Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.12.2019.

Кж2 2222/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 2222/19
02.12.2019. године
Београд


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судијa: Омера Хаџиомеровића, председника већа, мр Сретка Јанковића и Марка Јоцића, чланова већа, уз учешће вишег саветника Росанде Џевердановић Савковић, као записничара, у кривичном поступку против окр. АА и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1 КЗ, одлучујући о жалби јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр. 756/18 од 08.10.2019. године, у седници већа одржаној дана 02.12.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

УВАЖАВА СЕ жалба јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду, па се УКИДА решење Вишег суда у Београду К.бр. 756/18 од 08.10.2019. године, и предмет упућује првостепеном суду на даље поступање.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К.бр. 756/18 од 08.10.2019. године, издвојени су из списа, записник о претресању стана и других просторија, записник о вештачењу број 234-20464/18, потврда о привремено одузетим предметима од опт. АА и извештај о форензичком прегледу лица места у ул. аа, са фотодокументацијом Кт.бр. 2472/18, те је одређено да ће се издвојени докази, након правноснажности решења, ставити у засебан омот и чувати код судије за претходни поступак.

Против напред наведеног решења, благовремено је жалбу изјавио јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду, због погрешно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду укине решење Вишег суда у Београду К.бр. 756/18 од 08.10.2019. годин и упути предмет првостепеном суду на поновно одлучивање.

Бранилац окр. АА, адв. АБ, поднео је одговор на жалбу јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, заједно са побијаним решењем, које је испитао, у смислу одредбе члана 467 став 1 ЗКП, у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутим у жалби, па је, по оцени жалбених навода, нашао:

-жалба је основана.

Образлажући своју одлуку о издавајању из списа предмета, записника о претресању стана и других просторија, записника о вештачењу број 234-20464/18, потврде о привремено одузетим предметима од опт. АА и извештаја о форензичком прегледу лица места у ул. аа, са фотодокументацијом Кт.бр. 2472/18, првостепени суд наводи да како полиција није поднела извештај о обављеном претресу стана без наредбе суда, одмах након обављеног претреса (дана 11.10.2018. године) па ни до краја 2018. године, нити је судија могао да цени законитост проведене доказне радње, то по ставу суда чини овај доказ недозвољен. Наиме, како је доказна радња незаконито спроведена, те како садржи мањкавости које се накнадно не могу отклонити, то је, по ставу суда, овакав доказ, непосредно према начину прибављања, незаконит, јер је спроведен супротно Закону о кривичном поступку и на њему се не може заснивати судска одлука. Даље се наводи, у погледу осталих доказа и то записника о вештачењу број 234-20464/18, потврде о привремено одузетим предметима од опт. АА, извештаја о форензичком прегледу лица места у ул. аа, са фотодокументацијом Кт.бр. 2472/18, да су ови докази прибављени на основу обављеног претреса стана, што значи да су они посредно незаконити докази, а по ставу суда на незаконитом доказу се не могу прибављати други законити докази.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, изнети став првостепеног суда се не може прихватити, на шта се основано указује изјављеном жалбом јавног тужиоца.

Наиме, у конкретном случају, у записнику о претресању стана наведено је да је претрес стана извршен уз сагласност СС, власника стана, да су претресу присуствовала два пунолетна грађанина и то СС1 и СС2, те да је том приликом састављен записник, који је потписан од стране свих присутних лица, без примедби, из чега произилази да је сам претрес стана извршен у складу са законом, односно одредбом члана 158 став 1 тачка 1 ЗКП, којом је прописано да јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције могу изузетно, без наредбе суда, ући у стан и друге просторије и предузети претресање стана и других просторија, уз сагласност држаоца стана и друге просторије.

Неспорно је да од стране припадника УКП Четвртог Одељења, у конкретном случају, није достављен извештај судији за претходни поступак, у складу са одредбом члана 160 ЗКП, којом је прописано да када јавни тужилац или овлашћена службена лица полиције предузму претресање стана и других просторија или лица, без наредбе о претресању, дужна су да о томе одмах поднесу извештај судији за претходни поступак, који цени да ли су били испуњени услови за претресање.

Међутим, према оцени већа Апелационог суда у Београду, наведени пропуст представља релативно битну повреду одредаба законика о кривичном поступку, а не пропуст који утиче на оцену испуњености услова за прибављање доказа, прописаних законом. Наиме, у складу са одредбом члана 160 ЗКП, надлежност судије за претходни поступак се састоји у оцени да ли су били испуњени услови за претресање, у конкретном случају из члана 158 став 1 тачка 1 – 5 ЗКП, те уколико би оценио да поменути услови нису били испуњени, издвојио би незаконите доказе, сагласно одредби члана 237 ЗКП, с тим да уколико то не учини судија за претходни поступак, то може учинити веће приликом испитивања оптужнице, у складу са одредбом члана 337 став 6 ЗКП или на главном претресу, на основу одредбе члана 407 став 1 ЗКП, што значи да је суд, на главном претресу, овлашћен да цени да ли су били испуњени законски услови за претресање. У конкретном случају, првостепени суд се није бавио оценом испуњености тих услова, односно услова прописаних чланом 158 став 1 тачка 1 до 5 ЗКП, након чега би евентуално могао да утврди да се ради о незаконитом доказу, док непоступање у складу са одредбом члана 160 ЗКП, на коју одредбу се првостепени суд позива у свом решењу, представља, како је то већ напред наведено, релативну повреду, која сама за себе не повлачи незаконитост прибављеног доказа.

У вези са изнетим, не може се прихватити ни став првостепеног суда, а у погледу осталих издвојених доказа, који су прибављени на основу обављеног претреса стана, с обзиром да се њихова законитост цени на основу законитости самог претреса стана.

С обзиром на све наведено, првостепено решење је уважавањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду морало бити укинуто и предмет упућен првостепеном суду на даљи поступак.

Са изнетих разлога, на основу одредбе члана 467 став 4 ЗКП, Апелациони суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник     Председник већа-судија
Росанда Џевердановић Савковић,с.р.    Омер Хаџиомеровић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)