Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
3.12.2014.

Гж 6059/2014

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 6059/2014
Дана 03.12.2014. године
Б Е О Г Р А Д


У ИМЕ НАРОДА

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Гордане Комненић, председника већа, Бранислава Босиљковића и Ловорке Стојнов, чланова већа, у парници тужиоца АА, чији је пуномоћник АБ адвокат, против туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, улица Др. Александра Костића бр. 9, ради накнаде штете, одлучујући о жалбама тужиоца и туженог изјављеним против пресуде Првог основног суда у Београду П.27125/13 од 06.06.2014. године, у седници већа одржаној дана 03. децембра 2014. године, донео је


П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ жалба тужиоца АА, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. 27125/13 од 06.06.2014. године, у ставу шестом изреке.

ОДБИЈА СЕ жалба туженог Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, као неоснована и ПОТВРЂУЈЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. 27125/13 од 06.06.2014. године у ставу првом, другом, у делу става петог изреке којим је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени је обавезан да му на име мање исплаћених месечних износа пензија исплати износе, и то за месец новембар 2009. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2009. године до исплате, децембар 2009. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2010. године до исплате, јануар 2010. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.02.2010. године до исплате, за месец фебруар 2010. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.03.2010. године, па до исплате, за месец март 2010. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.04.2010. године, па до исплате, за месец април 2010. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.05.2010. године, па до исплате, за месец мај 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.06.2010. године, па до исплате, за месец јун 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.07.2010. године, па до исплате, за месец јул 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.08.2010. године, па до исплате, за месец август 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.09.2010. године, па до исплате, за месец септембар 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.10.2010. године, па до исплате, за месец октобар 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.11.2010. године, па до исплате, за месец новембар 2010. године износ од 3.218,30 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2010. године, па до исплате, за месец децембар 2010. године износ од 4.434,77 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2011. године, па до исплате, за месец јануар 2011. године износ од 4.434,77 динара са законском затезном каматом почев од 20.02.2011. године, па до исплате, за месец фебруар 2011. године износ од 4.434,77 динара са законском затезном каматом почев од 20.03.2011. године, па до исплате, за месец март 2011. године износ од 4.434,77 динара са законском затезном каматом почев од 20.04.2011. године, па до исплате, за месец април 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.05.2011. године, па до исплате, за месец мај 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.06.2011. године, па до исплате, за месец јун 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.07.2011. године, па до исплате, за месец јул 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.08.2011. године, па до исплате, за месец август 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.09.2011. године, па до исплате, за месец септембар 2011. године износ од 3.461,60 динара са законском затезном каматом почев од 20.10.2011. године, па до исплате, за месец октобар 2011. године износ од 3.504,28 динара са законском затезном каматом почев од 20.11.2011. године, па до исплате, за месец новембар 2011. године износ од 3.504,28 динара са законском затезном каматом почев од 20.12.2011. године, па до исплате, за месец децембар 2011. године износ од 3.504,28 динара са законском затезном каматом почев од 20.01.2012. године, па до исплате, за месец јануар 2012. године износ од 3.504,28 динара, са законском затезном каматом почев од 06.02.2012. године, па до исплате, за месец фебруар 2012. године износ од 3.504,28 динара, са законском затезном каматом почев од 06.03.2012. године, па до исплате, за месец март 2012. године износ од 3.504,28 динара, са законском затезном каматом почев од 06.04.2012. године, па до исплате, за месец април 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.05.2012. године, па до исплате, за месец мај 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.06.2012. године, па до исплате, за месец јун 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.07.2012. године, па до исплате, за месец јули 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.08.2012. године, па до исплате, за месец август 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.09.2012. године, па до исплате, за месец септембар 2012. године износ од 3.623,79 динара, са законском затезном каматом почев од 06.10.2012. године, па до исплате, за месец октобар 2012. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.11.2012. године, па до исплате, за месец новембар 2012. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.12.2012. године, па до исплате, за месец децембар 2012. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.01.2013. године, па до исплате, за месец јануар 2013. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.02.2013. године, па до исплате, за месец фебруар 2013. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.03.2013. године, па до исплате, за месец март 2013. године износ од 3.696,36 динара, са законском затезном каматом почев од 06.04.2013. године, па до исплате, за месец април 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.05.2013. године, па до исплате, за месец мај 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.06.2013. године, па до исплате, за месец јуни 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.07.2013. године, па до исплате, за месец јули 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.08.2013. године, па до исплате, за месец август 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.09.2013. године, па до исплате, за месец септембар 2013. године износ од 3.768,12 динара, са законском затезном каматом почев од 06.10.2013. године, па до исплате, за месец октобар 2013. године износ од 3.790,26 динара, са законском затезном каматом почев од 06.11.2013. године, па до исплате, за месец новембар 2013. године износ од 3.790,26 динара, са законском затезном каматом почев од 06.12.2013. године, па до исплате, за месец децембар 2013. године износ од 3.790,26 динара, са законском затезном каматом почев од 06.01.2014. године, па до исплате, за месец јануар 2014. године износ од 3.790,26 динара, са законском затезном каматом почев од 06.02.2014. године, па до исплате, за месец фебруар 2014. године износ од 3.790,26 динара, са законском затезном каматом почев од 06.03.2014. године, па до исплате.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ пресуда Првог основног суда у Београду П. 27125/13 од 06.06.2014. године у делу става петог изреке којим је делимично усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени обавезан да му на име мање исплаћених месечних износа пензија исплати разлику за период од јануара 2008. године до октобра 2009. године са каматом, тако што СЕ ОДБИЈА тужбени захтев тужиоца АА, којим је тражио да суд обавеже туженог Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Београд, да му на име мање исплаћених месечних износа пензија исплати износе и то: за месец јануар 2008. године износ од 2.637,81 динара, са законском затезном каматом почев од 20.02.2008. године, па до исплате, за месец фебруар 2008. године износ од 2.637,81 динар, са законском затезном каматом почев од 20.03.2008. године, па до исплате, за месец март 2008. године износ од 2.637,81 динар, са законском затезном каматом почев од 20.04.2008. године, па до исплате, за месец април 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.05.2008. године, па до исплате, за месец мај 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.06.2008. године, па до исплате, за месец јун 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.07.2008. године, па до исплате, за месец јул 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.08.2008. године, па до исплате, за месец август 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.09.2008. године, па до исплате, за месец септембар 2008. године износ од 2.821,35 динара, са законском затезном каматом почев од 20.10.2008. године, па до исплате, за месец октобар 2008. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.11.2008. године, па до исплате, за месец новембар 2008. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.12.2008. године, па до исплате, за месец децембар 2008. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.01.2009. године, па до исплате, за месец јануар 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.02.2009. године, па до исплате, за месец фебруар 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.03.2009. године, па до исплате, за месец март 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.04.2009. године, па до исплате, за месец април 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.05.2009. године, па до исплате, за месец мај 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.06.2009. године, па до исплате, за месец јун 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.07.2009. године, па до исплате, за месец јул 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.08.2009. године, па до исплате, за месец август 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.09.2009. године, па до исплате, за месец септембар 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.10.2009. године, па до исплате, за месец октобар 2009. године износ од 3.218,30 динара, са законском затезном каматом почев од 20.11.2009. године, па до исплате, као неоснован.

ПРЕИНАЧУЈЕ СЕ решење о трошковима садржано у ставу седмом изреке пресуде Првог основног суда у Београду П. 27125/13 од 06.06.2014. године тако што се обавезује тужени Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање из Београда, да тужиоцу АА, накнади трошкове парничног поступка у износу од 84.580,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема преписа пресуде.


О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П. 27125/13 од 06.06.2014. године, ставом првим изреке одбијен је приговор апсолутне ненадлежности суда. Ставом другим одбијен је приговор стварне ненадлежности суда. Ставом трећим изреке одбијен је предлог туженог за прекид овог поступка. Ставом четвртим изреке дозвољено је преиначење тужбе поднеском од 14.04.2014. године. Ставом петим изреке делимично је усвојен тужбени захтев тужиоца и тужени је обавезан да му на име мање исплаћених месечних износа пензија исплати износе за период од 01.01.2008. године до 28.02.2014. године, са каматом, наведене у том ставу изреке. Ставом шестим изреке одбијен је тужбени захтев тужиоца преко износа досуђених у ставу петом изреке, односно за месечне износе од по 1.801,23 динара за период од јануара до марта 2008. године, месечне износе од по 1.925,01 динара за период од априла до септембра 2008. године, месечне износе од по 2.198,18 динара за период од октобра 2008. године до новембра 2010. године, месечне износе од по 1.088,42 динара за период од децембра 2010. године до марта 2011. године, месечне износе од по 2.368,71 динара за период од априла 2011. године до септембра 2011. године, месечне износе од по 2.394,52 динара за период од октобра 2011. године до марта 2012. године, месечне износе од по 2.479,89 динара за период од априла 2012. године до септембра 2012. године, месечне износе од по 2.526,64 динара за период од октобра 2012. године до марта 2013. године, месечне износе од по 2.578,86 динара за период од априла 2013. године до септембра 2013. године и месечне износе од по 2.590,86 динара за период од октобра 2013. године закључно са фебруаром 2014. године са припадајућом каматом, као неоснован. Ставом седмим изреке тужени је обавезан да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 87.100,00 динара.

Благовременом жалбом тужилац је ту пресуду побијао у одбијајућем делу због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.

Благовременом жалбом тужени је ту пресуду побијао у усвајајућем делу из свих законских разлога.

Испитујући правилност ожалбене пресуде у смислу одредбе члана 386 ЗПП, другостепени суд је нашао да жалба тужиоца није основана, а жалба туженог је делимично основана.

У првостепеном поступку нису учињене битне повреде одредаба парничног поступка из члана 374 став 2 тачке 1-3, 5, 7 и 9 ЗПП на које овај суд, као другостепени, пази по службеној дужности, а жалбом тужиоца и туженог неосновано се указује на битне повреде из одредбе члана 374 став 2 тачке 2 и 12 истог Закона. Првостепени суд је одлучио о захтеву који спада у судску надлежност јер је предмет спора имовинско-правни захтев за накнаду штете који је суд надлежан да решава у смислу одредбе члана 1 ЗПП.

То што се о праву војног осигураника из пензијско и инвалидског осигурања решава на основу поднетог захтева за остваривање права, а решење, које има карактер управног акта, доноси директор фонда, није битна чињеница за ову парницу. Ово због тога што предмет овог спора није правилност и законитост решења којим је тужиоцу утврђено право на пензију као и обим тог права, него је предмет спора накнада штете због незаконитог или неправилног рада органа туженог у смислу одредбе члана 172 став 1 Закона о облигационим односима.

Изрека ожалбене пресуде је разумљива, не противречи сама себи или разлозима, о битним чињеницама наведени су разлози који су јасни и непротивречни и о битним чињеницама не постоји противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа и самих тих исправа, што значи да ожалбена пресуда нема недостатке због којих се не би могла испитати.

Према утврђеном чињеничном стању, Фонд СОВО је тужиоцу признао право на инвалидску пензију од 01.10.2001. године, а коју тужени није ускладио за 11,06% на основу решења које је донео под бројем 181-431/08 дана 25.01.2008. године. Вештачењем је утврђено да у првој од варијанти која за полазну основицу за усклађивање пензије тужиоца од 01. јануара 2008. године за 11,06% има вредност бода од 9,40 динара, разлика износи 419.041,24 динара, а у другој варијанти која за полазну основицу за усклађивање пензије тужиоца у истом периоду има вредност бода од 9,02 динара, разлика износи 253.537,55 динара. У периоду од 01.01.2008. године до 31.12.2011. године датум доспећа је 20. у наредном месецу за претходни месец, док је датум доспећа у периоду од 01.01.2012. године до 31.01.2014. године 6. у текућем месецу за претходни месец. Одлуком министра одбране о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“, бр. 13/08), одређена је новчана вредност бода за обрачунавање пензије и других новчаних накнада корисника војних пензија у износу од 9,40 динара, почев од 01.01.2008. године, чиме је новчана вредност бода увећана за 4,21% у односу на новчану вредност бода од 9,02 динара који се примењивао до 31.12.2007. године, па је тим обећањем од 4.21% делимично умањена штета коју је тужилац трпео због неусклађивања пензије од 11,06%. Тужени је у одговору на тужбу истакао и приговор застарелости потраживања јер се ради о исплати пензије као повременог потраживања које застарева за 3 године у смислу одредбе члана 372 став 1 ЗОО, а на које затезна камата тече од дана када је суду поднет захтев за његову исплату у смислу одредбе члана 279 став 3 истог Закона. Такође је истакао и приговор недостатка пасивне легитимације за део тужбеног захтева који се односи на потраживање разлике пензије за период од 01.01.2008. године до 31.12.2011. године јер је послове обезбеђивање спровођења пензијског и инвалидског осигурања као и послове финансијског пословања који су били у надлежности Фонда за социјално осигурање војних осигураника преузео на дан 01.01.2012. године, што значи да није пасивно легитимисан за потраживања која се односе на период пре 01.01.2012. године.

Правилно је првостепени суд ожалбеном пресудом делимично усвојио тужбени захтев тужиоца и обавезао туженог да му на име мање исплаћених месечних износа пензије исплати износе са каматом за период од новембра 2009. године до фебруара 2014. године према вредности бода од 9,02 динара са каматом, а одбио тужбени захтев тужиоца преко износа досуђених у петом ставу изреке пресуде, односно за месечне износе обрачунате према вредности бода од 9,40 динара, у смислу одредбе члана 172 став 1, 154, 155, 190 Закона о облигационим односима, са каматом у смислу одредбе члана 186 и 277 истог Закона, одбио тужбени захтев тужиоца за износе преко досуђених у ставу шестом изреке у смислу одредбе члана 190 истог Закона, и одбио приговор апсолутне ненадлежности суда у смислу одредбе члана 16 у вези члана 1 ЗПП, као и приговор стварне ненадлежности суда у смислу одредбе члана 17 у вези члана 1 ЗПП. За своју одлуку је у том делу дао довољне и јасне разлоге које у свему, као правилне, прихвата и овај суд, као другостепени.

Неосновани су наводи жалбе тужиоца да је првостепени суд погрешно применио материјално право када је одбио његов тужбени захтев за исплату разлике у месечним износима обрачунатим према вредности бода од 9,40, јер је тужилац са том вредношћу бода ушао у јединствени систем пензијског и инвалидског осигурања почев од 01.01.2008. године. Ванредно усклађивање пензије од 01.01.2008. године по решењу туженог од 25.01.2008. године врши се у односу на пензију у 2007. години, а вредност бода коришћена за обрачун војних пензија од 01.07.2007. године до 31.12.2007. године износила је 9,02 динара и одређена је тачком 1 одлуке о вредности бода која се примењује за исплату и обрачун војних пензија („Службени војни лист“, бр. 14/07). Одлуком о усклађивању војних пензија за 2007. годину („Службени војни лист“, бр. 13/08), уређен је начин годишњег усклађивања износа пензија војних осигураника остварених по Закону о војсци Југославије са пензијама одређеним за 2007. годину (тачка 1) и одређено да новчана вредност бода за обрачунавање пензија и других новчаних накнада корисника војних пензија од 01.01.2008. године, износи 9,40 динара. Ову одлуку донео је министар одбране са позивом и на члан 261 став 5 Закона о војсци Југославије који је престао да важи дана 01.01.2008. године, ступањем на снагу Закона о војсци Србије, а на тај начин је извршено усклађивање пензија војних осигураника за 4,21% почев од 01.01.2008. године, од истог датума када је решењем туженог од 25.01.2008. године које се примењује на кориснике војних пензија, извршено ванредно усклађивање пензија за 11,06%. По налажењу овог суда, проценат ванредног усклађивања од 11,06% у односу на пензије чији су корисници војни осигураници од 01.01.2008. године примењује се на основицу коју представља вредност бода од 9,02 динара јер би у супротном, ако би се као основица узела вредност бода од 9,40 динара, усклађивање пензија војних осигураника било извршено и за још додатих 4,21%. Из тог разлога се при одређивању висине штете у овом случају мора применити варијанта налаза судског вештака по којој је износ штете разлика између исплаћене пензије и пензије која би тужиоцу припадала применом прописа којом се уређује пензијско и инвалидско осигурање за спорни период од 01.01.2008. године до 28.02.2014. године, износи укупно 253.537,55 динара. То значи да је првостепени суд правилно одбијајућим делом ожалбене пресуде одбио тужбени захтев тужиоца за исплату износа преко досуђених усвајајућим делом пресуде, а наводима жалбе тужиоца правилност такве одлуке првостепеног суда не доводи се у сумњу.

Неосновани су наводи жалбе туженог да решење о ванредном усклађивању пензија од 25.01.2008. године није основ по коме тужилац има право да тражи увећану пензију јер су корисници пензија код Фонда СОВО у току 2007. године примали просечну пензију у висини 95,20% од просечне нето зараде за разлику од корисника код Фонда ПИО који су примали просечну пензију у висини од 54,02% од просечне нето зараде у Републици Србији. Ово због тога што су војни осигураници – корисници пензија у погледу права на усклађивање пензије почев од 01.01.2008. године били укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања. Због тога се испуњеност законских услова за признавање права на ванредно усклађивање пензија војних осигураника не може одвојено ценити у односу на ту категорију осигураника јер су пензије остварене до 01.01.2008. године као и оне остварене после тог датума, морале бити усклађене на исти начин, под истим условима и у истој висини, као и пензије корисника у осигурању запослених. Зато чињеница да се ванредно усклађивање пензија односило на 2007. годину у којој су војни осигураници били у посебном систему сопственог осигурања у оквиру режима Закона о војсци Југославије, није битна чињеница у смислу обавезе надлежног Фонда да по службеној дужности изврши ванредно усклађивање пензија војним осигураницима у истом проценту као и корисницима пензије у осигурању запосленог. Околност да приликом одређивања конкретног процента ванредног усклађивања пензија нису били узети у обзир износи војних пензија исплаћиваних у 2007. години, није основ због кога не би постојао законски услов за ванредно усклађивање пензија само за категорију војних осигураника. Ти корисници су у погледу права на усклађивање пензија почев од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања, па је због тога без значаја то што је висина просечне пензије војних осигураника у 2007. години била виша од 60% од износа просечне нето зараде запослених на територији Републике у тој години. Пошто тужени у спорном периоду није исплаћивао тужиоцу пензију са увећањем у смислу ванредног усклађивања од 11.06%, следи да му је на тај начин причинио штету, неправилним и незаконитим радом у смислу одредбе члана 172 став 1 ЗОО коју је због тога дужан да му накнади у износима месечне разлике за период од јануара 2010. године до јануара 2014. године, са каматом од дана исплате пензије у смислу одредбе члана 186 истог Закона, како је правилно у том делу усвајајућег дела ожалбене пресуде, одлучио првостепени суд.

Наводима жалбе туженог о томе да је Управни одбор Фонда СОВО, као овлашћени орган, на основу одредбе члана 10 Уредбе о надлежности, делокругу, организацији и начину пословања Фонда за социјално осигурање војних осигураника (Службени Војни лист бр.36/94), на седници одржаној дана 29.09.2011. године донео одлуку бр.62960-5 од 29.09.2011. године којим је одлучио да ванредно усклађивање војних пензија у висини 11,06% почев од 01.01.2008. године није основано јер нису испуњени законом прописани услови, такође се не доводи у сумњу правилност ожалбене пресуде о томе да је тужени дужан да тужиоцу накнади проузроковану штету. Ово због тога што је Закон о пензијском и инвалидском осигурању једини општи акт на основу кога се корисницима пензија-војним осигураницима могу вршити усклађивање пензија па и предметно ванредно усклађивање од 11,06% по решењу туженог од 25.01.2008. године које се примењује и на пензије војних осигураника пошто су и они почев од 01.01.2008. године укључени у општи систем пензијског и инвалидског осигурања без обзира што су права из тог осигурања остварили у Фонду за социјално осигурање војних осигураника. Управни одбор Фонда за социјално осигурање војних осигураника није овлашћен да одлучује о постојању услова за ванредно усклађивање пензија војних осигураника у том периоду, а непостојање општег акта Управног одбора тог фонда о ванредном усклађивању пензија, не представља сметњу за одлучивање о тужбеном захтеву тужиоца. Акт о усклађивању пензија који доноси надлежни орган организације у којој се остварују права из пензијског осигурања, по својој природи није општи акт, већ акт техничко – спроводбеног карактера донет у поступку извршавања Законом утврђених обавеза фонда. Њиме се не уређују права и обавезе осигураника већ се, сагласно начину и методу утврђеном законом, одређују конкретни проценти усклађивања пензија на основу званичних статистичких података. Такође, ни непостојање појединачног акта – решења о усклађивању пензија тужиоца не представља сметњу за одлучивање у овом спору, јер је чланом 5 Уредбе о начину остваривања и престанку права из пензијског и инвалидског осигурања војних осигураника („Службени лист СРЈ“, број 36/94 – са изменама и допунама), прописано да се пензије и друга примања војних осигураника усклађују по службеној дужности, те да се појединачно решење о усклађивању пензија и других примања војних осигураника издаје само на захтев војног осигураника.

Неосновани су и наводи жалбе туженог којим указује да тужиоцу не припада право на камату јер у смислу одредбе члана 279 став 3 ЗОО, на повремена доспела новчана давања тече затезна камата од дана када је суду поднет захтев за њихову исплату. Ово због тога што основ потраживања тужиоца није исплата пензије као повременог новчаног давања у смислу одредбе члана 372 ЗОО, него је основ његовог потраживања накнада штете, а обавеза накнада штете сматра се доспелом од тренутка настанка штете у смислу одредбе члана 186 истог Закона. Штета је за тужиоца настала моментом исплате пензије без увећања па је тужени од тог дана (двадесетог, односно шестог у месецу) у доцњи, па камату дугује у смислу одредбе члана 277 ЗОО, како је правилно одлучио првостепени суд.

Из изложених разлога, жалбе тужиоца и туженог су одбијене као неосноване, а првостепена пресуда је у делу у ком је тужени обавезан да тужиоцу накнади штету на име мање исплаћених месечних износа пензија за период од новембра 2009. године до фебруара 2014. године, у делу у ком је одбијен тај тужбени захтев тужиоца за разлику обрачунату према вредности бода од 9,40 динара, као и у делу којим је одбијен приговор апсолутне и стварне ненадлежности суда потврђена, као правилна и на закону заснована, па је одлука као у ставу првом и другом изреке ове пресуде донета у смислу одредбе члана 390 и 401 тачка 2 ЗПП.

При оцени приговора застарелости потраживања који је тужени истакао, првостепени суд је на потпуно и правилно утврђено чињенично стање погрешно применио материјално право када је закључио да потраживање тужиоца није застарело у смислу одредбе члана 376 ЗОО јер је решење о ванредном усклађивању пензија тужени донео дана 25.01.2008. године, објавио га је у Службеном гласнику дана 19.02.2008. године, а усклађивање пензије тужиоца требало је да буде извршено почев од пензије за јануар 2008. године која је исплаћена у фебруару те године, те сходно томе од дана настанка штете до дана подношења тужбе у овој парници 05.02.2013. године није протекао прописани рок застарелости од 5 година. Ово због тога што је рок од 5 година објективни рок прописан одредбом члана 376 став 2 ЗОО који се рачуна од дана када је штета настала. У овом случају међутим, исплатом пензије за јануар месец 2008. године дана 20.02.2008. године, без увећања, по решењу о ванредном усклађивању пензије које је тужени донео 25.01.2008. године, тужиоцу је проузрокована штета за коју је он тада и сазнао, што значи да ово потраживање застарева у року прописаном одредбом члана 376 став 1 ЗОО, односно за 3 године. То значи да су застарела потраживања тужиоца за исплату разлике неисплаћеног дела пензије у периоду који је дужи од 3 године пре подношења тужбе, па пошто је тужилац поднео тужбу суду дана 27.12.2012. године следи да су застарела његова потраживања за период пре новембра месеца 2009. године.

Из изложених разлога, овај суд је, као другостепени преиначио првостепену пресуду, и одлуку као у ставу трећем изреке ове пресуде донео у смислу одредбе члана 394 тачка 4 ЗПП.

Пошто је преиначио одлуку против које су изјављене жалбе, овај суд је, као другостепени, одлучивао о трошковима целог поступка у смислу одредбе члана 165 став 2 ЗПП, и одлуку као у ставу четвртом изреке ове пресуде донео је тако што су тужиоцу признати трошкови који су му били потребни ради вођења ове парнице, у смислу одредбе члана 153 и 154 истог Закона. То су трошкови тужиоца на име ангажовања пуномоћника – адвоката за састав тужбе у износу од 6.000,00 динара, састав два поднеска у истом износу, састав једне жалбе у износу од 12.000,00 динара, заступање на два одржана рочишта по 7.500,00 динара и једно неодржано у износу од 4.500,00 динара, трошкови вештачења у износу од 8.000,00 динара, такса на тужбу у износу од 13.540,00 динара и такса на одлуку суда у износу од 13.540,00 динара, а то је укупно износ од 84.580,00 динара, обрачунат применом важеће Адвокатске и Таксене тарифе у време доношења првостепене пресуде.

Председник већа-судија
Гордана Комненић,с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Јасмина Ђокић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)