Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
9.03.2011.

Гж 8176/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 8176/10
Дана, 09.03.2011. године
Б е о г р а д



У И М Е Н А Р О Д А


АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Весне Обрадовић, председника већа, Радмиле Ђурић и Вере Петровић, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат, против тужених Града Београда, кога заступа Градски јавни правобранилац из Београда, улица Тиршова број 1, ЈКП „Београд пут“, Београд, улица Нушићева број 21 и ЈКП „Паркинг сервис“, Београд, улица Старине Новака број 12, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужених Града Београда и ЈКП „Београд пута“, изјављеним против пресуде Првог општинског суда у Београду П. 3650/09 од 20.05.2009. године, у седници већа одржаној дана 09.03.2011. године, донео је


П Р Е С У Д У


ПОТВРЂУЈЕ СЕ пресуда Првог општинског суда у Београду П. 3650/09 од 20.05.2009. године у ставу првом и трећем изреке, а жалбе тужених Града Београда и ЈКП „Београд пута“ ОДБИЈАЈУ као неосноване.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима поступка садржано у ставу четвртом изреке пресуде Првог општинског суда у Београду П. 3650/09 од 20.05.2009. године, па се обавезују тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ да тужиљи АА на име трошкова парничног поступка солидарно исплате износ од 155.550,00 динара, у року од 15 дана.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог општинског суда у Београду П. 3650/09 од 20.05.2009. године у ставу првом изреке усвојен је тужбени захтев па су обавезани тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ да солидарно тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплате и то на име претрпљених физичких болова износ од 250.000,00 динара, на име претрпљеног страха износ од 280.000,00 динара, на име претрпљених душевних болова због наружености износ од 190.000,00 динара и на име претрпљених душевних болова због умањења опште животне активности износ од 420.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године до исплате, у року од 15 дана.

Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље којим је тражила да се обавежу тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ да јој преко досуђених а до тражених износа исплате још 200.000,00 динара на име претрпљених физичких болова, износ од још 120.000,00 динара на име претрпљеног страха, износ од још 230.000,00 динара на име претрпљених душевних болова због умањења опште животне активности, и износ од још 160.000,00 динара на име претрпљених душевних болова због наружености, са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године до исплате.

Ставом трећим изреке одбијен је тужбени захтев тужиље у односу на туженог ЈКП „Паркинг сервис“.

Ставом четвртим изреке обавезан је тужени Град Београд да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка у износу од 155.550,00 динара, у року од 15 дана.

Против наведене пресуде благовремено су изјавили жалбу тужени Град Београд, а из навода жалбе произилази да је изјављена против одлуке садржане у ставовима првом, трећем и четвртом изреке, због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права и тужени ЈКП „Београд пут“ против одлуке из става првог изреке, због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и због погрешне примене материјалног права.

Тужиља је дала одговоре на жалбе тужених.

Испитујући правилност побијане пресуде применом члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао да је жалба туженог Града Београда делимично основана и то у погледу одлуке о трошковима поступка, а да је жалба туженог ЈКП „Београд пута“ неоснована.

У спроведеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП-а, на које другостепени суд пази по службеној дужности, нити се у жалбама странака указује на постојање таквих битних повреда поступка због којих би се побијана пресуда морала укинути.

Према утврђеном чињеничном стању тужиља је повређена дана 03.02.2005. године у Београду у улици Кнез Даниловој тако што се као пешак кретала утабаном стазом на коловозу, јер је тротоаром заузетим непрописно паркираним аутомобилима кретање пешака било онемогућено, те је због неочишћеног снега на коловозу пала и том приликом задобила тешку телесну повреду у виду прелома сва три глежња десног скочног зглоба са ишчашењем. Трпела је физичке болове и страх ближе описане у налазима вештака ортопеда - трауматолова и неуропсихијатра, дошло је до умањења опште животне активности од 30% укупно према конзилијарном налазу оба вештака и наружења средњег степена. Према извештају РХМЗ-а о количини снежних падавина у периоду од 31.01. до 03.02.2005. године критичног дана није било падавина, али је снег падао претходних дана и његова висина је износила 25 цм. Такође је утврђено да на страни тужиље није било доприноса настанку незгоде, односно штете.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, а нарочито од чињенице да је према Закону о путевима у надлежности туженог Града Београда обезбеђивање обављања послова одржавања улица и локалних путева, а да су ови послови у зимском периоду, у које поред осталих спадају чишћење и уклањање снега и леда са коловоза и посипање отопљивача снега и леда, поверени туженом ЈКП „Београд путу“ уговором закљученим на основу Одлуке о улицама, локалним и некатегорисаним путевима и Оперативног плана одржавања улица и локалних путева у зимском периоду, те да праћење и надзор над њиховим извршавањем организује тужени Град Београд „преко Института за путеве“, првостепени суд је нашао да су тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ одговорни за насталу штету и да при том нема доприноса настанку штете на страни тужиље, па их је обавезао да тужиљи солидарно надокнаде штету у износима ближе означеним у ставу првом изреке, док је у преосталом делу одбио тужбени захтев, применом одредаба чл. 184 и 200 Закона о облигационим односима, па је одлучио као у ставу првом и другом изреке побијане пресуде.

Полазећи од чињенице да је у складу са оперативним планом ЈКП „Паркинг сервис“ надлежан да чисти снег и лед са јавних паркиралишта и прилаза и тротоара око гаража и паркиралишта, првостепени суд је закључио да нема основа за обавезивање туженог на накнаду штете у конкретном случају, па је одбио тужбени захтев тужиље у односу на туженог ЈКП „Паркинг сервис“ и одлучио као у ставу трећем изреке.

Код овако правилно и потпуно утврђеног чињеничног стања првостепени суд је правилно применио материјално право када је нашао да су тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ пасивно легитимисани да у овој парници тужиљи надокнаде нематеријалну штету, јер се одговорност тужених заснива на одредбама чл. 184 и чл. 200 Закона о облигационим односима.

Првостепени суд је правилно применио одредбу члана 200 ЗОО у складу са одредбом чл. 224 ЗПП-а, када је тужиљи на име накнаде нематеријалне штете на име претрљених физичких болова досудио 250.000,00 динара, на име претрпљеног страха 280.000,00 динара, на име претрпљених душевних болова због наружености средњег степена 190.000,00 динара и умањења опште животне активности од 30% 420.000,00 динара са законском затезном каматом од пресуђења до исплате сходно члану 277 ЗОО.

На потпуно и правилно утврђено чињенично стање, првостепени суд је правилно применио материјално право, када је одлучио као у изреци, дајући за своју одлуку јасне и довољне разлоге које прихвата и овај суд.

Неосновани су жалбени наводи туженог Града Београда да није пасивно легитимисан, јер није правно лице које обавља комуналну делатност да би на основу одредбе чл. 184 ЗОО било одговорно за насталу штету, већ је јединица локалне самоуправе. Наиме, одговорност Града Београда произилази из одредаба чл. 4 став 2 Закона о путевима („Сл. Гласник РС“ бр. 46/91) и чл. 11 став 4 Статута града Београда („Сл. Лист града Београда број 3/10) којима је прописано да град обавља послове одржавања, заштите, развоја и управљања улицама у насељу, односно уређује и обезбеђује развој и обављање комуналних делатности, те врши надзор над њиховим обављањем, а према одредби чл. 14 Одлуке о улицама, локалним и некатегорисаним путевима радови на одржавању улица поред осталих су и чишћење снега и леда са коловоза. С обзиром на наведене прописе, чињеница да је тужени Град Београд поверио вршење радова на одржавању улица комуналном предузећу не ослобађа га одговорности, тим пре што има обавезу да врши надзор над вршењем поверених радова.

Такође су неосновани жалбени наводи туженог ЈКП „Београд пута“ да није пасивно легитимисан, јер је оперативним планом предвиђено да се улице другог приоритета у коју спада Кнез Данилова улица, чисте у року од 48 сати од престанка падавина а да је снег престао да пада дан раније од несрећног случаја. Ово стога што је сагласно члану 2 Уговора којим су му поверени радови на одржавању улица на територији Града Београда, обавеза туженог комуналног предузећа поред чишћења и уклањања снега и леда са коловоза и посипање отопљивача снега и леда, а тужено предузеће током поступка није пружило доказе да је поступило у складу са својом обавезом, као ни доказе да је започело са чишћењем снега како би обавеза била извршена најкасније у року од 48 сати по престанку падавина, имајући у виду да је оперативним планом предвиђено да се споредне улице могу очистити у року од 48 сати по престанку падавина.

Суд је ценио наводе у жалби туженог Града Београда који се односе на дате налазе и мишљења судских вештака, па је нашао да су исти неосновани, обзиром да су примедбе којима се оспоравају налази вештака разјашњене исказима саслушаних вештака, а које је првостепени суд имао у виду и правилно оценио приликом утврђивања настале штете и доношења одлуке. Ово тим пре што тужени, уколико је сматрао да налази нису дати у складу са правилима струке или нису објективни, односно уколико је био незадовољан могао је да предложи ново вештачење на околност настале повреде код тужиље и претрпљене штете, што до окончања првостепеног поступка није учинио.

Најзад, суд је ценио и наводе у жалби туженог ЈКП „Београд пута“ да је висина накнаде нематеријалнте штете превисоко одмерена, па је нашао да су исти неосновани. Имајући у виду интензитет и дужину трајања претрпљених физичких болова и страха, утврђени проценат умањења опште животне активности од 30%, као и заостале последице, те да је код тужиље дошло до наружења средњег степена које се огледа у храмљању и деформацији десног скочног зглоба, правилно је првостепени суд одмерио висину накнаде штете за тражене видове штете.

Осталим жалбеним наводима не доводи се у сумњу правилност утврђеног чињеничног стања и донете одлуке, па ти жалбени наводи нису посебно образлагани.

На основу напред изложеног, применом одредбе чл. 375 ЗПП, одлучено је као у ставу првом изреке.

Што се тиче одлуке о трошковима парничног поступка садржане у ставу четвртом изреке побијане пресуде правилно је првостепени суд применом одредбе чл. 149 и 150 ЗПП-а обавезао туженог Град Београд да тужиљи надокнади трошкове парничног поступка, имајући у виду исход спора. Међутим, приликом доношења решења о трошковима парничног поступка, првостепени суд је погрешно применио материјално право, имајући у виду да су тужени Град Београд и ЈКП „Београд пут“ обавезани да тужиљи солидарно исплате накнаду штете, па су самим тим у обавези да солидарно накнаде и трошкове поступка, то је решење о трошковима поступка преиначено на основу одредбе члана 387 тачка 3 ЗПП-а.

Побијана пресуда у ставу другом изреке остаје неизмењена јер у том делу жалбом није побијана.

ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА,
Весна Обрадовић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)