Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
12.07.2019.

Кж2 1348/19

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж2 1348/19
12.07.2019. године
Београд

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Мирјане Поповић и др Миодрага Мајића, чланова већа, са вишим саветником – записничарем Тањом Славковић, у кривичном предмету против окривљеног АА, због кривичног дела трговина људима из члана 388 став 3 и 10 КЗ и др, решавајући по жалби бранилаца окривљеног АА – адвоката АБ и АБ1, изјављеној против решења Вишег суда у Београду К.бр. 693/18 – Кв.бр. 2355/19 од 21.06.2019. године, у седници већа одржаној дана 12.07.2019. године, донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба бранилаца окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, изјављена против решења Вишег суда у Београду К.бр. 693/18 – Кв.бр. 2355/19 од 21.06.2019. године.


О б р а з л о ж е њ е

Решењем Вишег суда у Београду К.бр. 693/18 – Кв.бр. 2355/19 од 21.06.2019. године према окривљеном АА, који се налази у притвору по решењу судије за претходни поступак Другог основног суда у Београду Кпп.Д.бр. 134/18 од 11.06.2018. године, а који му се рачуна од 10.06.2018. године, када је лишен слободе, продужен је притвор који му по наведеном решењу може трајати најдуже 60 дана, из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 и 3 ЗКП.

Против наведеног решења жалбу су изјавили браниоци окривљеног АА, адвоката АБ и АБ1, из свих законом предвиђених разлога, са предлогом да Апелaциони суд у Београду усвоји жалбу бранилаца, побијано решење преиначи тако што ће према окривљеном укинути притвор, пустити га на слободу одмах или пак да побијано решење укине и предмет врати првостeпенoм суду на поновно одлучивање.

Апелациони суд у Београду је одржао седницу већа, у смислу одредбе члана 467 став 2 ЗКП, на коју није позивао странке, налазећи да њихово присуство не би било корисно за разјашњење ствари, на којој је размотрио списе предмета заједно са побијаним решењем и жалбом, које је испитао у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, па је по оцени жалбених навода и предлога, нашао:

Жалба је неоснована.

Жалбеним наводима бранилаца окривљеног АА оспоравају се разлози за продужење притвора из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, тако што се истиче да одлучна чињеница, која је нова, а коју првостeпени суд уопште није имао у виду приликом одлучивања, је та да је окривљени у међувремену у ПС Вождовац пријавио пребивалиште на новој адреси у _, у непокретности која је власништво зета окривљеног, на којој адреси ће боравити након укидања притвора, при чему треба имати у виду да је окривљеном издата и нова лична карта, са новим пребивалиштем на горе наведеној адреси, тако да суд уопште није ни испитивао да ли и даље постоје разлози за продужење притвора, из члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП када се имају у виду нове одлучне чињенице, које би у сваком случају требале да доведу до отклањања законског основа за продужење притвора из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП.

По оцени Апелaционог суда у Београду, као другостeпеног, правилна је одлука првостeпенoг суда којом је према окривљеном АА продужио притвор из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, имајући у виду да из списа предмета произилази постојање оправдане сумње да је извршио кривично дело трговина људима из члана 388 став 3 и 10 КЗ и кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетника за порнографију из члана 185 став 1, 2 и 4 КЗ. Надаље, чињеница да окривљени има пријављено пребивалиште у _, али да по сопственом казивању на наведеној адреси не живи у последње две године, већ да непријављено борави у Београду, _, те да из списа предмета произилази да су сведоци СС и СС1 рођаци окривљеног, власници објекта “Б_”, навели да окривљени не живи у наведеном објекту, већ у _, на непознатој адреси, при чему се ради о лицу без имовине и без сталних извора прихода, који нема личне, породичне и посебне интересе који би га везивали за одређено место боравишта, дакле, да центар његових животних активности ничим није трајније везан за једно одређено место, тако да све наведене околности у својој међусобној повезаности, и по оцени Апелaционог суда у Београду, као другостeпеног, представљају особите околности које указују на опасност да ће се окривљени, уколико буде пуштен на слободу, крити или дати у бекство и тако постати недоступан суду, због чега се продужење притвора према окривљеном АА из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, показује као нужна и неопходна мера у циљу несметаног вођења овог кривичног поступка.

Супротни жалбени наводи бранилаца окривљеног АА, којима се оспорава законитост и правилност побијаног решења, оцењени су као неосновани, имајући у виду јасне и уверљиве разлоге првостeпенoг суда, које у потпуности прихвата и овај суд, као другостeпени, будући да је првостeпени суд, ценећи стање у списима предмета и све напред изнете чињенице, правилно закључио да у конкретнoм случају и даље постоји опасност од бекства окривљеног, па самим тим и разлози за продужење притвора, прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 1 ЗКП, а чињеница на коју се указује у жалби да је окривљени у међувремену у ПС Вождовац пријавио пребивалиште на новој адреси у Сопоту, не доводи у питање правилност побијане одлуке, с обзиром да се, како то првостeпени суд правилно закључује, ради о лицу без имовине и без сталних извора прихода, кога ни личне, а ни породичне, прилике не везују за одређено место пребивалишта, па самим тим ни за Сопот, као центар његових животних активности.

Апелaциони суд у Београду је, надаље, ценио и жалбене наводе бранилаца окривљеног АА којима се оспоравају разлози за продужење притвора, прописани одредбом члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, тако што се истиче да су дати разлози првостeпенoг суда недовољни и нејасни, при чему се у жалби указује да је у доношењу побијаног решења као члан већа из члана 21 став 4 ЗКП учествовала и поступајући судија у овом предмету, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 3 ЗКП, без обзира на чињеницу што је реч о процесном решењу, одбрана сматра да учешће поступајућег судије у већу које је одлучује о притвору, за који је услов постојање основане сумње да је окривљени учинио кривично дело, опредељује поступајућу судију за даљи ток поступка, поготово када се има у виду да је истог дана, када је донето побијано решење, одржан главни претрес који је претходио седници Кв већа, на ком главном претресу је поступајућа судија одбила предлог одбране за укидање притвора из разлога који су наведени у записнику, па стога браниоци и предлажу као у жалби.

По оцени Апелaционог суда у Београду, као другостeпеног, насупрот изнетим жалбеним наводима бранилаца окривљеног, правилна је одлука првостeпенoг суда којом је према окривљеном АА продужио притвор из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, имајући у виду чињеницу да из списа предмета произилази постојање оправдане сумње да је извршио кривично дело трговина људима из члана 388 став 3 и 10 КЗ, и кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетника за порнографију из члана 185 став 1, 2 и 4 КЗ, односно да је оправдано сумњив да је у периоду од јуна месеца 2016. године до 10.06.2018. године у Београду, на Ади Циганлији, у кафе ресторану “Брод 23”, локал бр. 4, злоупотребом поверења према различитим оштећеним малолетним лицима, давањем новца овим малолетним лицима и других користи у виду хране, пића и гардеробе врбовао и држао у циљу радне експлоатације малолетну оштећену ММ1 до ММ3, а у циљу сексуалне експлоатације, и малолетну оштећену ММ4, на начин како је то ближе описано у изреци оптужног акта, као и да је окривљени оправдано сумњив да је у истом периоду учинио доступним слике и аудио-визуелне предмета порнографске садржине, искористио малолетнике за производњу аудио-визуелних предмета порнографске садржине, те поседовао и на други начин учинио доступним аудио-визуелне предмете порнографске садржине настале искоришћавањем малолетног лица, а како је ближе и наведено у изреци оптужног акта. Надаље, имајући у виду да је окривљени приликом извршења кривичних дела, за која је оправдано сумњив, исказао нарочиту упорност, дрскост и безобзирност, а додатно имајући у виду околности које се односе на животну доб окривљеног, да је незапослен, да је лице без имовине, потом узраст малолетних оштећених, као посебно осетљиве категорије лица, као и чињеницу да из извештаја из казнене евиденције за окривљеног произилази да се ради о лицу које је до сада осуђивано, тако да све наведене чињенице и околности у својој међусобној повезаности, и по оцени Апелaционог суда у Београду, као другостeпеног, представљају особите околности које указују на опасност да ће окривљени, уколико буде пуштен на слободу, у кратком временском периоду, поновити извршење кривичног дела, због чега се продужење притвора према окривљеном АА, из разлога прописаних одредбом члана 211 став 1 тачка 3 ЗКП, показује као нужна и неопходна мера, а у циљу несметаног вођења овог кривичног поступка.

Сем наведеног, приликом одлучивања у овој кривично-правној ствари, веће првостeпенoг суда је имало у виду наводе браниоца окривљеног АА, адвоката АБ, да се према окривљеном мера притвора као најстрожа мера замени блажом мером, ценећи при томе одредбу члана 189 став 1 ЗКП, као и одредбу члана 210 ЗКП којом је прописана обавеза суда да трајање притвора сведе на најкраће неопходно време и да у току целог поступка притвор укине чим престану разлози због којих је и притвор био и одређен, као и да притвор представља најстрожу меру за обезбеђење и присуство окривљеног за несметано вођење кривичног поступка, а посебно водећи рачуна о личности окривљеног, као и трајању притвора у конкретнoм случају, па је у вези са изнетим разматрало могућност примене блажих мера за обезбеђење и присуство окривљеног за несметано вођење овог кривичног поступка, али је имајући у виду све наведено, у конкретнoм случају веће првостeпенoг суда нашло да је степен опасност да ће окривљени АА, у случају боравка на слободи крити или дати у бекство, као и да ће у кратком временском периоду, у случају боравка на слободи, поновити кривично дело је и даље таквог интензитета да се за сада може спречити једино мером притвора, а не неком другом блажом мером, које разлоге у свему као правилне прихвата и овај суд, као другостeпени.

Апелациони суд у Београду је, надаље, ценио и жалбене наводе бранилаца окривљеног којима се указује да је поступајућа судија у наведеном предмету истовремено учествовала и као члан већа из члана 21 став 4 ЗКП приликом доношења побијаног решења, чиме је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438 став 1 тачка 3 ЗКП, што доводи до питања да ли је одлука већа из члана 21 став 4 ЗКП прејудицирана претходном одлуком поступајуће судије са главног претреса којом је одбила предлог одбране да се укине притвор, а што у конкретнoм случају представља и разлоге за њено изузеће, су такође оцењени као неосновани, имајући у виду да, по оцени Апелaционог суда, чињеница да је поступајући судија у наведеном предмету истовремено учествовала приликом доношења побијаног решења и као члан већа, из члана 21 став 4 ЗКП, не представља разлоге за њено изузеће, у смислу одредбе члана 37 став 1 тачка 4 ЗКП. 

Са свега напред изложеног, Апелациoни суд у Београду је донео одлуку као у изреци решења, сходно одредби члана 467 став 4 ЗКП.

Записничар-саветник      Председник већа-судија
Тања Славковић, с.р.       Милена Рашић, с.р

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)