чланови његове породице остварили приходе у висини која премашује напред наведену висину прихода и вредност имовине, будући да то не произилази најпре из доказа достављених од стрене Републички фонд за ПИО, као ни из доказа које је суду доставила одбрана, а на којима се сада посебно инсистира у изјављеној жалби браниоца окривљеног. Наиме, из доказа одбрене утврђено је да је окривљени АА обављао аутопревозничку делатност од 01.04.1992. године до 31.12.2005. године и да је плаћао порез као аутопревозник, али код чињенице да не постоје било какви други докази из којих би се могло закључити да је он као аутопревозник у овом периоду остваривао приходе, у вези са чињеницом да из јавних исправа произилази да таквих прихода није било, при чему су изостали и прецизни наводи окривљеног о евентуалној висини тих прихода, то правилно првостепени суд закључује да се оваквим доказима неосновано спори закључак првостепеног суда о висини законитих прихода остварених од стране окривљеног.

Такође, из доказа одбрене произилази да је предузеће чији је сувласник био окривљени АА - “Vidra shoes” јесте остварило добит у пословању, али како из извештај Агенције за привредне регистре Републике Србије, који је такође доставио бранилац окривљеног, произилази да је добит овог предузећа остала нерасподељена, ценићи при том и то да је на име остварене укупне добити овог предузећа за три године утврђен износ од 69.000,00 динара, то се и према ставу овог суда, предменим доказима не указује на то да је окривљени АА заједно са осталим приходима, на законит начин у периоду пре и за време стицања предметне имовине зарађивао новчана средства којима би оправдао њено стицање, а имајући у виду да вредност стечене имовине вишеструко превазилази висину остварене добити предузећу “Vidra shoes”.

Жалбени наводи браниоца окривљеног којима се спори висина процењене вредности куће у Јајинцима, оцењени су као без утицаја на другачију одлуку суда у овој кривично-правној ствари, будући да је правилно првостепени суд утврдио да је наведена вредност у износу од 157.946 евра процењена од стране државних органа у поступку спроведеном у оквиру њихове надлежности и на основу јавних исправа чију веродостојност, аутентичност и садржину странке током поступка нису оспоравале, при чему правилно првостепени суд закључује и то да странке током поступка нису пружиле било какве доказе да је вредност куће износила мање од процењеног износа.

Дакле, и према ставу овог суда, правилан је закључак првостепеног суда о томе да на основу достављених просечних тржишних вредности породичне стамбене зграде и грађевинског земљишта у 2003. години, произилази да је _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), , власништво АА, у моменту њене легализације износила око 150.493,51 евра, рачунајући по најнижем средњем курсу за 2003. годину, а просечна тржишна вредност грађевинског земљишта је износила око 7.452,85 евра, рачунајући по најнижем курсу за 2003. годину, а другачији наводи изјављених жалби су оцењени као неосновани.

Следом свега реченог, према налажењу Посебног одељења Апелационог суда у Београду, првостепени суд је донео правилну и на закону засновану одлуку, за коју је дао јасне и логичне разлоге, који цитираним жалбеним наводима нису основано доведени у питање, због чега је донета одлука као у диспозитиву, на основу одредби члана 467 став 4 ЗКП-а.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Гордана Ивковић с.р.     Драган Ћесаровић с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)