Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
27.09.2019.

Кж-По1-Пои 11/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Посебно одељење
Кж-По1-Пои 11/19
27.09.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, Посебно одељење за организовани криминал, у већу састављеном од судија Наде Зец, председника већа, Милимира Лукића и мр Сретка Јанковића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Мирјане Новић, као записничара, у кривичном поступку против окривљеног АА и др, одлучујући о жалби браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвоката АБ, изјављеној против решења Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 5/19 од 21.06.2019. године, након одржаног рочишта дана 27.09.2019. године, у одсуству уредно обавештеног заменика Тужилаштва за организовани криминал Драгослава Марковића, а у присуству окривљеног АА и трећих лица АА1 и АА2 и адвоката АБ, након већања и гласања, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

Уважава се жалба браниоца окривљеног АА и пуномоћника трећих лица АА1, АА3 и АА2, адвоката АБ, па се ПРЕИНЧАВА решење Вишег суда у Београду, Посебног одељења за организовани криминал Пои-По1.бр. 5/19 од 21.06.2019. године, тако што се ОДБИЈА захтев Тужилаштва за организовани криминал за привремено одузимање имовине ОИК.бр. 21/17, да се од окривљеног АА привремено одузме _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), да се трећем лицу АА2 привремену одузму новчана средства у износу од 6.190 евра на рачуну број _ код “Комерцијалне банке”.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем, применом одредбе члана 25 став 1 и члана 26 став 1 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, усвојен је захтев Тужилаштва за организовани криминал ОИК. 21/17 од 14.01.2019. године за привремено одузимање имовине, па је привремено одузето од окривљеног АА _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), од трећег лица АА3 (сина од окривљеног АА) новчана средства _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем), и од трећег лица АА2 (сина окривљеног АА) новчана средства _ (подаци о привремено одузетој имовини са њеним детаљним прецизирањем). Одлучено је да привремено одузимање имовине у складу са чланом 34 став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела траје најдуже док суд не одлучи о захтеву за трајно одузимање имовине, стим што у складу са чланом 34 став 3 истог закона суд најмање једном годишње по службеној дужности преиспитује донету одлуку и у оправданим случајевима ту одлуку може укинути или је заменити мером забране располагања привремено одузетом имовином при чему ће имовином у складу са чланом 9 истог закона управљати Дирекција за управљање одузетом имовином.

Против наведеног решења жалбу је изјавио бранилац окривљеног АА и пуномоћник трећих лица АА1, АА2 и АА3, адвокат АБ, због битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да другостепени суд одбије као неоснован захтев за привремено одузимање имовине Тужилаштва за организовани криминал ОИК. 21/17 од 14.01.2019. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење, је одржао рочиште у одсуству уредно обавештеног Тужиоца за организовани криминал Драгослава Марковића, а у присуству окривљеног АА, трећег лица АА1 и АА2, као и браниоца адвоката АБ, на ком је размотрио списе, испитао побијано решење у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП.

У побијаном решењу првостепени суд наводи да је анализом доказа који су достављени од стране Тужилаштва за организовани криминал појединачно и у међусобној повезаности доводећи их у везу са доказима достављеним од стране пуномоћника окривљеног – власника и трећих лица, ценио, исте, непристрасно са једнаком пажњом, те нашао да предметна имовина нема покриће у законитим приходима окривљеног-власника и трећих лица. Првостепени суд на странама 17, 18 и 19 образложења решења наводи да је ценио имовину окривљеног и трећег лица АА1, потом висину законитих прихода окривљеног и трећих лица, висину девизне штедње на рачунима окривљеног и трећих лица, чињеницу да је окривљени подизао кредите, као и потрошачку корпу, те нашао да постоји очигледна несразмера између вредности имовине и законито стечених прихода. У побијаном решењу првостепени суд је на страни 20 навео да је ценио и писане изјаве СС, СС1 и СС2, као и СС3 које су оверене од стране јавног бележника, али да истима није поклонио веру јер су у супротности са изведеним доказима, те је нашао да су наведене изјаве срачунате на помоћ окривљеном и трећим лицима да сачувају имовину за коју нису пружили доказ да су је стекли законитим приходима, односно да предметну имовину суд не одузме.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је на рочишту одржаном дана 08.05.2019. године, а поводом одлучивања о жалби браниоца и пуномоћника трећих лица адвоката АБ саслушао сведоке СС, СС1, СС2 и СС3. Сведок СС у свом исказу је навела да када се овде окривљени АА оженио, њен супруг и она су му дали по 10.000 марака као поклон, а потоме су АА дали 80.000 марака као удео у кући која се налази у Младеновцу, како би та кућа остала млађем сину. Сведок СС1 је у свом исказу навела да је као свадбени поклон поклонила својој ћерки 10.000 марака, као и њен супруг, да јој је брат поклонио 5.000 марака, а њен отац (деда трећег лица АА1) поклонио је 10.000 марака, што ће рећи да је само као свадбени поклон од породице добила 35.000 марака. Сведок је такође навела да када се АА1 (њена ћерка) породила и добила сина Огњена њен отац је АА1 дао 10.000 марака на руке, као и 2000-те године када су се уселили у стан. Сведок СС2 је у свом исказу навео да је АА2 као свадбени поклон дао 10.000 марака што је учинила и његова супруга, као и да је АА1 купио стан у Младеновцу који је платио 40.000 марака. Такође је сведок навео да је по рођењу унука дао својој ћерки по 10.000 марака. Сведок СС3 је у свом исказу навела да није у родбинским односима са АА и АА1, да су пријатељи више од 13 година и да је 2011. или 2012. године позајмила АА и АА1 износ од 55.000 евра како би то уплатили као депозит за подизање кредита код одређене банке који новац су јој вратили 2014. године.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је анализирао стање у списима предмета, исказ окривљеног власника АА, исказ трећих лица АА1 и АА2, исказе испитаних сведока у овом поступку, као и писане доказе – увид у уговор о купопродаји непокретности, уговор о закупу, увид у промет по рачуну АА1, увид у промет по рачуну АА, изводе из банке, као и друге писане доказе, те нашао да када је реч о односу прихода и расхода окривљеног АА и трећих лица уопште не може да се говори о очигледној несразмери.

Из списа предмета – према подацима РФ ПИО произлази да је АА у периоду од 2003. до 2017. године остварио приходе по основу зараде укупно 6.310.123,71 динара, а према подацима Пореске управе за период од 2003. до 2017. године укупне приходе из и ван радног односа укупно 10.218.185,83 динара, а да је АА1 према подацима РФ ПИО остварила приходе по основу зараде у периоду од 2003. до 2017. године укупно 6.028.436,59 динара, а према подацима Пореске управе за период од 2003. до 2017. године укупне приходе из и ван радног односа укупно 12.974.037,96 динара. Такође, из списа предмета произлази да је АА1 у “Banca Intesa” у периоду од 2006. до 2018. године поседовала 12 девизних рачуна, да је дана 25.12.2006. године положила новац у износу од 40.000 еура, који новац је сукцесивно подизан током 2007. године, те да је дана 25.12.2009. године положила новац у износу од 30.000 еура, који је подигла 2010. године, те да је и накнадно подизала и уплаћивала новац на рачуне различитих банака. Такође, из списа предмета произлази да је окривљени АА подизао кредите код “Комерцијалне банке”, те да износ свих кредита који су му одобрени у посматраном периоду од 2012. до 2016. године чини суму од 23.081.717,50 динара.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је приликом доношења одлуке анализирао исказе сведока који су саслушани пред овим судом и истима поклонио веру, налазећи да су искази убедљиви и јасни. По оцени овог суда саслушани сведоци су поткрепили наводе окривљеног АА и трећег лица АА1 везано за наследства, као и за добијање поклона приликом свадбе и рођења деце, те је по мишљењу овог суда животно да други писани доказ о таквим чињеницама ни окривљени нити треће лице суду нису могли бити презентовани.

Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је мишљења да је неспорно утврђена и чињеница да су окривљени и треће лице АА1 остваривали и приходе од издавања пословног простора у Младеновцу, као и да је треће лице АА1 стекла одређене приходе по основу издавања у закуп локала у Смедеревској Паланци.

Приликом оцене питања да ли су испуњени законски разлози да се окривљеном и трећим лицима привремено одузме имовина како је то Тужилац тражио, а које питање је кључно постављено у овом кривичном поступку, неопходно је да се има у виду да је примена института одузимања имовине проистекле из кривичног дела оправдана искључиво у оним случајевима у којима је реч о очигледној несразмери, дакле несразмери која је “на први поглед видљива сваком разумном грађанину”, али не и када је реч о евентуалној незнатној несразмери коју је могуће детектовати тек након обављања прецизних рачунских операција. Дакле, потребно је и од посебног је значаја за доношење правилне одлуке по овом питању однос укупних прихода и укупних расхода, као и њихова општа пропорција. Да би се одређеном лицу привремено одузела имовина није довољно да се утврди одређена несразмера између расхода и прихода, већ је неопходно да постоји очигледна несразмера.

Аналазирајући све изведене доказе и доводећи их у међусобну везу, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал налази да у конкретној ситуацији није доказано постојање очигледне несразмере између свих законито стечених прихода окривљеног и трећих лица у описаном периоду и вредности имовине која је предмет захтева јавног тужиоца за привремено одузимање. Другим речима, стављајући у однос новчане износе на банкарским рачунима и вредности непокретности, са једне стране који су наведени од стране јавног тужиоца и свих означених законитих прихода окривљеног и трећих лица са друге стране, и како оних стечених по основу зараде, тако и законитих прихода који нису евидентирани код надлежног органа, као и поклона, уз уважавање процењених расхода на страни окривљеног и трећих лица, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је нашао да није доказано постојање несразмере између вредности имовине која је предмет захтева за одузимање и стварних законитих прихода окривљеног и трећих лица, те да нема доказа да је таква несразмера очигледна.

Имајући у виду све напред изнето, те да се основано жалбом браниоца окривљеног и пуномоћника трећих лица указује на битне повреде одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је мишљења да у конкретном случају није доказано постојање услова из члана 25 став 1 тачка 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, то јест није доказано да постоји основана сумња да је имовина власника проистекла из кривичног дела, односно да је у очигледној несразмери са законитим приходима.

Имајући у виду све напред изнето, Апелациони суд у Београду, Посебно одељење за организовани криминал је донео одлуку као у изреци решења, а применом одредбе члана 33 и члана 25 став 2 тачка 4 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела у вези са чланом 467 став 4 ЗКП.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Мирјана Новић,с.р.      Нада Зец,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)