Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.04.2014.

Гж 813/13

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 813/13
Дана 03.04.2014. године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Ивана Негића, председника већа, Александре Ђорђевић и Миленка Тодоровића, чланова већа, у парници тужиоца АА из Швајцарске, чији су пуномоћници адвокати Адвокатске канцеларије АБ, против првотуженог Удружења осигуравача Србије, Београд, Булевар деспота Стефана бр. 68Б и друготуженог ББ, чији је пуномоћник адвокат БА, ради накнаде штете, одлучујући о жалби прво и друготуженог против пресуде Првог основног суда у Београду П.бр. 47759/10 од 09.11.2012. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2014. године донео је следећу


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба друготуженог ББ и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. бр. 47759/10 од 09.11.2012. године у делу става првог изреке којим је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца АА из Швајцарске па је обавезан друготужени НН да тужиоцу исплати износ од 3.226,06 CHF , с тим да наведени износ главног дуга исплати у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, и у ставу трећем изреке којим је обавезан тужени ББ да тужиоцу надокнади трошкове парничног поступка у износу од 157.141,74 динара, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П.бр.47759/10 од 09.11.2012. године, у делу става првог изреке, утолико што се ОБАВЕЗУЈЕ друготужени ББ, да тужиоцу на износ главног дуга од 3.226,60 CHF исплати домицилну камату почев од 09.11.2012. године, па до исплате, у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења.

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. бр. 47759/10 од 09.11.2012. године у ставу првом и трећем изреке у односу на првотуженог Удружење осигуравача Србије, и у том делу се предмет ВРАЋА поступајућем првостепеном суду на поновљено суђење.
 

О б р а з л о ж е њ е

Ожалбеном првостепеном пресудом Првог основног суда у Београду П. бр. 47759/10 од 09.11.2012. године у ставу првом изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца АА из Швајцарске па су обавезани првотужени Удружење осигуравача Србије, Београд, и друготужени ББ, да солидарно тужиоцу исплате износ од 3.226,06 ЦХФ, са каматом по стопи коју банке плаћају на краткорочне штедне улоге по виђењу у месту плаћања обавезе за период од 09.11.2012. године па до исплате, с тим да је тужени другог реда у обавези да наведени износ главног дуга са припадајућом каматом исплати у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан исплате, све у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења. Ставом другим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца у делу у коме је тражио да се обавежу тужени да му солидарно исплате износ преко досуђеног износа у ставу првом изреке па до траженог износа од 10.647,40 ЦХФ, за износ од 7.420,08 ЦХФ, са камтом по стопи коју банке плаћају на краткорочне штедне улоге по виђењу у месту плаћања и обавеза за период од 09.11.2012. године па до исплате, као и за износ камате на износ од 10.647,40 ЦХФ за период од 26.11.2008. године па до 09.11.2012. године, као неоснована. Ставом трећим изреке обавезани су тужени да солидарно накнаде тужиоцу трошкове парничног поступка у износу од 157.141,74 динара у року од 15 дана од дана пријема писменог отправка пресуде под претњом извршења.

Против овакве првостепене пресуде благовремено су жалбе изјавили прво и друготужени из свих разлога предвиђених одредбом члана 360 став 1 ЗПП.

Испитујући правилност побијане првостепене пресуде у ожалбеном делу у смислу одредбе члана 372 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.125/04 и 111/09), који се примењује сходно члану 506 став 1 ЗПП („Службени гласник РС“ бр.72/11) Апелациони суд је нашао:

  жалба првотуженог је основана, жалба друготуженог није основана.

У току првостепеног поступка није учињена ни једна од битних повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које овај суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 09.10.2008. године дошло је до саобраћајне незгоде у којој је оштећено возило тужиоца. У саобраћајној незгоди је учествовао трактор и приколица, којим је управљао друготужени, власник трактора и приколице, а и трактор и приколица су били трајно регистровани. Из исказа друготуженог утврђено је да трактор има зелене таблице. Друготужени је оглашен прекршајно одговорним за саобраћајну незгоду. Из налаза и мишљења вештака саобраћајне струке произилази да је штета на возилу по ценама у Швајцарској у износу од 6.453,20 швајцарских франака. Возило тужиоца је марке “Renault Espace”, швајцарских регистарских таблица. Према коначном закључку судског вештака саобраћајне струке, до незгоде је дошло услед преласка трактора на страну коловоза, која је намењена за кретање возила из супротног смера. Пут на коме се десила саобраћајна незгода је био прегледан, па су и један и други учесник у саобраћају могли да уоче један другог, на месту незгоде нема трагова кочења ни једног ни другог учесника у саобраћајној незгоди. Према материјалним траговима, и по закључку вештака не може се прихватити изјава тужиоца да је извршио корекцију путање бежећи са коловза, јер је место контакта два возила било на коловозу и возило тужиоца је целим габаритом било на коловозу, а не на земљаној банкини поред пута. Трактор је у моменту саобраћајне незгоде ишао средином коловоза, с тим што је делом габарита прешао на супротну коловозну траку. Допринос тужиоца настанку саобраћајне незгоде процењен је на 40%.

На основу овако утврђеног чињеничног стања, првостeпени суд је донео одлуку као у изреци ожалбене пресуде, налазећи да су и прво и друготужени солидарно одговорни за насталу штету. При оваквој својој одлуци првостeпени суд је ценио приговор недостатка пасивне легитимације на страни првотуженог, истицањем чињенице да ни трактор ни приколица у моменту настанка саобраћајне незгоде нису подлегали обавези осигурања, па сматра да се овакви наводи првотуженог не могу прихватити, пошто се трактор кретао по јавном путу ,и пошто је као средство које се нашло на јавном путу, изједначен са моторним возилом, који се мора регистровати у роковима не дужим од 12 месеци, од одговорности за штету причињену трећим лицима.У прилог овој тези првостeпени суд истиче да у ситуацији када се трактор појави на јавном путу, а још при том врши превоз ствари, како је у конкретном био случај, пошто је трактором превожено жито, обзиром на начин његове употребе и намену, такав трактор се мора изједначити са моторним возилом у смислу члана 84 Закона о осигурању имовине и лица (“Службени лист СРЈ” бр.30/96 до 55/99). Осим наведене законске одредбе, првостeпени суд се позива и на одредбу члана 83 Закона о осигурању имовине и лица, који је важио на дан настанка штетног догађаја, којим је прописано да власник, односно корисник моторног возила и прикључног возила, јесте дужан да закључи уговор о осигурању од одговорности за штету, коју употребом моторног возила причини трећим лицима, и на одредбу члана 195 Закона о основама безбедности саобраћаја на путевима (“Службени лист СФРЈ” бр.50/88, “Службени гласник РС” бр.101/2005), којим је прописано да моторна возила у саобраћају морају бити регистрована, а изузетно од одредбе става 1, која о томе говори, не морају бити регистроване лаке приколице, моторна и прикључна возила, која су преправљена и у којима се врши пробна вожња или испитивање. Како је трактор, обзиром на начин његове употребе и намену морао бити изједначен са моторним возилом, које се у смислу члана 84 Закона о осигурању имовине и лица и републиког прописа о безбедности саобраћаја на путевима морало бити регистровано, односно осигурано од одговорности за штету причињену трећим лицима, првостeпени суд закључује да истакнути приговор недостатка пасивне легитимације на страни првотуженог није основан, и да је Гарантни фонд одговоран за накнаду штете тужиоцу. За одлуку као у изреци првостeпене пресуде, осим цитираних законских одредби, првостeпени суд се позвао и на одредбе чланова 154, 185, 186, 189 и 192 Закона о облигационим односима, као и на одредбе чланова 7, 220 и 223 Закона о парничном поступку.

Правилна је одлука првостепеног суда у погледу обавезивања друготуженог ББ, да тужиоцу надокнади износ штете на његовом возилу . Разлоге које је у прилог оваквом обавезивању дао првостепени суд у образложењу првостепене пресуде у свему као правилне прихвата Апелациони суд у Београду у поступку жалбене контроле.

Наводима жалбе друготуженог се неосновано напада оцена изведених доказа од стране првостепеног суда. Првостепени суд је наиме имао у виду све изведене доказе које је правилно ценио у смислу одредбе члана 8 Закона о парничном поступку, у њиховој укупности, а на првом месту налаз и мишљење вештака саобраћајне струке који говори о саобраћајној ситуацији на лицу места, те радњама које су предузели, или су могли предузети актери незгоде. Чињенично стање је тиме правилно и потпуно утврђено. У том смислу допринос тужиоца настанку штете на његовом возилу је правилно оцењен од стране првостепеног суда ,чиме је правилно примењена материјална правна одредба члана 192 Закона о облигационим односима.

Са друге стране неосновано се наводима жалбе друготуженог оспорава одлука о трошковима парничног поступка пошто је иста донета у свему сагласно одредбама чланова 149 и 150 ЗПП, и висина трошкова је умањена сразмерно проценту успеха тужиоца у овом спору.

Другим некоментарисаним наводима жалбе друготуженог правилност утврђеног чињеничног стања и примена материјалног права није доведена у сумњу.

На основу свега изложеног са позивом на одредбу члана 375 ЗПП донета је одлука као у ставу првом изреке ове пресуде.

Одлука у ставу другом изреке донета је са позивом на одредбу члана 380 тачка 4 ЗПП, обзиром да је правилна примена материјалног права налагала првостeпеном суду да друготуженог обавеже на исплату домицилне камате на износ главног дуга од 3.226,60 СНF, почев од 09.11.2012. године, па до исплате.

Међутим основано се наводима жалбе првотуженог оспорава правилност првостепене пресуде те солидарно обавезивање њега да са друготуженим накнади тужиоцу штету која је настала на возилу тужиоца. Овакав жалбени навод тиче се погрешне одлуке првостепеног суда везане за приговор недостатка пасивне легитимације на страни првотуженог Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд, из разлога што друготужени није имао законску обавезу да осигура трактор и приколицу у роковима не дужим од 12 месеци (обавезно ауто осигурање),на дан незгоде 09.10.2008. године ,па се такав трактор и не сматра моторним возилом у смислу одредбе члана 84 Закона о осигурању имовине и лица. У том смислу је услед погрешне примене материјалног права чињенично стање у првостепеном поступку остало непотпуно и неправилно утврђено.

Првостепени суд је на првом месту приликом оцене приговора пасивне легитимације на страни првотуженог Удружења осигуравача Србије – Гарантни фонд морао имати у виду меродавну материјално правну одредбу члана 84 Закона о осигурању имовине и лица која у ставу првом говори да моторно и прикључно возило у смислу одредбе закона јесу возила за превоз лица, за превоз ствари, и за вучу и радна возила која према прописима о регистрацији друмских возила морају имати саобраћајну дозволу која се продужава у роковима не дужим од 12 месеци;у ставу другом да се регистрација моторног возила, продужење регистрације и издавање пробних таблица може извршити тек кад се органу надлежном за регистрацију поднесе доказ о закљученом уговору о осигурању, док у ставу трећем говори да за штету од употребе возила на моторни погон која не подлеже регистрацији у смислу става 1 овог члана (нерегистровани трактори, мотокултиватори, радне машине и мопеди), не постоји обавеза организације за осигурање да надокнади штету. Осим наведене одредбе Закона о осигурању имовине и лица, првостепени суд је морао имати у виду и одредбе Правилника о регистрацији возила („Службени гласник СРС“ број 51/75 и 46/77), који је важио до ступања на снагу Правилника о регистрацији моторних и прикључних возила („Службени гласник РС“ број 69/10 и 101/10) са важењем од 01.01.2011. године, а према томе и у моменту када је дошло до саобраћајне незгоде. Овај Правилник у одредби члана 24 прави разлику између трактора који се користе за радове ван пољопривреде, и за који се издају регистарске таблице беле боје, и трактора који се користе за радове у пољопривреди, и за које се издају регистарске таблице зелене боје. У смислу одредбе члана 6 став 1 истог Правилника регистрација моторних и прикључних возила, као и трактора и прикључних возила које вуче трактор, а која се користе за радове ван пољопривреде важи 12 месеци, и рок важења регистрације се продужава на начин прописан овим Правилником, док у ставу другом предвиђа да за остала возила која подлежу регистрацији рок важења регистрације није ограничен.

У конкретном случају је утврђено да је трактор који је учествовао у саобраћајној незгоди, и којим је управљао друготужени, имао зелене регистарске таблице, па се ради о трактору који се користио за радове у пољопривреди, а који се нашао на коловозу, и у саобраћају. Са наведеног се закључује да се ради о трактору који не подлеже обавезном осигурању пошто је његова регистрација трајна, и рок важења регистрације није ограничен.

Одредба члана 99 став 2 тачка 1 говори о обавези Гарантног фонда, и о томе да се средства Гарантног фонда користе за накнаду штете која је проузрокована употребом моторног возила за које није био закључен уговор о обавезном осигурању у смислу одредаба овог закона. Ову одредбу треба тумачити тако да је постојала обавеза закључења уговора о обавезном осигурању, али да до закључења уговора није дошло.

У конкретном случају ради се о ситуацији када није постојала обавеза за закључење уговора о обавезном осигурању која се битно разликује од ситуације која је напред наведена. Возило – трактор који се користи сагласно цитираним одредбама Правилника о регистрацији возила за радове у пољопривреди, а који се нашао у јавном саобраћају не може имати својство моторног возила у смислу одредбе члана 84 став 1 Закона о осигурању имовине и лица, већ може имати само својство моторног возила које не подлеже регистрацији, у смислу одредбе става 3 истог законског члана, па стога не постоји обавеза организације за осигурање да надокнади штету која је проузрокована. Обзиром да се ово возило нашло у саобраћају оно се једино може посматрати као опасна ствар, у смислу одредбе члана 174 Закона о облигационим односима, а за штету од опасне ствари може бити одговоран једино њен ималац.

На основу свега напред изложеног првостепена пресуда је морала бити укинута и предмет враћен поступајућем првостепеном суду на поновно суђење.

У поновљеном суђењу првостепени суд ће, имајући у виду примедбе које су дате у овој одлуци ,правилно утврдити чињенично стање полазећи од меродавног материјалног права ,да би био у могућности да донесе правилну и на закону засновану одлуку о тужбеном захтеву.

На основу изложеног са позивом на одредбу члана 377 став 2 ЗПП донета је одлука као у ставу трећем изреке.

Председник већа - судија
Иван Негић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић
 

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)