Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
17.06.2019.

Кж Тои 1/17

Република Србија
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Кж Тои 1/17
17.06.2019. године

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: мр Сретка Јанковића, председника већа, Синише Важића и Омера Хаџиомеровића, чланова већа, у предмету за трајно одузимање имовине у односу на осуђеног ОС и др, одлучујући у другом степену о жалбама Вишег јавног тужиоца у Београду, осуђеног ОС, браниоца осуђеног ОС и пуномоћника трећих лица ТЛ1, ТЛ2, ТЛ3, ТЛ4, ТЛ5 и ТЛ6, адвоката АБ1, пуномоћника трећих лица ТЛ7 и ТЛ8, адвоката АБ2, трећег лица ТЛ8 и трећих лица ТЛ3 и ТЛ4, изјављеним против решења Вишег суда у Београду Тои бр. 1/16 од 20.12.2016. године, након одржаних рочишта дана 13.04.2017. године и 18.09.2018. године, 23.04.2019., 24.05.2019. и 31.05.2019. године, у присуству окривљеног ОС, његовог браниоца, као и пуномоћника трећих лица и трећих лица, а након већања и гласања дана 17.06.2019. године донео је


Р Е Ш Е Њ Е

ДЕЛИМИЧНО СЕ УСВАЈА жалба Вишег јавног тужиоца у Београду, па се решење Вишег суда у Београду Тои бр. 1/16 од 20.12.2016. године ПРЕИНАЧАВА, тако што сада гласи:

I

УСВАЈА СЕ захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр.3/09 од 06.08.2013. године за трајно одузимање имовине проистекле из кривичног дела, па се:

1) Од Окривљеног власника ОС, ЈМБГ: 001, рођеног _. године у Подгорици, од оца А. и мајке Ф., девојачко Б., са пребивалиштем у Београду, који је правноснажно осуђен пресудом Вишег суда у Београду К.бр. 1017/10 од 11.07.2011. године, која пресуда је потврђена пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр. 6192/11 од 21.01.2013. године, због кривичног дела злоупотреба службеног положаја из чл. 359 ст. 4 у вези ст. 1 и 2 Кривичног законика, трајно одузимају:

а) стан у ул. М. _, површине 57м2, који се води у листу непокретности РГЗ број 00, КО В.
б) новчана средства код „Н. М. б.“, Подгорица, која се налазе на рачуну број 00 у износу од 62.174,78 еура,
2) Од трећег лица власника ТЛ5, ЈМБГ: 002, девојачко У., од оца Б. и мајке В., рођене _. године у Београду, са пребивалиштем у Ул. П. бр. 3, трајно се одузима и то:
а) кућа у улици П. бр. 3 у Београду, која се састоји од сутерена са гаражом и помоћном просторијом, КП 00, КО В., уписана у лист непокретности број 00 КО В., а која се води у ЗКУЛ 00;

б) локал у улици М. бр. 29 у Београду, десно од улаза у приземљу, површине од 87 м2, уписан у лист непокретности 00, КП 00, КО В.;
3) Од трећег лица власника ТЛ3, ЈМБГ: 003, од оца М., рођеног _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, улица С. Н. бр. 31, трајно се одузима и то:
а) једна половина (1/2) идеалног дела куће у улици Т. бр. 4, у дворишту, право, уписане у ЗК УЛ 00, КП бр. 00, КО В. и у листу непокретности уписан број 00 РГЗ, описане у А листу као зк тело 2:
б) једна половина (1/2) стана у улици К. А. бр. _, површине 88,77 м2, који је сазидан на основу решења о грађењу број 00 СО В.;
4) Од трећег лица власника ТЛ4, ЈМБГ: 004, од оца М., рођене _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, Ул. С. Н. бр. 31, трајно се одузима и то:
а) једна половина (1/2) идеалног дела куће у Београду, улица Т. бр. 4, у дворишту, право, уписана у ЗКУЛ 00, на КП бр. 00 КО В. и у листу непокретности број 00 РГЗ, описане у А листу као зк тело 2;
б) једна половина (1/2) стана у Београду у улици К. А. бр. 278/25, површине 88,77 м2, који је сазидан на основу решења о грађењу број 00, СО З.;
  5) Од трећег лица власннка ТЛ8, ЈМБГ: 005, девојачко У., рођене _. године у Београду, са пребивалипггем у Београду, Ул. Б. В., трајно се одузима и то:
а) кућа - локал у Београду, улица Д. бр. 20, површине 147,26 м2, (сазидане 1991. године и пријављена за легализацију 13.07.2006. године) КП 00 КО В., сазидана на основу решења број 00 од 12.09.1991. године Општинског органа за урбанизам, комуналне, грађевинске и стамбене послове СО В.;
б) стан у Београду, улица К. бр. 19, површине 75 м2, ЗКУЛ 00, уписан у А листу као зк тело IV под бројем 1 КП 00 КО В. и листе непокретности број 00 КО РГЗ;

II
ОДБИЈА СЕ као неоснован захтев за трајно одузимање имовине Вишег јавног тужилаштва у Београду ОИК.бр.3/09 од 06.08.2013. године и то да се од:
Окривљеног власника ОС, са подацима ближе описаним као у ставу I изреке решења, трајно одузме:
-  новчана средства код Подгоричке банке “С. Г.”, Подгорица, и то на рачуну број 00 у износу од 15.000 еура и на рачуну број 00 у износу од 35.700 еура;
Од трећег лица власника ТЛ1, ЈМБГ: 006, рођене _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, Ул. Х. бр. 1, да се трајно одузме;
- новчана средства код Подгоричке банке "С. Г.”, Подгорица, на текућем рачуну 00 у износу од 1.359,26 еура и на рачуну девизне штедње 00 у износу од 16.555,62 еура;
Од трећег лица власника ТЛ5, са ближим подацима описаним као у ставу I изреке решења, трајно одузме:
- СЗР „Ј. Ч.“, у Београду, ул. К. бр. 6;
-  удео у Акционарском друштву „Н. с.“, К., ул. С. М. бр. 35;
Од трећег лица власника ТЛ6, ЈМБГ: 007, од оца Н., рођеног _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, улица К. бр. 6, трајно одузме:
-  кућа и три зграде у улици К. А. бр. 161, КП 00 КО З., површине 4 ара и 83,30 м2, уписане у ЗКУЛ 00 КО Београд 2;
-  привредно друштво „К. О." ДОО, у Улици др М. И. бр. _2, у Београду;
Од трећег лица власника ТЛ9, ЈМБГ: 008, од оца М., рођеног _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду. Ул. С. Н. бр. 31, трајно одузме и то:
- кућа са локалом у улици Б. С. бр. 31, спратности Б + 1, корисне површине 524,64 м2, и то у приземљу (перионица) површине 524,33 м2 и на спрату који се састоји од стана површине 62,38 м2, стана површине 82,67 м2 и стана површине 96,78 м2, КП бр. 00 КО З., на основу решења Секретаријата за имовинско-правне и грађевинске послове града Београда, Сектора за грађевинске послове број 00 од 17.10.2000. године;
-  привредно друштво „К. О." ДОО, у Улици др М. И. бр. _, у Београду;
-  удео у Акционарском друштву „Н. с.", К., ул. С. М. бр. 35
Од трећег лица власника ТЛ8, са ближим подацима описаним као у ставу I изреке решења, трајно одузме:
-  стан у Београду, улица Б. В. бр. 46, површине 131 м2, трећи међуспрат, стан број 16, по структури четворособан, уписан у лист непокретности 00 КО В., ЗКУЛ 00 КО В.;
-  удео у Акционарском друштву „Н. с.", К., ул. С. М. бр. 35
Од трећег лица власника ТЛ2, ЈМБГ: 009, девојачко У., рођене _. године у Београду, са пребивалиштем у Београду, Ул. К. А. бр. 278/25, трајно одузме и то:
-  удео у Акционарском друштву „Н. с.”, К., ул. С. М. бр. 35
-  привредно друштво „Ј. х." ДОО, Београд, Улица К. бр. 6, чији је ТЛ2 оснивач и власник,
Од трећег лица власника ТЛ7, ЈМБГ: 010, рођеног _. године, са пребивалиштем у К.у, улица Ж. З. бр. 70, трајно одузме и то:
 привредно друштво „К. О." ДОО, у Улици др М. И. бр. 2, у Београду;
 удео у Акционарском друштву „Н. с.", К., ул. С. М. бр. 35,
док се жалба Вишег јавног тужиоца у Београду, у преосталом делу, и жалбе осуђеног ОС, браниоца осуђеног ОС и пуномоћника трећих лица ТЛ1, ТЛ2, ТЛ3, ТЛ4, ТЛ5 и ТЛ6, адвоката АБ1, пуномоћника трећих лица ТЛ7 и ТЛ8, адвоката АБ2, трећег лица ТЛ8 и трећих лица ТЛ3 и ТЛ4, изјављене против решења Вишег суда у Београду Тои бр. 1/16 од 20.12.2016. године, ОДБИЈАЈУ као неосноване.

Управљање трајно одузетом имовином из става I овог решења поверава се Дирекцији за управљање одузетом имовином.
НАЛАЖЕ СЕ Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности, КО Београд, и то КО В., КО З., да на непокретностима које су трајно одузете и описане у ставу I овог решења од власника окривљеног и трећих лица изврши упис одлуке о трајном одузимању имовине.
ОБАВЕЗУЈУ СЕ окривљени ОС и власници трећа лица ТЛ5, ТЛ3, ТЛ4, ТЛ8, да Дирекцији за управљање одузетом имовином солидарно накнаде трошкове управљања одузетом имовином, а чију висину ће утврдити првостепени суд посебним решењем.

О б р а з л о ж е њ е

Побијаним решењем делимично је усвојен захтев Вишег јавног тужиоца у Београду у од осуђеног ОС и трећих лица трајно је одузета имовина наведена у тачки І изреке побијаног решња, док је тачком ІІ изреке побијаног решења одбијен захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за трајно одузимање имовине наведене у тој тачки. Истим решењем управљање трајно одузетом имовином је поверено Дирекцији за управљање одузетом имовином, те је наложено Републичком геодетском заводу, Служби за катастар непокретности да изврши упис одлуке о трајном одузимању имовине, а осуђени ОС и трећа лица су обавезани да Дирекцији за управљање одузетом имовином солидарно надокнаде трошкове управљања одузетом имовином по правноснажности решења.

Против првостепеног решења жалбе су изјавили:

- Више јавно тужилаштво у Београду, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење у делу под тачком II, тако што ће трајно одузети наведену имовину,

- осуђени ОС, због битне повреде одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење у односу на тачку I и одбије захтев Вишег јавног тужилаштва за трајно одузимање имовине,

- бранилац осуђеног ОС и пуномоћник трећих лица ТЛ1, ТЛ2, ТЛ3, ТЛ4, ТЛ5 и ТЛ6, адвокат АБ1, због свих законских разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду побијано решење преиначи, тако што ће захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за трајно одузимање имовине одбити у целости,

- пуномоћник трећих лица ТЛ8 и ТЛ7, адвокат АБ2, због свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и у целости одбије захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за трајно одузимање имовине или да закаже рочиште и након одржане расправе одлучи о жалби,

- треће лице ТЛ8, због свих законом прописаних разлога, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и у целости одбије захтев Вишег јавног тужилаштва у Београду за трајно одузимање имовине или да закаже рочиште и након расправе одлучи о жалби,

- трећа лица ТЛ3 и ТЛ4, због битних повреда одредаба кривичног поступка и погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Апелациони суд у Београду преиначи побијано решење и одбије захтев за трајно одузимање имовине који се односи на њих.

Апелационо јавно тужилаштво у Београду у поднеску Ктр І бр. 27/17 од 05.05.2017. године, предложило је да Апелациони суд у Београду уважи жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду и побијано решење преиначи у погледу основа, дела и правца побијања истакнути у жалби јавног тужиоца, а да одбије као неосноване жалбе осуђеног ОС, његовог браниоца, пуномоћника трећих лица и трећих лица.

Апелациони суд у Београду одржао је рочиште дана 13.04.2018. године на ком је саслушан осуђени ОС, те је испитан вештак економско-финансијске струке ВЕ1, те је суд одредио допунско-економско финансијско вештачење које је поверено истом вештаку. На рочишту одржаном дана 18.09.2018. године поново је испитан вештак ВЕ1, те је одлучено да се одреди ново допунско економско-финансијско вештачење, које је поверено комисији вештака Градског завода за вештечење у Београду. На рочиштима одржаним дана 23.04.2019., 24.05.2019. и 31.05.2019. године испитани су чланови комисије вештака, те стручни саветници ВЕ2 и ВЕ3, а након разматрања и оцене свих изведених доказа који су изведени у првостепеном поступку, као и оних изведеним на рочиштима пред другостепеним судом, веће је донело одлуку као у диспозитиву овог решења.

Неосновано се, пре свега, жалбом Вишег јавног тужиоца у Београду побија првостепено решење у односу на тачку II диспозитива, којим је одбијен захтев за трајно одузимање имовине од трећих лица, као и новчаних средстава осуђеног ОС која се налазе на два рачуна у Подгоричкој банци, наведених у побијаном решењу. Наиме, за одлуку којом је одбијен захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за трајно одузимање имовине од поменутих трећих лица, као и од осуђеног ОС, првостепени суд је дао јасне и аргументоване разлоге, који су у свему прихватљиви и за овај суд. Ово тим пре, што се у наводима жалбе Вишег јавног тужиоца у Београду не доводи у сумњу одлука првостепеног суда да одбије овај део захтева за трајно одузимање имовине, с обзиром да се у жалби не указује на доказе који би упућивали на то да је предметна имовина проистекла из кривичног дела осуђеног ОС. Другим речима, у току поступка за трајно одузимање имовине Виши јавни тужилац у Београду није доказао да је и имовина трећих лица као и поменута новчана средства осуђеног ОС, наведена у тачци II побијаног решења, произашла из кривичног дела осуђеног ОС, односно да потиче од средстава прибављене извршењем кривичног дела која су пренета на трећа лица, односно положена на поменуте рачуне, па је стога правилна одлука првостепеног суда да у овом делу одбије захтев за трајно одузимање имовине. Овде треба имати у виду и да су трећа лица ТЛ1, ТЛ5 и ТЛ6, ТЛ2 и ТЛ9, те ТЛ8 и ТЛ7 свакако остваривали законите приходе, те да имовина наведена у тачци II изреке побијаног решења, чије је трајно одузимање такође тражено, није у очигледној несразмери са њиховим приходима. Такође, није спорно да је осуђени ОС остваривао законите приходе, а Више јавно тужилаштво у Београду у току поступка није доказало да су новчана средства на два поменута рачуна у Подгоричкој банци произашла из кривичног дела, па је правилна одлука првостепеног суда да одбије захтев за трајно одузимање тог новца. Када је у питању треће лице ТЛ1, није спорно да је она била у радном односу и да је остваривала приходе, а да је 1990. године отишла у пензију, а када се има у виду да на њеном рачуну у Подгоричкој банци било укупно 16.555,62 евра, очигледно је да та уштеда потиче из законитих прихода, па је стога и правилна одлука првостепеног суда да одбије захтев за трајно одузимање тог новца. Када су у питању остала трећа лица, у току поступка, несумњиво је утврђено да су та лица остваривала законите приходе, било по основу радног односа и остваривања добити од предузећа која су основали, те да су остваривали одређене приходе и од издавања у закуп појединих станова и пословних простора, па је неспорно да су некретнине чије је одузимање одбијено у тачци II побијаног решења, стечене из законитих прихода, као и њихови удели у А.Д. “Н. с." К.. Имајући у виду све напред изнето, Апелациони суд у Београду је у овом делу одбио жалбу Вишег јавног тужиоца као неосновану.

Са друге стране, основано се у жалби Вишег јавног тужиоца у Београду указује да је првостепени суд погрешио кад од осуђеног ОС није трајно одузео стан у улици М. 59/4, површине 57м², јер тај стан као и новчана средства у износу од 62.174,78 еура која се налазе на рачуну у Н. М. б. у Подгорици, проистичу из средстава прибављених извршењем кривичног дела. Наиме, предметни стан је купљен 1997. године, односно у време извршења кривичног дела и није купљен из законитих прихода осуђеног ОС и његове супруге, а касније ће бити речи о приходима и расходима осуђеног ОС и његове супруге, из чега је овај суд извео закључак да је поменути стан набављен средствима које проистичу из извршења кривичног дела. Стога је овај суд делимично уважио жалбу Вишег јавног тужиоца у Београду, те је преиначио побијано решење, тако што је од осуђеног ОС трајно одузео и предметни стан.

Неосновано се жалбама осуђеног ОС и његовог браниоца, пуномоћника трећих лица као и жалбама трећих лица побија првостепено решење због битних повреда одредаба кривичног поступка, јер првостепени суд, по оцени овог суда, није учинио битне повреде одредаба кривичног поступка на које се указује жалбама, а за своју одлуку о трајном одузимању имовине наведене у тачци I изреке побијаног решења дао је јасне и аргументоване разлоге које овај суд у потпуности прихвата. Додуше, у побијаном решењу, односно у његовом образложењу, садржане су одређене контрадикторности, на које је указано у појединим жалбама, али су оне отклоњене на рочишту пред другостепеним судом, о чему ће касније бити речи.

Пре свега, треба истаћи да је у току првостепеног поступка обављено економско-финансијско вештачење од стране вештака ВЕ1, а вештак је у налазу обухватио период прихода и расхода осуђеног ОС и трећих лица закључно са 2010. годином. Међутим, како је највећи део некретнина, чије је трајно одузимање тражено, прибављен у периоду од 1997-2000. године, овај суд је одредио допунско вештачење, како би се поуздано утврдило да ли су осуђени ОС и трећа лица у том периоду остварили такве приходе, узимајући у обзир и расходе које су имали, те уз евентуалне уштеде до 1997. године, да им омогући да купе све наведене некретнине, односно осуђени ОС и да одређена новчана средства положи на штедњу. Када су у питању осуђени ОС и његова супруга, у допунском налазу вештака ВЕ1 се наводи, да када се имају у виду приходи и расходи осуђеног ОС и његове супруге у наведеном периоду као и остварене уштеде до тог периода, онда негативна разлика износи 40.163,00 еура, а када се томе дода и поклон који је осуђен ОС дао својој ћерки ТЛ8 у износу од 70.000,00 ДЕМ (38.347,00 евра), онда та негативна разлика укупно износи 78.510,00 еура. Са друге стране, приликом обрачуна расхода, вештак је узео у обзир просечну потрошачку корпу која обухвата основне трошкове живота одређене породице, али при томе није узео у обзир нпр. трошкове отплате кредита, трошкове школовања деце у иностранству (нпр. ћерка ТЛ5 се школовала у Француској), трошкове летовања, трошкове куповине аутомобила, трошкове одржавања више некретнина које су осуђени ОС и његова супруга поседовали (трошкови за електричну енергију, телефон, трошкови пореза и др.), онда је сасвим јасно да су њихови расходи били далеко већи него што то произилази из допунског налаза и мишљења поменутог вештака. Осим тога, вештак је узео у обзир само поклон у новцу који је осуђени ОС дао кћерки ТЛ8 а из изјава које је дао осуђени ОС, као и из изјава трећих лица које су дате у току поступка за привремено и трајно одузимање имовине несумњиво је да су новчани поклони давани и ћеркама ТЛ2 и ТЛ5. У вези са тим осуђени ОС је на рочишту од 27.10.2009. године истакао да је стан у ул. О. А. продао 1987. године за 98.000,00 ДЕМ и да је тај новац поклонио ћеркама ТЛ2 и ТЛ8. Треће лице ТЛ6 је на истом рочишту изнео да је осуђени ОС продао некретнине за 300.000,00 ДЕМ и да је ћеркама дао по 100.000,00 ДЕМ те да су он и његова супруга ТЛ5 од тог новца купили локал у ул. М. Т.. Да је осуђени ОС ћерки ТЛ5 поклонио 100.000,00 ДЕМ указује се и у поднеску адвоката АБ3 од 27.01.2015. године. Све ово указује да су расходи осуђеног ОС и његове супруге били знатно већи у односу на оно што је приказано у допунском налазу и мишљењу вештака, а самим тим је већа и негативна разлика између прихода и расхода. Све то упућује на закључак да поменути стан у М. 59 као и новчана средства у “NLB Montenegro Bank” у Подгорици у износу од 62.174,78 еура не потичу из законитих прихода осуђеног ОС и његове супруге, већ да потичу од извршења кривичног дела. Осим тога, треба истаћи да је питање и да ли су трећа лица, а пре свега кћерке осуђеног ОС, заиста тачно изнеле колико су новчаних средстава добиле од свог оца, јер им то није у интересу, с обзиром да то може довести у питање да ли сва та новчана средства потичу из законитих прихода осуђеног ОС. Није спорно да је осуђени ОС имао висока примања као директор Електродистрибуције и да су он и његова супруга наследили одређену имовину, али када се имају у виду и сви поменути расходи који нису узети у обзир у допунском налазу и мишљењу вештака, онда се оправдано поставља питање да ли су осуђени ОС и његова супруга могли од законитих прихода да купе све некретнине које су биле предмет одузимања у овом поступку и да дају значајна новчана средства ћеркама, те да та одређена новчана средства положе на штедњу. Наиме, осим стана у Х. 1, који је купљен по основу кредита, купљен је и стан у М. 59, кућа са два стана у ул. Б. А. 13, кућа са три стана у О. Ђ. 18. Осим тога, након наведеног периода односно 2008. године купљен је и петособан стан у ул. П. М. 66 по цени од 242.973,00 еура, али је Виши јавни тужилац у току поступка, одустао од одузимања ове некретнине.

Тачно је да је у налазу и мишљењу Градског завода за вештачење (страна 17) наведено да је осуђени ОС и његова супруга од остварених прихода (када се одбију трошкови просечне потрошачке корпе) били у могућности да купе некретнине у периоду од 1997-2000. године, односно да постоји позитивна разлика у износу од 46.174,64 ДЕМ (по званичном курсу), односно 93.646,04 ДЕМ (по тржишном курсу). Међутим, треба имати у виду да су вештаци у налазу узели у обзир просечну потрошачку корпу а да при том код утврђивања расхода нису узели у обзир све оне трошкове и расходе о којима је претходно било речи. Осим тога, вештаци су на рочишту пред другостепеним судом истакли да нису узимали у обзир ни изјаве осуђеног и трећих лица (укључујући изјаве о поклонима које је осуђени ОС дао својим ћеркама), те на страни 8 налаза указали "... да када нека лица имају већи број некретнина у власништву, произилази и већи износ трошкова на основу комуналних услуга, пореза на имовину и других дажбина".

Правилно је првостепени поступио када није прихватио као приход осуђеног ОС износ од 94.800,00 евра, на име наводне поделе имовине у Црној Гори, а који износ су му наводно исплатили СС1 и СС2, а што произилази из њихових писаних и оверених изјава, а који износ је узет као приход приликом давања основног налаза и мишљења вештака ВЕ1, јер то, и по оцени овог суда, није поткрепљено адекватним доказима, као што су признанице, уговори и слично. Такође, првостепени суд је правилно поступио када није прихватио као приход ТЛ1 новац који је добијен од издавања куће у ул. Д. М. бр. _, јер за то нису достављени докази. Стога су неосновани наводи из жалбе осуђеног ОС и његовог браниоца односно пуномоћника трећег лица ТЛ1 којим се оспорава овај део побијаног решења.

Тачно је, као што се наводи у жалби осуђеног ОС да је првостепени суд на страни 62 побијаног решења навео да је неприхватљива тврдња трећих лица ТЛ2 и ТЛ9 да су извесна новчана средства примили од осуђеног ОС, јер нису поткрепљена релевантним доказима а да је на страни 65 побијаног решења наведено да је осуђени ОС ћерки ТЛ2 поклонио 70.000,00 ДЕМ, што је међусобно контрадикторно. Међутим, овај суд је, између осталог, и због наведене контрадикторности отворио рочиште пред другостепеним судом, да би се отклониле контрадикторности из побијаног решења а с обзиром да је у току поступка утврђено да је осуђени ОС својим ћеркама поклонио најмање по 100.000,00 ДЕМ, самим тим је овај суд имао у виду да су ти износи свакако расходи код осуђеног ОС и његове супруге, односно приходи његових ћерки односно трећих лица ТЛ2, ТЛ8 и ТЛ5. Овај суд је ценио и остале наводе жалби осуђеног ОС и његовог браниоца као и пуномоћника трећег лица ТЛ1, али они нису могли довести до другачије одлуке па су стога жалбе одбијене као неосноване.

Правилно је првостепени суд поступио када је од трећег лица ТЛ5 трајно одузео имовину наведену у тачци I побијаног решења тј. кућу у П. 3 и локал у М. 29, а разлози који су за ту одлуку дати у образложењу првостепеног решења у потпуности су прихватљиви за овај суд. Стога је овај суд нашао да су наводи жалбе пуномоћника трећег лица ТЛ5 неосновани. Пре свега, треба истаћи да је у свом основном налазу и мишљењу вештак ВЕ1, између осталог, у приходе ТЛ5 и њеног супруга ТЛ6 уврстио приходе у периоду од 2000. до 2010. године те да значајан део тих прихода потиче од издавања некретнина које су купљене у периоду до 2000. године. Међутим, у свом допунском налазу и мишљењу вештак је узео у обзир приходе и расходе за период од 19997. до 2000. године као и уштеде које су могли остварити до тог периода, те је нашао да је позитивна разлика између прихода и расхода породице М. за наведени период, узимајући у обзир и остварене уштеде, износила 946 евра. Међутим, и приликом давања допунског налаза и мишљења вештак ВЕ1 је узимао у обзир просечну потрошачку корпу, а да при том нису узети у обзир и други трошкови (нпр. трошкови летовања, трошкови куповине аутомобила и др.), што би свакако дало реалнију слику о разлици између њихових прихода и расхода. У налазу и мишљењу комисије вештака Градског завода за вештачење у односу на породицу М., када се имају у виду њихови приходи, а од којих се одбију просечна потрошачка корпа те вредности некретнина које су купили у периоду од 1997. до 2000. године закључено је да постоји негативна разлика о износу од 261.854,13 ДМ (када је у питању званични курс), односно негативна разлика у износу од 183.025,16 динара (када је у питању тржишни курс). Ако се има у виду ова негативна разлика, те ако се имају у виду и остварене уштеде до 1997. године (у износу од 39.940 евра), које су наведене у допунском налазу и мишљењу вештака ВЕ1, сасвим је логичан закључак да ТЛ5 и ТЛ6 нису могли наведене некретнине купити из законитих прихода. Другим речима, очигледно је да су те некретнине купљене од новца који је ТЛ5 добила од свог оца тј. од осуђеног ОС, а који потиче од извршења кривичног дела. У осталом, и сам осуђен ОС је у свом исказу на рочишту изнео да је ћерки ТЛ5 поклонио износ од 70.000 ДМ, док је ТЛ6 на рочишту истакао да је од осуђеног ОС његова супруга добила на поклон 100.000 ДМ. С обзиром на расходе осуђеног ОС о којима је већ било речи, те чињеницу да је кћеркама ТЛ2 и ТЛ8 такође поклонио одређени новчани износ, јасно је да сав тај новац не потиче из његових зконитих прихода, тј.да потиче од извршења кривичног дела. Осим тога, треба истаћи да је ТЛ5 у време извршења кривичног дела осуђеног ОС имала 22 године, те да је тек од 1990. године запослена, када је основала предузеће “Ј. Ч.” а од 1999. године закључила брака са ТЛ6, па је очигледно да није имала законитих средства за куповину предметних некретнина. Није спорно да је ТЛ5 пре закључења брака живела извесни период у ванбрачној заједници са ТЛ6, који је остваривао одређене приходе али ти приходи су углавном покривали трошкове живота у иностранству, који су знатно већи него у Србији, те нису омогућавали значајније уштеде и куповину предметних некретнина, како је то правилно закључио и првостепени суд. У току поступка за одузимање имовине помињан је и стан у М. 45 површине 53,77 м2, који је ТЛ5 купила од предузећа “Т. и.” 1995. године, чије одузимање није тражено од стране Вишег јавног тужиоца у Београду, али куповина овог стана указује на везу између извршења кривичног дела од стране осуђеног ОС и куповине некретнине за његову ћерку ТЛ5. Наиме, у кривичном поступку који је вођен против осуђеног ОС саслушани су у својству сведока СС3 и СС4, који су се у току поступка изјашњавали у вези са предметним станом односно да је предузеће “ТЛ.- и.” предузећу “Т. и.” уплатило износ од 348.200,оо динара, а који износ одговара вредности из уговора који је ТЛ5 закључила са предузећем “Т. и.” за куповину предметног стана. У вези с тим треба имати у виду да је осуђени ОС, између осталог оглашен кривим да је са рачуна Електродистрибуције пренео новчана средства у износу од 1.658.133,72 динара на име наводно изведених радова на рачун предузећа “ТЛ. – и.”, а затим је то предузеће износ од 348.200,оо динара (колико је по уговору вредност стана у изградњи) пренела на предузеће “Т. и.”, који је по уговору продат ТЛ5. Поменити сведоци су се и у кривичном поступку изјашњавали о томе да је ТЛ5 наводно тај стан платила у готовом (у износу од 105.000 ДМ) и да је наводно тај износ враћен након поништења уговора, о чему не постоји никаква писана документација. Осим тога и само поништење уговора извршено је након што је дошло до покретања кривичног поступка против осуђеног ОС а све у циљу осујећења евентуалног одузимања имовине. Стога је у најмању руку чудно да ТЛ5 у поступку за поништај уговора о купопродаји стана (који је платила и у који се уселила) поднеском призна тужбени захев тужиоца “Т.” д.о.о. Осим наведеног теба истаћи да из кривичне пресуде произилази да је предметни стан уговором о закупу, који је закључен између Предузећа “Т.” д.о.о. и Предузећа “А. т.” д.о.о. дана 25.02.2002. године дат у закуп Предузећу “А. т.”, а да је власник предузећа “А. т.” д.о.о. ТЛ6, супруг ТЛ5.

Неосновани су и наводи жалбе пуномоћника трећих лица ТЛ5 и ТЛ6 је да Више јавно тужилаштво у Београду није доказало да је осуђени ОС имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела пренео на трећа лица, јер је претходно образложено да ТЛ5 и ТЛ6 нису имали законитих прихода да купе све некретнине у наведеном периоду од 1997. до 2000. године, већ да та средства потичу од извршења кривичног дела која средства је осуђени ОС пренео на своју ћерку ТЛ5. Овај суд је ценио и остале наводе из жалбе пуномоћника трећих лица ТЛ5 и ТЛ6, али они нису могли утицати на доношење другачије одлуке, па је стога жалбу одбио као неосновану.

Неосновано се жалбом пуномоћника трећег лица ТЛ2, ТЛ3, ТЛ4 као и жалбом трећих лица ТЛ3 и ТЛ4 побија првостепено решење, јер је првостепни суд, по налажењу овог суда, правилно поступио када је од ТЛ3 и ТЛ4 трајно одузео некретнине наведене под тачком I побијаног решења. Наиме, поменуте некретнине потичу из новчаних средстава која су прибављена извршењем кривичног дела од стране осуђеног ОС, а која су пренета на његову кћерку ТЛ2, с обзиром да ТЛ2 и њен супруг ТЛ9 из законитих прихода нису могли купити поменуте некретнине, које је ТЛ2 са по 1/2 пренела на своју децу ТЛ3 и ТЛ4 2003. године. Разлози који су у образложењу првостепеног решења дати за овај део одлуке у потпуности су прихватљиви и за овај суд. Пре свега, из налаза и мишљења комисије вештака Градског завода за вештачења, а које вештачење је одредио овај суд, произилази да ТЛ2 и ТЛ9 из законитих прихода нису могли да купе ове некретнине у периоду од 1997. до 2000. године. Наиме, имајући у виду законите приходе породице Б., а након одбијања трошкова за просечну потрошачку корпу, вештаци су нашли да, након узимања у обзир расхода, постоји негативна разлика у износу од 1.185.513,81 ДМ (према званичном курсу), односно 1.073.497,58 ДМ (према тржишном курсу). Ако се узму у обзир и остварене уштеде у износу од 88.708 евра које је породица Б. могла да оствари до краја 1996. године, а што произилази из допунског налаза и мишљења вештака ВЕ1, несумњиво да породица Б. није могла купити наведене некретнине из законитих прихода. И сам осуђени ОС у току поступка је изнео да је одређена новчана средства дао ћерки ТЛ2, а то потврђују и трећа лица ТЛ2 и ТЛ9. Међутим, ни вештак ВЕ1 као ни вештаци Градског завода за вештачења, осим просечне потрошачке корпе нису као расходе узели у обзир трошкове школовања деце, трошкове летовања, трошкове куповине аутомобила, трошкове одржавања некретнина, трошкове пореза, као и трошкове изградње пословно-стамбеног објекта у ул.Б. С. бр.31, што јасно указује да су расходи ТЛ2 и ТЛ9 били знатно већи него што је то приказано у налазима вештака. Осим тога у расходе породице Б. није уврштена ни накнада за градско грађевинско земљиште, који је ТЛ2 морала да плати по уговору од 29.02.2000. године а која износи 1.930.771,01 динар, с тим што се та вредност умањује за 50%, тј. за 965.385,50 динара а ако се уплата изврши у року од 15 дана. Такође, треба имати у виду и да је ТЛ2 осим куће у Т. 4 и стана у К. А. бр.278 купила и локал у Р. бр.37 који је био предмет одузимања а решењем првостепеног суда од 10.11.2009. године тај изахтев је одбијен, те да су она и њен супруг ТЛ9 учествовали у финансирању изградње пословно-стамбеног објекта у ул.Б. С. бр.31, чија је вредност утврђена на основу решења Пореске управе у износу од 279.300,оо евра, али ако се узме у обзир да наведени објекат садржи три стана (62,38 м2, 82,68 м2 и 96,78 м2) као и пословни простор поврине 253.050 м2, јасно је да је вредност тог објекта знатно виша од оне која је утврђена на основу решења Пореске управе. Све наведено указује да кућа у Т. бр.4 и стан у К. А. бр.278 нису прибављени из законитих прихода породице Б., већ из средстава прибављених из извршењм кривичног дела од стране ОС.

Неосновано се жалбом пуномоћника адвоката АБ1 побија првостепено решење у односу на тачку I диспозитива, јер је првостепени суд, по налажењу овог суда правилно поступио када је од породице Б. трајно одузео некретнине наведене у тој тачки. Наиме, неосновани су наводи да Виши јавни тужилац није доказао да је осуђени ОС пренео новац на трећа лица, јер је у претходном делу овог решења објашњено да породица Б. није могла наведене некретнине купити из законитих прихода, па је стога несумњиво да су те некретнине купили из средстава која су добили од осуђеног Бранисалава а која потичу од извршења кривичног дела. Правилно је првостепени суд поступио када приходе породице Б. није прихватио новац у износу од 20.000 ДМ добијене на свадби, новац у износу од 39.400 евра добијене продајом стана у Будви 1994. године (који је наводно ТЛ2 добила од своје тетке), као и новац у износу од 130.000 евра који је наводно ТЛ9 добио од својих родитеља, јер такве тврдње трећих лица у којима се истичу ти наводни приходи нису поткрепљени ни једним релевантним доказом. Неосновани су и наводи пуномоћника трећих лица адвоката АБ1, којима се указује да је према основном налазу и мишљењу вештака ВЕ1 код породице Б. постојала позитивна разлика између прихоида и расхода у износу од 237.055,84 евра, јер из допунског налаза истог вештака произилази да је укупна позитивна разлика код породице Б. била 26.644 евра, с тим што у налазу нису узети у обзир и сви расходи о којима је претходно било речи. Осим тога, а као што је претходно истакнуто и према налазу комисије вештка Градског завода за вештачења, породица Б. је имала негативну разлику приликом упоређења прихода и расхода.

Неосновани су и наводи жалбе трећих лица ТЛ3 и ТЛ4 да је приходе предузећа породице Б. требало сматрати као приходе физичких лица, а с обзиром да су се о томе вештаци децидно изјаснили на рочишту пред другостепеним судом, јер постоје докази да су предузећа извршила уплате новчаних срдства физичким лицима с обзиром да су вештаци комисије вештака на рочишту пред другостепеним судом јасно истакли да из доказа у списима предмета произилази да су предузећа у власништву породице Б. остваривала профит односно добит али не постоје докази да је та добит у свим случајевима пренета на физичка лица. Другим речима, вештаци су објаснили да су само у оним случајевима где су имали доказе навели да је предузеће исплатило добит физичким лицима а да се у свим осталим случајевима радило о тзв.”потенцијалној добити физичких лица”. Неосновани су и наводи жалбе трећих лица ТЛ3 и ТЛ4 да је суд требало да прихвати као приход добијен на ЛОТО-у који је добио ТЛ9, с обзиром да о томе нису достављени никакви докази, као што је то навео првостепени суд у побијаном решењу. Тачно је, како се наводи у овој жалби, да првостепени суд није узео у обзир и новац у износу од 70.000 ДМ који је ТЛ2 добила од осуђеног ОС, али то је, између осталог, био једано од разлога због којег је овај суд отворио рочиште, те је свакако имао у виду и тај приход породице Б., а у претходном делу решења је објашњено да је код породице Б. постојала негативна разлика између прихода и расхода, да поменуте некретнине нису могли купити из законитих прихода. Овај суд је имао у виду и све остале наводе жалбе пуномоћника трећих лица адвоката АБ1 као и наводе жалбе трећих лица ТЛ3 и ТЛ4, али они нису могли утицати на доношење другачије одлуке, те су стога ове жалбе одбијене као неосноване.

Неосновано се жалбом пуномоћника трећих лица ТЛ8 и ТЛ7 адвокат АБ2 и трећих лица ТЛ8 побија првостепено решење, јер је првостепени суд, по налажењу овог суда, правилно поступио када је од трећих лица ТЛ8 одузео некретнине наведене у тачки I побијаног решења. Наиме, поменуте некретнине су купљене из средстава која потичу од извршења кривичног дела осуђеног ОС, а која су пренета на његову ћерку ТЛ8, с обзиром да ТЛ8 и ТЛ7 из законитиих прихода нису могли да купе наведене некретнине. Разлози који су у образложењу првостепеног решења дати за овај део одлуке у потпуности су прихватљиви за овај суд. Пре свега, из налаза и мишљења комисије вештака Градског вештака за вештачења, а које вештачење је одредио овај суд, произилази да ТЛ8 и ТЛ7 нису могли да својим законитим приходима купе све наведене некретнине у периоду од 1997. до 2000. године. Наиме, имајући у виду законите приходе породице Н. а након одбијања трошкова за просечну потрошачку корпу, те узимајући у обзир њихове расходе, вештаци су нашли да постоји негативна разлика у износу од 248.153,98 ДМ (по званичном курсу) односно 176.618,87 ДМ (по тржишном курсу), те да нису могли купити наведене некретнине из законитих прихода. Са друге стране ако се узме у обзир остварене уштеде у износу од 130.115 евра до краја 1996. године, а што произилази из допунског налаза и мишљења вештака ВЕ1, несумњиво је да породица Н. није могла да купи све наведене некретнине из законитих прихода. И сам осуђени ОС је у току поступка изнео да је одређена новчана средства дао ћерки ТЛ8 а то потврђује и треће лице ТЛ7 у свом исказу током поступка. Међутим, ни вештак ВЕ1 ни комисија вештака Градског завода за вештачења осим просечне потрошачке корпе нису код расхода узели у обзир трошкове школовања деце, трошкове летовања, трошкове куповине аутомобила, трошкове одржавања некретнина, трошкови пореза и друго, зато што јасно указује да су расходи ТЛ8 и ТЛ7 били знатно већи него што је то приказано у налазима вештака. Осим изнетог, треба истаћи да је у току поступка предмет одузимања био и стан у ул.Д. к. бр.23, али је решењем првостепеног суда од 10.11.2009. одбијен захтев Вишег јавног тужиоца у Београду за одузимање тог стана, те да је у наведеном периоду тј.1999. године ТЛ8 купила и стан површине 131 м2 у ул. Б. В. бр.46. Када се има у виду све напред наведено, јасно произилази да ТЛ8 и ТЛ7 нису могли из законитих прихода купити кућу – локал у Д. бр.29 и стан у К. бр.19 из законитих прихода, већ су те некретнине купљене од средстава које је осуђени ОС прибавио извршењем кривичног дела а које је пренео на своју ћерку ТЛ8.

Неосновано се у жалби пуномоћника трећих лица адвоката АБ2 указује да првостепени суд није утврдио постојање узрочне везе између незаконитих прихода осуђеног ОС и имовине трећих лица, јер је у претходном делу решења наведено да породица Н. својим законитим приходима није могла купити предметне некретнине, односно да постоји очигледна несразмерна између њихових законитих прихода (када се од њих одбију расходи) и вредности купљених некретнина. То онда значи да средства за куповину тих некретнина потичу од средстава које је осуђени ОС прибавио извршењем кривичних дела. Није спорно и да су предузећа трећих лица ТЛ8 и ТЛ7 остварила одређену добит, као што је претходно наведено, а вештаци Градског завода за вештачења су на рочишту пред овим судом објаснили у вези са преношењем добити предузећа на физичка лица. Тачно је, како се наводи у жалби пуномоћника адвокат АБ2, да у побијаном решењу постоји контрадикторност у погледу тога да ли је ТЛ8 од свога оца тј. од осуђеног ОС добила одређени износ новца, али је у току поступка тј. на рочишту пред другостепеним судом разјашњено односно утврђено је да није спорно да је ТЛ8 од свог оца добила одређени новчани износ, с тим што није поуздано утврђено да ли се ради о износу од 60.000 ДМ или 100.000 ДМ или можда неком већем износу, па је овај суд имао у виду да је ТЛ8 по том основу остварила одређени приход. Неосновани су и жалбени наводи да је првостепени погрешио што као приход трећих лица ТЛ7 није прихватио чињеницу да је он зарадио 27.000 ДМ у Румунији, јер је првостепени суд у образложењу побијаног решења дао јасне разлоге због чега то није прихватљиво, односно да за то не постоје адекватни докази. У претходном делу овог решења већ је било речи о томе да је вештак ВЕ1 у свом основном налазу и мишљењу нашао да постоји позитивна разлика између прихода и расхода породице Н., када су узети у обзир и приходи који су остварени у периоду од 2000. до 2010. године, а знатан део тих прихода је остварен издавањем у закуп појединих некретнина, због чега је овај суд и одредио допунско вештачење, да би се поуздано утврдило да ли су трећа лица ТЛ8 и ТЛ7 у периоду од 1997. до 2000. године, као и евентуалним уштедама до краја 1996. године могли да купе наведене некретнине из законитих прихода. Неосновано се у жалби пуномоћника трећих лица адвоката АБ2 истиче да је првостепени суд погрешно утврдио приходе односно добит предузећа у власништву трећих лица, јер је на рочишту пред другостепеним судом разјашњено да добит предузећа није аутоматски значила да је та добит пренета на физичка лица. Тачно је, како је истакнуто у овој жалби и завршној речи на рочишту пред другостепеним судом да су некретнине које су трајно одузете а које су наведене у тачки I побијаног решења уговором о поклону из 2003. године ТЛ8 пренете на њену децу В. и Л. Н., али с обзиром да та промена није евидентирана у земљишним књигама, односно да се ТЛ8 и даље води као власник тих некретнина, то је првостепени суд правилно поступио када је исте трајно одузео од ТЛ8. Овај суд је ценио и остале наводе из жалбе пуномоћника трећих лица ТЛ8 и ТЛ7 адвоката АБ2, као и наводе жалбе трећих лица ТЛ8, али они нису могли определити суд на доношење другачије одлуке.

Приликом утврђивања чињеница да ли су трећа лица некретнине које су трајно одузете купили из законитих прихода, овај суд је имао у виду и то да су трећа лица, након посматраног периода, тј. 2003. године основала Конзорцијум физичких лица (који су чинили ТЛ5, ТЛ2 и ТЛ9, те ТЛ8 и ТЛ7), који је на јавној аукцији купио предузеће А.Д. “Н. с.” К. за износ од 52.000.000,00 динара (799.603,00 еура), за што је првостепени суд утврдио да је купљено из законитих прихода, с обзиром да су значајан део новчаних средстава прибавили издавањем некретнина купљених у периоду од 1997-2000 године, па самим тим је јасно да њихови законити приходи у периоду од 1997-2000 године, као и остварене уштеде до тог периода нису омогућавали куповину предметних некретнина.

На крају треба имати у виду и чињеницу да су трећа лица тј. кћерке осуђеног ОС након што је кренуо кривични поступак против њиховог оца, поједине некретнине преносиле на своју децу и своје мужеве, а највећи део тих уговора о поклону су закључени 2003. године. Тако је ТЛ2 кућу у Т. бр._  стана у К. А. бр._са по 1/2 поклонила својој деци ТЛ3 и ТЛ4, док је локал у Р. бр._и три стана у ул.Б. С. бр._поклонила свом супругу ТЛ9. ТЛ5 је кућу са пословним простором у ул.К. А. бр._исте године поклонила свом супругу ТЛ6 а пословни простор у ул.М. Т. бр._је поклонила свом сину П.. ТЛ8 је такође 2003. године стан у К. бр.19 поклонила својој деци В. и Л.. И осуђени ОС је 2003. кућу са два стана у ул.Б. А. бр.13 продао купцу С. В. из Подгорице, док је његова супруга ТЛ1 исте године продала кућу са три стана у ул.О. Ђ. бр._ упцу С. Л., док је 2006. године кућу са два стана у ул.Д. М. бр.30 поклонила својој ћерки ТЛ2. Очигледно је да су осуђени ОС и његова супруга настојали да отуђе поједине некретнине а трећа лица, односно њихове ћерке ТЛ5, ТЛ2 и ТЛ8 покушале да путем поклањања наведених некретнине осујете њихово одузимање у поступку који је накнадно уследио.

У току поступка пред другостепеним судом овај суд је ценио и доказе који су предложени од стране осуђеног ОС трећих лица и њихових пуномоћника на рочишту пред другостепеним судом, као и изнете примедбе на налаз и мишљење Комисије вештака, које су изнели трећа лица, њихови пуномоћници и стручни саветници ВЕ2 и ВЕ3, али они нису могли утицати на доношење другачије одлуке.

На основу одредбе члана 47. став 2 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела суд је одредио да Дирекција за упрвљање одузетом имовином управља одузетим новчаним средствима као и одузетим некретнинама.

На основу одредбе члана 44 Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, овај суд је одлучио да осуђени ОС и трећа лица ТЛ5, ТЛ3, ТЛ4 и ТЛ8 Дирекцији за управљање одузетом имовином солидарно накнаде трошкове прибављене одузетом имовином, а о чијој висини ће првостепени суд одлучити посебним решењем.

Из изнетих разлога а применом одредаба члан 38. и 44. Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, одлучено је као у диспозитиву овог решења.

Записничар,         Председник већа-судија
Јулијана Таталовић,с.р.      мр Сретко Јанковић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)