Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
5.07.2012.

Гж 6152/11

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6152/11
05.07.2012.године
Б Е О Г Р А Д

 

У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија: Владиславе Милићевић, председника већа, Весне Матковић и Ивана Негића, чланова већа, у парници тужиље АА, чији је пуномоћник АБ, адвокат из Мајданпека, Карађорђева бб, против туженог ЈП “Путеви Србије” са седиштем у Београду, Булевар Краља Александра 282, чији је пуномоћник БА, дипломирани правник запослен код туженог, ради накнаде штете, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку П.бр.1506/10 од 25.08.2011.године, у седници већа одржаној дана 05.07.2012.године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована жалба туженог и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку П.бр.1506/10 од 25.08.2011.године у ставу првом, другом и четвртом изреке.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Неготину, Судске јединице у Мајданпеку П.бр.1506/10 од 25.08.2011.године, ставом првим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде материјале штете настале дана 04.03.2010.године, на возилу марке “_” тип “_”, регистарске ознаке аа исплати износ од 156.418,00 динара, са законском затезном каматом на овај износ почев од 25.08.2011.године, као дана пресуђења, па до коначне исплате. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде нематеријалне штете исплати и то: за претрпљени страх износ од 100.000,00 динара, за претрпљени физички бол износ од 100.000,00 динара, за претрпљене душевне болове због умањења животне активности износ од 70.000,00 динара, са законском затезном каматом, од 25.08.2011.године, као дана пресуђења, па до коначне исплате. Ставом трећим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиље за разлику од досуђеног до потраживаног износа на име нематеријалне штете и то: за претрпљени страх за износ од 50.000,00 динара, за претрпљени физички бол за износ од 50.000,00 динара, и за претрпљене душевне болове због умањења животне активности за износ од 130.000,00 динара, са законском затезном каматом почев од 25.08.2011.године до коначне исплате. Ставом четвртим изреке, обавезан је тужени да тужиљи на име накнаде трошкова парничног поступка исплати износ од 110.680,00 динара.

Против наведне пресуде у ставу првом, другом и четвртом изреке жалбу је благовремено изјавио тужени побијајући је због битне повреде одредаба парничног поступка и због погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу чл.372 ЗПП ("Службени гласник РС” бр.125/04 и 111/09), а који се примењује на основу чл. 506 ЗПП (“Службени гласник РС” бр.72/2011) Апелациони суд у Београду је нашао да жалба туженог није основана.

У поступку пред првостепеним судом није учињена нека од битних повреда одредаба парничног поступка из чл.361 став 2 тач.1, 2, 5, 7 и 9 ЗПП, на које Апелациони суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а супротно наводима жалбе туженог ни битна повреда одредаба парничног поступка из чл.361 ст.2 тач.12 ЗПП, јер је побијана пресуда са јасним и непротивуречним разлозима о свим битним чињеницама.

Према утврђеном чињеничном стању, дана 04.03.2010.године око 18,20 часова, на путу Кучево-Мајданпек, на око два километра од Мајданпека, са брда које се налази са леве стране коловоза, дошло је до одрона и обрушавања веће количине земље, са стаблима, на возило тужиље, којим је управљао супруг тужиље, док се тужиља налазила на месту сувозача. У поступку обезбеђења доказа у предмету првостепеног суда Р3.12/10, преко вештака ВВ, утврђено је да је на возилу тужиље, које је произведено 2000.године, дошло до тоталне штете, да је вредност возила у моменту удеса износила 208.557,00 динара, вредност радова и делова потребних за поправку возила прелазила је исти износ и износила 265.857,00 динара, да се умањењем вредности возила у моменту удеса, за проценат од 25% вредност остатка тј.спашених делова возила износи 156.418,00 динара. Критичном приликом тужиља је задобила телесне повреде у виду прелома другог и трећег левог ребра и нагњечења грудног коша, које повреде се квалификују као тешке телесне повреде. Према налазу и мишљењу судских вештака, тужиља је у вези са задобијеним повредама трпела у моменту повређивања и непосредно после тога до доласка лекара као и у току примарног збрињавања, и предузимања дијагностичких процедура, континуиране физичке болове јаког степена. Као и у наредних 2 до 3 дана, након чега је дошло до извесног смиривања. Физички болови наведених особина последица су оштећења коштаних и мекоткивних структура (ребара, подребрице, мишића коже и поткожног ткива), провоцираних дисајним покретима, кашљем, па и најмањим померањем тела. Током даљег лечења у кућним условима у трајању од око две недеље тужиља је трпела болове средњег интензитета, са повременим и краткотрајним њиховим појачањем и до јаког степена, подбадајућег и севајућег карактера, пре свега у току наглих дисајних покрета, али и при сваком наглом покрету тела. До формирања солидног коштаног ожиљка на преломљеним ребрима, у укупном трајању од око две недеље, код тужиље су постојали трајни физички болови у лаком степену, и исти су се примарно спонтано јављали као последица процеса зацељења озлеђених ткива али и провоцирани напрезањем при померању, устајању и слично. Током спровођења физикалног третмана амбулантног типа, болови напред наведених особина, често су били привремено и краткотрајно појачавани у виду жигања и пробадања у грудима. После наведеног периода, тужиља трпи повремене физичке болове краћег или дужег трајања, по интензитету од незнатног до лаког степена, спонтано насталих при промени метеоролошких услова, боравку на хладом ваздуху и слично, а само изузетно и краткотрајне нешто интензивније болне сензације, до средњег степена јачине, провоциране наглим физичким напрезањем какве болове би могла повремено да трпи и убудуће. Због специфичних околности код којих је дошло до повређивања, тужиља је трпела страх јаког интензитета са карактеристикама паничног страха од смрти, за све време критичног догађаја до указивања примарне медицинске помоћи и удаљавања са места повређивања. Континуирани страх јаког интензитета тужиља је трпела у првих два до три дана након повређивања, тј.до сазнања да јој задобијене повреде не угрожавају непосредно живот. Овакав страх је био изазван трпљењем интензивних физичких болова, али и природом задобијених повреда, и то све у условима њеног већ оштећеног здравственог стања, а с обзиром на чињеницу да већ дуги низ година болује од различитих хроничних болести. Током активног кућног лечења, као и у даљем периоду продуженог опоравка који је трајао до 12.05.2010.године, у укупјом трајању око десетак недеља тужиља је трпела секундарни страх и то првих петнаестак дана средњег интензитета, а затим до краја истог периода страх лаког интензитета изражен у форми стално присутне стрепње и зебње, изазване неизвесношћу за крајњи исход лечења, али и због евентуалних могућих тежих последиа. Након овог периода по зацељењу повређених ребара па све до данас, појава субјективних тегоба, пре свега физичких болова, спонтано насталих и провоцираних неповољним климатским условима, појачаним физичким напорима и форсираним дисањем и слично, могла је бити праћена доживљајем повременог страха од лаког до незнатног степена, какав би страх тужиља могла осећати и убудуће. Подсећање на непријатан доживљај је било праћено повременом појавом страха у форми нелагодности, узнемирености па и страха до лаког степена јачине. Страх који је тужиља трпела у време повређивања у току лечења, није оставио трајне последице у смислу њене душевне поремећености. Услед насталих последица повређивања тужиља ће тегобно и временски ограничено обављати све оне физичке активности које изискују физички напор самим тим и форсирано дисање. Упркос чињеници да је тужиља нарушенгог здравља, услед бројних хроничних болести од којих иста дуже време болује, као искључива последица задобијене повреде грудног коша код тужиље је животна активност умањена у лаком степену, што износи 10% а због чега тужиља умерено душевно пати. Настанку штетног догађаја тужиља ни на који начин није допринела. Даље је утврђено да је уговором о обављању радова на одржавању и заштити магистралних и регионалних путева од 31.03.1992.године тадашња Дирекција за путеве при Министарству за саобраћај и везе, као правни претходник тужене и наручилац посла, са извођачима радова широм Србије закључила уговор и анекс уговора о одржавању магистралних и регионалних путева, којим им уступа све радове на одржавању и заштити магистралних и регионалних путева (чл.1), а један од потписника истог је и "АА".

Полазећи од овако потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања, утврђеног супротно наводима жалбе на основу савесне и брижљиве оцене изведених доказа сходно чл.8 ЗПП, имајући у виду правило о терету доказивања, првостепени суд је правилном применом материјалног права и то одредбе члана 184 Закона о облигационим односима у вези са чланом 8 Закона о путевима обавезао тужену да тужиљи накнади како материјалну, тако и нематеријалну штету одлучивши, као у ставу првом и другом изреке, правилно налазећи да је тужена одговорана за насталу штету с обзром на то да управља јавним путевима, те да своју обавезу одржавања и заштите јавног пута није испунила услед чега је оштећено возило тужиље, јер је дошло до обрушавања земље и материјала на пут, исти није на одговарајући начин обезбедио, а тужиља задобила описане повреде. Правилно је првостепени суд одмерио и висину материјалне штете полазећи од налаза и мишљења судског вештака, који износ представља вредност остатака делова добијен умањењем вредности возила у време удеса за 25%. Правилно је првостепени суд у смислу одредбе члана 200 Закона о облигационим односима, имајући у виду интензитет и дужину трајања физичког бола и страха и душевног бола због умањења животне активности, те проценат овог умањења, који је искључиво последица повређивања од 04.03.2010.године, а све према налазу судских вештака, одмерио висину накнаде нематеријалне штете. На досуђене износе првостепени суд је правилном применом одредбе чл.277 ЗОО досудио камату у висини стопе законске затезне камате почев од 25.08.2011.године, као дана пресуђења, па до коначне исплате. За своју одлуку првостепени суд је дао потпуне и јасне разлоге које је у свему прихватио и овај суд, као другостепени.

Апелациони суд је ценио наводе жалбе туженог да је првостепени суд погрешно, по приговору туженог о недостатку пасивне легитимације, оценио да уговор о извођењу радова редовног одржавања и заштите пута између туженог и "АА" као извођача радова, не ослобађа од одговорности туженог, коме је сходно чл.8 ст.1 Закона о јавним путевима (“Службени глсник РС” бр.101/2005, са изменама и допунама), који је био на снази у време подношења тужбе у овој правној ствари, поверена делатност управљања јавним путевима, па је нашао да је исти неоснован. Ово стога што тужени који управља јавним путевима, одговара за штету коју је претрпело треће лице као корисник јавног пута, због пропуштања благовременог обављања послова организовања и контроле појединих радова на редовном одржавању пута од стране туженог, јер обавља делатност управљања државним путевима. Одговорност туженог заснована је на Закону, те се поверавањем послова на одржавању и заштити тих путева трећем лицу-извођачу радова не може ослободити од одговорности за штету. Међутим, у односу на "АА", као извођача посла, којим је преузео одговорност за штете према трећим лицима, по основу закљученог уговора са туженим, због неоправданог неиспуњења обавезе из уговора, тужени може евентуално истаћи регресни захтев.

Неоснован је и навод жалбе туженог да у конкретном случају тужени не може бити одговоран за штету за коју није утврђена његова кривица, јер у смислу одредбе чл.184 Закона о облигационим односима, коју одредбу је правилно применио првостепени суд одговорност туженог се састоји у пропустима обавезе одржавања и заштите јавног пута, која одговорност је заснована на закону, а који се од одговорности може ослободити само ако је до пропуста одржавања путева дошло из оправданих разлога, што тужени током поступка није доказао.

Такође су неосновани и наводи жалбе да првостепени суд није утврдио ни висину штете на начин како се висина штете утврђује, да је висина материјална штете базирана на претпоставкама и визуелном прегледу оштећеног возила, а нематеријална штете на основу налаза вештака медицинске струке, на који налаз је тужени имао примедбе, о којима се вештак није изјашњавао допунским налазом. Ово стога што је првостепени суд правилно утврдио висину материјалне штете, имајући у виду претходно спроведен поступак обезбеђења доказа, а висину нематеријалне штете правилно одмерио у складу са одредбом чл.200 ЗОО, при чему је имао у виду интензитет и дужину трајања страха и физичког бола и душевног бола због умањења животне активности, те степен овог умањења, који је последица повређивања од 04.03.2010.године, о чему се вештак током поступка недвосмислено изјаснио, старост тужиље, те све друге околности конкретног случаја у свему прихватајући налаз и мишљење судских вештака Завода за судску медицину у Нишу, као налаза датих по правилима струке, а налазећи да су примедбе туженог усмерене на одуговлачење поступка.

Овај суд је ценио и остале наводе жалбе туженог, али их није посебно образлагао налазећи да немају утицаја на другачију одлуку суда.

Са свега наведеног, донета је одлука као у изреци, применом одредбе члана 375 ЗПП, а као правилна потврђена је и одлука о трошковима паричног поступка из става четвртог изреке, јер су тужиљи досуђени нужни трошкови у смислу одредбе чална 149 и 150 ЗПП, а висина истих правилно одмерена применом важеће АТ и ТТ.

Председник већа-судија,
Владислава Милићевић с.р.

За тачност отправка
управитељ писарнице
Светлана Антић

МД

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)