Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2019.

Кж1 По3 19/2019

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж1 По3 19/2019
03.12.2019. године
Београд


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судије Наде Хаџи-Перић, председника већа, судија Драгана Ћесаровића и Миленка Цвијовића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Браниславе Муњић, као записничара, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду К.По3.бр.4/19 од 11.09.2019.године, у седници већа одржаној дана 03. децембра 2019.године, већином гласова, донео је


П Р Е С У Д У

Усвајањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, ПРЕИНАЧАВА СЕ пресуда Вишег суда у Београду К.По3.бр.4/19 од 11.09.2019.године, у погледу одлуке о кривичној санкцији, тако што Апелациони суд у Београду окривљеног АА, за кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 43, 45, 54 и 63 Кривичног законика, ОСУЂУЈЕ на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, у коју казну му се урачунава и време проведено у притвору од 02.12.2017.године, када је лишен слободе, па до 29.12.2017.године, када му је притвор укинут, а на основу члана 7 став 1 и 2 Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, према окривљеном АА, после издржане казне затвора, спровешће се следеће посебне мере: 1) обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција; 2) забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и слично); 3) обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа; 4) обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места; 5) обавезно обавештавање о путовању у иностранство, које мере се спроводе најдуже 20 (двадесет) година после извршене казне затвора, при чему је окривљени дужан да се у року од три дана од дана извршења наведене казне затвора, лично јави надлежном поверенику.


О б р а з л о ж е њ е
 
Пресудом Вишег суда у Београду К.По3.бр.4/19 од 11.09.2019.године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 КЗ и изречена му је условна осуда, тако што му је утврђена казна затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одређено да се овако утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року од 2 (две) године од дана правноснажности ове пресуде не изврши ново кривично дело. На основу одредбе члана 63 Кривичног законика, окривљеном АА, у случају опозива условне осуде, у изречену казну затвора ће се урачунати време проведено у притвору, одређено решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп.По3.бр.59/17 од 04.12.2017.године, а који му се рачуна од 02.12.2017.године, па до 29.12.2017.године, када је решењем судије за претходни поступак Вишег суда у Београду Кпп.По3.бр.59/17 од 29.12.2017.године укинут. На основу члана 87 КЗ и члана 185 став 7 КЗ, према окривљеном АА изречена је мера безбедности одузимања предмета, и то једног кућишта рачунара црне боје са натписом на предњој страни “Cooler master” и налепницом са предње стране у горњем левом углу црвено-беле боје и исписаним “Key 3 spirit”. На основу члана 264 ЗКП и члана 27 став 1 и 3 Правилника о накнади трошкова у судским поступцима, окривљени АА обавезан је да на име трошкова плати суду износ од 20.000,00 динара, у корист буџета Вишег суда у Београду, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због одлуке о кривичној санкцији, са предлогом да Апелациони суд у Београду усвоји ожалбену пресуду, тако што ће окривљеном, за извршење кривичног дела приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 КЗ, изрећи ефективну казну затвора у трајању од 1 (једне) године, која је адекватна степену кривице и опасности извршеног кривичног дела, као и да се према окривљеном АА спроведу посебне мере одређене чланом 7 став 1 тачка 1, 2, 3, 4 и 5 Закона о посебним мерама за спречавање и вршење кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и то обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција, забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и слично), обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа, обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места, обавезно обавештавање о путовању у иностранство.

У одговору на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављену против пресуде Вишег суда у Београду К.По3.бр.4/19 од 11.09.2019.године, бранилац окривљеног АА, адвокат АБ, предложио је да се наведена жалба одбије као неоснована, а побијана пресуда потврди. Бранилац је замолио суд да буде позван на седницу већа.

Апелациoни јавни тужилац из Београда је, поднеском Ктж.бр.1167/19 од 08.11.2019.године, примљеним у овај суд 12.11.2019.године, предложио да Апелациoни суд у Београду усвоји жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и преиначи пресуду Вишег суда у Београду К.По3.бр.4/19 од 11.09.2019.године, тако што ће окривљеном АА изрећи казну затвора у трајању од 1 (једне) године, као и да се према окривљеном спроведу посебне мере одређене чланом 7 став 1, 2, 3, 4 и 5 Закона о посебним мерама за спречавање и вршење кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима и то обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција, забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и слично), обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа, обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места, обавезно обавештавање о путовању у иностранство.

Апелациoни суд у Београду је одржао седницу већа, о којој, сходно члану 511 ЗКП, није обавестио браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, иако је бранилац у одговору на жалбу то тражио, будући да суд није нашао да би присуство странака било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета, па је након разматрања навода и предлога из изјављене жалбе, одговора на жалбу, а имајући у виду и мишљење Апелационог јавног тужиоца из Београда, из напред цитираног поднеска, а након што је првостепену пресуду испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, сходно одредби члана 451 став 1 ЗКП, донео одлуку као у изреци пресуде.

  Наиме, испитујући првостепену пресуду у погледу одлуке о кривичној санкцији, Апелациони суд у Београду налази да је жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду основана.

Првостепени суд је, одлучујући о избору врсте и висине кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном АА, ценио све околности које су од утицаја да кривична санкција буде мања или већа, па је од олакшавајућих околности на страни окривљеног АА ценио његову ранију неосуђиваност, признање извршења кривичног дела, године живота, коректно држање пред судом, његову сарадњу током поступка, односно да је сам дао лозинку за откључавање хард-диска на коме је складиштио инкриминисани материјал, што је све допринело бржем расветљавању предметне кривично-правне ствари, затим изрежено кајање и обаћање дато суду, које је оцењено као искрено, стално запослење и редовна примања, док отежавајуће околности на страни окривљеног суд није нашао.

  Имајући у виду све напред наведене олакшавајуће околности, а у одсуству отежавајућих околности, првостепени суд је оценио да у конкретном случају има места примени одредаба члана 64, 65 и 66 КЗ о изрицању услоне осуде, па је окривљеном АА, за извршено кривично дело утврдио казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци и истовремено одредио да се утврђена казна затвора неће извршити уколико окривљени у року проверавања од 2 (две) године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело, налазећи да изречена условна осуда у свему одговара извршеном кривичном делу и окривљеном као извршиоцу и да ће не само изречена условна осуда, већ и вођење овог поступка, на њега довољно утицати да убудуће не врши кривична дела, односно да ће се на тај начин остварити сврха изрицања кривичних санкција и у погледу специјалне и генералне превенције, сходно одредбама члана 4 став 2 и 42 Кривичног законика, дакле, да ће се на окривљеног управо изреченом условном осудом утицати на жељени начин и да је условна осуда у конкретном случају адекватнија од ефективне затворске казне, која би у овом случају била престрога, с обзиром да је суд мишљења да ће и сама претња извршењем казне затвора на окривљеног у довољној мери утицати да више не врши кривична дела.

Међутим, по налажењу Апелационог суда у Београду, основано се жалбом јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, истиче да је првостепени суд приликом одлучивања о избору врсте и висине кривичне санкције, преценио значај олакшавајућих околности на страни окривљеног, као и да није у довољној мери ценио тежину извршеног кривичног дела, околности под којима је дело извршено, то јест количину материјала коју је окривљени поседовао - 43,94 гигабајта материјала порнографске садржине, слика и филмова који су настали искоришћавањем малолетних лица, посебној упорности и истрајности окривљеног у вршењу инкриминисане радње, с обзиром да је у дужем временском периоду прибављао и поседовао порнографски материјал, фотографије и видео материјал, настао искоришћавањем малолетних лица у порнографске сврхе, и да се у односу на окривљеног АА изреченом условном осудом не може остварити сврха специјалне превенције, нити сврха генералне превенције.

  Сходно напред наведеном, а при томе ценећи степен кривице окривљеног, тежину извршеног кривичног дела, јачину угрожавања заштићеног добра, личност окривљеног и његове личне прилике, Апелациони суд у Београду је, усвајањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, првостепену пресуду преиначио у погледу одлуке о казни, тако што је окривљеног АА, за кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 став 4 Кривичног законика, за које је првостепеном пресудом оглашен кривим, применом одредби члана 4, 42, 45, 54 и 63 Кривичног законика, осудио на казну затвора у трајању од 6 (шест) месеци, у коју му је урачунао и време проведено у притвору, налазећи да је овако изречена казна нужна, али и довољна мера кривично-правне заштите, и да ће се једино ефективном казном затвора, у наведеном трајању, остврити сврха кажњавања, прописана одредбом члана 42 Кривичног законика, у оквиру опште сврхе изрицања кривичних санкција из члана 4 став 2 Кривичног законика, т.ј., да ће се казном затвора у наведеном трајању на окривљеног у довољној мери утицати да убудуће не врши иста или слична кривична дела, као и на друге да не чине кривична дела.
 
Такође, како је чланом 3 Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима прописано да се овај закон примењује на учиниоце који су према малолетним лицима извршили између осталог и кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију из члана 185 Кривичног законика, то је овај суд, имајући у виду сврху Закона о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, прописану одредбом члана 2 – да се учиниоци кривичних дела против полне слободе извршених према малолетним лицима спрече да врше ова кривична дела, усвајањем жалбе тужилаштава, одредио да ће се према окривљеном АА, после издржане казне затвора, спровести следеће посебне мере: 1) обавезно јављање надлежном органу полиције и Управе за извршење кривичних санкција; 2) забрана посећивања места на којима се окупљају малолетна лица (вртићи, школе и слично); 3) обавезно посећивање професионалних саветовалишта и установа; 4) обавезно обавештавање о промени пребивалишта, боравишта или радног места; 5) обавезно обавештавање о путовању у иностранство, а које мере се спроводе најдуже 20 (двадесет) година после извршене казне затвора, при чему је, сходно члану 58 Закона о извршењу ванзаводских санкција и мера, окривљени дужан да се у року од три дана од дана извршења казне затвора на коју је осуђен, лично јави поверенику.

Из свих изнетих разлога, Апелациони суд у Београду је, на основу одредбе члана 459 став 1 Законика о кривичном поступку, донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар        Председник већа-судиja
Бранислава Муњић,с.р.      Нада Хаџи-Перић,с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)