Република Србија
Апелациони суд у Београду
Court of Appeal in Belgrade
Српски ћирилица Srpski latinica English
2.11.2011.

Гж 15792/10

РЕПУБЛИКА СРБИЈА
АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ
Гж 15792/10
Дана 02.11.2011. године
Б Е О Г Р А Д

 

АПЕЛАЦИОНИ СУД У БЕОГРАДУ, у већу састављеном од судија Олге Сокић председника већа, Јованке Кажић и Драгане Миросављевић чланова већа, у правној ствари тужиоца АА, кога заступа АБ адвокат, против туженог "ОЗ", ради накнаде штете, вредност спора 515.530,00 динара, одлучујући о жалби туженог изјављеној против пресуде Првог основног суда у Београду 58П.бр. 49538/10 од 19.07.2010. године, у седници већа одржаној дана 02.11.2011.године, донео је следеће


Р Е Ш Е Њ Е

УКИДА СЕ пресуда Првог основног суда у Београду 58 П.бр. 49538/10 од 19.07.2010. године и предмет ВРАЋА првостепеном суду на поновно суђење.


О б р а з л о ж е њ е

Побијаном пресудом у ставу првом изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде материјалне штете исплати на име изгубљене зараде по основу потпуног губитка радне способности за период од 27.11.2004. године па до 31.12.2008. године износ од 259.419,00 динара са законском затезном каматом почев од 01.01.2009. године као дана вештачења па до исплате, као и на име будуће зараде капитализирану ренту у висини од 256.111,00 динара са законском затезном каматом од 01.01.2009. године па до исплате, а све у року од 15 дана по пријему преписа пресуде под претњом извршења. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име парничних трошкова плати износ од 188.000,00 динара у року од 15 дана по пријему преписа пресуде.

Против наведене пресуде тужени је благовремено изјавио жалбу побијајући исту због битних повреда одредаба парничног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне примене материјалног права.

Испитујући правилност побијане пресуде у смислу члана 372 ЗПП, Апелациони суд је нашао:

жалба је основана.

Основано се, с обзиром на садржину тражене правне заштите и дате разлоге образложења, жалбом туженог указује да донета одлука не садржи разлоге о битним чињеницама чиме је почињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 361 став 2 тачка 12 ЗПП.

Према утврђењу првостепеног суда тужилац је као путник у возилу доживео саобраћајну несрећу 27.11.2004. године којом приликом је задобио тешке телесне повреде од којих повреда код тужиоца постоји умањење радне способности 100% за послове у пољопривреди. У време повређивања тужилац је био пријављен код Националне службе за запошљавање као незапослен у периоду од 10.06.2004. године до 15.01.2006. године када је остварио право на старосну пензију почев од 15.01.2006. године. Налазом вештака актуара је утврђено да приход који би тужилац могао да оствари радећи на пољопривредном имању да није било штетног удеса на дан вештачења износи 259.419,00 динара а да месечна рента од 01.01.2009. године па убудуће до 75 године живота тужиоца износи 3.000,00 динара што у капитализираном износу представља износ од 261.111,00 динара.

Полазећи од тога да је тужилац у време повређивања био незапослен, да се свакодневно на свом имању бавио узгојем малина и осталог воћа који посао због повређивања тужилац више неће моћи да обавља, првостепени суд је уз позив на одредбе члана 195 ЗОО усвојио тужбени захтев одлучујући као у изреци.

Међутим, овако донета одлука не може се прихватити као правилна и на закону заснована.

Тужилац свој захтев за тражену накнаду штете базира на тврдњи да се у периоду када је био у радном односу односно до 10.06.2004. године, бавио пољопривредом као допунском делатношћу а од периода незапослености се бавио обрадом свог имања као својим основним занимањем. Тужилац је био на бироу за незапослене у периоду од 10.06.2004. године до 15.01.2005. године када је остварио право на пуну старосну пензију са 40 година радног стажа а саобраћајни удес у којем је тужилац повређен, како из списа произилази, догодио се пар месеци након пријаве тужиоца на бироу за незапослене.

У смислу одредбе члана 195 ЗОО основ за остваривање права на накнаду штете у виду изгубљене зараде или смањења зараде постоји само ако се утврди да повређени услед претрпљених повреда и нарушења здравља не може да остварује зараду коју је остваривао до повређивања. Из списа произилази да је проценат умањења општеживотне способности од 100% по приватном захтеву тужиоца дао вештак ортопед а не вештак одговарајуће струке – медицине рада, па имајући у виду да је тужени спорио и основ и висину тужбеног захтева, у тој ситуацији тако дато мишљење вештака не пружа поуздан основ за закључак о проценту умањења радне способности тужиоца од ког процента је пошао и вештак актуар када је процењивао висину настале штете и изгубљене зараде. Осим тога, накнада штете по овом основу не досуђује се због смањене или изгубљене радне способности већ због зараде која је услед тога изостала, па је само вештак одговарајуће струке могао да да мишљење о проценту умањења радне способности и о томе које би евентуалне послове тужилац могао да обавља на пољопривредном имању са умањеним процентом радне способности и евентуално са преосталом радном способношћу о чему све првостепени суд није водио рачуна.

Осим тога, током првостепеног поступка није утврђивано да ли је тужилац у периоду незапослености примао накнаду за незапослене јер је та чињеница од значаја за утврђивање висине стварно претрпљене штете. Осим изложеног, ни дати налаз вештака актуара и по налажењу овога суда не може представљати валидну чињеничну подлогу за закључак о висини стварно претрпљене штете у конкретном случају. Ово стога што је параметре на основу којих би вештак актуар могао да процени висину штете и изгубљене зараде морао претходно да вештак пољопривредне струке а на околност величине и структуре поседа, врсте и количине засада на поседу, врсте пољопривредних послова којима се тужилац бавио и начина на који је те послове обављао и с тим у вези принос од гајених култура. Затим, време потребно за обављање конкретних пољопривредних послова везаних за гајење култура и у ком периоду се ти послови обављају да би се приход остварио као и могућност пласмана добијених производа на тржишту, што све налаз вештака актуара не садржи нити је вештак актуар стручан да наведене околности процењује. Тек по утврђивању наведених околности би се могао евентуално изјашњавати вештак актуар о висини штете и изгубљене зараде о чему првостепени суд такође није водио рачуна.

Поред изложеног, остало је нејасно, јер разлози образложења на исто не дају одговор, са којих разлога је вештак вршио капитализирање ренте јер се накнада због смањења радне способности у правилу досуђује у виду месечне ренте а у паушалном износу само у случају када за то постоје нарочито оправдани разлози или кад обе странке сагласно предложе да се накнаде штете досуди у једнократном износу а такве сагласности у списима нема.

Правилна примена материјалног права је налагала да се испита и утврди, с обзиром на тврдњу тужиоца да се пољопривредном делатношћу бавио као допунским занимањем за време док је био у радном односу, висина месечних примања тужиоца до пријаве на биро за незапослене и остварених прихода од рада на пољопривредном имању до тог времена као и висину остварених прихода од рада на имању од пријављивања на биро за незапослене до повређивања, чињенице везане за висину пореза којим је тужилац био задужен на приходе од пољопривредне производње до повређивања и након тога.

Због изложених пропуста и одсуства разлога о битним чињеницама побијана одлука је морала бити укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак.

У поновном поступку првостепени суд ће имати у виду указане примедбе овога суда, те ће у зависности од предложених и пружених доказа од стране тужиоца на коме је терет доказивања свих напред наведених околности, отклонити нађене недостатке и по потпуно и правилно утврђеном чињеничном стању донети нову на закону засновану одлуку.

Како одлука о трошковима зависи од коначног решења ове правне ствари то је и она морала бити укинута.

Са свега изложеног, сходно члану 376 ЗПП, одлучено је као у изреци.


ПРЕДСЕДНИК ВЕЋА-СУДИЈА
Олга Сокић, с.р.

За тачност отправка
Управитељ писарнице
Светлана Антић

Factum infectum fieri nequit – Учињено не може постати неучињено (Плаут)